Pretpostavljam da veliki broj poslanika ne zna da je u pitanju dodavanje naslova člana 6, jer to je tema o kojoj govorimo. Naprosto, evo sada u ovoj lepoj diskusiji smo čuli mnogo toga što govori o tome da je 12,00 časova, da je gledanost velika, da je ovo dobra prilika, da na različite načine novi poslanici mogu da nauče kako je moguće povodom jednog amandmana da pokrenete velike opšte političke teme, za koje smo svi zainteresovani, a da pri tome na kraju polemike saznamo da svi koristimo činjenicu da je sa nama ministarka Đukić Dejanović, koja zna da ne mora amandmanima, jer ako hoćete da nekome omogućite da lakše zaspi, tu pomažu pilule, različite terapije, ne mora amandman.
Amandman glasi i ja potpuno razumem i motive i sadržaj i sasvim je normalno da su ga predložile tako iskusne poslanice i kvalitetne kao što su gospođa Donka Banović i Milica Vojić Marković, ali molim vas, u pitanju je amandman koji visoka opšta načela, sadržana u našem Ustavu, u međunarodnim opšte prihvaćenim pravilima i međunarodnim ugovorima, amandmanom dovodi u jedan tehnički zakon i to ih dovodi posle član 5.
Dakle, naprosto sa stanovišta pisanja zakona, ovde nije mesto ponavljanja jednog takvog opšteg načela koje je već utvrđeno višim zakonskim aktima.
Zbog čega ovo govorim? Zbog toga što pretpostavljam da je svim ozbiljnim poslanicima izuzetno važno da se jedan ovakav, ne sa ovim definicijama, pa tome služe amandmani da probamo da drugačije definišemo i neke termine koji se ovde pogrešno zovu pojmovima, ali da jedan problem koji naše društvo ima, a tiče se mogućnosti nekontrolisanja migracija, to nije moguće, već potencijalnog upravljanja migracijama, sada definišemo sa stanovišta nosioca, jer to nismo imali do sada definisano adekvatno i sa stanovišta efikasnosti, jer Srbija ima veliki problem sa lažnim azilantima koji stižu iz Srbije, ali još više kao što znate, zbog toga što su naše granice na različitim nivoima propusne, jer su propusne i granice drugih zemalja i mi imamo veliki problem, naši građani, videli ste u Loznici prošle godine kakav problem imaju, u čitavim delovima, da sa jedne strane štitimo osnovna ljudska prava, a sa druge strane nalazimo način da obezbedimo i sigurnost i humanost i za naše građane, ali naravno da izbegnemo i čitav niz problema koji ugrožavaju neka načela koja se tiču svih građana, kao što je vizni režim.
Mi pokušavamo samo kroz ovaj zakon i ja se zahvaljujem svima koji pokušavaju da ga poprave, da nađemo tehnički način, da lociramo ovu materiju i da sa stanovišta zakona odredimo barem onoga ko će za to biti odgovoran i osnovna načela koja možemo da učinimo.
Inače, ovo nije nikakav sistemski zakon i u tom smislu ne možemo očekivati ni ovakav amandman. Hvala na razumevanju.