Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dragomir Karić, Gojko Radić i Stefana Miladinović.
S obzirom da smo dnevni red sednice proširili dvema novim tačkama, nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na jedinstveni pretres o 4. tački dnevnog reda – PREDLOGU ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE, koji je podnela poslanička grupa Srpska napredna stranka.
Primili ste Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Srpska napredna stranka.
Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Podsećam vas da je vreme za raspravu po poslaničkim grupama dostavljeno u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Veroljub Arsić, predsednik poslaničke grupe želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnika poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Peta tačka dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O UTVRĐIVANjU SASTAVA STALNIH DELEGACIJA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U MEĐUNARODNIM PARLAMENTARNIM INSTITUCIJAMA
Primili ste Predlog odluke koji je podneo predsednik Narodne skupštine.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Podsećam vas da ste ukupno vreme po poslaničkim grupama primili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile. Da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarni institucijama.
Pošto predlagač mr Nebojša Stefanović ne želi reč, da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Ne.)
S obzirom da na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika zaključujem jedinstveni pretres o Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarni institucijama.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Pošto je Narodna skupština završila raspravu o svim tačkama dnevnog reda ove sednice, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem utorak, 13. novembar 2012. godine, sa početkom u 10,50 časova, kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Pre prelaska na glasanje o tačkama dnevnog reda potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine kvorum za rad Narodne skupštine u Danu za glasanje postoji, ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 134 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da prema tome postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje o tačkama dnevnog reda.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU SAVETA GUVERNERA NARODNE BANKE
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da, na osnovu člana 105. stav 2. tačka 14. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika odlučuje o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
Stavljam na glasanje Predlog Odluke o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 130, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 11, od ukupno 141 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, donela Odluku o izboru Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
Dozvolite da u vaše i u svoje ime čestitam članovima Saveta guvernera Narodne banke Srbije na izboru i poželim im puno uspeha u radu.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU DIREKTORA UPRAVE ZA NADZOR NAD FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da prema članu 105. stav 2. tačka 15. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika vrši izborne nadležnosti.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru direktora uprave za nadzor nad finansijskim institucijama.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 131, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 11, od ukupno 142 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, usvojila Predlog odluke.
Dozvolite mi, da u vaše i u svoje ime, čestitam Đorđu Jevtiću na izboru i poželim mu puno uspeha u radu.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o Predlogu odluke, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da prema članu 105. stav 2. tačka 15. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika vrši i druge izborne nadležnosti.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Jedinstvena Srbija.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 140, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – četiri, od ukupno 144 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, usvojila Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Jedinstvena Srbija.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O IZBORU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres o Predlogu odluke, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da prema članu 105. stav 2. tačka 15. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština vrši izborne nadležnosti većinom glasova svih narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Srpska napredna stranka.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 143, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – jedan, od ukupno 144 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, usvojila Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova Odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela poslanička grupa Srpska napredna stranka.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZMENAMA ODLUKE O UTVRĐIVANjU SASTAVA STALNIH DELEGACIJA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE U MEĐUNARODNIM PARLAMENTARNIM INSTITUCIJAMA
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstveni pretres, a pre prelaska na odlučivanje podsećam vas da, prema članu 105. stav 2. tačka 15. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika vrši izborne nadležnosti.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, u celini.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 141, protiv – troje, uzdržanih – nema, nije glasalo – troje, od ukupno 144 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika, usvojila Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Prelazimo na odlučivanje Narodne skupštine o povredama Poslovnika na koje su ukazali narodni poslanici.
Povodom ukazivanja narodnih poslanika na povrede Poslovnika Narodne skupštine, podsećam vas na odredbe člana 103. stav 6. i stav 10. Poslovnika, prema kojima, a koji posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, narodni poslanik smatra da je povreda učinjena, može zahtevati, bez prava na obrazlaganje, da se Narodna skupština, bez pretresa, o tome izjasni u Danu za glasanje.
Prelazimo na odlučivanje shodno tome.
Narodni poslanik Vučeta Tošković, na sednici 8. novembra 2012. godine, u 13,50 časova ukazao je na povredu člana 107. Poslovnika Narodne skupštine.
Molim da Narodna skupština odluči da li je povređen navedeni član Poslovnika.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – troje, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 140, od ukupno 143 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština odlučila da nije povređen navedeni član Poslovnika.
Pošto je Narodna skupština obavila razmatranje svih tačaka dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, saglasno članu 102. Poslovnika Narodne skupštine, zaključujem Petu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
(Sednica je završena u 10,55 časova.)

