Poštovane kolege, pokušaću, iako nisam ovlašćeni predstavnik Vlade nego poslanik, da odgovorim. Zahvaljujem se, gospodinu Đurići, na spisku pitanja na koja bi trebalo obavestiti srpsku javnost. Moram da vam kažem da ću se potruditi da krajnje koncizno pokušam neke stvari da kažem. Moj utisak je da, i pored dobre namere svih kolega poslanika, ubeđen sam, iz sredstava javnih informisanja, po pitanju snabdevanja gasom i rada "Srbijagasa" i saradnje sa Rusijom, što je ovde neko centralno pitanje, postoji mnogo komunikacijskog šuma, naravno, ima i realnih problema.
"Srbijagas" je ovu godinu, kao i prethodne dve, tri, startovao je sa zagarantovanim minusom. Šta to znači? Cena je bila negde oko 30% niža od realne. Ako znamo da ćemo prodati 2,5 milijardi metara kubnih, a prodajete ih 10 dinara ispod cene, što se podvodi pod vođenje socijalne politike, jer je o toj ceni odlučivala Vlada Republike Srbije, a ne Agencija za energetiku, kako bi trebalo da bude do nove godine. Imali smo zagarantovani gubitak od 25 milijardi dinara. Kada to prevedete na evre, to je 200 miliona evra zagarantovanog gubitka. Tu menadžment "Srbijagasa" ne može da uradi ništa.
S druge strane, nama se u proseku fakture plaćaju na 300. Uzmete kurs pre 300 dana i kurs danas, to je 10% - 15% ponovo gubitka na supstanci novčanog preduzeća. Sledeća stvar – sve ove kredite koje spominje gospodin Đurić, koji su uzimani da bi se održala tekuća likvidnost, oni takođe koštaju. To je takođe minus u kasni "Srbijagasa".
Treba reći još jednu činjenicu koja je važna za razumevanje. Jeste, u ovom momentu, biće još jedna kreditna linija od 170 miliona evra. Ovih 190 miliona evra, gospodine Đuriću, o kojima sada razgovaramo su iz budžeta iz 2011. godine, jer nismo stigli da povučemo kredite u Srbiji. Kada su izbori, Srbija stoji, nije bilo ni sednica Vlade, ni sednica parlamenta i sada raspravljamo o dugu nastalom u 2011. godini. Za ovu godinu je dug od nekih 170 miliona evra i to će, videli po rebalansu budžeta, biti takođe do kraja godine. Ili, ukoliko ne budemo mogli da stignemo da završimo proceduru, moraće biti preneta u narednu godinu.
Matematika tih gubitaka je, pod znacima navoda, apsolutno tačna. Može svaki ekonomski pripravnik sa prve godine srednje škole da to izračuna. Druga je stvar da li smo trebali da vodimo takvu politiku. Treća stvar koju treba da razumete, u ovom momentu "Srbijagasu" se još uvek više duguje nego što "Srbijagas" duguje. Samo toplane su dužne 150 miliona evra od prošle grejne sezone, a vi znate kako rade toplane. One se naplaćuju cele godine. Je li tako? Gas troše četiri do četiri i po meseca. Da li je neko mislio da će toplane platiti gas u novembru, decembru, januaru, februaru i martu u punom iznosu? Nema šanse. Cena grejanja je po gradovima niža od cene koju bi zahtevali postojeći energetski neefikasni sistemi grejanja u Srbiji.
Zašto to sugerešem? To je jedno vrzino kolo. Kada bi "Srbijagas" mogao da naplati sva svoja potraživanja, od privrede – 400 miliona, od toplana – 150 miliona, od građana, distributivnih sistema, škola, bolnica, najjednostavnije, u svim zemljama u tranziciji je u jednom momentu učinjeno ovo što je sada sugerisalo Ministarstvo finansija. Moramo da prestanemo da trošimo tako pare. Hajde da probamo to da uporedimo tih 200 miliona ove godine, a biće i više, kada se uračunaju kursne razlike, to je autoput od Subotice do Novog Sada, to su dva ili tri mosta na Savi ili Dunavu u Beogradu, to su tri mosta u Novom Sadu. Mogli biste sada naći matematičkih poređenja za izgradnju i za investiciju koliko hoćete. To je više od tranši koje smo preuzimali od MMF.
