Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 110 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jelena Mijatović, Suzana Spasojević, Borislav Pelević, Velimir Stanojević i Slavica Savić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, Milutina Mrkonjića, ministra saobraćaja i prof. dr Zorane Mihajlović, ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, pozvao da sednici prisustvuju i Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Dejan Popović, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Vesna Hreljac Ivanović, pomoćnik ministra finansija i privrede, Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug i Aleksandar Kocić Ranđelović, savetnik u Ministarstvu finansija i privrede – Uprava za javni dug.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 5, 6. i 8. dnevnog reda, s obzirom na to da je Vlada povukla iz procedure Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o saradnji u oblasti energetike, koji je bio predviđen da se razmatra kao 7. tačka dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, reklamiram povredu člana 27. i članova od 150. do 196. Znači, ne odnosi na ovu tačku dnevnog reda, objedinjenu raspravu o kojoj sada govorimo, nego na sledeći set koji dolazi na dnevni red, a to je izbor saveta i potvrđivanje statuta Agencije za energetiku.
Dana, 31. januara 2012. godine, Agencija za energetiku je uputila Predlog statuta Narodnoj skupštini na potvrđivanje. Prethodni saziv Skupštine i prethodni Odbor za industriju je razmatrao ovaj akt i dostavio ga Skupštini za raspravu.
Ovaj akt je urađen suprotno odredbama Poslovnika Narodne skupštine i to su baš odredbe od 150. do 196. U ovom aktu je propratno pismo Agencije i samo Predlog statuta. Nisu ispoštovane odredbe članova od 150. do 196. Nema svih onih stavova koje svaki akt o kojem raspravljamo mora da ima, a to su ustavni osnov, obrazloženje, finansijska sredstva, ako je u hitnom postupku, razloge za hitan postupak.
Ovo bi bio presedan da se o ovakvom aktu raspravlja. Predlažem da uradimo dve stvari. Jedno je da predlagač povuče akt i da nam dostavi akt u skladu sa Poslovnikom, a drugo je da u vremenu koje imamo na raspolaganju, do početka te tačke, da se to dopuni i uskladi sa Poslovnikom i da raspravljamo o aktu tako što je u skladu sa propisima koji ovde važe. Hvala.

S obzirom da svakako nećemo imati danas to na dnevnom redu, danas ćemo razmatrati samo prvu sledeću tačku na dnevnom redu, koju sam pročitao, a nakon toga prekinuti sednicu, obaviću potrebne konsultacije i ako je to tačno, potpuno se slažem, nećemo svakako imati na dnevnom redu nešto što nije u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 5, 6, 7. i 8. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 170, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
S obzirom da nema predloga da se vreme poveća, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat, 16 minuta i 48 sekunde; poslanička grupa Demokratska stranka - jedan sat, jedan minut i 12 sekundi; poslanička grupa Socijalistička partija Srbije - 30 minuta; poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 18 minuta; poslanička grupa Liberalno demokratska partija - 16 minuta i 48 sekunde; poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - devet minuta i 36 sekundi; poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta; poslanička grupa Srpski pokret obnove – Demohrišćanska stranka Srbije – šest minuta; poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta i poslanička grupa Nacionalne manjine, Narodna partija i Bogata Srbija - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (AD Železnice Srbije: Rehabilitacija pruga) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat unapređenja vodnih sistema u Subotici) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o saradnji i uzajamnoj pomoći u carinskim pitanjima.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje obraćanje biće vezano za Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za razvoj, o rehabilitaciji pruga.
Poslanici stranke Demokratske akcije Sandžaka, ali i kompletan poslanički klub kome pripadamo, podržaće Predlog sporazuma o rehabilitaciji železnica.
O objektivnom značaju železnica i železničkog saobraćaja ne treba puno trošiti reči. Smatramo izuzetno važnim kako onaj putnički, tako i teretni, zbog njegove cene i pouzdanosti. Međutim, govoreći o železnici, ne mogu, a da ne spomenem činjenicu da Novi Pazar, jedan od većih gradova u Srbiji nije povezan železnicom sa ostatkom zemlje, ali i svetom. Da bi Novi Pazar dobio železnicu potrebno je izgraditi 20 kilometar pruge od Raške do Novog Pazara. Izgradnja te deonice državu ne košta puna, a građanima i privredi u Sandžaku, ali i čitavoj zemlji puno vredi.
Možda neki ne znaju podatak da je ovaj projekat pokretan nekoliko puta, pa zaboravljan i da se na tih 20 kilometara pruge čeka više od 50 godina.
Samo potrebe privrede za povoljnim transportom robe po teritoriji naše zemlje, ali i transportom robe na izvozu, prvenstveno na velika tržišta Rusije i Turske sa kojima imamo sporazum o bescarinskoj trgovini su dovoljan razlog da se na ovo pitanje odgovori realizacijom.
Naši proizvodi poput odeće, obuće i nameštaja su i cenom i kvalitetom konkurentni na stranim tržištima. Međutim finalna cena proizvoda trpi veliku štetu i trpi veliki pritisak zbog visoke cene transporta. Uz povoljan način distribucije robe na domaćem i inostranom tržištu, mi bi smo značajno povećali proizvodnju. Povećali bi indeksni izvoz naše zemlje, a smanjili bi nezaposlenost. Kombinacijom železnice i avio prevoza sa Aerodroma u Lađevcima kod Kraljeva, za čiju rehabilitaciju je već odobreno 10 miliona od Vlade Republike Turske. Našoj privredi bismo otvorili vrata brze, efikasne i povoljne komunikacije sa svetskim tržištima. Na taj način dobijamo konkretan odgovor na tešku situaciju u kojoj se nalaze naši građani i naša privreda.
Da ne bih dalje trošio vreme govoreći i navodeći svoje razloge zbog kojih je važno da se izgradi tih 20 kilometara pruge do Novog Pazara, tražim od Vlade Republike Srbije i pozivam je da se što pre pozabavi ovim pitanjem, da napravi dinamiku i započne realizaciju ovog projekta, kako bi građanima i privredi u Sandžaku omogućili korišćenje ove pogodnosti. Hvala.

