Gospodine predsedavajući, gospođo Tabaković, dame i gospodo narodni poslanici, obrazloženje zašto danas raspravljamo o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci, čuli smo ovih dana, a sastoji se u tome da je to potrebno radi usklađivanja sa propisima EU.
Moj uvaženi kolega Radojko Obradović, kao ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, izneo je glavne primedbe koje DSS ima na ovaj predlog zakona i mi ćemo o tim primedbama diskutovati u ponedeljak, kada bude rasprava o amandmanima.
Fokusirao bih se na jednu temu i jedan problem koji smo mi uočili i smatramo da je vrlo važno da ga danas istaknemo i raspravimo, a koji se sasvim sigurno tiče odnosa i institucija u Srbiji i NBRS i razloga donošenja ovog zakona prema tome šta je to što očekuje EU da čine institucije Republike Srbije. Ne mislimo da je potrebno bilo da se iz tog razloga menja Zakon o NBRS, niti da nam EU govori kako mi na osnovu našeg unutrašnjeg prava da uspostavljamo samostalnost i nezavisnost NBRS. Mislimo da je to u suverenom pravu institucija Republike Srbije i Narodne Skupštine i da to treba biti učinjeno saglasno ustavnom i pravnom poretku Republike Srbije.
Međutim, mislimo da je rešenje koje je definisano članom 10. ovog predloga zakona protivno Ustavu Republike Srbije i protivno propisima nadasve Zakona o Ustavnom sudu Republike Srbije, a tiče se mogućnosti zaštite pred sudovima razrešenih funkcionera NBRS.
Podsetio bih vas da je pravo na podnošenje žalbe Ustavnom sudu u Ustavu Republike Srbije definisano isključivo za nosioce pravosudnih funkcija, za sudije i za tužioce. Ovo što smo mi danas dobili kao predlog zakona jeste, gospođo Tabaković, to moram da kažem, prepisana odredba iz čl. 148 i 161. Ustava Republike Srbije. Mislimo da se ovim rešenjem izlazi izvan Ustava Republike Srbije i da se ne može jednim zakonom utvrđivati pravo da funkcionere, makar to bili funkcioneri Narodne banke Republike Srbije, pravo koje nije definisano Ustavom.
Vi ste u vašoj diskusiji rekli da ste imali dileme koje rešenje da nađete. Mislim da ste našli najnesrećnije rešenje, verovatno rukovođeni željom da nađete način kako da se definiše samostalnost i nezavisnost NBRS.
Danas je više puta pomenuto u diskusiji da se pojavio dokument koji je poslao šef Kancelarije EU ovde u Beogradu, Vensan Dezer, došao je na Odbor za evropske integracije, gde govori, između ostalog, i o promeni člana 28. zakona i o potrebi da se definiše zaštita pred sudom razrešenih funkcionera. U izveštaju Evropske komisije oni vas tu kritikuju da ste uskratili pravo na sudsku zaštitu, ali ono što je ovde zanimljivo i to želim da ukažem krajnje dobronamerno i želim da ta praksa ne bude na taj način definisana, kao što je bila i u prethodnom periodu, ali bilo bi bitno da se sada prekine, na koji način mi prilazimo onome što nam oni preporučuju. U jednom delu koji se odnosi na taj član kaže se da pitanje sudske zaštite guvernera jeste definisano u ugovoru koji se tiče EU i statuta njihovih banaka, ali kako oni kažu – pitanje funkcionera u Narodnoj banci nije definisano tim aktima, ali oni savetuju i preporučuju da bi možda moglo i to da se ugradi. Zašto to radimo?
Čak i ako mislite da treba da se pozivate na odredbe pojedinih propisa EU, zaista ne vidim razlog zašto bi šef Kancelarije EU ovde davao savet šta bi još trebalo pored toga, a što ni oni nisu promenili, da mi uradimo, i mi to ugrađujemo u naše propise.
Ta vrsta propisa prema njihovim preporukama, ovde su preporuke u pitanju, nije dobra. Jedini odgovor na ovo pitanje jeste da mi imamo naš pravni sistem, da mi imamo Ustav Republike Srbije, da mi imamo zakone i da ćemo mi pitanje samostalnosti i nezavisnosti NBRS definisati onako kako naši propisi to uređuju.
