Dame i gospodo, kolega narodni poslanici, gospođo potpredsednice, gospođo Grubješić, drago nam je što ćete biti na ovoj tački da zajedno podelimo neka razmišljanja.
Na prvi pogled, rutinska stvar, Narodna skupština treba da da saglasnost na Statut jedne od sto i nešto agencija koliko ih u Srbiji ima. Dovoljno je to što će verovatno biti svega nekoliko govornika koji govore o toj temi. To bi trebalo da bude stvar uobičajene skupštinske prakse, jedna od brojnih odluka, gde se potvrđuje statut. Da ponovim, potvrđivanje znači da mi ne možemo da promenimo kao Narodna skupština ni jedno jedino slovo u ovom dokumenti, možemo samo da ga prihvatimo ili da kažemo da on mora da se uradi ponovo.
Savet agencije je pre skoro godinu dana, u stvari 31. januara 2012. godine doneo Statut po zakonu i prosledio ga Narodnoj skupštini na potvrđivanje. Prethodni saziv parlamenta i skupštinski odbor, čini mi se za industriju, su razmatrali i prosledili dalje ovaj dokument. Ovo bi moglo da bude rutinska stvar i ovo je vrlo kratak dokument svega 30 članova ima.
Statut kao akt unutrašnjeg uređenja je važan dokument koji treba da nam kaže kako to telo funkcioniše. U javnosti se mnogo govori o radu agencija, nekad pravo nekada ne, o načinu na koji troše pare, o načinu na koji obezbeđuju pare, o visini prihoda. Često tu ima mnogo toga neargumentovanog. Ovaj statut ima 30 članova. Kada se odbiju prelazne i završne odredbe, uključujući i ono da stupa na snagu kada ga potvrdi Skupština i kada se objavi, ima 25 članova koji regulišu materiju.
Član 2, na primer, kaže da je sedište agencije u Beogradu i da se agencija zove Agencija za energetiku. Član 3. nas obaveštava da je Agencija za samostalne pravne subjekte funkcionalno nezavisna od bilo kog državnog organa koji od svih organizacija i lica koja se bave energetskom delatnošću. Znači, prilično velika samostalnost, prilično velika moć, uticaj, i uvek je pitanje da li su moć, uticaj i odgovornost u korelaciji.
Ovaj statut je dostavljen Narodnoj skupštini bez ikakvih objašnjenja, bez ikakvog obrazloženja. Nema obrazloženja ni za jednu stavku koja u ovom statutu piše. Postoji jedino obrazloženje odbora koji je to razmatrao, standardno obrazloženje da je odbor to razmatrao, da nam je dostavio i mi nemamo nikakvu povratnu informaciju o tome šta je predlagač hteo da reši sa ovim dokumentom.
Od 25 članova, tri člana do detalja opisuju pečat, kako pečat izgleda, šta na pečatu piše, kolike su njegove dimenzije, a član 8. čak kaže jedan od tih 25, kaže da agencija ima logo koji utvrđuje savet agencije. Znači, agencija koja reguliše kompletnu oblast energetike, jednu od najvažnijih grana u Srbiji, od 25 članova, jedan posvećuje tome da agencija ima logo.
Član 9. nas tačno upoznaje sa nadležnostima agencije i obaveštava nas da u stvari agencija donosi metodologiju kojom se određuje cena električne energije za javno snabdevanje, cena prirodnog gasa za javno snabdevanje i svih drugih energenata. Agencija dalje daje saglasnost na Pravilnik o radu, itd.
U članu 11. definišu se izbori sredstava, pa tako agencija sredstva za rad obezbeđuje od prihoda ostvarenih od naknade za licence, a član 12. kaže da agencija odnosi finansijski plan na koji Narodna skupština daje saglasnost.
Član 18. nas obaveštava da poslove agencije obavljaju u organizacionim jedinicama, a sve drugo će urediti svojim unutrašnjim aktom. Mi smo to i znali, nisu morali da troše papir da nam kažu da će imati unutrašnji akt.
Član 19. nam kaže da pojedini poslovi iz delokruga agencije mogu se obavljati van sedišta agencije i ništa više od toga. Sve drugo će oni urediti svojim unutrašnjim aktom.
Skrenuo bih pažnju na član 25. Agencija za energetika ima sedište u Beogradu, ima ukupno 38 zaposlenih. Naredne godine će ih imati još dva, pa će imati 40. Po strukturi su uglavnom visoko obrazovani kadrovi.
