Hvala vam, gospođo Čomić, na vrlo konstruktivnoj diskusiji.
Kao prvo, član 10. koji su i drugi pominjali, dogovorili smo se, videćemo na Odboru za finansije da li da ga izbrišemo, da ne stvorimo problem na koji su mnogi ukazivali.
Za član 14. proverićemo sa onima koji se bolje razumeju u ovaj deo pravnog problema da li ćemo brisanjem stvoriti izvesnu nedoumicu oko toga kada se biraju i u kom je statusu trenutno izabrano rukovodstvo. Tvrdim, obećavam da ćemo zaista ozbiljno razmotriti da li postoji problem ako se to izbriše ili ne.
Ljutili se ostali ili ne, vi ste jedini postavili pravo i suštinsko pitanje – zašto tek sada razgovaramo o ovome? Tvrdim, a možete saznati u Narodnoj banci, nije više tako zatvorena institucija, vrlo je otvorena i transparentna za ono što može javnost da zna i što ne ugrožava privatnost banaka, ovo privatnost po znacima navoda mogu da kažem, ne da smo uradili na vreme ono što je trebalo, čak smo i statut pripremili poštujući zakon i bili bi u rokovima.
Pošto su započeti razgovori sa onima koje uvažavamo, a to su, najšire moguće rečeno, Međunarodna zajednica i oni sa kojima želimo da radimo, bilo bi krajnje neozbiljno sa naše strane da, poštujući rok, usvojimo i prihvatimo novi savet koji je izabran po zakonu čiji se deo nestepenovanog mandata spori. To bi bilo kao – pričam sa vama da uvažavam vaše mišljenje, ali u stvari radim po svom, jer kako ću posle da stvaram pravnu nesigurnost i da te ljude, kao što vi nećete ni da ih pomenete sa punim pravom, da ih nepotrebno ne dovodimo u nezgodnu situaciju, izlažemo bilo kojoj vrsti neprijatnosti, neću reći grublju reč.
Dok nismo dobili saglasnost onih koje smatramo dobronamernim, relevantnim i važnim za Srbiju, nismo vam kao Narodna banka poslali Predlog zakona. To je razlog zašto je ovako kasno i po hitnom postupku dostavljen Predlog zakona. Vrlo sam iskrena i poštena osoba, nismo počeli ni obrazloženje da pišemo dok nismo dobili saglasnost bitnih institucija koje su htele da pomognu da ovo bude u ovom trenutku prihvatljivo i za Srbiju i za Evropsku komisiju i za sve ostale institucije.
Zašto smo čekali njih? Savet, za koji vi sa pravom kažete da je u nadležnosti Odbora za finansije, kao izbor članova donosi tromesečni izveštaj i podnosi ovoj skupštini i mi smo u Narodnoj banci, sa starim savetom još uvek radimo, imali dilemu da li da podnosimo izveštaj Narodnoj banci kao stari organi. Svi ljudi sarađuju, od gospodina Živkovića, zaista, moram da se pohvalim i da kažem koliko dobro sa tim ljudima još uvek radimo, kao i gospodinom Milojkom Arsićem, i Josifidisom, i Nikolom Martinovićem, svim ljudima koji su u Narodnoj banci bili u Savetu, još uvek ih tretiramo članovima Saveta, dostavljamo sve izveštaje, sve podatke, sve informacije, jer dok ne izaberemo nov savet, kad kažem izaberemo mislim na sve nas, oni funkcionišu. Imali smo dilemu da li da izveštaj podnose i potpisuju oni ili će to biti nov savet. S obzirom da je Savet prošao intervju, verujte da sam i sama vršila pritisak da dobijemo saglasnost na ove izmene, da bi vi mogli da dobijete potpisan izveštaj koji je pripremio stari savet, a potpisa će ga novi.
Ovo doživljavam kao prednost koju smo uspeli svi zajedno u Narodnoj banci da ostvarimo, zahvaljujući i onima koji su ranije bili, a i ovima koji će doći kao savet, kao i nama koji tu radimo, jer smo uspostavili onu liniju kontinuiteta saradnje onih pre i ovih sada.
Zbog svih njih i zbog vas, zaista očekujem, a imamo poslovničku mogućnost, da povučemo odluku o članovima Saveta koji će opet, po onome što znam iz Odbora za finansije, biti isti. Samo da se odredi broj godina, a zakon predviđa da predsednik bude na pet, da uspemo da i direktora Uprave za nadzor, koji je obavio intervju, da obavimo u najkraćem mogućem roku i da ne uđemo u kašnjenje, ali i da sačuvamo autoritet ovog doma i da uvažimo mišljenje svih vas i da okončamo konstituisanje svih organa i nastavimo da radimo svoj posao.
