Hvala gospodine predsedniče.
Uvek se rado vratim u ovaj dom kao predstavnik NB koji predlaže izmene i dopune Zakona o NBS, koji je kao predlog poslaničkih grupa u ovom parlamentu usvojen početkom avgusta meseca.
Pre nego što krenem na obrazlaganje zakona, želim da vam uputim izvinjenje što se ove izmene razmatraju po hitnom postupku, ali i da vam obrazložim razloge zašto je do toga došlo.
S obzirom da je na ovom dnevnom redu sednice parlamenta i izbor članova Saveta, koji smo dužni zajedno vi kao poslanici, Odbor za finansije i NB da okončamo izbor svih organa koji su potrebni za rad NBS u punom kapacitetu, s obzirom na to da je bilo primedbi u javnosti od onih sa kojima želimo da sarađujemo, mislim na međunarodnu javnost, mislim na Evropsku centralnu banku, na MMF, na Evropsku komisiju i da su se te primedbe u velikoj meri predimenzionirale u javnosti, a da su se svele na nekoliko stvari koje mi takođe smatramo da su i mogle da ostanu u zakonu, ali želimo da pokažemo da oni koji su opredeljeni za evropski put i saradnju sa svetom nisu neko ko misli da je najpametniji na svetu ili da ne treba da prihvati savet onih sa kojima želi da sarađuje i da se upoređuje, i iako nas kao državu ne obavezuju još uvek u punoj meri pravila koja važe u EU odlučili smo da pred vas izađemo sa nekoliko izmena i dopuna ovog zakona i da to uradimo pre izbora članova Saveta NBS, da bi oni bili izabrani u skladu sa ovim izmenama i dopunama, jer uslov da svi članovi Saveta ne budu izabrani istovremeno na isti rok i da se ne menjaju svi odjednom, već da se menjaju, kako se to kaže, konsekutivno, ili da kažem stepenasto, da bi se obezbedio kontinuitet rada i da se ne pojave odjednom u Savetu svi novi ljudi, bili smo prinuđeni da koristimo institut hitnog postupka, ali i da koristimo poslovnička prava koja ste izglasali vi koji ste danas opozicija, iako se sama kao poslanik nisam sa tim slagala, desi se situacija u kojoj je neophodno primeniti taj institut.
Uz ovo izvinjenje i zahvalnost rukovodstvu Skupštine, što su imali razumevanja i dozvolili da se ovo stavi na dnevni red, na ovakav način, hoću da kažem da nismo koristili institut predviđen Poslovnikom, da se odmah posle ove rasprave u načelu otvori rasprava u pojedinostima, iako je to moguće, jer je predsednik parlamenta, i zahvaljujem mu se na tome, rekao da ne bi ovim povodom bio prvi koji taj institut koristi, iako on postoji po Poslovniku. Nadam se da će vreme koje je bilo kratko za raspravu, u načelu, biti nadomešteno vremenom koje ćete imati za raspravu po amandmanima, za koje ćemo biti potpuno otvoreni, da saslušamo argumente. Kako sam obaveštena, prema planu predsednika, rasprava o amandmanima neće biti pre ponedeljka. Što znači da ćemo imati dovoljno vremena da razmotrimo par izmena koje smo u ovom predlogu izneli.
Razlog zašto smo izašli sa ovim izmenama jeste da odredbe Zakona o Narodnoj banci približimo odredbama ugovora o EU, a naročito odredbama Statuta evropskog sistema centralnih banaka i same Evropske centralne banke, imajući u vidu strateško opredeljenje Srbije, a to je pristupanje Srbije EU.
Moje zadovoljstvo je da smo najviše razumevanja imali u razjašnjavanju nesporazuma, nedoumica sa Evropskom centralnom bankom, jer u organima te banke sede ljudi koji su autori teorijskih radova na bazi kojih je rađen prethodni deo zakona o izmenama. Bez obzira na to što je on donet relativno brzo, on nije pisan brzo, jer su ga radili ljudi koji se bave ovom materijom godinama unazad, izučavajući pozitivna i uporedna iskustva onoga što se zove najbolja praksa u EU.
