Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.11.2012.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

6. dan rada

08.11.2012

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 11:10 do 14:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (2012)
  • Glasanje o tačkama dnevnog reda Druge sednice Drugog redovnog zasedanja (tačke: 1-6,8,10,11) (2012)
  • Odlučivanje o povredi Poslovnika (8.11.2012)
  • Peta sednica Drugog redovnog zasedanja (2012)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (8.11.2012)
  • Predlog odluke o izboru Saveta guvernera NBS i direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama (zajednički jedinstveni pretres) (2012)
  • Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Skupštine Srbije (2012)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Otvaram Petu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 135 narodnih poslanika.
    Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
    Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
    S obzirom da je danas četvrtak, a utorkom i četvrtom nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika, narodni poslanici imaju pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja o radu, vezano za član 287. Poslovnika Narodne skupštine.
    Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine?
    Narodni poslanik Arpad Fremond. Izvolite.
    ...
    Savez vojvođanskih Mađara

    Arpad Fremond

    Savez vojvođanskih Mađara
    Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničkog kluba SVM želim da uputim pitanje Ministarstvu poljoprivrede.
    Vlada Republike Srbije je na predlog Ministarstva poljoprivrede 30. avgusta donela Uredbu o uslovima i načinu korišćenja sredstava za regresiranje dizel goriva za jesenje radove u poljoprivredi u 2012. godini. Poljoprivrednicima je na raspolaganju 40 litara goriva po hektaru prijavljenog obradivog poljoprivrednog zemljišta, koje se kupuje po važećim maloprodajnim cenama na NIS pumpama, a koje se kasnije regresira. Akcija traje od 15. septembra i trajaće do 15. novembra 2012. godine. Po Uredbi, gorivo se može kupovati više puta, ali poljoprivredni proizvođači zahteve za regresiranje i defakciju plaćene akcize mogu podneti samo jednom nadležnoj filijali Uprave za trezor, najkasnije do 22. novembra 2012. godine.
    Pre par meseci je funkcionisao drugi sistem, sistem bonova, kada su poljoprivredni proizvođači preko bonova uzeli gorivo. Sada treba da isplate ceo iznos goriva, a naknadno će dobiti jedan deo sredstava nazad. Nažalost, rok za kupovinu goriva, 15. novembar, se približava. Na terenu poljoprivredni proizvođači kažu da nemaju dovoljno sredstava da kupe svo predviđeno gorivo. Znamo svi dobro da zbog suše poljoprivreda i poljoprivredni proizvođači trpe ogromne štete. Uprkos svim poteškoćama, poljoprivredni proizvođači rade marljivo i naporno, ali nažalost, nemaju svi dovoljno sredstava da kupe gorivo do 15. novembra. Neki su predali zahtev za subvencije po hektaru i čekaju sredstva, pa nakon toga žele da kupe gorivo. Zbog toga pitam – da li će se rok za kupovinu dizel goriva produžiti za još neko vreme i da li Ministarstvo poljoprivrede razmišlja o tome?
    Postoji još jedan problem, a to je mali broj NIS pumpi i velika udaljenost od sela. Na primer, u opštini iz koje dolazim, u Bačkoj Topoli postoji 23 naselja ali samo četiri pumpe NIS. Neki poljoprivredni proizvođači morali su da putuju 10, 15 kilometara da bi uzeli gorivo. Imamo informaciju da će od 15. novembra na teritoriji opštine Bačka Topola ostati samo dve benzinske pumpe NIS. Ova činjenica može predstavljati problem ubuduće.
    Smatram da je u interesu svih nas da što veći broj poljoprivrednih proizvođača dobije subvencionisano gorivo. Takođe, ako stvarno želimo da pomognemo našim poljoprivrednicima, poljoprivredi, onda Ministarstvo poljoprivrede treba da nađe mogućnost za rešavanje ovog problema i produži rok za preuzimanje goriva i podnošenje zahteva za povraćaj sredstva.
    Na kraju, još jednom apelujem na Ministarstvo poljoprivrede da proveri da li postoji mogućnost da se poljoprivrednim proizvođačima produži rok za kupovinu dizel goriva. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Žika Gojković