Koliko je prosečna porodica sada uštedela para zbog niže cene gasa? Oko 100 evra godišnje. Ima 300 hiljada potrošača gasa, to je 300 hiljada individualnih porodica i svakoj smo uštedeli po 100 evra. Za toliko smo subvencionisali cenu gasa. Kada to prevedete na račun "Srbijagasa", to treba platiti. Sami saberite koliko je to. Samo to je 30 miliona evra minusa. Odložena naplata nas je koštala 15 miliona evra. Da sada ne bih davao dalje primere, suština priče mora biti sledeća. Ukoliko Vlada Republike Srbije zaista želi da se ovako vođenje socijalne politike za koju sam i ranije, podsetiću vas, govorio da je ono po malo predimenzionirano, da previše para trošimo, a efekti na domaćinstva i na privredu su mali. Treba uraditi nekoliko stvari. Treba izraditi socijalnu kartu da ne pomažemo i bogatima i siromašnima.
U privredi, koja najviše duguje, za razliku od uglednih stranih investitora, recimo iz NIS-a ili nekih drugih kompanija, kada tražite neku bankarsku garanciju svi hoće da vas streljaju jer se podrazumeva da kao javno preduzeće ne možete da tražite bankarske garancije. U jednom momentu sam u šali rekao da "Srbijagas" može to sve da naplati, da blokiramo sva preduzeća, a to je otprilike pola srpske privrede, pa ako privreda preživi preživi, ako ne preživi šta da radimo. Da direktore priteramo da se odgovornije ponašaju prema javnom kapitalu možemo da podnesemo krivične prijave za izdavanje menica bez pokrića pa ćemo uhapsiti jedno 50 direktora škola, sve direktore toplana, dobar deo predsednika lokalnih samouprava koje troše gas. To je dobra priča o korupciji.
Mi se nalazimo u jednoj vrlo teškoj situaciji u kojoj moramo da se dogovorimo sa Vladom RS, pričam o "Srbijagasu", kako će se gas dalje plaćati. Ima ideja i rešenja – od 1. januara agencija utvrđuje cenu. Neka se radi po zakonu i metodologiji. Neka cena bude realna. Socijalna karta da se zna za koje siromašne se plaća. Tu čak postoji tehnički sistem. Nama se isplati, verujte mi, kao i EPS-u da svugde gde su siromašni potrošači, da kažem ljudi koji imaju od socijalnog neku kartu ili od lokalne samouprave zamenimo ona brojila i stavimo brojila koja će biti neka vrsta vaučera. To košta 50 evra, a gubici koje imamo po osnovu takvih isporuka daleko prevazilaze na godišnjem nivou nešto što neće biti plaćeno, pa će svako dobiti jednu karticu u svojoj socijalnoj ustanovi, lokalnoj samoupravi ili "Srbijagasu" pa to stavi kao u svaki mobilni telefon i troši koliko ima. Ako hoće više mora otići po vaučer kod svog distributera i navesti da će trošiti više od toga. Tako će se zavesti red.
U privredi ne možemo prestati da subvencionišemo privredu u smislu potrošnje gasa, ali moramo da razdvojimo privredu kojoj ima smisla davati jeftinu električnu energiju, jeftin gas. Zašto? Jer tamo ima nekih radnih mesta koja zaista imaju proizvod, zaista imaju tržište i zaista imaju neku perspektivu, pa i ako država potroši nešto para zadržaće ta radna mesta, i vratiće se sutra, prekosutra. Mnoga od tih preduzeća koja su u restrukturiranju državnom paskom da bi se održala radna mesta nemaju perspektivu. Mislim da je to bacanje para kroz prozor. To je treći predlog kako mislim da treba da se uradi.
