Gospodine predsedavajući, gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje zašto danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, čuli smo ovih dana, a sastoji se u tome da je to potrebno radi usklađivanja sa propisima EU.
Moj uvaženi kolega Radojko Obradović, kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, izneo je glavne primedbe koje DSS ima na ovaj predlog zakona i mi ćemo o tim primedbama diskutovati u ponedeljak, kada bude rasprava o amandmanima.
Fokusirao bih se na jednu temu i jedan problem koji smo mi uočili i smatramo da je vrlo važno da ga danas istaknemo i raspravimo, a koji se sasvim sigurno tiče odnosa i institucija u Srbiji i NBRS i razloga donošenja ovog zakona prema tome šta je to što očekuje EU da čine institucije Republike Srbije. Ne mislimo da je potrebno bilo da se iz tog razloga menja Zakon o NBRS, niti da nam EU govori kako mi na osnovu našeg unutrašnjeg prava da uspostavljamo samostalnost i nezavisnost NBRS. Mislimo da je to u suverenom pravu institucija Republike Srbije i Narodne Skupštine i da to treba biti učinjeno saglasno ustavnom i pravnom poretku Republike Srbije.
Međutim, mislimo da je rešenje koje je definisano članom 10. ovog predloga zakona protivno Ustavu Republike Srbije i protivno propisima nadasve Zakona o Ustavnom sudu Republike Srbije, a tiče se mogućnosti zaštite pred sudovima razrešenih funkcionera NBRS.
Podsetio bih vas da je pravo na podnošenje žalbe Ustavnom sudu u Ustavu Republike Srbije definisano isključivo za nosioce pravosudnih funkcija, za sudije i za tužioce. Ovo što smo mi danas dobili kao predlog zakona jeste, gospođo Tabaković, to moram da kažem, prepisana odredba iz čl. 148 i 161. Ustava Republike Srbije. Mislimo da se ovim rešenjem izlazi izvan Ustava Republike Srbije i da se ne može jednim zakonom utvrđivati pravo da funkcionere, makar to bili funkcioneri Narodne banke Republike Srbije, pravo koje nije definisano Ustavom.
Vi ste u vašoj diskusiji rekli da ste imali dileme koje rešenje da nađete. Mislim da ste našli najnesrećnije rešenje, verovatno rukovođeni željom da nađete način kako da se definiše samostalnost i nezavisnost NBRS.
Danas je više puta pomenuto u diskusiji da se pojavio dokument koji je poslao šef Kancelarije EU ovde u Beogradu, Vensan Dezer, došao je na Odbor za evropske integracije, gde govori, između ostalog, i o promeni člana 28. zakona i o potrebi da se definiše zaštita pred sudom razrešenih funkcionera. U izveštaju Evropske komisije oni vas tu kritikuju da ste uskratili pravo na sudsku zaštitu, ali ono što je ovde zanimljivo i to želim da ukažem krajnje dobronamerno i želim da ta praksa ne bude na taj način definisana, kao što je bila i u prethodnom periodu, ali bilo bi bitno da se sada prekine, na koji način mi prilazimo onome što nam oni preporučuju. U jednom delu koji se odnosi na taj član kaže se da pitanje sudske zaštite guvernera jeste definisano u ugovoru koji se tiče EU i statuta njihovih banaka, ali kako oni kažu – pitanje funkcionera u Narodnoj banci nije definisano tim aktima, ali oni savetuju i preporučuju da bi možda moglo i to da se ugradi. Zašto to radimo?
Čak i ako mislite da treba da se pozivate na odredbe pojedinih propisa EU, zaista ne vidim razlog zašto bi šef Kancelarije EU ovde davao savet šta bi još trebalo pored toga, a što ni oni nisu promenili, da mi uradimo, i mi to ugrađujemo u naše propise.
Ta vrsta propisa prema njihovim preporukama, ovde su preporuke u pitanju, nije dobra. Jedini odgovor na ovo pitanje jeste da mi imamo naš pravni sistem, da mi imamo Ustav Republike Srbije, da mi imamo zakone i da ćemo mi pitanje samostalnosti i nezavisnosti NBRS definisati onako kako naši propisi to uređuju.