Član 25. se bavi pitanjima zaštite životne sredine. "Poslovi agencije vrše se na način koji ne ugrožava životnu sredinu". Kako Agencija sa tim svojim poslovima i tim svojim kancelarijama vršeći svoj posao? Možda je neko od tih subjekata u energetskom sektoru i agencija može da brine o tome, ali ne može svojim poslovima da utiče na životnu sredinu u bilo kom obliku.
Na osnovu statuta vidi se da je shvaćen kao da Narodna skupština mora da prihvati. Dostavljeno je nekoliko desetina članova, bilo okvirno objašnjeno, bez ikakve mogućnosti da Skupština ima uvid u pravi stvarni rad i organizaciju ta agencije. Očekuje se da formalno ovo treba da usvojimo.
Kakve posledice može da ima usvajanje ili ne usvajanje ovog akta? Kakve posledice ima rad Agencije na sve nas? Vratiću se na član 9. Član 9. kaže da Agencija određuje cenu električne energije i donosi preciznu metodologiju za utvrđivanje cena. Šta to znači? To znači da svi koji hoće da prodaju električnu energiju, tačnu metodologiju utvrđivanja cene električne energije određuje Agencije. Ako je to tako, a jeste, piše, onda Narodna skupština ne sme da usvoji ovakav statut. Kada odete na sajt "Elektroprivrede Srbije" i pogledate kako izgleda cena električne energije, mislim da "Elektroprivreda" treba da dobije nobelovu nagradu za rešenje brojnih problema srpske privrede i srpskih građana. Cena o kojoj govori "Elektroprivreda" je cena bez poreza na dodatu vrednost. Ako bi se ovakav model cene primenio na sve druge proizvode, istog trenutka hleb pojeftinjuje 20%, mleko 20%, derivati, benzin više nije 160-170 dinara, nego 70-80 dinara. Oni kažu metodologijom – pa, mi nemamo ništa sa PDV, to je stvar koju treba da naplati država. Pa, nema ni proizvođač hleba ništa sa PDV. Nema ni proizvođač mleka ništa sa porezima. Ako je to ta metodologija, onda mi ne smemo da prihvatimo ovakav statut, jer taj statutu omogućava vrlo netransparentno finansiranje.
Inženjer sam i imam prilično problema da sračunam koliki su moji troškovi za struju. Pa sad, za široku potrošnju i za dvotarifno merenje postoje tri zone – zelena, plava i crvena. Svaka od tih zona ima višu i nižu tarifu, ali to nije sve. Posebno se obračunava naknada za merno mesto, pa se posebno obračunava naknada za obračun na snagu, pa kada se sve to sabere, onda se na sve to doda PDV od 20% i tako dobijete račun za struju.
Da li je to metodologija kojom nas obaveštava Agencija za energetiku? Da li je to način da se utvrdi cena struje?
Imam pred sobom račun jedne beogradske porodice. Pošto je niža tarifa od 24,00 sata do 08,00 sati ujutru, ta porodica troši zelene i plave tarifne pakete. To je 300 kilovata u višoj tarifi, zelenoj i 30 kilovata niže tarife, u plavoj 220. Deset puta je veća potrošnja u ovoj višoj tarifi. Kako onda obračunavamo tu prosečnu cenu struje? Naravno, kada obračunate jednu, drugu i treću, vi dobijate neke cene za kilovat čas koje uopšte nisu one koje možemo da čujemo sa televizijskih ekrana, nego su te cene daleko veće. Za zelenu zonu 6,6, to je 0,6 evrocenti. Ako uđete u plavu zonu to je već 9,9, skoro 9 evrocenti. To može da se meri sa nekim drugim mnogo bogatijim zemljama.
Narodna skupština na bazi ovog statuta utvrđuje finansijski plan. Vrlo je interesantno to videti, pošto mi trebamo davanjem saglasnosti, a Narodna skupština će dozvoliti da se nastavi ta praksa.
Imam finansijski plan Agencije za 2013. godinu, usvojen na bazi statuta koji važi. Ukupni prihodi Agencije su 180 miliona dinara i isti toliki su
rashodi. Interesantno je videti šta su najveći prihodi. Ukupno više od dve trećine prihoda su takse koje plaćaju JP "Elektromreža Srbije" i JP "Srbijagas". Prihod od "Elektromreže" je 85 miliona, a od "Srbijagasa" je 34 miliona, skoro osam miliona od
"Transnafte" i manje od milion dinara "Jugorosgasa". Znači, najveći prihod im daju javna preduzeća, preduzeća koja su u problemu, koja imaju daleko manje plate i ostalo.
