Dame i gospodo narodni poslanici, nakon što je Skupština RS izmenila Zakon o NBS u mesecu avgustu, kojim je između ostalog oformila novu upravu u okviru NBS tj. Upravu za nadzor nad finansijskim institucijama, precizirala, odnosno detaljnije regulisala izbor i razrešenje, prava i obaveze, odgovornosti i ovlašćenja funkcionera NBS, pojedina rešenja propisana Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o NBS jesu izazvala nedoumice i dovela u pitanje njihovu usklađenost sa ugovorom o funkcionisanju EU, odnosno sa pravnim tekovinama EU, a od izuzetne je važnosti njihovo otklanjanje u postupku pregovora RS sa EU.
Ono što je osnovni cilj Narodne banke, odnosno ono što mora da bude osnovni cilj Narodne banke, a što je predviđeno zakonom, jeste postizanjem i održanje stabilnosti cena, kao i očuvanje finansijske stabilnosti. Ono što je posebno značajno naglasiti u ovom slučaju, jer usvajanje zakona, odnosno izmena i dopuna Zakona o NBS i predloženih odredaba, neće uticati na privredni sistem, a posebno na troškove privrede i odnose između tržišnih subjekata.
Kako se sva rešenja, koja sam naveo tiču institucionalne i personalne nezavisnosti Centralne banke, a da bi se otklonile sve nedoumice u tumačenju ovog zakona, poslanici SNS pozivaju sve poslanike na što hitnije usvajanje ovih izmena i dopuna. Zakonom o Narodnoj banci sveobuhvatno i sistematično su uređeni položaj, ciljevi, funkcije, organi i organizacija Narodne banke Srbije, kao i odnos Narodne banke Srbije prema organima i organizacijama Republike Srbije. Sem što su sistematično i sveobuhvatno uređeni, učinjen je i pozitivan korak ka približavanju međunarodnim institucijama i ka pravnoj praksi centralnog bankarstva. To se pre svega odnosi na obrazovanje Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama tj. kroz jačanje kontrolnih funkcija NBS nad finansijskim institucijama, a radi jačanja finansijske stabilnosti.
U skladu sa tim, jedan od ciljeva donošenja ovog zakona, svakako jeste ...

Izvinjavam se. Daću vam reč. Niste ništa pogrešili. Imam obavezu da produžim radno vreme.
Obaveštavam narodne poslanike da se, u skladu sa članom 87, rad nastavlja i posle 18,00 časova. Hvala vam na razumevanju.

Nema problema.
U skladu sa tim, kao što rekoh, jedan od ciljeva za donošenje ovog zakona jeste dalje približavanje odredbama ugovora o EU i ugovora o funkcionisanju EU, a naročito odredbama statuta evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, a imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi EU. Naravno, osnovni ciljevi ovog zakona jesu i jačanje položaja Centralne banke Republike Srbije, pre svega svih aspekata njene nezavisnosti i samostalnosti. Zatim, preciziranje, unapređenje njenih funkcija, kao što su zaštita prava i interesa korisnika finansijskih usluga na način kako je to propisano posebnim zakonom itd.
Što se tiče insinuacija pojedinih poslanika da je donošenje prethodnog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, da je izazvana nesigurnost tržišta, moje mišljenje je da je to potpuna besmislica. Ja kao laik, nisam ekonomista i ne bih se nešto preterano mešao u ovo, ali kao običnom građaninu, a mislim i svim ostalim građanima, nije mi jasno, hajde da krenemo od prve stvari, a to je kurs evra. Od 119 dinara do 113 dinara bez intervencije na međubankarskom deviznom tržištu, a pri tom moram da vas podsetim da je između 11. januara, kada je jedan evro koštao 103 dinara i 9. avgusta kada je za jedan evro bilo potrebno 119 dinara, NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala 347 miliona evra da bi podržala kurs dinara, a pri tom kupila svega pet miliona evra. Bivši guverner je bio, koji je sam dao ostavku, gospodin Dejan Šoškić. Dakle, nisam ekonomista po struci, ali kao građanin Republike Srbije nije mi jasno o kakvoj to nesigurnosti pojedini poslanici govore.