REPUBLIKA SRBIJA NARODNA SKUPŠTINA

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (neredigovane i neautorizovane)

Narodne skupštine Republike Srbije

13. novembar 2012. godine

(Sednica je počela u 10,45 časova. Sednicom predsedava Nebojša Stefanović, predsednik Narodne skupštine.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Šestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije, sednici prisustvuje 126 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 126 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5 Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dragomir Karić, Gojko Radić i Stefana Miladinović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom razmatranja 1. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, pozvao da sednici prisustvuju i ministar Verica Kalanović i Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz predloženog dnevnog reda.
U sazivu ove sednice, koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda sednice.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Maja Gojković predložila je da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red PREDLOG ZAKONA O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O PRIVREDNIM KOMORAMA, koji je podnela Narodnoj skupštini 8. novembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 124, od ukupno 136 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU UGOVORA IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I KANADE O IZBEGAVANjU DVOSTRUKOG OPOREZIVANjA U ODNOSU NA POREZE NA DOHODAK I NA IMOVINU, koji je podnela Narodnoj skupštini 9. novembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135, od ukupno 136 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red PREDLOG ODLUKE O USVAJANjU GODIŠNjEG PLANA UPOTREBE VOJSKE SRBIJE I DRUGIH SNAGA ODBRANE U MULTINACIONALNIM OPERACIJAMA U 2012. GODINI, koji je podnela Narodnoj skupštini 9. novembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – niko, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137, od ukupno 137 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Vlada je predložila da se, po hitnom postupku, stavi na dnevni red PREDLOG ODLUKE O UČEŠĆU PRIPADNIKA VOJSKE SRBIJE U MULTINACIONALNIM OPERACIJAMA U 2012. GODINI, koji je podnela Narodnoj skupštini 9. novembra 2012. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – jedan, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136, od ukupno 137 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Stefana Miladinović, na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 2. i članova 170, 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se obavi zajednički jedinstveni pretres, kao jedna tačka dnevnog reda o: Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Makedonije o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Makedonije o izručenju; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima.
To su tačke 2, 3, 4. i 5. predloženog dnevnog reda, dakle, kao jedna tačka.
Kao druga tačka dnevnog reda su tačke 6. i 7. predloženog dnevnog reda.
Kao treća tačka dnevnog reda, tačke 8, 9, 10. i 11. predloženog dnevnog reda.
Postavljam pitanje, da li je narodna poslanica Stefana Miladinović… (Nije tu.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 13, od ukupno 140 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da se izjasne o dnevnom redu u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 127, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 14, od ukupno 141 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini, u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona;
2. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima;
3. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Makedonije o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima;
4. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Makedonije o izručenju;
5. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Demokratske Republike Alžir o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja;
8. Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Užicu;
9. Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru;
10. Predlog odluke o razrešenju člana Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje;
11. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmeni Odluke o obrazovanju i radu stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i Pravilnika o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Molim službe Narodne skupštine, pre nego što pređemo na dnevni red, da obaveste ministra Vericu Kalanović da dođe u salu Narodne skupštine, pošto Narodna skupština neće početi raspravu o predloženom dnevnom redu dok u sali ne bude prisutan ministar.
Dok se to ne dogodi, pročitaću vam samo da ste primili Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, koji je podnela Vlada. Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Mi nastavljamo sa radom, poštovane kolege, samo u narednih par minuta ćemo sačekati da se vidi da li je ministar tu. Ako ministar nije tu, napravićemo pauzu, ali dalje smo u zasedanju.
Dakle, pošto ste u materijalima dobili koliko je ukupno vreme za poslaničke grupe, pet časova, koliko iznosi podeljeno po poslaničkim grupama, molim poslaničke grupe da dostave prijavu za reč sa redosledom narodnih poslanika.
S obzirom da ministar nije trenutno tu, određujemo pauzu od 30 minuta i nastavljamo sa radom u 11,30 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, gospođa Verica Kalanović želi reč? (Da.)

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je jedan važan zakon sa kojim počinjemo Šestu sednicu redovnog zasedanja Narodne skupštine. Radi se o zakonu koji je, tačnije o Predlogu zakona, a koji definiše izmene i dopune carinskog zakona koji je, da vas podsetim, usvojen 2010. godine. Znači, u periodu od 2010. godine do danas, došlo je do izmene određenih zakona i propisa i bilo je neophodno da u skladu sa izmenjenim okolnostima i zakonima i uslovima poslovanja dođe do izmena i dopuna ovog izuzetno važnog zakona.