Hvala.
Reč ima predstavnik DSS Sanda Rašković-Ivić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici. Danas je trebalo da bude na dnevnom redu Ratifikacija energetskog sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije i ta ratifikacija je povučena.

Bili smo zatečeni zato što je juče izgledalo da će do ratifikacije u ovom parlamentu doći, a danas je nema. Želela bih da upitam gospođu ministarku energetike zašto je to tako? Prethodno bih želela da kažem nešto o ovoj ratifikaciji.

Jednim delom sam bila prisutna kao ambasador Republike Srbije u Italiji i moje nezadovoljstvo ovim sporazumom, kao takvim je prilično veliko i ocenjujem ga kao jedan neokolonijalni sporazum. Ovaj sporazum se sastoji od niza sporazuma kojima je svima zajedničko da Srbija daje svoje nacionalne resurse, svoje hidro potencijale i vetro potencijale firmama, odnosno kompanijama u pretežno italijanskom vlasništvu. Praktično da poklanja, a za uzvrat će one da izvoze tu energiju, zelenu energiju u Italiju i time se pomaže Italiji, jer Italija je potpisnica ove direktive 2009/28/ZZ, gde je obaveza da do 2020. godine najmanje trećina proizvedene energije bude zelena energija.

Takođe je najavljeno da će i Srbija prihvatiti ovu istu direktivu tokom oktobra, odnosno novembra meseca. To znači da ćemo mi onda u budućnosti 2020. godine morati da proizvedemo i proizvodimo ovu zelenu energiju iz drugih, mnogo skupljih obnovljivih izvora energije, kao što je sunčana energija, kao što su geotermalni izvori i bio mase. Obavezali smo se ovim sporazumom da napravimo prenosnu mrežu kompletno o svom trošku što će koštati nekoliko stotina miliona evra, da bi se mogao sprovoditi izvoz u Italiju.

Moram da kažem, gospođo ministarka, da vrlo dobro znam da vi sa ovim sporazumom nemate ništa, jer je to urađeno mnogo ranije pre nego što ste vi došli. Moram da kažem kao bivši ambasador u Italiji, da u krojenju i modeliranju ovog sporazuma nisu u potpunosti učestvovali ni prethodni ministri energetike, nego je većina stvari išla u dogovoru sa kabinetom bivšeg predsednika, a preko njegove tadašnje poverenice koja je radila u ambasadi, a sadašnje ambasadorke u Republici Italiji.

