Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 06.11.2012.

4. dan rada

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge  sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da je sednici prisutno 99 narodnih poslanika, a radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 97 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Petar Kuntić. Izvolite.

Petar Kuntić

Demokratska stranka
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, radno predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Vlade, a i interesuje me stav Vlade prema Međuvladinim mešovitim komisijama koje prate sporazume o zaštiti manjina. Mene prvenstveno interesuje pitanje Međuvladine mešovite komisije koja prati Sporazum o zaštiti Srba u Hrvatskoj i Hrvata ovde u Srbiji.
Mogu da kažem da u proteklih nekoliko godina, četiri godine, kada je okosnicu prošle vlasti činila DS predsednik naše srpske strane je bio narodni poslanik Janko Veselinović i mogu da kažem da je dobro obavljao svoj posao. Sada se vlast promenila i treba verovatno imenovati novog predsedavajućeg sa srpske strane. Sa hrvatske strane je ostao predsedavajući gospodin Barišić i po informacijama sa kojima raspolažemo predstavnici Srba u Hrvatskoj su spremni za ovaj razgovor. Dakle, ostalo je samo ovde da se vidi ko će biti predstavnici sa srpske strane i da se što pre održi taj kontinuitet koji je bio u protekle četiri godine kada je vođa naše Međuvladine mešovite komisije bio narodni poslanik Janko Veselinović.
Jako je bitno zbog toga što 90% pitanja koja dolaze u Međuvladinu mešovitu komisiju, odnose se na pitanja koja su zakonski rešena i u Hrvatskoj i ovde u Srbiji, a ne primenjuju se dosledno onako kako je to zamišljeno. Dakle, pitanje iz manjinske samouprave ili kako se drugačije kaže kulturne autonomije nacionalno-manjinske zajednice. Ne možemo čekati beskonačno zbog toga ako to sada ne bude do kraja godine, onda sigurno neće biti do drugog, trećeg meseca sledeće godine, a onda je pitanje da li ćemo moći održati još jednu sednicu pre nego Hrvatska uđe i postane punopravni član EU.
Bili smo do sada i mi i predstavnici Srba u Hrvatskoj konstitutivan narod u bivšoj zajedničkoj državi, sada moramo pod hitno izgrađivati naše nacionalno-manjinske zajednice kao što to već imaju ostale stare manjine. Mislim da bi Vlada morala efikasnije da se odredi prema ovom pitanju. Znam da je pitanje svih pitanja, pitanje rešavanja Kosova, ali i ovo je važno pitanje za građane koji žive u ovoj državi.
Dakle, moje pitanje predsedniku Vlade je kada će biti sledeća sednica Međuvladine mešovite komisije koja prati sprovođenje Sporazuma o zaštiti Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala vam gospođo predsedavajuća.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje bih prosledila ministru finansija, a u stvari moje pitanje se odnosi na jedno životno pitanje, jedne fabrike u Zrenjaninu, fabrike kaučuka. Prema tome, to pitanje trebalo bi postaviti čitavoj Vladi.
Naime, fabrika kaučuka prerađuje frakciju C 4, to je neki nusprodukt prilikom proizvodnje benzina. Fabrika kaučuka već nekoliko meseci faktički ne radi. Radnici su na prinudnim odmorima, a pri tom u fabričkom krugu stoji 22 cisterne koje su prepune te sirovine C 4, koju u stvari prerađuje fabrika kaučuka. Međutim, ne mogu da koriste tu sirovinu zato što je nečijom greškom na tim cisternama označeno da se radi o pogonskom govoru. Iz tog razloga fabrika bi trebala da plati 600 hiljada evra na ime akcize, a fabrika prosto taj novac nema ukoliko ne proizvodi i ukoliko ne radi. Dakle, da li je to način da se privreda ojača?
Da li je to način da se prevaziđu ekonomske poteškoće, da li je to način da se pomogne privredni u njenim problemima, a pritom da se bori protiv korupcije, protiv birokratije i njenih postupaka.
Naime, cena kaučuka na svetskom tržištu je 6.000 evra po toni, a ako fabrika mesecima ne radi i ne proizvodi, znači da radnici ne mogu da rade, da se povećava procenat onih nezaposlenih.
Dakle, kada se razgovara o tome da ova vlada ima jednu politiku prema ekonomiji, prema rastu privrede, prema smanjivanju nezaposlenosti, treba se uzimati u vid da se na terenu dešava nešto sasvim suprotno od toga, da se ne pruža dovoljno podrške onima koji proizvode, koji stvaraju, koji pune ovaj toliko prazan budžet sa visokim budžetskim deficitom.
