Hvala.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem se gospodinu Vargi na diskusiji. Mogla bih da krenem od ovog poslednjeg što ste govorili, da bi mogli da prate svi koji nas pažljivo slušaju.
Kao prvo, ako prihvatimo da funkcioneri Narodne banke imaju sudsku zaštitu, još ni vi ni ja ne znamo šta je najbolje da ne poremetimo Ustav, tražićemo zajednički rešenje ovih dana. U kojoj meri oni imaju veće pravo da budu sudski zaštićeni kao funkcioneri, od državnog revizora ili nekog od tih funkcionera? Zar nije Državna revizorska, takođe neko ko je vrlo važan ili zašto je važniji državni revizor od nekog ko vodi Agenciju za borbu protiv korupcije, neko ko je u RATEL-u ili u Agenciji kao nezavisno regulatorno telo, pa čak i da dođemo do ministra.
Zaista nisam spremna da zatvorim oči pred različitošću tih funkcionera ako mi vi ne ukažete koji su. Smatramo svi da je sudska grana vlasti između ove tri ravnopravne, malo ravnopravnija. Po čemu bi neko ko je razrešen u skladu sa članom 28, trebao jedini da ima tu vrstu sudske zaštite i koju zamerate, što prošli put nije, kao sadržana bila u zakonu. Vrlo pažljivo vas slušam, lično vas cenim, vas i svakog poslanika, jer znam koliko truda svi ulažemo u ovo, ali nisam spremna da to prihvatim kao krivicu. Verujte mi, pre sam spremna da što vi nekome, bilo kome želite da pripišete kao krivicu, poput toga da Vlada žmuri. Nije tačno, Vlada ne sme da daje ni savete ni uputstva. Može da da svoje mišljenje koje Narodnu banku ne obavezuje.
Znam da mi verujete na reč, jer mi verujete i na dela, da mene takva mišljenja neće ni obavezivati. Ono što sam rekla prvog dana svojim kolegama, to mogu i sa ove govornice da ponovim, vrlo rado, tri meseca, četiri, apsolutno mi nije važno. Biću pravi guverner NBS, koji se rukovodi činjenicama i interesom građana Srbije. Ne bilo čijim nalogom. Znate koliko vremena mi treba ako dođe nalog na kojem neko insistira da ga posluša? Dva sata, da pokupim lične papire iz kabineta, samo to.
Uostalom, vreme je pred nama. Pokazaće se. Pre sam spremna da izrazim zahvalnost onima koji su prebrzim koracima sprečili neke velike štete onih koji nisu dobro radili svoj posao, a ako se sećate, svi smo sada sveli priču na to da li se statut usvaja ovde ili u samoj NBS, a razlozi za donošenje novog zakona su bili jačanje Uprave za nadzor i kontrolu banaka i ostalih finansijskih institucija.
Tu ima problema. Jedan je saniran u tišini. Nemam nameru kada kažem, u tišini, mislim na Narodnu banku, odgovaram za sebe i za svoje saradnike. Sve ostale probleme koji se pojavljuju u svetu, možda i kod nas, Narodna banka će tako rešavati bez želje da uključuje nepozvane u rešavanje tih problema i bez namere da podiže neopravdanu buku ili da unosi nemir bilo koje vrste.
To je naš posao, ali verujte mi, da nije urađeno to što je urađeno, možda se čak nije ni znalo šta će se zateći, ali dobro je što je ispalo ovako. Zato mi apsolutno nije teško da pristanem na nekoliko, ponavljam, vi recite hiljadu puta pritisak, ja ću hiljadu jednom puta reći – ne dobronamerni savet. Verujte da nisam stigla ni vesti da pogledam i da čujem da su dve uvažene gospođe tu, jer nivo moje komunikacije i mojih saradnika je sa onima koji se bave poslom, koji je kompatibilan našem. Znači, koji vode finansijske institucije, na njihovom su čelu i mi sa njima razgovaramo o ovome, ne sa političarima. Dobro došli su da dođu i da odu.