Četvrta stvar koja je bila važna u poslovanju "Srbijagasa" jesu supsidijari. To su te firme koje "Srbijagas" preuzima zbog dugova. Tu smo relativno efikasno zaštitili kapital za razliku od nekih drugih primera u privatizaciji, ali smo sada došli u situaciju da smo sada očistili imovinsko-pravne bilanse. Trebali bi da idemo u investicije. Dobar deo novca "Srbijagas" može da naplati prodajom imovine.
Molio bih da se saslušamo ukoliko to gospodi iz DSS nije problem. Kada već imate primedbu onda slušajte.
Šta je suština? Dobar deo te imovine koja bi propala da smo radili privatizacije kako se to uobičajeno radi danas leži u potencijalu investicija u azotari koja već ima obezbeđene investicije, investicija u metanatsko-sirćetnom kombinatu. Nadam se da ćemo to uraditi i u "Petrohemiji", kao i u "Agroživu". Negde oko 200 miliona evra smo uspeli da zaštitimo samo kroz imovinu. Ukoliko se te investicije dovedu do kraja kroz dogovorene investicione cikluse gde nam ne treba pomoć Vlade RS, jer nismo budžetski potrošači u tom smislu, "Srbijagas" bi dobar deo tog gubitka mogao da nadoknadi iz tih supsidijara. To je takođe bilo jedno od krupnih pitanja ovde, da li to budžet pomaže aktivnosti "Srbijagasa" u drugim privrednim subjektima? Ne, ranije smo dat novac firmama na taj način koliko je to bilo moguće zaštitili. Evo vam primer "Srpske fabrike stakla". Sve smo naplatili što smo isporučili gasa. Zaradili smo čak dva miliona evra. Čak smo i NIS-u pomogli da otplati svoja potraživanja. Fabriku smo prodali za 35 miliona evra, plus 10 miliona za otplatu bankama i Fondu za razvoj plus devet miliona socijalni program i 22 miliona obavezujućih investicija i da ukoliko novi vlasnik za dve godine to ne uradi vrati fabriku državi Srbiji. Prethodna je bila privatizovana za 100.000. Nismo dozvolili to propadanje državnog kapitala.
Da li je to nešto koštalo "Srbijagas"? Reći ću vam da jeste. "Agroživ" je plaćen 11 miliona i 300 hiljada evra. Samo brend "Agroživa" danas se procenjuje, gde smo zaštitili naše tržište od slovenačkih i hrvatskih firmi, na 25 miliona evra. Moramo da se dogovorimo sa Vladom da preduzeća koja su bila loše privatizovana moraju da uđu u investicioni ciklus. Za taj investicioni ciklus neko mora da garantuje ili da mi uđemo u investicije kao javno preduzeće, što je velika rasprava da li javni kapital, odnosno državni kapital treba da bude nosilac investicija, mislim da to uopšte nije pitanje, naravno da treba da bude, ili treba da nađemo kroz džentvenčere neke nove strateške partnere. Ne bih se dalje udubljivao u to.
Što se tiče cene gasa sa Rusima, Nemačka i mi smo do 2010. godine, do Severnog toga imali praktično istu ili sličnu cenu. Mogu da vam dostavim to ukoliko želite. Kada je formiran Severni tok oni imaju dugoročne ugovore na 10 godina, 15 ili 20 godina, a mi gas kupujemo, kupovali smo kvartalno, godišnje. Naravno da su drugi uslovi ugovora. Računam da ćemo do početka decembra meseca potpisati dugoročni ugovor i očekujem, ne mogu da obećam, za sada smo skinuli cenu za sada u pregovorima sa 490 na 420 dolara za hiljadu kubika gasa, ne znam da li će tako biti, rizikujem da to početno u naftnoj formuli P0 svedemo na 360. To bi značilo da bi gas morao da poskupi negde oko 10% za potrošače koji to plaćaju u dinarima, ako postignemo tu cenu, a ako ne moraćemo kako je rečeno u Vladi da pređemo na berzansku cenu koja jeste.