Šta su osnovni ciljevi ovog zakona o izmenama i dopunama? Osnovni ciljevi su najpre efikasnije planiranje i upravljanje javnim finansijama i bolja kontrola trošenja novčanih sredstva, a već u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu koji je usvojen pre nešto više od mesec dana u Narodnoj skupštini.
Drugi cilj je, naravno, olakšavanje poslovanja privrednih subjekata na teritoriji Republike Srbije, kako sa stanovišta određenih promena u obračunavanju kamate za carinski dug, tako i u prilagođavanju standarda i propisima sa standardima EU.
Kada govorimo o novom carinskom zakonu o izmenama i dopunama postojećeg, tri su ključna razloga zbog čega predlažemo ove izmene.
Prvi je sigurno usaglašavanje sa odlukom Ustavnog suda kojim se uređuje odredba člana 3. stava 1. i ova odluka je vezana na obračun kamate za carinski dug koji nije plaćen u roku.
Da vas podsetim, radi se o obračunu kamate isto i na način kako je definisano Zakonom o poreskom postupku i administraciji, na isti način, na koji se plaćaju kamate, ako imamo dugovanja prema državi, vezana za neplaćene poreze i doprinose, na isti način koji imamo ako imamo međusobna dugovanja koja će biti detaljnije uređena zakonom u narednom periodu.
U sadašnjem Predlogu zakona, u Carinskom zakonu, do dana današnjeg, važio je način obračuna kamate komfornom metodom.
Ustavni zakon je doneo odluku da dođe do promene i nove izmene i dopune u skladu sa usaglašavanjem, u vezi sa ovom odlukom, promenile su odgovarajući član.
Drugi deo vezan je za usaglašavanje sa Zakonom o budžetskom sistemu koji predviđa da nema prihoda od strane uprave carina, da su svi prihodi vezani za Trezor Republike Srbije i određeni članovi koji su predviđali uplatu i naknade troškova koje su prihodi uprave carina, eliminišu takvu mogućnost i vezuju se za Trezor Republike Srbije.
Treća stvar koja je takođe važna jeste da izmene i dopune postojećeg zakona, usaglašavaju sa odredbama propisa EU u dve oblasti.
Jedan je da se smanjuju rokovi čuvanja carinskih i drugih isprava i rokovi za obaveštavanje dužnika o dugu sa pet na tri godine.
Na ovaj način obezbeđuje se veća pravna sigurnost privrednih subjekata. Privredni subjekti se oslobađaju obaveze dugotrajnog čuvanja podataka o komercijalnim transakcijama i pitanje je zašto je ovo važno.
S jedne strane, na jedan način, pospešuje se efikasnost rada uprave carina koja će svoje carinske kontrole umesto datih mogućnosti da to radi u pet godina, uraditi za tri godine, a sa druge strane, omogućava se veća pravna sigurnost i lagodnost u poslovanju i privrednih subjekata u pravcu podizanja poslovnog ambijenta i poboljšanja poslovne klime rada u Srbiji.
Na kraju, usaglašavanje sa propisima EU vezano je i za definisanje metoda za analizu i kontrolu uzoraka. U ovom trenutku postoje analize i kontrole, ali ne po tačno definisanoj metodologiji, a u narednom periodu sa podzakonskim aktima biće definisan način utvrđivanja kvaliteta proizvoda koji se utvrđuju, koji su prisutni u Republici Srbiji, a potiču van teritorije Republike Srbije, čija je proizvodnja van teritorije Republike Srbije. Definisaće se, sa jedne strane, kontrola kvaliteta, metodologija, a sa druge strane, utvrdiće se i koje su sve laboratorije u stanju da tu kontrolu vrše.
Na ovaj način, obezbeđuje se i predvidljivost u radu carinskih organa i zbog toga što, pored unapred zadatih nivoa kvaliteta proizvoda, znaće se i tačno na koji način će se te metode utvrđivati.
Mi smatramo da je ovaj zakon izuzetno važan, međutim, smatramo i da je donošenje ovakvog zakona bilo neophodno, zbog toga što u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije, usaglašavanje u različitim oblastima.
Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje ovaj predlog podržite. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miodrag Đidić.

Uvaženi predsedniče, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, danas u  Srbiji imamo praktično u primeni jedan Carinski zakon koji je usvojen 2010. godine o čemu je govorila ministarka, ali isto tako i dalje je u upotrebi, odnosno deo zakona iz 2003. godine i to deo zakona od člana 252. do 329, a koji reguliše nadležnosti i organizaciju uprave carina, rad zaposlenih u upravi carina, zapošljavanje, premeštanje, unapređenje službenika uprave carina i još neke druge stvari.