Čak i sa Evropskom komisijom, ljubaznošću moje uvek dobre koleginice Gordane Čomić, sam dobila jutros nešto iz Evropske komisije, evo sada, jedan papir. Nešto se slažu, nešto se ne slažu. Možda je jutros to stiglo na Narodnu banku, jer smo mi vrlo otvoreni za komunikaciju. Ali, mi sa nivoom političkih primedbi kao Narodna banka ne korespondiramo, ne razgovaramo. Slušamo svakog, ali su mene moji stari davno naučili – svačiju slušaj, svoju smatraj, što znači, ono što Narodna banka sa svojim timom odluči i smatra da je propust koji treba ispraviti, ispravićemo rado, ali uvek ćemo radije da popustimo pred snagom argumenata, nego pred nekom drugom snagom.
Izražavam zadovoljstvo što je snaga argumenata dovela mene ovde da branim ove izmene, a i vaše argumente ću vrlo rado prihvatiti u amandmanima i zaista sam otvorena da do rasprave u pojedinostima sve što je moguće usaglasimo, da budemo na najboljem putu za EU i zaista na najboljem putu za jačanje nezavisnosti NB, koja mora da bude faktor stabilnosti ukupnog finansijskog sistema, ne samo monetarnih odluka, nego i održavanja bankarskog sistema zdravim i svoje kontrolne funkcije, gde Narodna banka mora da bude neko ko preventivno deluje, a ne policajac koji zatvara banke. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Varga.

Samo kratka replika, i to na prvi deo odgovora guvernerke. Suštinska krivica je u tome, to možda izgleda formalno, ali je mnogo suštinsko, da je početkom avgusta kada je menjan ovaj zakon predlagač u obrazloženju napisao da ne postoje propisi EU koji regulišu ovu oblast. To ni u onom trenutku nije bilo tačno, a nije tačno ni u ovom trenutku i nije slučajno što je sada u ovom predlogu zakona Narodna banka jasno citirala onaj propis EU koji je obavezan i koji obavezuje Srbiju. Obavezuje ne zbog toga što smo mi članica EU, nego zato što smo mi sa dobijanjem kandidature preuzeli i neke obaveze. O tome sam detaljno govorio početkom avgusta.
Mogu se citirati ili tražiti neki primeri o kojima ste vi govorili, o ministrima, o revizoru, itd, raznim drugim nezavisnim institucijama. Kod nekih inače postoji isto tako propis EU, odnosno pravna tekovina EU, koja na identičan način reguliše mogućnost njihovog razrešenja. Dakle, nisu u ovom smislu guverneri centralnih banaka jedini koji zaslužuju sudsku zaštitu. Tu je razrađen sistem u EU. Nije to najbitnije. Najbitnije je da je početkom avgusta neko pokušao da stvori sliku da u ovoj oblasti ili ne postoje propisi EU ili nas oni ne obavezuju, a kada je Komesar za proširenje pre nekoliko nedelja tu u maloj sali predstavljao Izveštaj Evropske komisije, onda je praktično iste argumente koje sam ja izneo u ovoj raspravi, on izneo i potvrdio činjenicu da smo i te kako bili u obavezi da ove odredbe pravnih tekovina EU uzmemo u obzir početkom avgusta. Još jednom kažem, zadovoljni smo što se sada ove stvari menjaju. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Gospođo guvernerko, potpredsednici Narodne skupštine, kolege i koleginice narodni poslanici, kada smo u avgustu usvajali prvi put izmene i dopune ovog zakona, imali smo priliku da vidimo da je on naišao na kritike ne samo opozicije, čak i vanparlamentarnih stranaka u Republici Srbiji, nego i na kritike stručne javnosti, Evropske komisije, Svetske banke, MMF, a kritike Evropske komisije su se nakon toga vrlo brzo očitovale i u Izveštaju Evropske komisije koji je upravo ovaj zakon ocenio, tada kao predlog grupe narodnih poslanika, kao nešto što predstavlja korak nazad u procesu priključenja Srbije EU. Mi smo tada u avgustu bili protiv izmena i dopuna ovog zakona, a bićemo opet protiv njih. Razlozi za to su brojni. Pokušaću da ih navedem u svom izlaganju.