Kada su donete izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci početkom avgusta, oni su vam prigovorili da u zakonu nije definisana sudska zaštita funkcionera Narodne banke, a ja želim ovde da kažem da to uopšte nije bilo potrebno iz dva razloga. Ustav Republike Srbije dopušta mogućnost ustavne žalbe. To je jedna stvar. Druga stvar, u konsultacijama sa više kolega, pravnika i ozbiljnih ljudi koji se bave ovom strukom, oni smatraju da je moguće zaštititi pravo funkcionera koji je biran, u krajnjoj liniji, ovde pred Narodnom skupštinom u upravnom sporu. Ako to pravo imaju svi funkcioneri, da pokrenu upravni spor ukoliko su nezadovoljni odlukom Narodne skupštine, ako imaju pravo na ustavnu žalbu, to je stvar koja je notorna, ona ne treba da piše. Ne vidim zašto ste ulazili i komplikovali čitav ovaj posao, ako ste mogli jednostavno da predstavnicima Evropske komisije date jasan odgovor, da ustavni pravni poredak Republike Srbije jemči i obezbeđuje svim funkcionerima ovde, izabranim u Narodnoj skupštini, zaštitu pred Upravnim sudom u upravnom sporu i mogućnost izazivanja ustavne žalbe i to je dovoljan odgovor. Nema potrebe da mi njihove preporuke, njihove zahteve, ili u krajnjoj liniji kako oni kažu ovde, baš preporučuje se da se ide dalje nego što njihovi propisi to predviđaju, da mi razrađujemo ovo pitanje mimo Ustava i ovde izazivamo nepotrebnu diskusiju.
Želim da ukažem na još jednu stvar. Ovo može stvoriti ozbiljan presedan, ja vas na to upozoravam, zato što je Narodna skupština Republike Srbije birala jedan broj vrlo važnih nezavisnih i regulatornih tela, DRI, Zaštitnika građana, Poverenika za ravnopravnost polova, koji sutra, pozivajući se na potrebu zaštite svoje nezavisnosti i samostalnosti mogu da traže izmene i dopune zakona koji uređuju njihovu oblast, da bi stekli pravo da se žalbom obrate Ustavnom sudu.
Da idemo dalje, ako bi neko bio istrajan da ovaj presedan koristi, onda bi sutra i Vlada Republike Srbije mogla da traži izmene Zakona o Vladi i da kaže – iako je Skupština političkom odlukom, najviše telo, razrešila ministra, imam pravo da pokrenem postupak pred Ustavnim sudom žalbom.
Ne možemo dopustiti da se nalozi, preporuke, sugestije Evropske komisije usvajaju na taj način da kršimo naš pravni poredak. Mi smo suverena i nezavisna zemlja, imamo svoj pravni poredak i možemo u ovom trenutku, ako je to bitno za evropske integracije, da činimo samo ono što je u skladu sa našim pravnim poretkom.
Prema tome, mi smo uložili amandman na član 10. i tražimo da se taj član briše. Nismo tražili njegovu izmenu jer smatramo da naš pravni poredak i ti funkcioneri koji bi došli pod udar eventualno odluke Narodne skupštine dobro znaju koja prava mogu da koriste. Ta prava ne treba pisati jer su napisana u drugim pravnim propisima.
Molim vas da ozbiljno uvažite ovu našu sugestiju, da usvojite naš amandman i da u komunikaciji sa onima koji daju ovakve preporuke, ovako oštre preporuke, koje su apsolutno neprihvatljive, mislimo da je krajnje vreme da se na taj način počne razgovarati sa predstavnicima Evropske komisije. Demokratska stranka Srbije inače smatra da Srbija uopšte ne treba da ulazi u ovu vrstu evropskih integracija, pa samim tim je ovo jedan od dokaza na koji način oni žele da vrše pritisak da mi nešto, na šta nismo obavezni, usvajamo tako što ćemo da kršimo naš pravni poredak i ustavni i pravni sistem.