Zamolila bih još nešto. S obzirom da imamo Zakon o koncesijama, a nemamo komisiju za koncesije, pošto narod kaže – završenom poslu mane nema, mane ovde naravno ima. Da ne ispadne da samo kritikujemo, molim vas da se oformi komisija za koncesije, da se koncesije daju na temelju javnog poziva, jer je to naše nacionalno blago i naši resursi. Da ta komisija prati da li je neko od ovih koji su dobili koncesiju, zaista ispunio sve one uslove koji treba da budu ispunjeni u određenom vremenskom roku. Hvala na pažnji.

Reč ima ministarka energetike Zorana Mihajlović.

Vezano za sporazum između Italije i Srbije, Vlada je juče povukla taj sporazum zbog toga što postoje dodatne aktivnosti koje moraju da se urade kako bi aneks pripadajućih projekata bio kompletan.
Kao što znate, taj sporazum nije samo između Italije i Srbije. U pitanju su i elektrane na srednjoj Drini, dakle učestvuje još jedna država, a to je Republika Srpska. Od 2009. godine, kada je sporazum potpisan do današnjeg dana neke stvari su se i promenile. Samo zbog toga da bi ta lista bila zaista kompletna i jasna, zbog toga je sporazum povučen. Mi smo zemlja koja hoće da razgovara sa svima kada kompletira jedan takav projekat.
Potpuno se slažem sa vama, vezano za komisiju za koncesije. Ono što je Ministarstvo energetike, razvoj za zaštitu životne sredine već pokrenulo, to je i preispitivanje energetskih dozvola, kao i promena Pravilnika o dodeli energetskih dozvola. Dakle, kada nekome date energetsku dozvolu, on mora da ima određenu obavezu šta u tom roku mora da uradi, a rok energetske dozvole je dve godine. Ukoliko to ne uradi mi ćemo tim pravilnikom urediti da povučemo određene konsekvence. Srbiji treba energija i Srbija ne sme da bude zemlja u kojoj će se dozvole davati, a onda određeni subjekti koji imaju te dozvole, ništa ne urade u tom periodu.
Da se vežem za ovu železnicu koju ste pominjali. Moje je da delegiram vaše pitanje ministru Mrkonjiću i železnicama i to ću kao član Vlade sigurno uraditi.