U tom smislu, vrlo sam zahvalna na svakoj sugestiji koju ste dali. Hvala.

Hvala.
Gospođo Jovana Mehandžić, po kom osnovu se javljate?
(Jovana Mehandžić, sa mesta: Po redosledu, s obzirom da prethodni nisu tu.)
Prozvaću vas.
Pošto narodni poslanici: Radmila Gerov, Milica Delević, Srđan Miković, Borislav Stefanović, Ivan Jovanović i Teodora Vlahović nisu tu, reč ima narodna poslanica Jovana Mehandžić.
Izvolite, gospođo Mehandžić.

Hvala vam, gospodine predsedavajući. Dakle, ipak imam reč. Hvala najlepše.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovana gospođo guverneru Narodne banke Srbije, danas se po drugi put tokom prethodna tri meseca parlament sastaje po pitanju Zakona o NBS. U avgustu smo bili svedoci donošenja diskutabilnih promena zakona, one su donete. Dakle, radimo danas u zadatim okolnostima. Tada su vam poslanici DS jasno ukazivali na propuste koji će se javiti kao posledice donošenja tih izmena zakona, urušavanje jedne institucije ili u najmanju ruku njene nezavisnosti, time što guverner NBS postaje jedna politička ličnost.
Dakle, ovde se radi o ličnoj nezavisnosti institucije guvernera Centralne banke Srbije, sa jedne strane, ali i o institucionalnoj nezavisnosti Centralne banke Srbije. Ova dva aspekta nezavisnosti Centralne banke Srbije ozbiljno su ugrožena i dovedena u pitanje.
U obrazloženju i razlozima za donošenje zakona i za donošenje zakona po hitnom postupku ste rekli sledeće stvari, a to ću morati da citiram. Pojedina rešenja propisana Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o NBS izazvala su nedoumice i dovela u pitanje njihovu usklađenost sa Ugovorom o funkcionisanju EU, odnosno sa pravnim tekovinama EU, a važno je njihovo otklanjanje u postupku pregovora Republike Srbije sa EU. Kako se ta rešenja tiču institucionalne i personalne nezavisnosti Centralne banke, potrebno je otkloniti sve nedoumice u tumačenju ovog zakona, te se radi toga predlaže što hitnije usvajanje ovih izmena i dopuna.
U skladu sa tim, jedan od ciljeva donošenje ovog zakona jeste dalje približavanje odredbama Ugovora o EU i Ugovora o funkcionisanju EU, a naročito odredbama Statuta evropskog sistema centralnih banaka i Evropske centralne banke, imajući u vidu strateško opredeljenje Republike Srbije da pristupi EU.
Dalje kaže te da se predlaže da se ovaj zakon donese po hitnom postupku usled okolnosti koje nisu mogle biti unapred predviđene, radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja ovog zakona sa propisima EU.
Pitam vas, zapravo kada ste otkrili šta to propisuje ugovor o funkcionisanju EU, ugovor o Evropskoj uniji i ovi statuti centralnih banaka, dakle šta to propisuju propisi po kojima se vlada EU? Zašto ste tek sada tri meseca kasnije to otkrili?
Navodite da su razlozi za hitan postupak okolnosti koje nisu mogle da budu predviđene. Uz svo dužno poštovanje vaše stručnosti smatram da ste ipak mogli da predvidite ove nepredviđene okolnosti i da ste razloge za hitnost mogli da izbegnete možda boljim planiranjem i boljom organizacijom u normativnom smislu, a ne da smo sada u situaciji koja se ponavlja. Dakle, tokom poslednja tri meseca ili 100 dana Vlade sednice se prekidaju, zakazuju se nove, da se daju predlozi za viceguvernere pa se onda povlače, a sada čujemo da ćete do usvajanja ovih izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci Srbije opet vršiti izmene izmena nekih članova zakona koje ste već do sada menjali.
Razumem okolnosti u kojima se trenutno nalazite, gde ste tek počeli da radite ovaj vaš novi posao, ali vas molim zaista da vodite računa o integritetu institucije koju trenutno predstavljate i vodite i da dobro planirate, barem sledeće korake kako ne bismo došli u situaciju da se za tri meseca ponovo vidimo po nekim drugim izmenama ovog zakona. Ili, još gore da biste predlagali ono na šta vam mi kao DS upravo sada i ukazujemo.