Sve u svemu, još jednom vas pozivam, zbog svega što sam naveo, što hitnije pristupimo usvajanju ovih izmena i dopuna. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da ću svakako podržati ovaj predlog zakona. Ovom prilikom pozdravljam spremnost NBS i poslanika većine da ukoliko je potrebno, radi određenih ispravki u bilo kom zakonu, to učinimo u najkraćem roku. Uostalom, naša uloga je ne samo da raspravljamo, nego i da donosimo zakone koji nisu samo od koristi izvršnoj vlasti, Narodnoj banci, nego su od koristi i za građane Srbije. Određeni zakoni u datom trenutku moraju da se menjaju i sve se uglavnom menja.
Ne razumem kritiku onih koji su danas kritikovali kroz ovaj zakon i NBS. Ovom prilikom ću ponoviti da svaka vlast koja dođe i ode treba da se ceni po rezultatima koje je ostavila iza sebe, a bivši režim je za poslednje četiri godine imao uvećanje kursa evra sa 79 dinara na 119 dinara. Kada to pretvorimo u procente, dakle, za vreme vladavine Mirka Cvetkovića, kurs evra je skočio za neverovatnih 50%.
Samo u poslednjih mesec dana kurs je sa 119 pao na 113 dinara. Dakle, negde za više od 5%. Ono što je sumnjivo kod tih dešavanja sa kursom jeste to što se u nekoliko meseci 2008. godine kurs promenio za 20 dinara. Dakle, gotovo za 25-30%. Samo u nekoliko meseci u 2008. godini kada je vladala prethodna vlada, odnosno kada je premijer bio Mirko Cvetković, uprkos činjenici da je on važio za nekog eminentnog finansijskog stručnjaka, što je kasnije pokazao preuzimajući i Ministarstvo finansija, odnosno ulogu ministra finansija koju je obavljao i pre nego što je postao premijer. Obavljao je tu funkciju posle Diane Dragutinović. Dakle, ponovo je bio i premijer i ministar finansija.
Devizne rezerve zemlje su ostale iste, uprkos činjenici da je spoljni dug u poslednje četiri godine narastao za gotovo šest milijardi. U ovom trenutku, ukupan dug Srbije iznosi preko 42 milijarde evra. Spoljni dug je 30 milijardi evra, što iznosi negde 98% BDP. Za poslednje četiri godine dug je povećan za šest milijardi. Da se oni ne bi pravdali kako je to rezultat svetske ekonomske krize, navešću primer Bugarske koja je u istom periodu, u poslednje četiri godine, svoj dug smanjila za 1,5 milijardi evra, a Srbija se zadužila za dodatnih šest milijardi. BDP je od 2008. godine smanjen, a on direktno utiče na politiku kursa i monetarnu i finansijsku stabilnost. Dakle, BDP je u poslednje četiri godine pao za 9%, ukoliko sam to dobro proučio. Da se opet ne bi vadili na svetsku ekonomsku krizu, to im je u poslednje dve godine, pre nego što su pali sa vlasti, bio običaj, da za sve nedaće optuže svetsku ekonomsku krizu, a pri tome nisu bili samokritični. Da kažem da je u istom periodu Bugarska, koju sam već naveo kao primer, povećala svoj BDP za 11%, a u Srbiji je on pao za 9%. Toliko o tome da je za sve kriva svetska ekonomska kriza. Postojao je unutrašnji faktor koji se zvao – vlada Mirka Cvetkovića.
Ostao je veliki spoljni unutrašnji dug. Novac nije prozujao kroz našu privredu. Dakle, uglavnom su ga trošili da bi očuvali kurs i to nisu radili uspešno, već sam kazao da je kurs evra, za vreme njihove vlasti, poskupeo za 50%, odnosno sa 79 dinara otišao na 119, uprkos činjenici da novac koji su uzimali iz inostranstva nije išao za oživljavanje naše proizvodnje, nego su ga čuvali za očuvanje kursa koji su neuspešno čuvali.
Javna tajna je da dok je Narodna banka Srbije bila neutralna bilo je određenih špekulacija sa kursom, dakle, da su dobro profitirale strane banke, strani trgovinski lanci, dakle da se špekulisalo kursom.