Ovo je inače bio prvi zakon koji je počeo Srbiju da udaljava od tog evropskog puta, prvi zakon za koji smo otvoreno dobili primedbe međunarodnih i monetarnih institucija i političkih institucija koje smo tom prilikom, odnosno koje je većina u ovoj skupštini tom prilikom odlučila da ignoriše. Nakon toga smo imali još nekoliko tih izjava raznih zvaničnika naše države, koje bi se mogle svrstati u red izjava koje Srbiju udaljavaju od evropske porodice zemalja koje narušavaju odnose u regionu koji su vrlo teško građeni. Međutim, mislim da bi Narodna skupština trebalo da se zadrži na tome da ona ne bude ta koja će donositi propise koji će Srbiju, prema ocenama Evropske komisije, koja ipak jeste jedina koja odlučuje o tome, udaljavaju od priključenja EU.
Naravno da se u ovoj diskusiji, kao i tada kada smo prvi put usvajali ovaj zakon, nekoliko najčešćih reči, izgovorenih i od strane poslanika i od strane predlagača i od strane stručne i međunarodne javnosti, su – nezavisnost NBS. Nezavisnost NBS, osim toga što je bila i jedna od osnovnih primedaba i Evropske komisije i MMF i Svetske banke, je nešto o čemu Srbija treba da vodi računa, sve i da zanemarimo te primedbe koje su došle iz međunarodnih institucija, zbog toga što je nezavisnost NBS, osim što je izuzetno važna za funkcionisanje Narodne banke, definisana Ustavom Republike Srbije i to je nešto na čemu bi i Narodna banka i ova skupština i Vlada Republike Srbije trebalo da insistiraju, sve i da ne postoje ove primedbe iz Evropske komisije i drugih institucija koje su dolazile i u Skupštinu i u Narodnu banku i koje su se mogle čuti u javnosti.
I pre nekoliko dana smo u ovoj skupštini, jednom drugom prilikom, kada je predsednik prekinuo sednicu koja je u toku, mnogo razgovarali o nezavisnosti i nadležnostima NBS, zbog toga što je Zakonom o preuzimanju banaka ozbiljan deo nadležnosti NBS, Ministarstvo finansija preuzelo na sebe. Tad smo imali polemiku sa Mlađanom Dinkićem, koji je na dosta uvredljiv način govorio ne samo o postojećim bankama u Republici Srbiji, nego u krajnjem i o Narodnoj banci, zbog toga što ukoliko te banke zaista toliko loše posluju, zbog čega im onda Narodna banka ne oduzme dozvolu za rad.
U obrazloženju ovog zakona piše da se ovaj zakon usvaja da bi se učinio pozitivan korak i dalje približavanje njegovih odredaba odredbama ugovora o EU, Ugovor o funkcionisanju EU, a naročito odredbama Statuta Evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi EU.
Svako ko pogleda ovaj dopis koji je stigao uz zakon bi u tom slučaju očekivao da ono što je u avgustu bilo izneto kao primedba Evropske komisije, MMF, Evropske centralne banke bude otklonjeno sada ovim novim izmenama i dopunama. Međutim, ovaj zakon ne samo da ne otklanja ono što je u avgustu izneto kao primedba, nego smo mi danas na sastanku Odbora za evropske integracije dobili mišljenje Evropske komisije, za koje gospođa guvernerka kaže da nije upoznata sa njim. Vaši saradnici, koji su zakon predstavljali na Odboru za evropske integracije, su isto tako rekli da prvi put vide taj dopis Evropske komisije, iako na njemu stoji da je poslat i NBS kao predlagaču. Mislim da je poprilično čudno da ukoliko zaista namera zakona jeste da se otklone nedoumice, da se približimo tim međunarodnim monetarnim institucijama, da se u tom slučaju ne zatraži prethodno mišljenje ili konsultacija ili makar neki vid upoznavanja onih koji su nadležni da o tome cene sa samim sadržajem zakona.
Naime, da krenemo redom. Sada ću pokušati da sublimiram ono što jesu bile primedbe Evropske komisije i MMF na zakon ranije, kao i sada, jer se ne radi, a u odgovoru ste gospodinu Vargi rekli da je to političko mišljenje koje nije obavezujuće za NBS, međutim, Evropska komisija je u ovom dopisu sasvim jasna da se ne radi samo o njenom mišljenju,nego se radi i o mišljenju Evropske centralne banke i MMF, koji ni na koji način niti jesu, niti mogu biti političke institucije. Radi se o institucijama sa kojima Republika Srbija svojim opredeljenjem mora da sarađuje.