Kada su donete izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci početkom avgusta, oni su vam prigovorili da u zakonu nije definisana sudska zaštita funkcionera Narodne banke, a ja želim ovde da kažem da to uopšte nije bilo potrebno iz dva razloga. Ustav Republike Srbije dopušta mogućnost ustavne žalbe. To je jedna stvar. Druga stvar, u konsultacijama sa više kolega, pravnika i ozbiljnih ljudi koji se bave ovom strukom, oni smatraju da je moguće zaštititi pravo funkcionera koji je biran, u krajnjoj liniji, ovde pred Narodnom skupštinom u upravnom sporu. Ako to pravo imaju svi funkcioneri, da pokrenu upravni spor ukoliko su nezadovoljni odlukom Narodne skupštine, ako imaju pravo na ustavnu žalbu, to je stvar koja je notorna, ona ne treba da piše. Ne vidim zašto ste ulazili i komplikovali čitav ovaj posao, ako ste mogli jednostavno da predstavnicima Evropske komisije date jasan odgovor, da ustavni pravni poredak Republike Srbije jemči i obezbeđuje svim funkcionerima ovde, izabranim u Narodnoj skupštini, zaštitu pred Upravnim sudom u upravnom sporu i mogućnost izazivanja ustavne žalbe i to je dovoljan odgovor. Nema potrebe da mi njihove preporuke, njihove zahteve, ili u krajnjoj liniji kako oni kažu ovde, baš preporučuje se da se ide dalje nego što njihovi propisi to predviđaju, da mi razrađujemo ovo pitanje mimo Ustava i ovde izazivamo nepotrebnu diskusiju.
Želim da ukažem na još jednu stvar. Ovo može stvoriti ozbiljan presedan, ja vas na to upozoravam, zato što je Narodna skupština Republike Srbije birala jedan broj vrlo važnih nezavisnih i regulatornih tela, DRI, Zaštitnika građana, Poverenika za ravnopravnost polova, koji sutra, pozivajući se na potrebu zaštite svoje nezavisnosti i samostalnosti mogu da traže izmene i dopune zakona koji uređuju njihovu oblast, da bi stekli pravo da se žalbom obrate Ustavnom sudu.
Da idemo dalje, ako bi neko bio istrajan da ovaj presedan koristi, onda bi sutra i Vlada Republike Srbije mogla da traži izmene Zakona o Vladi i da kaže – iako je Skupština političkom odlukom, najviše telo, razrešila ministra, imam pravo da pokrenem postupak pred Ustavnim sudom žalbom.
Ne možemo dopustiti da se nalozi, preporuke, sugestije Evropske komisije usvajaju na taj način da kršimo naš pravni poredak. Mi smo suverena i nezavisna zemlja, imamo svoj pravni poredak i možemo u ovom trenutku, ako je to bitno za evropske integracije, da činimo samo ono što je u skladu sa našim pravnim poretkom.
Prema tome, mi smo uložili amandman na član 10. i tražimo da se taj član briše. Nismo tražili njegovu izmenu jer smatramo da naš pravni poredak i ti funkcioneri koji bi došli pod udar eventualno odluke Narodne skupštine dobro znaju koja prava mogu da koriste. Ta prava ne treba pisati jer su napisana u drugim pravnim propisima.
Molim vas da ozbiljno uvažite ovu našu sugestiju, da usvojite naš amandman i da u komunikaciji sa onima koji daju ovakve preporuke, ovako oštre preporuke, koje su apsolutno neprihvatljive, mislimo da je krajnje vreme da se na taj način počne razgovarati sa predstavnicima Evropske komisije. Demokratska stranka Srbije inače smatra da Srbija uopšte ne treba da ulazi u ovu vrstu evropskih integracija, pa samim tim je ovo jedan od dokaza na koji način oni žele da vrše pritisak da mi nešto, na šta nismo obavezni, usvajamo tako što ćemo da kršimo naš pravni poredak i ustavni i pravni sistem.
To ne možemo da dopustimo i u tom smislu DSS, kada god uoči da se pravni poredak krši usvajanjem zakona koji su došli na preporuku sugestije ili ne znam šta sve od EU, blagovremeno će da reaguje. Hvala.