U svom usmenom obrazlaganju ovog zakona vi ste rekli da predlažete izmene zbog toga što su vam tako sugerisali iz međunarodnih institucija. To sam naravno parafrazirala, pošto ne mogu da vas citiram, jer ste to usmeno rekli. Smatram da treba da vam u ime DS skrenem pažnju da ne treba da se reformišemo i menjamo zato što neko drugi diktira, nego zato što verujemo da je to ispravno i da donosi boljitak Srbiji i našem društvu.
Ovde se vodila argumentovana rasprava i diskusija o tome šta su međunarodne institucije sugerisala da su dobra rešenja, ali isto tako i šta su sugerisali da su loša rešenja. Radi objektivnosti diskusije ovom prilikom vas molim da mi odgovorite na jedno pitanje i da kažete šta su to tačno sugerisana loša rešenja koja još uvek zahtevaju izmene po mišljenju Evropske komisije, jer je očigledno da ih ima, jer ovde postoje poslanici koji imaju informacije da ih ima. Iako slučajno nema negativnih komentara na izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije, da nam to ovom prilikom jasno i ukratko kažete da nema negativnih komentara međunarodnih institucija. Hvala.

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Molim vas da mi ne zamerite na ličnom tonu jer posebno ste mi simpatični što ste tako radni i vredni i pri tom ako dozvoljavate da kažem u očekivanju još jednog novog života, ja ću zaista kao što umem da učim od mladih, sa zadovoljstvom da saslušam i ono što vi govorite, jer imam i ja odraslu decu i od njih rado učim. Međutim, nisam ni mlada, ni neuka i nijedan od mojih poteza nije početnička greška.
Ovo su komplikovane okolnosti u kojima Srbija pokušava da napravi put, da napravi svaki dobar korak u dobrom smeru. Ali, da li mislite da je vreme da se od priče o institucionalnoj nezavisnosti okrenemo priči o demokratskoj odgovornosti. Neka vam starije kolege kažu koliko je mnogo novca rasuto negde po strani u raznovrsnim nezavisnim institucijama, zbog kojih danas na primer Svetska banka savetuje da radimo korporatizaciju javnih preduzeća gde privatizacija nije nužno rešenje, ne promena vlasnika, nego bolje poslovanje gde plan, realizacija, odgovornost za uspeh ili odgovornost za neuspeh.
U takvim okolnostima, draga moja mlada koleginice, želim da vi dočekate da vrlo brzo ta korporatizacija bude shvatljiva strancima i onima koji dolaze u Srbiju i jasnija mnogo više nego što im je nerazumna društvena svojina koju nisu mogli da razumeju na primer u Fondu za razvoj i to su knjižili kao vrlo spornu imovinu, ili sporno knjigovodstveno vođenje nečega što oni ne mogu da shvate. Oni žive u sistemu koji je oduvek bio privatna svojina ili državna svojina.
Ono što je društvena svojina za njih je bilo vrlo sporno. Isto tako je, odgovaram na vaše pitanje – šta je ostalo sporno u Zakonu, mnogo spornog je raščišćeno na upoređivanju dva pravno različita sistema u kojem oni potpuno prihvataju princip odgovornosti na kojoj insistiramo svi a posebno mi koji govorimo o ovom zakonu kao demokratskoj odgovornosti. Ali, kao polaganju računa kada trošite državni novac ili dobijete javno ovlašćenje, a ne samo kao kontrola i nadzor u smislu nadzora istraživanja policijskog.
Zato nam je bilo potrebno ovoliko vremena i zato smo ušli u cajtnot jer smo razmenjivali pisma sa svima koji su hteli da nas čuju, objašnjavajući, a ne prihvatajući, oni traže a mi prihvatimo i mirni smo, hteli smo da im pokažemo koliko jeste posledica nerazumevanja između nas i njih više razlog za nesporazum, nego što postoje zaista različita rešenja. Znate li šta je ostalo različito rešenje? Sudska zaštita. Ne znam, iz koje ste vi oblasti u smislu pravo, ekonomija, ali Evropska centralna banka i sudska zaštita kada imaju problem sa razrešenim funkcionerima, oni ne mogu da shvate da mi imamo sudove kakve smo imali, da mi nemamo specijalizovane sudove, da smo juče uveli notare, da mi imamo probleme koje imamo. Oni smatraju jednostavno da treba da postoji sudska zaštita i sve probleme koje su kolege sa pravom iznosili, o tome da Upravni sud, ne može da rešava o onome što je nadležnost ove skupštine, kao što je i izbor funkcionera, oni jednostavno ne mogu da se prepakuju, a i nemaju potrebe, jer ne zavise od nas, da to razumeju.