To ne možemo da dopustimo i u tom smislu DSS, kada god uoči da se pravni poredak krši usvajanjem zakona koji su došli na preporuku sugestije ili ne znam šta sve od EU, blagovremeno će da reaguje. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Zahvaljujem se kolegama iz DSS na vrlo konstruktivnom pristupu i očekujem da sutra na Odboru za finansije zajednički definišemo šta je najbolje rešenje. Potpuno brisanje ovog člana, jer nedopustivo je da ostavimo da se isključuje ustavna žalba, ali moram da upozorim da ostatak Upravnog suda, kao nadležnog za ovo, je prosto nedopustivo, jer o onom o čemu odlučuje Skupština ne može naknadno Upravni sud da odlučuje. Budite uvereni da ćemo sutra zajednički, ako se dogovorimo da je to rešenje, brisati potpuno član 10. jer, kao što ste i vi rekli, a i sama sam govorila, sutra to može ministar finansija da traži, bilo koji drugi predstavnik ili funkcioner neke agencije. Drago mi je da moju sumnju iznetu u prvoj diskusiji vi obrazlažete pravnički onako kako to i činite. 
Iskoristila bih sada priliku, pošto pominjete taj dokument, da obavestim srpsku javnost da nisam bila potpuno sigurna dok nisam dobila dokument, ali sam izrazila sumnju da gospodin Đelić iznosi neistinitu informaciju govoreći da ima dokument od juče, a dobila sam sad i potvrdu iz Kancelarije za evropske integracije, iz koje su me obavestili da je Evropska komisija poslala juče, nezvanično, Kancelariji za evropske integracije upravo ona četiri komentara o kojima sam polemisala sa gospođom Aleksandrom Jerkov, gde se stavljaju četiri stavke, od kojih je jedna potvrda da se dobro uradilo, a tri su komentari. Zadnje mišljenje koje je Evropska komisija dostavila bilo je 29. oktobra, a odnosilo se na prošlo rešenje, a ne na ovaj zakon. Mislim da nije korektno na takav način diskutovati u parlamentu.
Vama se zaista najlepše zahvaljujem i sutra ćemo na odboru dogovoriti kako da isključimo ovu nezakonitost i zadiranje u ustavni sistem.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Kratko ću.
Gospođo Tabaković, ukazujem na još jedan mogući problem. Ovim zakonom se definiše rok za izbor funkcionera Narodne banke. Želim da ukažem na jednu praksu Ustavnog suda. Gde se može pojaviti problem u praksi? Praksa Ustavnog suda je da se po dve-tri godine rešavaju, pošto oni nemaju rokove. O žalbama sudija se rešavalo dve godine. Recimo, na inicijativu DSS o Statutu Vojvodine se još nije rešilo tri godine. Možete doći u situaciju, ako ovo ostane, da se razrešeni funkcioner žali da morate u roku od 90 dana da izaberete drugog, pa ćemo onda imati, kao što je bilo 2003. godine, 20-30 funkcionera, kao što smo tada imali 300 poslanika. Obratite pažnju na taj problem koji se može pojaviti ukoliko se ostavi mogućnost da se izjavi žalba Ustavom sudu.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić.

Mislim da treba da se bavimo suštinom, a ne detaljima. Dopis je datiran 31. oktobra i tačno je da se u tom dopisu pominje mišljenje koje je dostavljeno prošlog meseca, što ne znači da ovo što piše u dopisu i dalje nije relevantno.
Da podsetim, u ovom dopisu se pominju stvari koje nisu promenjene ovim izmenama i dopunama. Pitanje o kojem sam govorio u mom izlaganju, a to pitanje je dvovlasti, se i dalje pominje ovde. To nije rešeno ovim izmenama i dopunama, ni na koji način. Pitanje izbora gospođe Tabaković na mesto zamenika predsednika SNS, koje se pominje u ovom mišljenju, je i dalje prisutno. Pitanje koje se ovde pominje o rizicima koji postoje u slučaju da Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama donese odluke koje mogu ozbiljno ugroziti kapital NBS i dalje ostaje nerešeno ovim izmenama i dopunama.
Mislim da bi svima nama bilo bolje, jer NBS i stabilnost naše monete su od prvoklasnog značaja, da se skoncentrišemo na ono što je suština, a suština jeste urušavanje nezavisnosti te institucije koje je donela olako prihvaćena promena zakona u avgustu mesecu ove godine, koja očigledno nije uspela da preživi sto dana ove vlade, nego moramo već sada da ga menjamo. Hvala puno na vašoj pažnji.