Oko kupovine gasa apsolutno garantujem da imamo klasu cene u regionu, čak i nešto bolju, ali nismo mogli da imamo dugoročne ugovore jer nismo imali skladište. Dugoročni ugovor podrazumeva da svaki dan kupujete iste količine gasa, pa ga skladištite, pa ga u svoj sistem isporučujete kada vam odgovara veća ili manja količina. To do sada nismo mogli da uradimo.
Podsetiću vas da je menadžment "Srbijagasa" završio projekat star 31 godinu, a to je "Banatski dvor", gde danas imamo skladište i da možemo da napravimo prave ugovore o snabdevanju "Srbijagasa" i da garantujemo energetsku vrednost Srbiji po tom pitanju. To sugeriše i sledeći odgovor – nama nisu problem količina gasa u snabdevanju gasom. Nama je problem da li imamo novca da isporučeni gas platimo. Ako se to radi sa 30% nerealnom cenom na domaćem tržištu, onda je gospodin Đurić potpuno u pravu. Neće gas platiti potrošači, platiće ga svi građani iz budžeta. Ako ga plaćaju građani iz budžeta, naravno da će biti manje za školu, manje za bolnicu, manje za sudiju, manje za popa, nemam pojma, za sport, za šta god hoćete jer, potpuno ste u pravu, to morati da bude javni dug.
Ne mogu godišnje poslovanje sa 30% minusa plus kursne razlike da nadoknadim nikakvim profitom "Srbijagasa" na tržištu, a bojim se i nikakvim dugoročnim prenošenjem tog duga, što bi po zakonu bilo moguće, na potrošače, jer je cifra jednostavno prevelika. Upravu ste, deo toga će morati da bude javni dug i planiram da uskoro počnemo razgovore sa Vladom RS oko toga šta će od tog minusa kroz vođenje socijalne politike biti deo koji će morati da plati "Srbijagas", a šta će biti deo koji će morati da plati Vlada RS. Već iduće godine stižu prvi anuiteti iz ranijih zaduženja za otplatu i tu ćemo verovatno morati da imamo neku vrstu pomoći budžeta.
Gde su resursi? Resursi su da se nešto poveća cena gasa, odnosno da se svede na realnu cenu i da se tu uz pomoć Agencije za energetiku i resornog Ministarstva finansija drži pod kontrolom da ta cena bude realna a naplata najmanje preko 90% uz socijalnu kartu i sve ostale mere koje možemo da imamo.
Od 2015. godine država će po osnovu južnog toka, čija će izgradnja u Srbiji početi do kraja decembra, imati najmanje 200 miliona evra za takse plus profit "Srbijagasa" na osnovu tih projekata pa ćemo nekako od 2015. godine u narednih tri do pet godina verovatno biti u prilici da sve ono što zaradimo po osnovu taksi u južnom toku vratimo ovo što smo sada pojeli u vreme ekonomske krize. Postoje resursi. Slažem se sa vama da je do sada finansijska politika "Srbijagasa" bila loša. U kom smislu? Prvo smo se kratkoročno zaduživali kod banaka, išli na overdraftove i kratkoročne pozajmice, što je najskuplje, tu se slažemo, jer nismo bili u stanju da se dogovorimo da budžetiramo minus koji će nastati u "Srbijagasu" na početku godine i da uzmemo jeftinije dugoročne kredite. Nadam se da će ta praksa, to bi bilo dobro za "Srbijagas", biti zaustavljena.
Još nešto hoću da vam kažem, mislim da bi bilo dobro, sada tu imamo podršku i aktuelnog saziva Vlade Republike Srbije, zaustavili smo investicioni ciklus "Srbijagasa". Mi smo ukupno u prethodne četiri godine investirali 180 miliona evra, bez Južnog toka, u Banatski Dvor, u distribucije, u magistralne gasovode. Sada imamo garanciju u budžetu koja neće biti finansijski teret "Srbijagasa", niti države Srbije iz prostog razloga zato što se radi o komercijalnim projektima koji će biti visokoprofitabilni.
