Zahvaljujem, gospođo Kovač.
Dame i gospodo narodni poslanici, dve tačke dnevnog reda su u objedinjenoj raspravi. Biramo članove Saveta guvernera i direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama. Nakon glasanja po ovim tačkama, biće završeno konstituisanje kompletnog rukovodstva i funkcionera NBS i Narodna banka će moći da radi sa punim kapacitetom.
U nešto više od tri meseca, tri meseca i nekoliko dana, prvo je krajem jula, odnosno Zakon je usvojen 5. avgusta, promenjen Zakon o Narodnoj banci. Dan nakon toga, 6. avgusta, izabran je guverner. Malo posle toga je guverner predložio tri viceguvernera, pa su nakon rasprave u sali i oni izabrani. Pre nekoliko dana je tačka dnevnog reda bila nova izmena Zakona. U ponedeljak je ta rasprava završena. Pošto je promenjen Zakon, promenjeno je i trajanje mandata, tačka – Izbor članova Saveta je morala da bude povučena iz rasprave.
Danas imamo dve tačke. Da skratim, za nešto više od tri meseca, šest puta Narodna skupština raspravlja o temama vezanim za Narodnu banku. To može da znači da se odnos Narodne skupštine prema Narodnoj banci promenio i da će Narodna skupština daleko više pratiti sve one aktivnosti koje ima Narodna banka. Danas se biraju neki od najvažnijih funkcionera, pet članova Saveta, predsednik i četiri člana Saveta i direktor Uprave za nadzor.
Manjkavosti Poslovnika, skretao sam pažnju i ranije na to, Poslovnik ne dozvoljava i ne ostavlja mogućnost da najvažniji funkcioneri koji će rukovoditi NBS, ne samo oni nego i neki drugi, učestvuju u raspravi.
Istini za volju, bili su pozvani svi kandidati na Odboru za finansije, ali Odbor za finansije nije Narodna skupština. Odbor za finansije je samo jedan skupštinski odbor. Doći ćemo u prilično paradoksalnu situaciju, da veliki broj poslanika ne bi mogao da prepozna neke od najvažnijih državnih funkcionera.
Mislim da, ako smo svi zajedno svesni, i ako se slažemo da je to manjkavost u proceduri, onda je jasno da treba da pokrenemo inicijativu. Smatrajte da ovog trenutka pokrećem inicijativu za izmenu Poslovnika o radu Narodne skupštine, kojim bi se omogućilo da najvažniji funkcioneri koje bira Narodna skupština budu prisutni na sednici, i ne samo to, gospodine Jugoviću, oni moraju da uzmu učešće u raspravi, a ne samo da vidimo kako oni izgledaju.
Što se tiče DSS, izbor članova Saveta i direktora Uprave ni na koji način nije personalno pitanje. U ovoj raspravi neću govoriti ništa o biografijama tih ljudi. Kada dođem do toga, osvrnuću se i na to. Za nas je to, pre svega, programsko pitanje. Direktor Uprave ima vrlo važnu dužnost, to je novoustanovljena Uprava, Savet ima velika ovlašćenja i za nas je važno da čujemo kakav je to njihov program.
Mislim da je ovo po ko zna koji put, ne samo u ovih nekoliko meseci ovog mandata, nego i u prethodnom mandatu, gde smo inicirali, insistirali da čujemo te programske stvari, a nismo bili u mogućnosti i onda je sa gospodinom Šoškićem bilo to što je bilo. Isto tako nije mogao da dođe ovde i nije mogao ništa da nam kaže o izboru, pa je posele bilo – šta se to dešava, jeli tako, što u toku rasprave ništa od njega nismo čuli?.
Prvi put se bira direktor Uprave za nadzor. Izmenama Zakona o NBS je ustanovljena nova organizaciona jedinica – Uprava za nadzor nad finansijskim institucijama . Nešto slično je postojalo i ranije, zvalo se – Sektor za kontrolu banaka. Ovaj ovako ustanovljen Sektor ima daleko veća ovlašćenja, tim pre što sam lično bio protiv toga i tim pre što ga bira Narodna skupština.
Postoji potpuna konfuzija, da se podsetimo još jednom, kakva je konfuzija oko izbora funkcionera. Savet guvernera predlaže Odboru za finansije i bira ga Narodna skupština, guvernera predlaže predsednika Republike, bira ga Narodna skupština, viceguvernera predlaže guverner, bira ga Narodna skupština, a direktora Uprave za nadzor predlaže Odbor za finansije i bira ga Narodna skupština.