Ono što je u avgustu bila prva zamerka i Evropske komisije i MMF i Evropske centralne banke je hitnost koja je pratila donošenje ovog zakona. Ovaj put imamo još kraći rok za donošenje ovog zakona. Moja kritika tu ide pre svega predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, koji, istina, nije prvi koji uvodi praksu prekidanja sednica da bi se u okviru sednice održala druga sednica, ali to činite mnogo češće nego bilo koji drugi predsednik do sada.
Uverena sam da bi gospođa Tabaković, kao dugogodišnja narodna poslanica, imala razumevanja da ste vi rekli da je sednica Skupštine trenutno u toku i kada se bude završila, da ćemo isto tako po hitnom postupku usvojiti ovaj zakon i da ćete ga staviti na razmatranje narodnim poslanicima.
Nadam se samo, opet se vraćam na ono što je rekao gospodin Varga, da hitnost zakona, odnosno predloga koji dolaze po hitnom postupku ne klasifikujete prema predlagaču i da će se, isto tako, Predlog zakona koji je predložila Skupštini AP Vojvodine o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, naći pred ovom skupštinom vrlo hitno. Ne vidim zbog čega je ovaj zakon hitniji od nekog drugog zakona, samim tim što i sam predlagač u obrazloženju zakona navodi da se čak razmatrala i mogućnost da ovo i ne bude materija koju bi regulisao zakon, što relativizuje sam značaj zakona.
Ono što je druga stvar koja je opet u svim primedbama koje su u avgustu stizale na ovaj predlog zakona, a koja opet nije otklonjena jeste to da se narušava nezavisnost NBS. Kao što sam rekla, sve i da to nisu zamerile te druge institucije, to je Srbija, to je Narodna skupština Srbije sama po sebi morala da zaštiti, i da insistira na nezavisnosti NBS, zbog toga što je to izuzetno važno, zbog toga što je to definisano Ustavom, zbog toga što ne iziskuje nikakva finansijska sredstva, pa da to bude neki razlog da nemamo nezavisnu NBS i zbog toga što to jeste posao narodnih poslanika i posao Narodne skupštine. To bi trebalo da radimo i da apsolutno zanemarimo preporuke Evropske komisije.
Ono što je dalje bio problem u avgustu, opet se ne otklanja ovim predlogom zakona, to je način biranja vice guvernera. Vidimo da to nije otklonjeno, a vidimo da nema ni namere da se to tako nešto desi, a to je izuzetno loše. Svetska banka je u svom izveštaju u avgustu usporila nadležnosti, odnosno izrazila svoju zabrinutost zbog nejasnoće mandata i uloge Uprave za nadzor finansijskih institucija kao jednog tela koje ima izuzetno velike nadležnosti i jednog moćnog tela. Ovaj zakon i ove nove izmene i dopune Zakona i dalje ni na koji način ne menjaju ovu situaciju i ne daju nam jasnu sliku o mandatu i jasnim nadležnostima ovog tela. Naprotiv, vidimo da je cilj ovih izmena i dopuna Zakona da se to telo još naknadno ojača.
Jutros smo dobili zajedničko mišljenje Evropske komisije, MMF i Evropske centralne banke, koji izražavaju kritike na skoro svaki član ovih predloženih izmena i dopuna. Oni imaju konkretne predloge na koji način da se izbegnu ove nove neusklađenosti sa propisima Evropske komisije i EU. Naime, njih brine i institucionalna nezavisnost NBS-a, brine ih i personalna nezavisnost NBS-a, brine ih i nacrt nad radom i način izbora vice guvernera, trajanje mandata, način ograničavanja mandata. Sve su to stvari koje brinu Evropsku komisiju. Na karaju, mada mislim ne manje važno, činjenica da je guvernerka politička ličnost i da je nedavno izabrana za zamenicu predsednika najveće stranke u vladajućoj koaliciji u Srbiji.
To su sve stvari koje je NBS trebalo da uzme u obzir kada je predlagala ove nove izmene i dopune Zakona, s obzirom na to da bi bilo logično pretpostaviti da oni koji su jedini nadležni da ocenjuju usklađenost bilo kog akta koji se usvaja u ovoj skupštini sa propisima EU, nisu ni konsultovani prilikom donošenja ovog zakona.