Interesantno je uporediti rashode. Ima ukupno 38 zaposlenih, ali zbog obaveze pridruživanja EU biće povećan broj zaposlenih, pa će ih biti 40. Trideset dva od tih 40 su sa visokom stručnom spremom, dva magistra i jedan doktor nauka. Da bi utvrdili plate, angažovali su konsultansku agenciju KPMG da bi im pomogla da utvrde početne zarade. Znači, to nije mogla da uradi ni Narodna skupština, ni bilo ko drugi, nego je morala da bude angažovana revizorska kuća koja će Agenciji pomoći da utvrde zarade.
Troškovi zarada Agencije za narednu godinu su 126 miliona dinara. Dve trećine ukupni prihoda su troškovi i zarade. Napominjem da ima samo 40 zaposlenih. Ako to uporedimo sa nekim drugim državnim organima, recimo, predsednik Republike. Predsednik Republike ima kabinet koji ima skoro 72 zaposlena. Znači, to je sporo dva puta više zaposlenih, nego u Agenciji, a imaju isti fond plate. Predsednik Republike ima 127 miliona u budžetu za narednu godinu, a ova agencija takođe 127 sa dva puta manje zaposlenih. Narodna skupština to treba da toleriše? Srpska akademija nauka i umetnosti ima 147 zaposlenih i ima budžet od 170 miliona. Znači, četiri puta više zaposlenih i malo veći budžet od ove agencije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ima praktično isti broj zaposleni i 41 milion. Znači, tri puta manje plate su kod Poverenika za zaštitu ravnopravnosti nego u Agenciji za energetsku efikasnost.
Mi treba da prihvatimo taj statut bez reči? Naravno, ovde sede narodni poslanici i valjda se podrazumeva da mi to ne čitamo, jer kada pogledate rashode troškovi proizvoljnih usluga, čovek bi pomislio da troškovi proizvodni usluga podrazumevaju nekakvu proizvodnju ili nekakvu aktivnost. Vrlo je interesantan pojam za iznajmljivanje poslovnog prostora, jer trošak proizvodne usluge je iznajmljivanje poslovnog prostora za 40 zaposlenih. To je prošle godine bilo 19 miliona dinara, ove godine 16 miliona dinara. Drugim rečima, za dve godine će Agencija za energetika za zakup platiti 35 miliona dinara ili više od 300 hiljada evra. Ako se to preračuna na mesečni nivo, to je otprilike milion i 300 hiljada dinara mesečno ili 12 hiljada evra. Kada se to opet podeli na broj zaposlenih, Agencija plaća 300 evra zakup prostora po svakom zaposlenom. Jedan mali stan u Beogradu, što kaže Siniša Kovačević, ili pristojan stan u Beogradu može da se iznajmi za iste te pare.
Da ne kažem da Agencija ne mora da ima sedište u Beogradu, može da ima i negde van Beograda. Kad kažem Beograd, ne mislim na Terazije. Može da ima i u nekim drugim delovima Beograda - Žarkovo, Batajnica ili bilo koji drugi deo.
Da li je ovo statut koji treba da prihvatimo? Da li je ovo statut koji treba da omogući da Agencija na isti ovaj način nastavi da posluje? Da li je ovo način da se štede finansijska sredstva? Ako uporedite zarade i fond zarada, po svakom zaposlenom u toj Agenciji bruto fond zarade je 250 hiljada dinara. Kakve to veze ima sa odlukom Vlade i sa zakonom koji smo doneli o ograničavanju fonda zarada?
Onda se nama pošalje statut u kome se definiše pečat, u kome se objašnjava kako treba da izgleda pečat i objašnjava nam se kako Agencija da ima logo, a ne kaže nam se na koji način su utvrdili ovako visoke zarade.
Da li je Agencija važnija od Kabineta predsednika Republike? Siguran sam da nije i uvek ću se zalagati da Kabinet predsednika Republike ima daleko važniju ulogu od bilo koje Agencije u Srbiji. Kako onda fond zarada može da bude dva puta
veći nego kod predsednika Republike?
Da li je dopustivo da u ovoj krizi neko troši tolike pare za iznajmljivanje poslovnog prostora? Kog prostora? Gde? Kako? Po kojim cenama u situaciji kada svakog dana ljudi ostaju bez posla, kada se za kulturu u Srbiji odvaja 0,5% od budžeta, isto tako za obrazovanje i za sve drugo?
Mislim da je najbolji put da počnemo da rešavamo probleme, pa i da Narodna skupština odbije ovaj statut. Da ga vrati na ponovno odlučivanje u Agenciju, da se ponovo razmotri broj i potreba za postojanjem ovolikog broja agencija. Konačno, da počnemo da vodimo računa o troškovima koje ima država. Usvajanjem ovog akta će se samo dozvoliti, omogućiti ovakvim i sličnim agencijama da rade šta god hoće i da apsolutno nikome ne polažu račune za ono što rade.