To je sada sve dodatno iskomplikovano, jer u prvom sazivu mandati traju tri, četiri, pet i šest godina i iz tog razloga, da bi se svake godine menjao po jedan funkcioner, u prvom mandatu se direktor Uprave bira na pet godina, a ne na šest godina. Mislim da je to dovoljno komplikovano, uz sve one obaveze koje će ovi funkcioneri, kada budu izabrani, imati da se bave.
Direktor Uprave, kažem novoustanovljene i sa velikim ovlašćenjima, pitanje je da li takva Uprava treba, ali uzimajući u obzir kakvo je stanje u bankarskom sistemu i šta ćemo još sve čuti narednih meseci, očigledno je da treba ustanoviti takvu neku upravu u prelaznom periodu, dok se stvari ne dovedu u red.
Pogledao sam biografiju gospodina Jeftića. Ne poznajem lično tog gospodina. Sada sam čuo neke nove detalje iz njegove biografije. Samo mogu da konstatujem da je on radio 11. godina u NBS, prvo, kao terenski kontrolor u neposrednoj kontroli banaka, a onda od 2003 – 2012. godine kao zamenik generalnog direktora Sektora za kontrolu.
Ako ništa drugo, mora da poznaje stanje u bankarskom sektoru i bar mu neće biti nepoznanica sve ono što postoji u bankarskom sektoru i svi oni problemi. Čeka ga jako težak i užasno težak posao.
Nažalost, videli smo šta se desilo sa "Agrobankom". Problem "Agrobanke" je rešavan tako što je napravljena "Nova Agrobanka" pa se ispostavilo da to ni na koji način nije rešenje problema. "Agrobanka" je onda pripojena Poštanskoj štedionici. Čuli smo da postoje i ozbiljni problemi sa "Razvojnom bankom Vojvodine".
Na osnovu onoga što smo čuli u skupštinskoj sali u prethodnim nedeljama i danima, nisam siguran da 150 miliona evra, koliko će se dokapitalizovati "Razvojna banak Vojvodine", može da reši probleme u funkcionisanju "Razvojne banke Vojvodine". Onda ćemo verovatno imati još jedan problem o kojem ćemo raspravljati u jednom od narednih dana.
Očigledno je da će direktor Uprave za nadzor morati da posveti posebnu pažnju stanju u državnim bankama, bankama gde država ima kapital. Vreme iza nas je pokazalo da nije neophodno da država bude većinski vlasnik. Država je uspevala da uništi banke u kojima je i kao manjinski vlasnik imala kontrolu nad funkcionisanjem tih banaka.
Ozbiljan problem je nizak nivo naplativosti kredita, pre svega, u državnim bankama, bankama gde država ima svoj kapital. Ozbiljan problem je nemogućnost naplate kolateralnog obezbeđenja. Ta dva problema će sigurno nastaviti da generišu gubitke.
Sledeći korak, ako se ovo nastavi, iskreno se nadam da neće, ali ne postoji nikakvo ohrabrenje da će biti drugačije, sledeći korak je da će biti ugrožena štednja, privatna štednja svih naših građana. Ako bude ugrožena štednja, biće ugrožen bankarski sistem u celini. Ako bude ugrožen bankarski sistem, biće ugrožena fiskalna stabilnost. Ako bude ugrožena fiskalna stabilnost, biće ugrožena makroekonomska stabilnost.
Da li sam u pravu?
(Aleksandar Jugović, sa mesta: Jeste.)
Hvala.
Uspostavilo se da u prethodnih godinu dana država intervenisala 600 miliona vera da bi sanirala stanje u bankarskom sistemu. Uspostavilo se da tih 600 miliona evra nije dovoljno. Verovatno će još nekoliko stotina miliona evra trebati, ako ništa drugo, za "Razvojnu banku Vojvodine". Za "Razvojnu banku Vojvodine" treba 1`50 miliona evra. To nisu sredstva republičkog budžeta, ali su to sredstva konsolidovanog budžeta. To nisu sredstva Republike Srbije, u budžetskom smislu, nego su sredstva AP Vojvodine, ali u konsolidovanom budžetu sve dođe na isto.