Imam još jedno pitanje, "Srbijagas" ima fantastične mogućnosti iz tog strateškog partnerstva sa "Gaspromom", dođu u izgradnju gasnih elektrana, dve do četiri do 450 megavata, verovatno plus kogeneracija od 200 do 300 megavata u zavisnosti od toga da li je Beograd ili Novi Sad. Zašto bismo mi to ispustili zato što smo vodili socijalnu politiku? Ne, prirodni monopoli ne treba da budu privatizovani. Oni u svakoj zemlji u tranziciji, a možemo da navedemo primer Češke, Poljske, Mađarske, koji su to prodali, pa sada država to kupuje. Dakle, prirodni monopoli treba da ostanu u vlasništvu države. Ko će biti trejderi, ko će biti prodavci na našem tržištu? Naše tržište je liberalizovano. Svaka kompanija koja ima interes neka dođe.
Vraćam se ponovo na ugovore. Očekujemo pojeftinjenje cena iz ugovora. Šta je dobro u ugovorima sa ruskom stranom? Nikada nismo platili penale. Radimo milijardu dolara posla godišnje sa isporukama ruskog gasa, a bankarska garancija je 15 miliona evra. Nađite mi sličan primer u trgovini gasom u Evropi. Ne postoji. Dakle, mi smo stvarno tu imali razumevanje sa ruske strane. Po novom dugoročnom ugovoru oni traže primenu istog onog što imaju prema Nemačkoj, ali bojim se da će to biti dosta nepovoljno za tržište i potrošače u Srbiji. To nije baš tako jednostavno. Daću vam primer, 2009. godine da smo platili penale za poručeni a nepovučeni gas, bilo bi 200 miliona dolara. Nemačka je te godine platila dve milijarde evra. Turska je prošle godine platila milijardu evra. To su penali. Transportuj ili plati, uzmi ili plati.
Trenutno smo u sporu oko transporta gasa u Mađarskoj, na arbitraži u Cirihu. Pokušavamo da smanjimo transportne troškove i da obezbedimo druge uslove za transport srpskog gasa kroz Mađarsku, što bi trebalo da pojeftini cenu gasa.
Prema tome, ima tu još momenata o kojima bi trebalo da razgovaramo. Molim da shvatimo da je gas deo energetskog bilansa Republike Srbije. Zamislite scenario u kome je prošle godine da nije bilo gasa iz koga se proizvodila struja u onakvoj hidrometeorološkoj situaciji u kakvoj poziciji bi bio EPS. I 2009. i 2010. i 2011. godine smo dobili nalog i mi i toplane da grejemo stanove da bi bila manja potrošnja električne energije, da se građani ne bi dogrevali na električnu energiju, da bi bila manja potrošnja u sistemu EPS. Zamislite sada da izbijete gas kao deo energetskog bilansa. Mislite li da EPS može da proizvede toliko struje? Da li je jeftinija struja od uvoza gasa? Reći ću vam – nije. Da li će to platiti EPS ili "Srbijagas", svejedno je.
Dakle, mi moramo da se ponašamo energetski racionalno. Mi nemamo toliko uglja, ni toliko drva, ni toliko alternativnih izvora energije da bi mogli da budemo neoprezni prema bilansu, kada je u pitanju gas, i oko socijalne politike. Molim vas da shvatite, mi smo do sada izdržali velike udare. Nemojte sa jedne strane, a to je vrlo čest slučaj, kada cena gasa treba da ide gore, svi se bunimo u sredstvima javnih informisanja, novinari, političari, Vlada, svi se bune. Kada dođemo do toga da treba da se uzme kredit i da se plati nerealna cena, opet se svi bunimo.
Hajde da se dogovorimo, za "Srbijagas", da bi prestalo njegovo propadanje, mora da bude realna cena, mora da se nastavi investicioni ciklus i mora da postoji strateško partnerstvo sa Rusijom, jer su druga strateška partnerstva u ovom momentu nerealna kada je u pitanju tržište Srbije i da nekako probamo da tu matricu postavimo iskrenije, otvorenije, a ne samo da je podvodimo pod ono što želimo politički da poručimo. Hvala vam.
