Molim vas da mi ne zamerite na ličnom tonu jer posebno ste mi simpatični što ste tako radni i vredni i pri tom ako dozvoljavate da kažem u očekivanju još jednog novog života, ja ću zaista kao što umem da učim od mladih, sa zadovoljstvom da saslušam i ono što vi govorite, jer imam i ja odraslu decu i od njih rado učim. Međutim, nisam ni mlada, ni neuka i nijedan od mojih poteza nije početnička greška.
Ovo su komplikovane okolnosti u kojima Srbija pokušava da napravi put, da napravi svaki dobar korak u dobrom smeru. Ali, da li mislite da je vreme da se od priče o institucionalnoj nezavisnosti okrenemo priči o demokratskoj odgovornosti. Neka vam starije kolege kažu koliko je mnogo novca rasuto negde po strani u raznovrsnim nezavisnim institucijama, zbog kojih danas na primer Svetska banka savetuje da radimo korporatizaciju javnih preduzeća gde privatizacija nije nužno rešenje, ne promena vlasnika, nego bolje poslovanje gde plan, realizacija, odgovornost za uspeh ili odgovornost za neuspeh.
U takvim okolnostima, draga moja mlada koleginice, želim da vi dočekate da vrlo brzo ta korporatizacija bude shvatljiva strancima i onima koji dolaze u Srbiju i jasnija mnogo više nego što im je nerazumna društvena svojina koju nisu mogli da razumeju na primer u Fondu za razvoj i to su knjižili kao vrlo spornu imovinu, ili sporno knjigovodstveno vođenje nečega što oni ne mogu da shvate. Oni žive u sistemu koji je oduvek bio privatna svojina ili državna svojina.
Ono što je društvena svojina za njih je bilo vrlo sporno. Isto tako je, odgovaram na vaše pitanje – šta je ostalo sporno u Zakonu, mnogo spornog je raščišćeno na upoređivanju dva pravno različita sistema u kojem oni potpuno prihvataju princip odgovornosti na kojoj insistiramo svi a posebno mi koji govorimo o ovom zakonu kao demokratskoj odgovornosti. Ali, kao polaganju računa kada trošite državni novac ili dobijete javno ovlašćenje, a ne samo kao kontrola i nadzor u smislu nadzora istraživanja policijskog.
Zato nam je bilo potrebno ovoliko vremena i zato smo ušli u cajtnot jer smo razmenjivali pisma sa svima koji su hteli da nas čuju, objašnjavajući, a ne prihvatajući, oni traže a mi prihvatimo i mirni smo, hteli smo da im pokažemo koliko jeste posledica nerazumevanja između nas i njih više razlog za nesporazum, nego što postoje zaista različita rešenja. Znate li šta je ostalo različito rešenje? Sudska zaštita. Ne znam, iz koje ste vi oblasti u smislu pravo, ekonomija, ali Evropska centralna banka i sudska zaštita kada imaju problem sa razrešenim funkcionerima, oni ne mogu da shvate da mi imamo sudove kakve smo imali, da mi nemamo specijalizovane sudove, da smo juče uveli notare, da mi imamo probleme koje imamo. Oni smatraju jednostavno da treba da postoji sudska zaštita i sve probleme koje su kolege sa pravom iznosili, o tome da Upravni sud, ne može da rešava o onome što je nadležnost ove skupštine, kao što je i izbor funkcionera, oni jednostavno ne mogu da se prepakuju, a i nemaju potrebe, jer ne zavise od nas, da to razumeju.
Kada mi njima objasnimo da mi dolazimo u sukob ustavnosti ili dolazimo u zastoj funkcionisanja institucije ili u izbor četiri guvernera odjednom, a imali smo praksu, da vas ne podsećam na to, onda se oni zamisle i kažu da ne znaju ni sami šta uraditi. Sami smo se našli u takvom problemu da smo rekli – da li neko ume da definiše kako da poštujemo dve krajnosti, a da rešimo problem, da se ne pojavljujemo sa izmenama izmena.
Nije meni želja, nije meni ovo izgubljen dan. Naprotiv, nije mi ni bio težak dan. Zaista mi je stalo da vas uverim, ne samo da imamo najbolje namere, nego da činimo sve najbolje, da smo uključili i onda i danas najbolje stručnjake i svetske, i domaće da ovo raščistimo. Samo je taj problem ostao. Taj problem sudske zaštite koji oni imaju kao EU i kao Evropska centralna banka, a mi u Srbiji nemamo ni vrstu suda, ni tu nadležnost koja bi mogla da pokrije ove situacije. U nekim ranijim izmenama Zakona o Narodnoj banci mnogi su se od nas bunili kada je NBS preuzela sudska ovlašćenja za radne sporove sa svojim zaposlenima. Ostalo je otvoreno i to je snagom zakona definisano kao da ne postoji problem.
Nedavno je prošle godine u julu mesecu prebačeno 18 ljudi iz Narodne banke u Ministarstvo finansija. Evo, gospodin Cvetković to zna. Dogovorom, gospodin Šoškić, gospodin Cvetković kao guverner i ministar finansija, odnosno premijer, preuzeli su 18 ljudi, a da način definisanja njihovog radnog angažovanja u Narodnoj banci i prebacivanje u Ministarstvo finansija nije bilo zakonito, jer radni odnos ljudi zaposlenih u Narodnoj banci nije ni samo po zakonu koji definiše državne službenike, ni samo po zakonu koji definiše ugovor o radu i Zakon o radu, ali ni nešto što su funkcioneri. Ti ljudi se osećaju vrlo zloupotrebljenim, jer su bukvalno bez ikakvog obrazloženja poslati u Ministarstvo finansija, a da to nije bilo po zakonu.
Gospodin Cvetković to može da potvrdi i ne može da kaže da nije tačno ovo što govori. Njihova su prava dovedena u pitanje. Nema savršenosti.
Borim se, kao i vi, za pravdu, makar i savršenu i nesavršenu. U tome zaista očekujem vašu podršku. Bez podrške ili sama sa svojom ekipom, ja ću nastaviti to da radim.
Hvala na doprinosu. Nadam se da sam vam odgovorila na pitanje.