Oni koji su malo bolje upućeni kažu da se uglavnom to špekulisalo u jednom kafiću pored NBRS, ima i odgovarajući naziv za taj kafić. Dakle, u direktnoj saradnji su bili određeni bankari iz određenih banaka i određeni tajkuni, vlasnici velikih trgovinskih lanaca. Dakle, sa tim kursom se itekako špekulisalo u zadnje četiri godine. Zato me čude primedbe koje dolaze iz redova sadašnje opozicije, odnosno iz redova bivšeg režima. Izgleda da zaboravljaju da se ovo što sam nabrojao dešavalo za vreme njihove vlasti.
Već je rečeno da su potrošili 1,35 milijardi za odbranu kursa i da ga nisu odbranili, da ova vlada nije potrošila taj novac, a da je kurs evra pao u odnosu na dinare…
(Predsedavajući: Gospodine Rističeviću, molim vas, vratite se na dnevni red. Ovde više ne diskutujemo ni o kursu, ni o budžetu, ni o dugovima, ni o tajkunima, govorimo o Zakonu o Narodnoj banci.)
Otprilike pokušavam da vam dokažem šta je sve od zadnjih izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci, izbora novog guvernera, zahvaljujući novom zakonu, šta se sve pozitivno promenilo u odnosu na ono što je ranije bilo i da će svakako i ove izmene i dopune koje su nužne da bi se naše zakonodavstvo uskladilo, potpuno sam u temi, govorim o NBRS u načelu, ne govorim o pojedinostima.
Posebno što hoću da kažem je da je izostala kontrolna uloga davaoca finansijskih usluga za vreme bivše vlasti, a da postoje čak i oni koji su neregistrovani za tu vrstu usluga, a i dalje su pružali tu uslugu. Ukoliko vi mislite da ja nisam u temi, reći ću da ću svakako podržati ovaj zakon i naglasiću da očekujem od NBRS da sve monetarne uloge ubuduće imaju makroekonomsku ulogu, da će sadašnja Vlada i buduća, ova će isto biti i buduća, da će posvetiti pažnju makroekonomskoj politici i da ćemo mi razviti svoju proizvodnju i da ubuduće kurs neće zavisiti kao što je zavisio kod njih, od pozajmljivanja para iz inostranstva, nego da ćemo mi svojom privrednom aktivnošću zaraditi svoj novac i najbolje na taj način ojačati i ulogu NBRS i ojačati kurs. Dakle, neće zavisiti od toga da li ćemo pozajmiti pare, već ćemo novac zarađivati proizvodnjom. Hvala.

Hvala i vama.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine predsedavajući, gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje zašto danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, čuli smo ovih dana, a sastoji se u tome da je to potrebno radi usklađivanja sa propisima EU.
Moj uvaženi kolega Radojko Obradović, kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, izneo je glavne primedbe koje DSS ima na ovaj predlog zakona i mi ćemo o tim primedbama diskutovati u ponedeljak, kada bude rasprava o amandmanima.
Fokusirao bih se na jednu temu i jedan problem koji smo mi uočili i smatramo da je vrlo važno da ga danas istaknemo i raspravimo, a koji se sasvim sigurno tiče odnosa i institucija u Srbiji i NBRS i razloga donošenja ovog zakona prema tome šta je to što očekuje EU da čine institucije Republike Srbije. Ne mislimo da je potrebno bilo da se iz tog razloga menja Zakon o NBRS, niti da nam EU govori kako mi na osnovu našeg unutrašnjeg prava da uspostavljamo samostalnost i nezavisnost NBRS. Mislimo da je to u suverenom pravu institucija Republike Srbije i Narodne Skupštine i da to treba biti učinjeno saglasno ustavnom i pravnom poretku Republike Srbije.
Međutim, mislimo da je rešenje koje je definisano članom 10. ovog predloga zakona protivno Ustavu Republike Srbije i protivno propisima nadasve Zakona o Ustavnom sudu Republike Srbije, a tiče se mogućnosti zaštite pred sudovima razrešenih funkcionera NBRS.
Podsetio bih vas da je pravo na podnošenje žalbe Ustavnom sudu u Ustavu Republike Srbije definisano isključivo za nosioce pravosudnih funkcija, za sudije i za tužioce. Ovo što smo mi danas dobili kao predlog zakona jeste, gospođo Tabaković, to moram da kažem, prepisana odredba iz čl. 148 i 161. Ustava Republike Srbije. Mislimo da se ovim rešenjem izlazi izvan Ustava Republike Srbije i da se ne može jednim zakonom utvrđivati pravo da funkcionere, makar to bili funkcioneri Narodne banke Republike Srbije, pravo koje nije definisano Ustavom.