Ispostavilo se da nema para. Agencija za osiguranje depozita ima oko 200 miliona evra da bi osigurala tih osam milijardi evra o kojima je gospodin Ostojić pričao. Ako Agencija nema sredstava, ko mora da pripomogne? Mora da pripomogne budžet. To je isti onaj budžet kojim je juče garantovano "Srbijagasu" 190 miliona koje "Srbijagas" ne može da vrati. To je isti onaj budžet koji mora da uskoči u svakoj situaciji kada postoji problem. U situaciji kada budžet više ne bude mogao da reaguje, pojaviće se fiskalni problemi. U situaciji kada se pojave fiskalni problemi, kompletna makro-ekonomska stabilnost će biti ugrožena i to je činjenica.
To ne može nikoga ohrabri i ne verujem da nekoga u ovoj zemlji može da učini radosnim, bilo da on glasa za zakone koje je ova vlada ili prošla vlada predloži, bilo da ne glasa.
Neće imati lak posao direktor Uprave. Nimalo lak posao neće imati ni Savet guvernera. Predloženo je pet kandidata. Lično poznajem svih pet, sa nekima sam drug, sa nekima sam prijatelj. Oni imaju mandat od jedne do pet godina. Kako je rečeno u obrazloženju, predloženi su u skladu sa Zakonom o NBS. Čitam obrazloženje, a to je
citat iz Zakona o NBS – na izbor, nespojivost funkcije i sukob interesa članova Saveta, shodno se primenjuju odredbe člana 19. stav 3. i član 20. Zakona. Pored uslova iz člana 19. stav 3. Zakona, najmanje jedan član Saveta mora da ima 10 godina iskustva na poslovima računovodstva i revizije. Za člana Saveta guvernera, bira se državljanin Srbije, koji ispunjava opšte uslove za zasnivanje radnog odnosa, ima visoko obrazovanje na studijama drugog stepena i najmanje 10 godina radnog iskustva u oblastima ekonomije, finansija ili bankarstva.
Predloženo je pet kandidata i, kao što sam već rekao, za nas izbor nije personalan nego programska stvar. Žao nam je što sa članovima Saveta i sa budućim predsednikom nećemo moći da otvorimo sva ona važna pitanja i zato je potrebno da ih otvorimo danas, zato što će prvi izveštaj stići za nekoliko meseci, pa možemo o tome da razgovaramo.
Paradoksalno je da kandidat za predsednika, nije paradoksalno što je dao intervju, nego je paradoksalno što prilikom izbora, iz njegovog intervjua, možemo da čitamo određene programske stvari, a nemamo mogućnost da o tome raspravimo danas u ovoj sali u toku rasprave.
Savet ima izuzetno velika ovlašćenja. Ta ovlašćenja su promenjena i dodatno ojačana sa ove dve izmene Zakona. Savet donosi Statut na predlog Izvršnog odbora. Citiraću samo dve, to su prva i druga, pa su po prirodi stvari među najvažnijima. Pod jedan donosi Statut i, pod dva, utvrđuje režim kursa dinara na predlog Izvršnog odbora uz saglasnost Vlade.
Do izmena od pre nekoliko dana Statut je potvrđivan na Skupštini. Toga više nema. To u buduće radi samo Savet i time su dodatno povećana ovlašćenja i povećana je odgovornost Saveta guvernera.
Druga stvar je da utvrđuje režim kursa dinara na predlog Izvršnog odbora uz saglasnost Vlade. Mislim da je saglasnost Vlade neophodna iz prostog razloga što bez obzira što neke međunarodne institucije insistiraju na potpunoj nezavisnosti NB Srbija nije u situaciji u kojoj su neke druge države, koje imaju uređena finansijska tržišta i u kojima je uloga Centralne banke potpuno o drugačija nego što je u Srbiji. Mora da postoji koordinacija oko nekih važnih stvari, jer suštinske stvari koje treba države u razvoju da rešavaju su drugačije. Osnovno pitanje, ako govorimo o režimu kursa, kakav je stav Vlade i kakav je stav Saveta guvernera, jer je to suštinsko pitanje na kome će se lomiti mnoge stvari u ekonomskoj politici narednih godinu, dve ili tri. Ne znamo kakav je stav Saveta. Znamo kakav je stav Vlade. Vlada je izašla sa fiskalnom strategijom u kojoj je dala odgovor na pitanje – kako ona vidi režim kursa. Fiskalna strategija kaže sledeću stvar – osnovni makro-ekonomski okvir za naredne tri fiskalne godine biće ubrzanje privrednog rasta uz smanjenje makro-ekonomskih neravnoteža, pre svega inflacije i deficita tekućeg računa. Vlada kaže da je to prioritet. Kao prioritet je to u redu.