Prema tome, trebalo bi da odgovore i ministar finansija i svi ostali koji su nadležni za ovaj problem, zašto su ga prevideli, zašto mesecima ništa nisu uradili, i kada misle i šta misle da urade da se prevaziđu ovi problemi.
Svi vrlo dobro znaju da se u onim cisternama nalazi jedna frakcija 4, taj neki nus produkt proizvodnje benzina i svi vrlo dobro znaju da to nije pogonsko gorivo. Međutim, svako sa sebe skida odgovornost i ne preduzima ono što je potrebno da se ta proizvodnja u fabrici kaučuka u Zrenjaninu pokrene i osnaži.
Privreda bez ozbiljne podrške Vlade ne može da opstane, ne može da se razvija i ta privreda ne može da da rezultate, ma koliko se o njoj pričalo i ma koliko se verbalno zalagalo za ekonomski preporod Srbije.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić –Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje, napraviću mali uvod, prošlog meseca je vodeći američki genetičar Ralf Skorca stručnjak za genetsko unapređenje voća pri Ministarstvu poljoprivrede SAD, na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu održao predavanje na kome je srpsku javnost upoznao sa svojim čedom, petnaestogodišnjim radom njegovog tima, to je genetski modifikovana sorta šljive, koja se zove "medeno slatka" i koja bi prema njemu trebalo da bude  odgovor na probleme sa kojim se suočava srpska šljiva koja ima problem sa zarazom.
Moram da podsetim na nekoliko činjenica. Prva je da je Srbija donela zakon kojom se zabranjuje proizvodnja i promet genetsko-modifikovanih biljaka i da razjasnimo to su one biljke kojima je promenjen genski sastav i to na način koji se nikada ne bi dogodio klasičnim razmnožavanjem u prirodi.
Sa druge strane, oni koji treba da sprovode ovaj zakon koji je moram da kažem, restriktivan, znači oni koji su u vodećim strukturama države u inspekcijama ne čuju najbolje i prave se nevešti kada su u pitanju sve veće parcele zasejane genetsko-modifikovanom sojom. To je i u Vojvodini i u Mačvi. Ne čuju baš najbolje kada se događaju stvari kao što je poznata firma koju vodi jedan od tajkuna i jedan od onih koji plaćaju jednu veliku stranku, koja prodaje genetsko-modifikovano seme. Stručnjaci koji se bave kukuruzom sumnjaju da i među semenom kukuruza ima onog koje je genetski modifikovano, bar prema oznakama kojom se označava seme genetsko-modifikovanih biljaka.
Moram da kažem još jednu činjenicu da ima srpskih zvaničnika koji smatraju da je to što je naš zakon kojim se reguliše i proizvodnja i promet genetsko-modifikovanih biljaka restriktivan i da će to biti problem Srbije da bude primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju.
Hoću na još jednu činjenicu da vas podsetim, a to je da EU ima zakone
prema kojima je vrlo ozbiljno potrebno obeležiti svaku hranu koja je genetski modifikovana, a sa druge strane Amerika upravo ima suprotno, kod njih je promet i proizvodnja genetsko-modifikovanih biljaka dozvoljena i oni ne obeležavaju takvu vrstu hrane.
Ono na šta želim da skrenem pažnju jeste činjenica da se na spisku privih 75 taksi koje Ministarstvo finansija i privrede donelo kako bi oslobodilo nepotrebnih nameta srpske građane i srpske firme nalaze se i tri tačke koje se odnose na kompanije koje se bave proizvodnjom i prometom genetsko-modifikovanih biljaka. Pod rednim brojem 63, 64 i 65. na tom spisku nalaze se nameti kojim se oslobađaju kompanije, pravna lica i organizacije koje se bave proizvodnjom genetsko- modifikovanih organizama.
Dakle, ukida se taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lica ispunjava uslove za procenu rizika za ograničenu upotrebu, uvođenje u proizvodnju i stavljanje u promet genetsko-modifikovanih organizama i proizvoda od istih. Da li je to slučajno? Da li je ovo možda uvođenje na mala vrata nečega što Srbiji uopšte ne treba? Da li će i genetsko-modifikovani organizmi, odnosno genetsko-modifikovana hrana, poput nikla biti izlaz Srbije iz krize? Naravno da neće.
Postavljam pitanje premijeru i ministru policije, zatim ministru finansije i privrede i naravno ministru poljoprivrede. U Srbiji još uvek važi Zakon o zabrani i prometu genetsko-modifikovanih biljaka, ko je onda doneo ovakve odluke da se i promet i proizvodnja genetsko-modifikovanih biljaka stavi u opticaj?
Ko je odgovoran za ovo kršenje zakona? Šta će se preduzeti prema tom koji je odgovoran za ovakvo kršenje zakona? Treće, da li je ova najava u stvari ozakonjavanje genetsko-modifikovane hrane u Srbiji i da li je to najava promene zakona? Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Predrag Mijatović.
...
Srpska napredna stranka