Na kraju, postoji u ovom zakonu još jedan veći problem sa aspekta ljudskih prava, a to je postojanje člana 10. u ovom zakonu, koji uskraćuje pravo koje je garantovano svim građanima Republike Srbije – pravo na ustavnu žalbu. Da stvar bude još gora, u samom obrazloženju zakona stoji sledeća rečenica – iako je Ustavom Republike Srbije pravo na pravno sredstvo zagarantovano kao jedno od osnovnih ljudskih prava, pa se čak i navodi član 36. Ustava Republike Srbije, koji kaže da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, o obavezi ili na pravu zasnovanom interesu zbog pravne sigurnosti, a imajući u vidu i uporednu pravnu praksu, predlaže se da se ovo pitanje uredi na izričit način kako bi se izbegle sve eventualne nedoumice u praksi.
Kada se govori o osnovnim ljudskim pravima zagarantovanim Ustavom Republike Srbije, tu nema mesta za rečicu "iako". To su prava koja ni pod kojim uslovima ne mogu biti suspendovana. Slažem se da je namera bila druga i ima čitav niz amandmana od različitih poslaničkih grupa koje su predložile različite načine kako da se ovo pitanje bliže uredi, ili kako da se bolje formuliše, ili da se preformuliše tako da bude jasno šta je namera predlagača, ali suspenzija Ustavom zagarantovanih ljudskih prava zarad nekih viših ciljeva, niti je novost ni u političkoj praksi svetskoj, niti u našoj. Duboko verujem da to nije bila namera ni predlagača, zbog toga što je to izuzetno opasno.
Kada smo govorili o Zakonu o preuzimanju banaka, isto tako je tim zakonom bio suspendovan čitav niz odredaba drugih zakona. Svakako da osnovna ljudska prava, garantovana Ustavom, ne mogu biti predmet suspenzije. Verujem da će se naći način da se preformuliše ova zakonska odredba na neki način.
Da završim, svakako da bez usvajanja čitavog niza amandmana koji će, plašim se, promeniti čitav smisao zakona i verujem da neće biti usvojeni od strane poslanika u ovoj skupštini, LSV ne može podržati Predlog ovog zakona zbog toga što on ne samo što ne otklanja one zamerke koje su bile iznesene kada su prvi put izmene i dopune zakona donošenje, nego i dalje udaljava Srbiju od važećih propisa EU i samim tim šteti evropskim integracijama Republike Srbije.
Nećemo biti u mogućnosti da podržimo ovaj zakon, pre svega i da zanemarimo preporuke koje su došle iz EU zbog toga što on na ozbiljan način ugrožava nezavisnost NBS. Hvala.

Gospođa Jorgovanka Tabaković.

Primedbe o kojima govorite, i ispravno su vam rekli i istinu su vam rekli članovi na Odboru iz zakonodavnog organa NB, kao što sam vam ja rekla, možda su stavljeni na dostavu i nama ali nisu stigli u NB. Informisana sam da su stigli u Kancelariju za evropske integracije, nama nisu prosleđeni. Zbog ispravnog informisanja javnosti evo primedbe Evropsko centralne banke, o kojima govorite da su brojne, kao jedne od primedbi, pored mišljenja Evropske komisije i Evropske centralne banke, imaju i četiri stava, gde se u stavu 1. pozdravlja izmena da se statut usvaja u banci, a ne u Skupštini, a ostale tri se odnose na to da bi nov viceguverner trebao da bude biran na pun mandat, a ne na stepenovan. Kada bi neko umeo da mi objasni kako da poštujete zahtev da birate viceguvernere tako konsekutivno i istovremeno na pun mandat, volela bih da napišete amandman i da to primenimo.
Ima samo tri primedbe. U drugoj primedbi, a odnosi se na član 73, već sam ga pomenula u diskusiji o raspolaganju o pokretnoj i nepokretnoj imovini, oni to obrazlažu primenom punog principa finansijske nezavisnosti, a obrazložila sam zašto ne smatram da to treba da bude. Broj četiri je komentar na povezana lica, koji nije izričito protivljenje. Ostavlja određenu rezervu. Rekla sam da smo prihvatili iz naše zakonske regulative – oni koji se bave sukobom interesa, baš tu formulaciju.