Mislim da je došlo vreme da donesemo jedan novi zakon, zakon o carinskoj službi koji bi na sveobuhvatan način regulisao prethodno navedenu materiju, pogotovu što je od prethodnog zakona koji se primenjuje u ovom delu, prošlo više od deset godina, a nastupile su nove činjenice i nove okolnosti.
Samo ću da vas podsetim da je prethodno Ministarstvo finansija uradilo Zakon o carinskoj službi i prosledilo ga Vladi, a Vlada ga na žalost, nije prosledila u skupštinsku proceduru, tako da taj zakon još uvek stoji u Vladi.
Predlažem ministarki Kalanović da prenese ministru i ljudima iz Miministarstva finansija da ili taj zakon, ili novi zakon koji će oni uraditi, svejedno je, što pre dospe u skupštinsku proceduru, kako bismo zaokružili rad uprave carina Republike Srbije. Mislim da to nije više ni težak posao, jer osnova postoji i samo treba malo truda uraditi i zakon proslediti Skupštini, a mi ćemo ga ovde, posle rasprave, pretpostavljam usvojiti.
Što se tiče izmena koje su danas predložene, tu ima dobrih rešenja koje ćemo podržati, ali ima i nekih loših rešenja, po meni, koje nećemo podržati i na koje smo podneli amandmane. U zavisnosti od toga da li ćete prihvatiti naše amandmane, poslanici DS će glasati za ili protiv tog zakona. Dakle, videćemo kako ćete reagovati na naše amandmane.
Kada govorimo o dobrim stvarima, prvo hoću da kažem da je jako dobra stvar, naravno, proizilazi iz odluke Ustavnog suda, o kojoj ste govorili, a to je da se kamata na carinski dug više ne obračunava komfornom metodom, što će reći, obračunavanje kamate na kamatu. Mislim da je to loše i da je ovo jedan korak napred. Kažem, opet, usaglašavanje sa Ustavnim sudom, ali sve jedno je, Ministarstvo je brzo reagovalo, tako da je to dobra odluka. Pre svega je dobro rešenje za privrednike koji su imali puno pritužbi u prethodnom periodu na takav način obračuna kamate. Mislim da Vlada i Skupština treba da učine sve da u današnjim teškim uslovima privređivanja što više olakšamo ljudima koji privređuju njihovo poslovanje. Jedan od načina jeste ovaj.
Podsetiću vas da je i prethodna Vlada puno toga uradila da bi olakšala privrednicima oko carinskog postupka, oko carinjenja roba, oko njihovog poslovanja. Isto tako smo puno toga učinili i da službenici Uprave carina dobiju bolje uslove za rad. Podsetiću vas da smo u prethodne četiri godine otvorili četiri velika carinska kompleksa – u Šapcu, u Užicu, u Kraljevu i u Kruševcu, koji su zaista moderni, gde privrednici mnogo brže i efikasnije završavaju svoj posao. Nadam se da će i ova vlada nastaviti u tom smeru da radi.
Moram da kažem da su pre otvaranja tih carinskih kompleksa, privrednici koji su dolazili da bi završili carinske poslove, morali za ulazak na tzv. carinski terminal da plaćaju 700 do 3.000 dinara po kamionu, što je predstavljalo veliki izdatak za njih. Postojali su stalni prigovori. Izgradnjom ovih kompleksa u tim gradovima mi smo taj problem rešili i tamo se više ne plaća ulazak na carinski terminal, kao i u mnogim drugim gradovima.
Podsetiću vas i da se na graničnim prelazima Preševo i Horgoš takođe plaćao ulazak na carinski terminal. To smo uspeli da eliminišemo . Na taj način smo olakšali puno našim privrednicima. Kada govorimo o graničnim prelazima, podsetiću vas da su u prethodnom periodu izgrađeni i rekonstruisani granični prelazi prema Republici Makedoniji, prema Republici Srpskoj, prema Crnoj Gori i da su ti granični prelazi sada moderni, ali nismo uspeli da završimo sve. Nadam se da će nova Vlada završiti ono što je započeto.
Podsetiću vas da je sa EU postignut dogovor da 10 miliona evra izdvoji EU za 2013. godinu radi izgradnje tri granična prelaza, a to su Vatin, Gostun i Kotroman. Kotroman je već počeo da se radi. Gostun je jako loš prelaz. Sa ovim novcem će i to postati moderan prelaz. Jedina obaveza Republike Srbije jeste da obezbedi 10% od ovih 10 miliona, to je milion dinara.