Iskoristili smo priliku da izvršimo tehničku redakciju zakona. Upravo sa tim izmenama počinje član 1. gde smo ono što su poslovi lizinga nazvali precizno poslovima finansijskog lizinga. Ono što građane najviše zanima jeste da smo precizno definisali da Narodna banka, koju javnost sa pravom percipira kao nekoga ko je zadužen da kontroliše banke u smislu primene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, sada obavlja po ovom zakonu precizno i poslove zaštite prava, interesa korisnika usluga koje pružaju, ne samo banke i davaoci finansijskog lizinga, već i društva za osiguranje i društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.
Ono što je najzanimljivije za javnost ili za one koji hoće da kažu da smo u kratkom roku došli ponovo na popravni, moram da dam dve informacije koje jesu činjenica. Ovoga puta je predlagač izmena i dopuna Narodna banka, a zakona koji je bio početkom avgusta poslanička većina. Da bi rekli popravni morali bi da budu isti predlagači, a kako nisu volela bih da se taj argument ne koristi i ne upotrebljava u raspravi o ovom zakonu.
Šta se najviše osporavalo? Zašto se statut Narodne banke ovoga puta usvaja po tom predlogu zakona, odnosno odobrava u Narodnoj skupštini. Tu dolazimo do stvari koja je bila kamen spoticanja i koja se ovim otklanja. Nezavisne institucije, među kojima je Narodna banka, ta prva nezavisna, da kažem najnezavisnija moguća, je u zakonodavstvima EU tretirana kao nezavisna, ali i odgovorna. Godinama unazad prepisujući zakone, u želji da se brzo dostignu izgubljene godine unazad, reč odgovornost se prevodila rečju responsibility, koja je podrazumevala stavljanje pod kontrolu i nadzor kao odgovornost, a ne odgovornost u smislu polaganja računa koju ima svaka nezavisna institucija u svetu. Ta reč se u engleskom jeziku prevodi kao accountability, kao polaganje računa, ali nije korišćenja u našem jeziku i stvarala je nedoumice kod onih koji su čitali ovaj jezik, preveden od onih koji nisu bili u punoj meri u materiji, već je za njih jezik odgovornosti bio nešto što se moglo prevesti potpuno pogrešnom rečju.
Kada kažem razumevanje Evropske centralne banke, na koje smo naišli, upravo je bila ta rečenica na kojoj smo se odmah razumeli. Što neko ima veću nezavisnost, ima i veću odgovornost prema onome kome polaže račune. Kome Narodna banka polaže račun? Jedino i isključivo ovom domu, parlamentu, i to ne u napred tražeći saglasnost za bilo šta, već ex-post naknadno, kada već donese odluke, kada napiše statut. Međutim, argument, zaista dobronamernih i onih sa kojima želimo da sarađujemo bio je sledeći: ako guvernera bira Narodna skupština, ako izvršni odbor koji čine viceguverneri takođe bira Skupština, nema potrebe da statut koji Izvršni odbor predlaže savetu, a savet Republičkoj Skupštini, bude usvojen sa trećom vrstom obezbeđenja da građani preko parlamenta imaju taj instrument odgovornosti Narodne banke koja im polaže račun.
Znači, savet bira Odbor za finansije, takođe predstavnici Republičke Skupštine. Uz izbor vice guvernera, direktora Uprave za nadzor za kontrolu banaka, takođe Skupština. To je argument pred kojim se svako mora povinovati i doći, kao što sam ja ovde došla, da ne mora statut da usvaja, odobrava Skupština, koja ga ni do sada nije menjala. Kada kažem do sada, mislim na 2007. godinu od kada je ta praksa uvedena. Znači, ta praksa je postojala, ali tek od 2007. godine kada Skupština nije menjala statut, nego je jednostavno primala na znanje statut koji je predlagao Izvršni odbor, usvajao savet i podnosio na uvid Narodnoj skupštini.