Predrag Mijatović

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem gospođo potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko ću postaviti jedno pitanje koje upućujem ministru zdravlja gospođi Slavici Đukić Dejanović.
Naime 2005. godine ili 2006. godine je formirana Komora zdravstvenih radnika pod patronatom ministra Milosavljevića. Tom prilikom je od zdravstvenih radnika prikupljeno negde oko 5 miliona evra. O tome sam nešto malo govorio u plenumu, a sada postavljam i zvanično pitanje.
To su krajnje ne transparentna sredstva koja su prikupljena i postavljam pitanje šta je sa tim sredstvima urađeno jer je to jako velika suma. Imam informaciju da je prvenstveno kupljen vrlo luksuzan poslovni prostor za Komoru i da je zaposlen određen broj administrativnih i drugih radnika u ministarstvu. Zatim , svakog meseca svi zdravstveni radnici uplaćuju Komori i to je negde u visini od 150 hiljada evra mesečno. Takođe, postavljam pitanje gde se troši taj novac i kakav benefit imaju zdravstveni radnici od te sume koja se prikuplja svakog meseca? Tvrdim i stojim da skoro nikakav benefit zdravstveni radnici nemaju jer sva licenciranja i svi skupovi stručni koji su formirani su finansirani od samih zdravstvenih radnika.
Znači, postavljam pitanje, da li se taj novac prikuplja da bi se izdržavala administracija Komore ili je namenjen za neke druge namene? Mi nemamo osiguranje kao zdravstveni radnici ukoliko dođe do neke eventualno stručne namerne greške da bi se na taj način isplatila odšteta, što bi iz ovih sredstava i moglo da se isplati.
Znači, celokupan novac koji je prikupljen od zdravstvenih radnika bilo u početku, bilo ovih 150 hiljada evra koje se skuplja svakoga meseca, odlazi za nas zdravstvene radnike u nepoznatom pravcu i želim jasan i precizan odgovor od ministra zdravlja kuda taj novac ide i kakav benefit možemo očekivati od tog novca koji se prikuplja svakog meseca. Hvala lepo.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
 Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč u skladu sa članom 287?
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.
...
Demohrišćanska stranka

Olgica Batić

SPO-DHSS
Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici,budući da je nova vlast, pre svega, ministar odbrane i prvi potpredsednik gospodin Aleksandar Vučić najavio oštru borbu protiv kriminala i korupcije, čiji su zagovornici i SPO i Demohrišćanska stranka bili, i biće ubuduće, tako da to apsolutno podržavamo. Isto tako, najavljeno je od strane najveće pozicione partije da će na red doći ispitivanje i spornih privatizacija.
Naime, SPO, kao i Demohrišćanska stranka smatraju da je do sada većina privatizacija sprovedeno uglavnom sporno na jedan kriminalan način, tako da se na prste ruke mogu nabrojati one privatizacije koje su sprovedene pošteno. Srpski pokret obnove isto kao i Demohrišćanska stranka žele da se ispitaju ne samo navedene 24 privatizacije, koje zahteva Brisel, nego da se ispitaju zapravo sve sporne privatizacije u našoj zemlji. Ukoliko pogledamo strukturu vlasništva u onim zemljama koje trebaju da nam budu uzor po pitanju poslovanja privatnih preduzeća, po pitanju odnosa prema zaposlenima, uslovima rada, njihovim zaradama, poreklu kapitala, itd, kao što su primer za to, recimo, Nemačka i Francuska, onda možemo da vidimo da su to evropski principi poslovanja privatnog vlasništva kapitala, bar onako kako to vidi Demohrišćanska strana Srbije i SPO, a ne dosadašnje kvazi-privatizacije koje su sprovodili uglavnom tajkuni i kriminalci. Oni na te privatizacije, uglavnom su nakon njihovog sprovođenja, dolazilo je do pljačkanja imovine preduzeća, do otpuštanja zaposlenih do tretiranja zaposlenih kao roblje i to je gotovo, nažalost, u našoj zemlji postao model privatizacije koja se sprovodi, a čemu se Demohrišćanska stranka Srbije i SPO oštro protive.
Otuda, u tom smislu postavljam gospodinu Aleksandru Vučiću pitanje, ne samo ovih pomenutih privatizacije koje je Brisel naložio, ne da li će nego kada će na dnevni red doći ispitivanje kriminalnih i spornih privatizacija, recimo nekadašnjeg giganta "Prva iskra" Barič iz Obrenovca, takođe preduzeća "Posavina", "Bora Marković", preduzeća "Leteks" iz Leskovca i brojnih drugih privatizacija. Hvala.