Znači, od tih mnogobrojnih primedbi postoji jedna saglasnost, jedno nemoguće ispoštovati zato što oni do koji nam je takođe stalo, a to jeste aranžman sa MMF kao kontrolorom i savetnikom i nekim ko jeste pomoćnik da se snađemo i preživimo ove godine sa ostavljenim visokim budžetskim deficitom kada pritiču nove i nove otplate za kredite koji su imali duge rokove grejs perioda, koji upravo sada pristižu, jedan je zahteva ovakav, a drugi onakav. Ako znate kako da se primene dve suprotne strane savetujte i primenićemo, ali takvih izričitih primedbi, zabrinutosti zaista nema. To mogu da razumem kao vid političke borbe kada ne kažete celu rečenicu nego kod zareza koji vama odgovara stavite tačku, i ja to tako mogu da prihvatim. Ne bih ni komentarisala da nije u pitanju javnost Srbije koja, lično verujem, da je zadovoljna onim što je NB počela da radi, a i da nije mora da zna da NB ima odličnu saradnju sa svim institucijama.
Zašto je došlo do zastoja u ovom mišljenju Evropske komisije? Ne znam. Ne bih čak htela da tumačim zlonamerno ni ovo. Budite slobodni da pošaljete relevantnim osobama ove primedbe koje su izneli. Šta su relevantne osobe koje su dobile, a one koje nisu možda to nije ni važno, a za mene ste vi kao poslanici najvažniji i najvažniji mi je vaš stav, odnosno građana koje predstavljate.
U svakom slučaju, hvala na diskusiju.
Samo da dodam nešto. Pomenuli ste gospodina Dinkića i zakon koji je bio po istom postupku usvajan ovde. Nije rađen bez saglasnosti NB. Kao što ste videli u rešenjima, na naše mišljenje o izvršenoj kontroli Ministarstvo finansija kao osnivač, odnosno vlasnik akcija donosi predlog Vladi RS koja kao vlasnik u ime RS donosi odluku o preuzimanju dela banke ili čitave banke. Narodna banka je učestvovala u čitavom poslu i pripremila ga i bili smo i subotu i nedelju svi na nogama i koliko znam nema posebnih problema u postupku preuzimanja "Agrobanke" od strane Poštanske štedionice. Moj princip i princip kolega sa kojima radim je tuđe neću, a svoje ne dam. U tuđe nadležnosti se ne mešam, svoje nadležnosti ne prepuštam.
Budite sigurni da to što NB ne priča znači da posao guvernera, tako volim da me zovu jer nisam udata za guvernera da bi bila guvernerka, a Ustav poznaje samo guvernera NBS, dala sam jedan jedini intervju, jer smatram da je moj posao da vrlo pažljivo komuniciram sa javnošću i da o tome ne govorim mnogo, ali da vrlo mnogo radimo unutar kuće pažljivo birajući reči zbog stabilnosti finansijskog sistema, zbog razvoja, zbog dolaska investitora i zbog stvaranja povoljne klime za rad u Srbiji. Bili smo u toku, ali se ne oglašavamo jer je naš posao i da tim načinom obraćanja umirimo javnost da ne dođe do bilo koje nepotrebne nervoze. Samo u tom smislu želim da vam kažem da smo učestvovali u radu oko tog zakona.

Replika. Narodna poslanica Aleksandra Jerkov ima reč.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Pre svega kada je u pitanju Zakon o preuzimanju banaka naša osnovna zamerka je bila upravo i to što u njemu nigde ne piše da Ministarstvo finansija donosi predlog na osnovu kontrole koju vrši NBS, zbog toga što smo se i pitali na koji način Ministarstvo finansija može doći do tih podataka, i tražili smo da u zakonu to piše, ali nije predmet taj zakon, tako da neću govoriti o tome.
Kada smo govorili o ovim primedbama, mislim ne govorimo o istom dokumentu. Govorim o dokumentu Evropske komisije koji je stigao jutros na Odbor za evropske integracije, koji ima sedam strana, koji navodi i primedbe iz avgusta prošle godine koje nisu otklonjene ovim predlogom zakona, tako da o dva različita dokumenta govorimo. Ne bih imala nameru da zloupotrebljavam nešto što je Evropska centralna banka poslala. Mislim da se radi o suviše ozbiljnoj stvari da bih to činila.