Šta je u čitavoj ovoj stvari zanimljivo? Narodna banka Srbije nije imala statut od 2003. do 2007. godine, niti je usvojen u samoj Narodnoj banci, ni od saveta, niti od parlamenta, niti od bilo koje druge institucije. Danom usvajanja izmena Zakona o Narodnoj banci 2010. godine, mnogi od nas smo ovde zajedno učestvovali u raspravi o tom zakonu, promaklo je mnogima, čak i meni, da je jednim članom zakona tada ukinut Zakon o Narodnoj banci tj. statut Narodne banke usvojen je 2001. godine i to Narodne banke Jugoslavije.
Godine 2010. je tek ta praksa ustanovljena i uvedena u neki zakonski okvir, da statut koji posle Zakona o Narodnoj banci reguliše pravila poslovanja Narodne banke, ponovo postoji kao jedan od vrlo važnih zakonskih akata. Podizanje isuviše velike buke oko samog statuta opet je uslovljeno pogrešnim razumevanjem reči – statut, kako ga mi razumemo u Srbiji i statut kako ga razumeju u svetu. Za MMF postoji npr. Statut MMF i za njih je statut Narodne banke ustvari zbir odluka i rešenja guvernera Narodne banke.
Verovali vi ili ne, trebali smo da se objašnjavamo oko toga da to nisu odluke guvernera i rešenja i akti koje on donosi kao pojedinačne akte i da on ne traži za to saglasnost od Narodne banke, pogotovo ne unapred, nego po već donetim odlukama, već je to jedan zakonski akt nižeg nivoa koji nije Poslovnik, a u tim nekompatibilnim pravnim sistemima nije bilo lako između nas i njih razjasniti da statut nije Poslovnik o radu. Poslovnik o radu izvršnog odbora ili saveta je nešto mnogo drugačije. Ili da približim onima kojima ova materija nije bliska, bilo bi jednako kao kad bi neko Zakon o Narodnoj skupštini izjednačavao sa Poslovnikom Narodne skupštine.
Pošto smo eliminisali tu dilemu, prihvatili smo i član 6. koji sada glasi da Narodna banka Srbije ima statut koji se objavljuje u "Službenom glasniku" Republike Srbije.
Od bitnih izmena koje još u ovim izmenama i dopunama iznosimo pred vas je da smo jedno komplikovano rešenje povezanih lica, a poučeni iskustvom i želeći da sprečimo zloupotrebe kojih jeste bilo u praksi unazad, malo rogobatno, moram da priznam, definisali šta je to povezano lice i šta ne sme da bude povezano lice u smislu funkcionera koje bira Skupština i preuzeli smo, ovim izmenama, ono rešenje koje se uređuje i koje je utvrđeno zakonom koji uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija. To je ta druga izmena.
Treća stvar o kojoj se i danas prilično raspravlja je ta nejednovremena zamena članova saveta. Ona je zaista postojala, uvodimo je ponovo, ali se insistira da takva vrsta izbora bude primenjena i na izbor viceguvernera. Odgovorno tvrdim i vi verovatno znate da nigde u svetu ne postoji praksa izbora viceguvernera u tom prvom mandatu na pet, četiri, tri, dve ili niže godina, ali je ona u Srbiji bila faktički iskustvo koje nije loše. Faktički ono i danas postoji, jer su dva viceguvernera od tri izabrana takođe prethodno bili viceguverneri. Iskreno da vam kažem, imam utisak da je neko hteo da testira dobru volju Narodne banke ili guvernera, da li želi da dođe pred vas sa izmenama. Za tim apsolutno nije bilo potrebe. Ne samo da imam dobru volju da dođem sa izmenom, nego neznanje nikoga ne opravdava i to nikada sebi neću dozvoliti, ali greška onoga koji radi ili prethodnog predlagača ili ovog, apsolutno nije nešto o čemu ne može da se razgovara.
Mislim da smo svi zajedno na jednom istom poslu institucionalizovanja države Srbije i davanja maksimalnog ličnog doprinosa da u izboru ljudi, da u donošenju odluka ne budemo rukovođeni ni strašću, ni lošim iskustvom, ni slučajno ličnim odnosom prema bilo kome i moja želja da dođem i da u Skupštini branim ova rešenja jeste upravo time rukovođena.