Šteta što nije ministar Dinkić tu, ali nadam se da je imao to u vidu kada je radio predlog budžeta za 2013. godinu i da su ta sredstva ušla u budžet, da bismo mogli da iskoristimo ovih 10 miliona evra i da sa ova tri granična prelaza zaokružimo sve granične prelaze Republike Srbije, koji će biti moderni, koji neće predstavljati, kao što su nekada predstavljali, ruglo. Kada čovek dođe u Republiku Srbiju, prvo se sretne sa graničnim prelazom koji je loš. Posle izgradnje ova tri granična prelaza to više neće biti slučaj. Kompletni granični prelazi će biti moderni i novi.
Dobra odluka, dobro rešenje u novom zakonu o kojem ste govorili jeste da Uprava carina više neće imati sopstvene prihode. To podržavam i mislim da nijedan organ ne treba da ima sopstvene prihode, nego da sav novac koji se ubira ide u budžet Republike Srbije, a odatle da se distribuira tamo kome je potreban.
Do sada je Uprava carina od carinskih prekršaja i prodaje zaplenjene robe imala 10%. Sada više to neće imati, to je prihod Republike Srbije.
Molim vas da povedete računa da ima troškova oko prodaje robe, čuvanja i skladištenja robe i da taj trošak bude pokriven iz budžeta, da se ne desi situacija da ne možemo da završimo poslove koji su jako dobri.
Kad već oko toga govorim, moram da kažem da smo to uradili sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, odnosno poreske prekršaje smo vratili u nadležnost poreske uprave. Mislim da treba razmisliti i to treba preneti ministru Dinkiću, da i carinske prekršaje vratimo Upravi carina.
Zašto ovo kažem? Zato što je vreme pokazalo da sudovi za prekršaje ne rade na odgovarajući način i nisu efikasni prilikom rešavanja carinskih prekršaja, pa imamo sada situaciju da puno zaplenjene robe stoji, ne može da se proda, jer nemamo pravosnažno rešenje. Dakle, može se prodati tek kada dobijemo pravosnažno rešenje. Vrednost te robe svakog dana pada. Dakle, ako imate automobil koji stoji na parkingu pet godina ili tri godine, dok se sve to završi, njegova vrednost će višestruko biti manja. To je očigledno gubitak za budžet Republike Srbije. Stoga predlažem da razmislite da se to vrati u nadležnost Uprave carina, jer je Uprava carina to mnogo efikasnije i brže radila i na taj način smo brže punili budžet Republike Srbije.
Dakle, to su neke dobre stvari iz ovog zakona, koje ćemo mi podržati. To nije sporno. Mislim da sam bio dužan da kažem to.
Ono sa čime se ne slažemo i što mislimo da u ovom momentu nije dobro rešenje, to je smanjenje čuvanja carinske dokumentacije sa pet na tri godine, odnosno obaveštavanje dužnika o dugu, takođe sa pet na tri godine.
Rekli ste da će to ubrzati rad carinskih organa, a ja mislim obrnuto. Mislim da Uprava carine još nije sposobna, još kadrovski nije osposobljena i tehnički da bi mogla da završi taj posao za tri godine. Zbog toga predlažemo da taj period ostane pet godina.
Moguće su razne zloupotrebe oko toga i moguće je da budžet Republike Srbije pretrpi ogromne štete. Dakle, sav taj postupak kada dođe do nekog spornog predmeta, prikupljanje dokumentacije, traje jako dugo, jer moramo konsultovati i zemlje iz kojih roba dolazi, moramo konsultovati druge organe. Ne ide to tako brzo. Moguće je da dođemo u poziciju da budžet bude oštećen za više miliona evra.
Da bi lakše shvatili, navešću jedan primer. Recimo, moguće je da prilikom uvoza robe uvoznik tarifira ili predloži tarifu na jedan tarifni broj, da Uprava carina u prvom momentu to prihvati, a kasnije da se ispostavi da to nije bila dobra tarifa, već da je neka druga tarifa, a razlika može da bude i 10% po jednom predmetu. Dakle, kada sve to saberete i oduzmete, imali smo primer u praksi, recimo, šteta bude i dva miliona evra. Dakle, kada se obračuna prava stopa carine, umesto po pet posto, recimo, ona treba da bude obračunata po 15% i onda se dođe do višemilionskih iznosa direktne štete za budžet.