    SPO-DHSS
    Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, moje pitanje se tiče dijaspore. Naime, Ministarstvo za dijasporu je osnovano, podsetiću samo, 2004. godine u Vladi Vojislava Koštunice. Postojalo je i u drugoj Vladi Vojislava Koštunice, kao i u Vladi Mirka Cvetkovića. Godine 2011. je u rekonstrukciji Vlade dopunjeno i Sektorom vera, te se nazivalo Ministarstvo vera i dijaspore.
    Naših ljudi, po procenama, ima oko četiri miliona u svetu, a otprilike polovina živi u dijaspori i polovina u regionu. Godišnje, po proceni Svetske banke, preko pet milijardi dolara u Srbiju naši ljudi iz dijaspore pošalju putem doznaka. Slažemo se sa odlukom Vlade o ukidanju Ministarstva i formiranja Kancelarije za dijasporu, sve u cilju racionalizacije radnih mesta, ali smatramo da nije dobro što Kancelarija još nije počela sa radom, čime se gubi kontinuitet sa svim dobrim stvarima koje je Ministarstvo za dijasporu uradilo od 2004. godine do danas.
    Dakle, moje pitanje je – kada Vlada Republike Srbije planira da aktivira rad Kancelarije za dijasporu? Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
     Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jerkov. Izvolite.
    ...
    Liga socijaldemokrata Vojvodine

    Aleksandra Jerkov

    Zahvaljujem, gospodine predsedniče. Moje pitanje je upućeno vama. Vi ste, zapravo, Narodna skupština je 30.10. ove godine, dobila Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koji je u ovu skupštinu uputila Skupština Vojvodine, koja je iskoristila svoje ustavno pravo da može da predlaže zakon u Narodnoj skupštini na usvajanje. Radi se o tome, da je Skupština AP Vojvodine zauzela stav da izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, koje su neposredno pre toga usvojene u ovoj skupštini, nisu u korist građana AP Vojvodine i da nanose štetu građanima AP Vojvodine.
    Moje pitanje vama – da li ste započeli konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, koje bi se odnosile na to da li će ovaj zakon ikada doći na dnevni red Skupštine? Pitam zbog toga što smatram da je izuzetno važno da ovaj predlog zakona, koji je uputila Skupština AP Vojvodine, bude usvojen pre budžeta Republike Srbije, zbog toga što budžet, onako kako je pripremljen i kako je došao u ovu skupštinu, kao osnovicu za deo novca koji pripada AP Vojvodine koristi ono što je utvrđeno starim Zakonom o budžetskom sistemu, što znači da bi budžet AP Vojvodine, ako bude usvojen bez izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, iznosio 57 milijardi i 319 hiljada dinara. Međutim, ukoliko Skupština Srbije pre toga bude makar razmatrala, pa potom i usvojila izmene i dopune Zakona koje je poslala Skupština AP Vojvodine, u tom slučaju bi budžet AP Vojvodine iznosio 75,5 milijardi dinara. Razlika je 18 milijardi dinara, odnosno trećina budžeta AP Vojvodine.
    Osim toga što bi se budžetom Republike Srbije, ukoliko se usvoje izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, koji je uputila Skupština AP Vojvodine, budžet Vojvodine bio veći za čitavu trećinu. Vama je poznato da je Vlada Vojvodine zatražila ocenu ustavnosti ovog zakona i budite spremni da, ukoliko se budžet Republike Srbije usvoji bez izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, koji je tražila Skupština AP Vojvodine, da će poslanička grupa LSV istog dana nakon usvajanja budžeta Republike Srbije pokrenuti zahtev za ocenu ustavnosti budžeta, s obzirom na to da Ustav Republike Srbije jasno garantuje AP Vojvodini 7% budžeta Republike Srbije, a ne 7% poreskih prihoda, kako to predviđa zakon koji je ova narodna skupština usvojila.
    Vi ste u prethodnom period pokazali da, ukoliko smatrate da je neki zakon bitan, ne prezate od toga ni da prekinete sednicu koja je u toku, obavite razgovore sa šefovima poslaničkih grupa, izdejstvujete da se o nekom zakonu makar razgovara u Narodnoj skupštini. Moje pitanje vama je – da li imate nameru da to isto učinite i sa zakonom koji je uputila Skupština AP Vojvodine? Da li to vaše ocenjivanje, da li je nešto bitno ili ne, zavisi od predlagača zakona ili se odnosi na sam sadržaj zakona?
    Veoma je važno da ove izmene i dopune, koje je uputila Skupština AP Vojvodine, budu usvojene pre budžeta ili, makar, na istoj sednici kada je budžet, da bi osnovica za izračunavanje budžeta AP Vojvodine mogla biti veća. Osim toga što bi neusvajanje ovih izmena predstavljalo štetu za građane i građanke Vojvodine, isto tako bi predstavljalo kršenje Ustava Republike Srbije. Smatram da vi kao predsednik ovog doma ne bi trebalo da dozvolite da se takve stvari ovde dešavaju. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.
    ...
    Liberalno demokratska partija