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Suština je u tome čime ste vi pokušali da se poslužite, da iznesete mišljenje Komisije koje je potpuno javno okačeno na sajtu Evropske komisije i da tvrdite da je to komentar na najnoviji tekst zakona, a on to nije, odnosno izmene i dopune koje su danas na raspravi. To je suština, na koji način se borimo i kakve istine, odnosno neistine koristimo u iznošenju svojih stavova. 
To što je Evropska komisija iznela kao svoje rezerve, sumnje i strahove da li će se pojaviti mogućnost da postoji dvovlašće, budite mirni, mirno spavajte, član 13. i 18. niko nema nameru da prekrši, jer su to ovlašćenja guvernera da predstavlja Narodnu banku, pa i u poslovima kontrole, supervizije i nadzora, a da će statutom koji će usvajati Savet Narodne banke, kada se ove izmene i dopune usvoje, biti preciznije definisane nadležnosti između guvernera i direktora uprave, koje ni na koji način nisu prejudicirane, kako ste vi to hteli da predstavite tim dvovlašćem.
Rizikovaću sada da se zamerim i nekima jer ću najšire reći šta se obično dešava, ali ćete vi znati na koga mislim. Vrlo često se dešava da mišljenje koje dođe sa strane bude u stvari napisano odavde, ali ne pišu ga oni koji znaju materiju, nego ga pišu oni kojima su se probušili džepovi sa neke strane, kojima se rašila postava i koji se osećaju oštećenim donošenjem ovakvog zakona. Za ovu svoju tvrdnju imam i dokaze, ali to nije predmet ove rasprave.
Mislim da bi zaista bilo primereno i ozbiljno da se oni koji se razumeju u finansije ne koriste ovakvim metodama jer znaju da bankarstvo počiva na poverenju, kao i religija. Ako na neprimeren način, koristeći neistinite podatke, unosite uznemirenje i stvarate krizu nepoverenja, vi doprinosite urušavanju finansijskog sistema.
Imate mnogo dokaza, ponašam se potpuno drugačije, a nezavisno od toga o kojoj je poslovnoj banci reč, o kojem je rukovodstvu reč i o kakvim je dešavanjima ili zapisnicima reč, trudim se da budem vrlo objektivna i da ne govorim o onome o čemu se javno ne govori, pogotovo ne iznoseći i služeći se podacima koji nisu ni relevantni, koji su zastareli. Vi svesno govorite – stigao juče dokumenat, a taj dokumenat koji ste vi juče dobili, a znate na intervenciju i koje vaše koleginice, datira od 9. oktobra i napravili ste zabunu i na samom Odboru za finansije, želeći da urušite ugled i same Narodne banke, i ovo nije pretnja, vi ste hteli da kažete da smo mi neinformisani. Verujući vama kao ozbiljnom čoveku, ja se potrudim da dobijem dokumenat od svojih iz kabineta i dobijem da je to u stvari mišljenje od 9. oktobra a zavedeno 11-og, po kojem smo mi zauzeli stavove, pisali odgovore, a vi to saopštavate kao novost.
Možete vi mene da volite ili da ne volite, možda vam se ne sviđa ova vlast ili ne, ali postoji nešto što je iznad svakog od nas pojedinačno. To je država, to je sigurnost sistema. Opet ću da ponovim, svojevremeno kada je mene gospodin Jovanović optužio da brinem za svoj mandat poslanika, kada sam 2008. godine molila da se ne unosi nemir nad dolazećom krizom, jer to nije dobro za finansijski sistem, smatrao je da sam lično motivisana da zaštitim vlast.
Ni tada, ni danas, niko od nas ko se bavi ovim poslom i čija javna reč ima ozbiljnu težinu, ne bi smeo da stavlja sebe u prvi plan jer smo svi mi i građani. To ponavljam, a i vi i ja smo, gospodine Đeliću, i građani i nas će da ugrozi finansijska nestabilnost koja može biti inflatorno očekivanje ili unošenje nemira u ono što treba da bude stabilno. Hvala.

Reč ima gospodin Đelić.