Ali, kada pogledate projekcije koje Vlada pravi – naredne tri godine rast BDP u Srbiji će biti dva, tri i po i četiri procenata. Inflacija će biti 5,5%, bar se tako projektuje, pa onda pet, a 2015. godine 4,5%. Kada se uporede projekcije u naredne četiri i po godine rast BDP u evrima će biti 23%, a rast BDP, pričamo o realnom rastu bez inflacije, će biti ispod 10%. Drugim rečima, Vlada projektuje da će u narednih četiri godine dinar u odnosu na evro ojačati 14%. Drugim rečima, Vlada nam šalje poruku da će u naredne četiri godina situacija u Srbiji biti 14% bolja nego što će biti u EU.
Problem inflacije i deficita tekućeg računa Vlada će rešiti tako što će jačati dinar. Šta Savet ima da kaže o tome? Kako dinar može da jača u zemlji u kojoj ni jedan makro-ekonomski pokazatelj nije u ravnoteži? Ako u 2012. godini inflacija bude između 12 i 15%, a u zemljama EU 2%, ako je produktivnost u zemljama EU daleko veća nego u Srbiji, ako su svi naši parametri u neravnoteži, kako je moguće da će dinar jačati u odnosu na evro? To će biti ozbiljan sukob sa ovim što je gospodin Savić govorio u svom intervjuu. Govorio je nešto potpuno drugačije. Jedan, a ne jedini razlog za deficit tekućeg računa je kurs. Ako se on dovodi u ravnotežu onda to ne može da da ove parametre o kojima Vlada govori.
Profesor Savić je između jedan od stručnjaka za makro-ekonomiju i stručnjak je za konkurentnost. Ako u naredne tri godine dinar ojača u odnosu na evro, na koji način će se obezbediti konkurentnost privrede Srbije u odnosu na privrede zemalja EU? To je pitanje koje nas zanima i na koje ćemo očekivati odgovor u narednih nekoliko meseci.
Teško je obezbediti stabilan kurs ako glavni makro-ekonomski agregati nisu u ravnoteži, odnosno u ozbiljnoj su neravnoteži. To će biti ozbiljni izazovi za Vladu. To će biti ozbiljan izazov i za Savet guvernera. Nažalost, u ovoj raspravi ne možemo da dobijemo odgovor na to pitanje. Ostaće samo pitanje, a odgovor ćemo dobiti u mesecima koji su pred nama.
Na samom kraju, mislim da je reč o tehničkoj omašci koja može da se ispravi do dana za glasanje. Član 19. upućuje na odredbe za izbor članova Saveta, kao i član 22. Član 22. stav 5. kaže da pored uslova iz člana 19. najmanje jedan član Saveta mora da ima najmanje 10 godina iskustva na poslovima računovodstva ili revizije. Pažljivo sam pogledao biografije predloženih članova Saveta. Gospodin Savić je profesor i bavi se isključivo monetarnom ekonomijom i makro-ekonomijom. Gospodin Stamenković je završio Prirodno matematički fakultet, ima neizmerno iskustvo i nemam ni jednu primedbu na njega, ali se bavi isključivo makro-ekonomijom i nekim drugim stvarima. Gospodin Kovačević ima impozantnu biografiju. Nemam ni jednu primedbu na njegovu biografiju. Završio je Prirodno matematički fakultet i on je makro-ekonomista. Gospodin Nikola Martinović je privrednik, poznati privrednik i bavi se finansijama. Koliko znam, nije se bavio računovodstvom i revizijom. Gospodin Ivan Nikolić, njegovo polje ekspertizuje su makro-ekonomska kretanja u Srbiji i u okruženju.
Pretpostavljam da se radi o slučajnoj omašci jer jedan od ove petorice bi morao da bude stručnjak za računovodstvo i reviziju. Pogledao sam na sajtu revizije i računovođa, oni imaju 47 ovlašćenih revizora i 7.300 ovlašćenih računovođa, a ni jednog od pet kandidata nema na tom spisku. Molio bih da dobijemo podatak koji od pet kandidata ispunjava uslove po članu 22. Zakona o NBS, jer ne bi bilo dobro da prilikom izbora ovako važnih funkcionera Narodna skupština prekrši zakon. Ima dovoljno vremena da nam se dostavi podatak koji od ove petorice ispunjava uslove i onda možemo da izaberemo funkcionera.
Nećemo glasati protiv ovog predloga, a ima dovoljno vremena da do dana za glasanje dobijemo sve ove podatke. Hvala.