    Judita Popović

    Liberalno demokratska partija
     Hvala, gospodine predsedniče.
    Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, vama neću uputiti moje pitanje i neću od vas tražiti obaveštenje, nego ću moje pitanje uputiti Vladi, s obzirom da zaista nemam iluziju oko toga, gospodine predsedniče, da autonomno odlučujete u ovom parlamentu, koji će zakoni stići na dnevni red a koji neće. Mislim da ipak, u odnosu na parlament i izvršnu vlast, Vlad je dominantna.
    Pitanje bi glasilo, veoma je slično kao što je i gospođa Jerkov malopre pitala, a to je - da li će i kada će stići na dnevni red ovaj predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koji je podnela pokrajinska Skupština? Ovo pitanje postavljam iz tog razloga, jer jedan praksa koja traje već 20. godina, ukazuje na to da se ishod ne može očekivati da bude pozitivan. Naime, od 1990. godine, nijednom republički parlament nije raspravljao o zakonu, o Predlogu zakona koji bi stizao iz pokrajinske Skupštine. To je jako dobar pokazatelj na koji način se Republika unazad, više od 20. godina odnosi prema Pokrajini.
    Inače, u Srbiji je trenutno situacija veoma nevesela, s obzirom da jača centralna vlast i ugrožava se AP Vojvodine. Ugrožava se u finansijskom smislu, a ugrožava se i u tom smislu, što se ponižavaju premijer i svi ostali čelni ljudi Pokrajine Vojvodine, jer kada se postigne neki dogovor sa nekim od republičkih ministara, taj dogovor posle izvesnog vremena se potpuno anulira, tako da se ne uzima za ozbiljno sve ono što kao primedbu, odnosno kao neku preporuku iznesu, predlože pokrajinske institucije, pokrajinski organi, pokrajinska Vlada itd. To je zaista ozbiljno narušavanje autonomije Vojvodine.
    Pored toga, veoma je jasno svima da ovde nemamo nigde decentralizaciju, i ako je ta tema bila jedna tema za predizbornu priču i sa ovom temom su izbori i dobijeni od strane nekih partija koje se trenutno nalaze u koaliciji na vlasti. Pored toga, u Srbiji se danas dešava i to, veoma je zabrinjavajuće da se poništava biračka volja građana na lokalu, sve pod krinkom prekompozicije vlasti, kako bi se u stvari preslikala republička vlast na lokalni nivo.
    To je samo korak do toga, da se sutra donosi neka administrativna odluke o tome kako će i ko formirati vlast na lokalu, a normalno, sve u interesu i sve po potrebama onog ko donosi tu administrativnu odluku. Po meni se tu zaista ugrožava i demokratski princip izbora, i pravo na izbor građana Srbije.
    Kada se sve ovo uzme u obzir, postavila bih, između ostalog, i to pitanje, - sa čime se Vlada rukovodila kada je odlučila da više ne učestvuje u finansiranju Egzit festivala? Da li je odlučujuća činjenica i odlučujući argument bio taj, što se taj festival redovno, svake godine, održava u glavnom gradu Vojvodine, Novom Sadu?
    ...