Vi ste u vašoj diskusiji rekli da ste imali dileme koje rešenje da nađete. Mislim da ste našli najnesrećnije rešenje, verovatno rukovođeni željom da nađete način kako da se definiše samostalnost i nezavisnost NBRS.
Danas je više puta pomenuto u diskusiji da se pojavio dokument koji je poslao šef Kancelarije EU ovde u Beogradu, Vensan Dezer, došao je na Odbor za evropske integracije, gde govori, između ostalog, i o promeni člana 28. zakona i o potrebi da se definiše zaštita pred sudom razrešenih funkcionera. U izveštaju Evropske komisije oni vas tu kritikuju da ste uskratili pravo na sudsku zaštitu, ali ono što je ovde zanimljivo i to želim da ukažem krajnje dobronamerno i želim da ta praksa ne bude na taj način definisana, kao što je bila i u prethodnom periodu, ali bilo bi bitno da se sada prekine, na koji način mi prilazimo onome što nam oni preporučuju. U jednom delu koji se odnosi na taj član kaže se da pitanje sudske zaštite guvernera jeste definisano u ugovoru koji se tiče EU i statuta njihovih banaka, ali kako oni kažu – pitanje funkcionera u Narodnoj banci nije definisano tim aktima, ali oni savetuju i preporučuju da bi možda moglo i to da se ugradi. Zašto to radimo?
Čak i ako mislite da treba da se pozivate na odredbe pojedinih propisa EU, zaista ne vidim razlog zašto bi šef Kancelarije EU ovde davao savet šta bi još trebalo pored toga, a što ni oni nisu promenili, da mi uradimo, i mi to ugrađujemo u naše propise.
Ta vrsta propisa prema njihovim preporukama, ovde su preporuke u pitanju, nije dobra. Jedini odgovor na ovo pitanje jeste da mi imamo naš pravni sistem, da mi imamo Ustav Republike Srbije, da mi imamo zakone i da ćemo mi pitanje samostalnosti i nezavisnosti NBRS definisati onako kako naši propisi to uređuju.
Kada su donete izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci početkom avgusta, oni su vam prigovorili da u zakonu nije definisana sudska zaštita funkcionera Narodne banke, a ja želim ovde da kažem da to uopšte nije bilo potrebno iz dva razloga. Ustav Republike Srbije dopušta mogućnost ustavne žalbe. To je jedna stvar. Druga stvar, u konsultacijama sa više kolega, pravnika i ozbiljnih ljudi koji se bave ovom strukom, oni smatraju da je moguće zaštititi pravo funkcionera koji je biran, u krajnjoj liniji, ovde pred Narodnom skupštinom u upravnom sporu. Ako to pravo imaju svi funkcioneri, da pokrenu upravni spor ukoliko su nezadovoljni odlukom Narodne skupštine, ako imaju pravo na ustavnu žalbu, to je stvar koja je notorna, ona ne treba da piše. Ne vidim zašto ste ulazili i komplikovali čitav ovaj posao, ako ste mogli jednostavno da predstavnicima Evropske komisije date jasan odgovor, da ustavni pravni poredak Republike Srbije jemči i obezbeđuje svim funkcionerima ovde, izabranim u Narodnoj skupštini, zaštitu pred Upravnim sudom u upravnom sporu i mogućnost izazivanja ustavne žalbe i to je dovoljan odgovor. Nema potrebe da mi njihove preporuke, njihove zahteve, ili u krajnjoj liniji kako oni kažu ovde, baš preporučuje se da se ide dalje nego što njihovi propisi to predviđaju, da mi razrađujemo ovo pitanje mimo Ustava i ovde izazivamo nepotrebnu diskusiju.
Želim da ukažem na još jednu stvar. Ovo može stvoriti ozbiljan presedan, ja vas na to upozoravam, zato što je Narodna skupština Republike Srbije birala jedan broj vrlo važnih nezavisnih i regulatornih tela, DRI, Zaštitnika građana, Poverenika za ravnopravnost polova, koji sutra, pozivajući se na potrebu zaštite svoje nezavisnosti i samostalnosti mogu da traže izmene i dopune zakona koji uređuju njihovu oblast, da bi stekli pravo da se žalbom obrate Ustavnom sudu.