Hvala.
Da li se još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Reč ima, po prijavi, narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege danas imamo objedinjenu raspravu po pitanju davanja saglasnosti na Ugovor o garancijama koji se odnosi na projekte modernizacije železnice. Sa druge strane imamo pitanje modernizacije, odnosno uređenje i unapređenje sistema vodosnabdevanja u Subotici.
Smatram da su ova dva predloga, praktično ugovori o garancijama, jako važni iz razloga što ovaj ugovor Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj pokazuje da infrastrukturni projekti u Srbiji u ovom trenutku moraju da budu investirani na ovaj način. Znači, projektnim finansiranjem.
Imali ste u materijalu predloženo kako bi ti ugovori izgledali, odnosno koliko su dugo trajali pregovori da bi došlo do potpisivanja tih ugovora, da bi se taj materijal danas našao nama ovde na raspravi.
U prvom ugovoru koji se odnosi na železnicu u iznosu od 95 miliona evra, ako ste pažljivo posmatrali materijal, videćete da je to početak restrukturiranja železnice. Tačno je da je taj obim sredstava od 95 miliona mali u odnosu na probleme koje železnica ima. Evropski stav u ekonomskom smislu razvoja železničke infrastrukture, a i Balkana pokazuje da se mora razdvojiti infrastrukturni projekti od komercijalnog dela koji se daje vozarima da se na tržištu kapitala takmiče.
Prema tome, ono što se primetilo da su pregovori počeli još prošle godine, da je ugovor potpisan između Evropske investicione banke i Železnice Srbije 27. januara 2012. godine, znači, za vreme kada je prethodna Vlada praktično vršila upravljanje ovim javnim preduzećem i samom Vladom, da je 28. jula 2011. godine u stvari bio prvi zaključak Vlade.
Ono što se može videti u opisu ovih projekata, to je da ova infrastruktura kojom se država bavi obuhvata više deonica, pre svega, Beograd, Rakovicu, Resnik, na pruzi Beograd – Mladenovac – Niš, zatim Jajince, Mala Krsna, zatim Lapovo, Bagrdan. Onda imate Paraćin – Ćićevac i Ćićevac – Stalać. Pod ovim restrukturiranjem nije samo pruga. Vi znate da postoje i određeni projekti koji prate samo unapređenje mreže. Tu je i elektromreža, tu je i onaj deo koji se odnosi na obnovu i ojačanje donjeg stroja, a posebno obnovu sistema odvodnjavanja, kao i sistemi koji su vezani za samu energetiku.
Tako koncipirani projekti zahtevaju podršku ne samo pozicionih stranaka, već i opozicionih stranaka. Drugi deo ugovora sa Evropskom investicionom bankom se odnosi na projekat unapređenja vodnih sistema u Subotici, koji je takođe započeo još prošle godine, u pregovorima između Javnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija". Zašto se to dešava u Subotici? Zato što je inače Vojvodina ugrožena po pitanju zagađenja od podzemnih voda i inače imamo problema sa kvalitetom voda generalno u Vojvodini.
Mi smo na Odboru za zaštitu životne sredine imali jedan izveštaj o vodama Agencije za zaštitu životne sredine, koja je sada u nadležnosti Ministarstva energetike i zaštite životne sredine. Po tome smo videli da onaj deo ispitivanja kvaliteta pod uticajem podzemnih voda, što su primetile kolege iz opozicionih stranaka, nije detaljno ispitivan iz prostog razloga što država nema dovoljno finansijskih sredstava i nema adekvatne agense sa kojima može da vrši to ispitivanje.
Prema tome, s obzirom da je Subotica bila agilna i na neki način javno preduzeće je počelo pregovore još 2011. godine, a ugovor je potpisan 4. maja 2012. godine, a od 2009. godine teku pregovori sa Evropskom investicionom bankom, ovaj ugovor koji je potpisan iznosi 11 miliona evra. Ne znam da li ste primetili da je dva miliona i 40.000 evra dato kroz određenu donaciju tehničke pomoći kroz ovaj kredit, a to znači milion i 300.000 koji se odnosi na deo koji bi se direktno odnosio na projekat i 740.000 evra koji bi se odnosio na određene konsultantske usluge.
Kada dolazimo do priča o konsultanskim uslugama, mi uvek imamo neki loš odijum. Međutim, kod Evropske investicione banke kada dolazi do projektnog finansiranja, eksperti banke rade kompletnu analizu svih projekata i ulaze sa vama u neku vrstu partnerstva. Ne može niko od konsultantskih usluga, od strane Srbije, da vrši procenu rizika i onoga što se odnosi na samu ocenu projekta, osim eksperata banke koji to rade zajedno u saradnji sa našim predstavnicima javnih preduzeća. Taj deo tehničke pomoći koji se odnose i na te konsultantske usluge pripada na neki način ekspertima same banke. Prema tome, i taj deo ovog ugovora pokazuje da će zaista u određenom datom trenutnu biti krajnje isplativi. Zašto? Zato što ovaj deo projekta i ugovora sastoji se iz tri faze. Jedan je izgradnja postrojenja za preradu vode na određenim vodohvatima, zatim izgradnja kolektora i četiri bunara i na kraju imate proširenje kanalizacione mreže i kolektora.
Mislimo da će se Subotica pokazati kao dobar primer projektnog finansiranja i ulaganja određenih investicija, bez obzira što je u pitanju kredit, a smatram da je taj početak posla bio u periodu kada je prethodna Vlada insistirala na ovim projektima. Prema tome, smatram da podršku za ove ugovore, odnosno u smislu glasanja, treba da podrži i DS koja je sada u opoziciji.
Na kraju, treći ugovor koji se u ovoj objedinjenoj raspravi pokazuje je sporazum koji se odnosi na saradnju Republike Srbije i Republike Gruzije, koji možda i nema toliko veze sa ugovorima po pitanju saradnje Srbije i Evropske investicione banke za razvoj, ali pokazuje jedan deo naše volje da sarađujemo po pitanju svih problema koji se javljaju na carinskim prelazima. On ne izaziva neke finansijske potrebe. Smatram takođe da treba da ga podrže i stranke opozicije.
Zahvaljujem se i javiću se ukoliko neko iz opozicije ima određena pitanja, s obzirom da sam se malo dublje bavila razmatranjem ovih ugovora, ne samo po pitanju saradnje Evropske banke za razvoj sa Srbijom, već i zemalja u regionu. Hvala.