    Vesna Kovač

    Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
    Hvala.
    Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.
    ...
    Nova Demokratska stranka Srbije

    Milan Lapčević

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
     Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je Mitrovdan, krsna slava mnogih građana naše zemlje i koristim ovu priliku da svima onima koji slave Mitrovdan, danas čestitam krsnu slavu i da im poželim da naredne slave slave u boljoj, lepšoj i humanijoj zemlji, sa manje problema.
    Pošto se danas krenulo sa pitanjima o kršenju Ustava, da podsetim da je na današnji dan, pre šest godina, donet Ustav Republike Srbije. Čini mi se da je pravo vrme i prilika da se podsetimo na taj dan i da postavimo neka pitanja koja su upravo vezaana za kršenje Ustava.
    On je prethodnih godina kršen od najviših predstavnika vlasti, što se nažalost i dan danas produžava i od predstavnika ove vlasti, naročito kada je u pitanju teritorijalni integritet i celovitost države Srbije. To je ozbiljna i velika tema, pa ću se fokusirati svojim pitanjem na jedno drugo kršenje Ustava koje se tiče ljudskih prava i sloboda.
    Naime, u Ustavu Republike Srbije ima jedno poglavlje koje definiše ljudska prava i u članu 21. se kaže da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki i da je zabranjena svaka diskriminacija neposredna ili posredna po svakom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, porekla, društvenog porekla, statusa i slično.
    Tokom godina tranzicije mnoge fabrike i kolektivi su propadali, a njihovi radnici su ostajali bez posla, bez mogućnosti da svoje zarade naplate od firmi u kojima su radili. Neki su pribegli modelu da te svoje iste fabrike tuže i da svoja prava na zarade ostvare pred sudovima. Procesi su tekli i došlo se do izvršnih rešenja. Država je pribegla drugom modelu, vođena verovatno željom da sačuva imovinu tih kolektiva proglasila je restrukturiranje tih preduzeća, čime su izvršne presude bile blokirane. Mnogi od radnika su se obratili Sudu za ljudska prava u Strazburu kako bi ostvarili svoja prava, nakon čega je Sud u Strazburu presudio u njihovu korist, a Vlada Republike Srbije je na osnovu te presude donela Uredbu aprila ove godine kojom se daje mogućnost da svi koji su zatražili ostvarivanje svojih prava na ostale zarade, a imaju izvršna rešenja, evidentiraju kod Agencije za privatizaciju. Time je u neravnopravan položaj stavljen veliki broj radnika koji nisu pribegli toj meri tužbi svojih firmi, tako da oni ovom uredbom ni na koji način nisu tretirani i verovatno neće moći da ostvare svoja prava.
    Ta uredba je glasila da svi koji žele da ostvare svoja potraživanja mogu da se obrate Agenciji za privatizaciju i rok je bio septembar ove godine. U septembru mesecu je Vlada donela novu uredbu u kojoj se rok za prijavljivanje po uredbi produžava do kraja godine.
    Moja konkretno pitanje postavljam Vladi i premijeru, gospodinu Dačiću, kao i ministru finansija i privrede, gospodinu Dinkiću – kako će biti tretirani radnici koji nisu tužili svoja preduzeća i na koji način će Vlada dovesti u isti položaj njih i one koji su pokrenuli sudske postupke? Moje drugo pitanje je – do kada Vlada namerava da odugovlači sa rešavanjem problema kroz stalno prolongiranje i pomeranje rokova i donošenje novih uredbi? Treće pitanje je – kako i kada Vlada namerava da isplati ostale zarade i time ispravi nepravdu prema desetinama hiljada radnika koji su danas nažalost najveći i najteži socijalni slučajevi u Srbiji? Hvala.