Da idemo dalje, ako bi neko bio istrajan da ovaj presedan koristi, onda bi sutra i Vlada Republike Srbije mogla da traži izmene Zakona o Vladi i da kaže – iako je Skupština političkom odlukom, najviše telo, razrešila ministra, imam pravo da pokrenem postupak pred Ustavnim sudom žalbom.
Ne možemo dopustiti da se nalozi, preporuke, sugestije Evropske komisije usvajaju na taj način da kršimo naš pravni poredak. Mi smo suverena i nezavisna zemlja, imamo svoj pravni poredak i možemo u ovom trenutku, ako je to bitno za evropske integracije, da činimo samo ono što je u skladu sa našim pravnim poretkom.
Prema tome, mi smo uložili amandman na član 10. i tražimo da se taj član briše. Nismo tražili njegovu izmenu jer smatramo da naš pravni poredak i ti funkcioneri koji bi došli pod udar eventualno odluke Narodne skupštine dobro znaju koja prava mogu da koriste. Ta prava ne treba pisati jer su napisana u drugim pravnim propisima.
Molim vas da ozbiljno uvažite ovu našu sugestiju, da usvojite naš amandman i da u komunikaciji sa onima koji daju ovakve preporuke, ovako oštre preporuke, koje su apsolutno neprihvatljive, mislimo da je krajnje vreme da se na taj način počne razgovarati sa predstavnicima Evropske komisije. Demokratska stranka Srbije inače smatra da Srbija uopšte ne treba da ulazi u ovu vrstu evropskih integracija, pa samim tim je ovo jedan od dokaza na koji način oni žele da vrše pritisak da mi nešto, na šta nismo obavezni, usvajamo tako što ćemo da kršimo naš pravni poredak i ustavni i pravni sistem.
To ne možemo da dopustimo i u tom smislu DSS, kada god uoči da se pravni poredak krši usvajanjem zakona koji su došli na preporuku sugestije ili ne znam šta sve od EU, blagovremeno će da reaguje. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Zahvaljujem se kolegama iz DSS na vrlo konstruktivnom pristupu i očekujem da sutra na Odboru za finansije zajednički definišemo šta je najbolje rešenje. Potpuno brisanje ovog člana, jer nedopustivo je da ostavimo da se isključuje ustavna žalba, ali moram da upozorim da ostatak Upravnog suda, kao nadležnog za ovo, je prosto nedopustivo, jer o onom o čemu odlučuje Skupština ne može naknadno Upravni sud da odlučuje. Budite uvereni da ćemo sutra zajednički, ako se dogovorimo da je to rešenje, brisati potpuno član 10. jer, kao što ste i vi rekli, a i sama sam govorila, sutra to može ministar finansija da traži, bilo koji drugi predstavnik ili funkcioner neke agencije. Drago mi je da moju sumnju iznetu u prvoj diskusiji vi obrazlažete pravnički onako kako to i činite. 
Iskoristila bih sada priliku, pošto pominjete taj dokument, da obavestim srpsku javnost da nisam bila potpuno sigurna dok nisam dobila dokument, ali sam izrazila sumnju da gospodin Đelić iznosi neistinitu informaciju govoreći da ima dokument od juče, a dobila sam sad i potvrdu iz Kancelarije za evropske integracije, iz koje su me obavestili da je Evropska komisija poslala juče, nezvanično, Kancelariji za evropske integracije upravo ona četiri komentara o kojima sam polemisala sa gospođom Aleksandrom Jerkov, gde se stavljaju četiri stavke, od kojih je jedna potvrda da se dobro uradilo, a tri su komentari. Zadnje mišljenje koje je Evropska komisija dostavila bilo je 29. oktobra, a odnosilo se na prošlo rešenje, a ne na ovaj zakon. Mislim da nije korektno na takav način diskutovati u parlamentu.
Vama se zaista najlepše zahvaljujem i sutra ćemo na odboru dogovoriti kako da isključimo ovu nezakonitost i zadiranje u ustavni sistem.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.