Prihvatamo predlog onih sa kojima želimo da sarađujemo, koji nijednog trenutka nisu vršili pritisak za sve one koji bi hteli da kažu – to moramo zato što je tražio MMF ili Svetska banka ili Evropska komisija ili bilo ko. Apsolutno nije bilo pritiska. Izlazimo pred vas sa predlogom da se ne zadire u pravnu sigurnost već izabranih viceguvernera, ali da se u sledećem izboru ta višestepenost obezbedi kako bi se obezbedila i zakonom formulisana postepenost izbora i da ne bude smene svih viceguvernera odjednom. Vi ćete o tome dati svoj sud i izneti svoje argumente. Ja smatram da je moguće i jedno i drugo rešenje, da jesmo faktički sproveli da u Narodnoj banci promena guvernera i saveta i viceguvernera nije bila ni potres, ni bilo koja vrsta uznemirenja javnosti, o čemu govori i ono što se dešava na finansijskom tržištu, odnosno ono na šta Narodna banka može da utiče svojim pažljivim radom, a to je, koliko je to moguće, držanje stabilnosti posledično kao osnovnog cilja inflacije, držanje i kursa koje dovoljno govori o tome.
Svi ljudi su izabrani iz same kuće, iz Narodne banke, čak je i Odbor za finansije predložio čoveka za Upravu za nadzor, takođe iz same Narodne banke i nijedno od predloženih lica nema, kao kvalifikaciju, političku pripadnost. Lično sam ponosna na izbor takvih kadrova i volela bih da se taj izbor okonča što pre i da ne trošimo suvišnu energiju na pravdanje, jer sada moramo i da radimo svoj posao i da razgovaramo o ovim izmenama.
Svi oni koji su mislili da će nam primedbama na zakon i tim nesporazumima otežati rad ili učiniti odnose komplikovanijim sa međunarodnom zajednicom, želim javno da se zahvalim, zato što su nam omogućili da sa mnogima od tih finansijskih institucija, ne samo pravnih odeljenja, nego prvim ljudima tih institucija uspostavimo odličan odnos saradnje, razumevanja i razgovora i verujte mi na reč, nijedna od njihovih primedbi nije bila ni zlonamerna, ni otežavajuća, već vrlo konstruktivna, dobronamerna i dobrodošla za razmatranje. Kad god neko misli da može da vas malo prikoči u poslu, ako ste neko ko želi da ima dobar učinak, onda ste spremni da to iskoristite na najbolji način, a mi u Narodnoj banci to jesmo iskoristili na najbolji način i imamo gotovo vrlo visok nivo usklađenosti, što ste videli i u prilogu izmene zakona koja vam je dostavljena, da naša usklađenost, koja u ovom trenutku čak i nije nužna, jeste u velikoj meri postignuta sa primarnim izvorima prava EU i to sa Ugovorom o funkcionisanju EU, naslov 7. Ekonomska i monetarna politika, poglavlje 2) Monetarna politika, kao i Protokol broj četiri o Statutu evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, gde imamo delimičnu usklađenost koju ću vam sada obrazložiti, zašto je delimična i zašto je ta delimična usklađenost u stvari posledica naših ustavnih rešenja, gde nijedan funkcioner sem sudija i tužioca ne može da ima tu vrstu zaštite kakva se očekuje kod razrešenja funkcionera koji su u Narodnoj banci imenovani na određene funkcije.
U želji da se obezbedi nezavisnost Centralne banke i u želji da dokažemo da ta nezavisnost postoji, došli smo u jednom trenutku do faze da se od nas očekuje da obezbedimo sudsku zaštitu unapred, a pre razrešenja, za funkcionera koji bi eventualno po članu 28. zakona trebao da bude razrešen. Mi imamo našim Ustavom rešenje da su članovima 148. i 161. propisana prava na ovo pravno sredstvo samo za razrešene sudije, javne tužioce i njihove zamenike.