Kada mi njima objasnimo da mi dolazimo u sukob ustavnosti ili dolazimo u zastoj funkcionisanja institucije ili u izbor četiri guvernera odjednom, a imali smo praksu, da vas ne podsećam na to, onda se oni zamisle i kažu da ne znaju ni sami šta uraditi. Sami smo se našli u takvom problemu da smo rekli – da li neko ume da definiše kako da poštujemo dve krajnosti, a da rešimo problem, da se ne pojavljujemo sa izmenama izmena.
Nije meni želja, nije meni ovo izgubljen dan. Naprotiv, nije mi ni bio težak dan. Zaista mi je stalo da vas uverim, ne samo da imamo najbolje namere, nego da činimo sve najbolje, da smo uključili i onda i danas najbolje stručnjake i svetske, i domaće da ovo raščistimo. Samo je taj problem ostao. Taj problem sudske zaštite koji oni imaju kao EU i kao Evropska centralna banka, a mi u Srbiji nemamo ni vrstu suda, ni tu nadležnost koja bi mogla da pokrije ove situacije. U nekim ranijim izmenama Zakona o Narodnoj banci mnogi su se od nas bunili kada je NBS preuzela sudska ovlašćenja za radne sporove sa svojim zaposlenima. Ostalo je otvoreno i to je snagom zakona definisano kao da ne postoji problem.
Nedavno je prošle godine u julu mesecu prebačeno 18 ljudi iz Narodne banke u Ministarstvo finansija. Evo, gospodin Cvetković to zna. Dogovorom, gospodin Šoškić, gospodin Cvetković kao guverner i ministar finansija, odnosno premijer, preuzeli su 18 ljudi, a da način definisanja njihovog radnog angažovanja u Narodnoj banci i prebacivanje u Ministarstvo finansija nije bilo zakonito, jer radni odnos ljudi zaposlenih u Narodnoj banci nije ni samo po zakonu koji definiše državne službenike, ni samo po zakonu koji definiše ugovor o radu i Zakon o radu, ali ni nešto što su funkcioneri. Ti ljudi se osećaju vrlo zloupotrebljenim, jer su bukvalno bez ikakvog obrazloženja poslati u Ministarstvo finansija, a da to nije bilo po zakonu.
Gospodin Cvetković to može da potvrdi i ne može da kaže da nije tačno ovo što govori. Njihova su prava dovedena u pitanje. Nema savršenosti.
Borim se, kao i vi, za pravdu, makar i savršenu i nesavršenu. U tome zaista očekujem vašu podršku. Bez podrške ili sama sa svojom ekipom, ja ću nastaviti to da radim.
Hvala na doprinosu. Nadam se da sam vam odgovorila na pitanje.

Hvala.
Replika, narodni poslanik Jovana Mehandžić.

Hvala vam, gospođo Tabaković.
Za ovih šest i po ili sedam minuta, koliko ste govorili, niste mi dali odgovor na pitanje koje sam postavila.
Postavila sam pitanje negativnih komentara međunarodnih institucija, da mi tačno kažete koji su, a ako ih nema, da mi kažete da ih nema.
Dakle, nisam postavila pitanje šta je raščišćeno, već šta nije raščišćeno, da citiram vaš izraz, tako da vas molim za jedan kratak odgovor u okviru od minut i po, dva, samo da mi takstativno navedete šta su to zamerke koje ostaju zato što smo svi mi ovde, koji smo prisutni iz DS, sigurni da ih ima. Hvala vam.

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Rekla sam, ponoviću. Sudska zaštita, član 10, način zaštite razrešenih funkcionera zbog specifičnosti sudske vlasti kako je kod nas uređena i različitosti u odnosu na ono u EU.
Nemam ovlašćenje da vam dostavim zato što je to za internu komunikaciju pismo ni od jedne od tih međunarodnih institucija. To je jedina stvar koja je ostala neraščišćena u ovom zakonu, odnosno do kraja ne izvedeno, a ostaje nam da to uredimo. U ostalom, uverićete se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović. Izvolite.