Naime, znate da članom 148. jeste propisano da Visoki savet sudstva donosi odluku o razrešenju, ali i da razrešeni sudija ima pravo da protiv takve odluke uloži žalbu Ustavnom sudu. U slučaju podnošenja ove žalbe Ustavnom sudu ne može se izjaviti ustavna žalba. Identično rešenje je i za javne tužioce, odnosno zamenike.
Ne smatrajući da je zaista neophodno da obezbedimo takvu vrstu zaštite za funkcionere Narodne banke, jer smo uvereni da niko ne bi preduzeo razrešenje da za to zaista nisu nastupili uslovi, imajući takođe na umu da mi nemamo iskustvo specijalizovanih sudskih organa koji znaju da presuđuju u oblastima medicine, informatičkog i tehnološkog kriminala, u poslovima Narodne banke, odnosno monetarne politike, i držeći se ovoga da nezavisna institucija zaista ima jedinu istancu Narodnu skupštinu koja jeste vlasna da odluči o tom razrešenju, ipak smo izašli sa sličnim rešenjem da, poput sudija, funkcioneri Narodne banke imaju tu mogućnost da se na isti način obrate Ustavnom sudu.
Na odboru sam čula primedbe na ovo rešenje. Biću otvorena da o tome razgovaramo po amandmanima. Ne mislim i nisam promenila svoje mišljenje kada kažem da ne treba da budu zaštićeni funkcioneri, pa i zaposleni Narodne banke koji, sećate se kada smo usvajali izmene zakona, mogu da budu odgovorni samo ako neko drugi dokaže da su oni učinili grešku krajnjom namerom ili nepažnjom. Ovaj nivo zaštite bi bio, ne nezavisnost, nego jedan viši nivo zaštite koji, moram da priznam, ne mislim da je potreban, ali moje lično mišljenje je da jeste jedno od mišljenja, jer izvršni odbor čine vice guverneri i budući direktor uprave za nadzor. Nikada sebi neću dati pravo da moje lično mišljenje bude iznad mišljenja onih koji jesu ovlašćeni od vas, na jednak način izabrani, kao i članovi saveta takođe, pa i vi, svako od vas pojedinačno kao poslanik, dok ovde ne usaglasimo svoj stav o tome i da poštujemo Ustav, da poštujemo nezavisnost Narodne banke, ali da isto tako ne usvojimo rešenje koje je puka forma poštovanja nečijih saveta, a da bude neprimenjivo u smislu prolaska kroz te nadležne organe i zaista da zakonska odredba bude sprovodiva i primenjiva.
O tim dilemama, kažem, razgovaraćemo i u načelu i u pojedinostima. To je sve što se tiče izmena koje su u zakonu sadržane. Postoji još jedna gde guverner odlučuje samo o otuđenju imovine koja je pokretna, a o otuđenju imovine kao nepokretnosti ipak ne može da ima ta ovlašćenja. Smatram da jedan pojedinac, koliko god bio odgovoran i savestan, ipak mora da, podrazumevajući da je reč o visokim vrednostima, ima neku vrstu odgovornosti nad tim, jer imamo prilično nasleđenih problema od sudskih postupaka za nezakonite otkaze u samoj Narodnoj banci godinama unazad, na šta su otišli milionski iznosi evra, do praznih fondova restitucije, koje kao država treba da rešavamo na neki poseban način. Nisam spremna da bilo kome, ko god to bio, ostavimo takvo pravo da odlučuje o imovini svih nas po sopstvenom nahođenju.
Ostale odredbe su pravno-tehnička redakcija i moja je želja bila da budem što detaljnija. Nisam se zaželela priče, verujte, zaželela sam se ovog doma i svojih kolega, ali sam želela da pružim sva ona obaveštenja i informacije o ovom zakonu u prvom obraćanju kako bi sve moguće nesporazume razjasnili već u ovom trenutku, ali biću, uz zahvalnost što ste me saslušali, spremna da odgovorim i na vaša pitanja koja se tiču Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS. Hvala.