Mislim i ponavljam da u ovom momentu Uprava carina nije sposobna da završi taj posao za tri godine, što zbog svojih manjkavosti, ali više zbog procesa koji traju prilikom prikupljanja dokumentacije.
Predlažemo da u ovom momentu, ne za stalno, ostane i dalje pet godina, dok se ne steknu uslovi da bude tri godine. Dakle, nismo mi protiv toga da se smanji rok, one argumente koje ste izneli prihvatam, ali u ovom momentu ne postoje uslovi za tako nešto. Biće velika šteta ukoliko se to prihvati, pogotovo znajući ljude koji znaju da su rokovi kraći, pa će pokušavati i verovatno da zloupotrebe na štetu budžeta Republike Srbije.
Dakle, podneli smo amandmane na ova dva člana sa predlogom da ostane pet godina. Ukoliko prihvatite, mi ćemo glasati za ovaj zakon. Ukoliko ne prihvatite, naravno da ne možemo glasati za ovaj zakon.
Ima još jedna nelogičnost u zakonu. Čini mi se da je to više tehnička greška i tehnička stvar. Možda nije, ali hoću da kažem to je član 7. gde se kaže da Uprava carina organizuje obuku i polaganje posebnog stručnog ispita, a prihodi ostvareni po ovom osnovu pripadaju Upravi carina. Vi ste predložili da se to promeni, da se taj stav 4. promeni i da glasi – posebni stručni ispit za zastupanje u carinskom postupku polaže se pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar na predlog direktora Uprave carina. Ovo je dobro i dobro je što se briše da prihodi ostvareni po ovom osnovu pripadaju Upravi carina. To je u kontekstu onog što sam govorio i onih 10%, ali nije dobro da se briše da Uprava carina organizuje i obuku i polaganje posebnog stručnog ispita. Mislim da to treba da ostane u zakonu, jer Uprava carina treba da organizuje obuku i polaganje stručnog ispita.
Dakle, ova rečenica - Uprava carina organizuje i obuku i polaganje posebnog stručnog ispita, tačka, a posle toga da dođe ovaj stav koji ste vi predložili, pogotovo što se u članu 21. kaže – za organizovanje obuke za polaganje posebnog stručnog ispita ili za polaganje tog ispita, odnosno da carinski organ naplaćuje naknade ili zahtev za naknadu troškova za pružanje posebnih usluga i to za organizovanje i obuke za polaganje posebnog stručnog ispita i za polaganje ispita. Iz ovog člana se vidi da je Uprava carina nadležna da to radi, ali nije jasno precizirano kao u članu 7. Zato predlažem da ostavite ovu rečenicu da Uprava carina organizuje i obuku i polaganje posebnog stručnog ispita. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Kalanović, u vašem uvodnom izlaganju ste rekli da su glavni razlozi zbog čega se pribegava izmeni i dopuni carinskog zakona i da treba da se usaglasi ovaj zakon sa zakonodavstvom EU, kao da kada se donosio prethodni zakon 2010. godine nisu važila ista pravila. Godine 2010. je donet novi Zakon o carinskom poslovanju. Tada smo u raspravi, poslanici DSS, upozoravali na neke njegove nelogičnosti i naročito obratili pažnju na to da ne sme da stoji u zakonu da će se dužnicima koji ne plate dug prema carini obračunavati kamata po komfornoj metodi i da je to protivustavna kategorija i da će neko jednog dana potegnuti to pitanje pred Ustavnim sudom i praktično oboriti tu odluku.
Glavni suštinski razlog zbog čega se menja ovaj zakon jeste upravo taj koji smo predviđali pre dve godine i tražili od vas tada i pisali amandmane da se takav zakon ne usvoji u tom obliku, već da se promeni i da ne stoji da se dug obračunava po komfornoj metodi. Oni koji posluju sa carinom su pribegli traženju tumačenja Ustavnog suda ove odluke i Ustavni sud je jula 2012. godine doneo odluku da član zakona koji definiše obračun kamate po komfornoj metodi je protivustavan i da treba zbog toga da bude promenjen.
Od 12. jula ove godine do 13. novembra je prošlo četiri meseca. Vlada je imala dovoljno vremena posle formiranja da pripremi sve moguće uslove, da promeni zakon, da ga uputi u skupštinsku proceduru, ali i da pripremi sve tehničke uslove za primenu ovog zakona, odnosno ovog člana, suštinska dva člana zbog kojih se i menja čitav zakon, čl. 8. i 12. koji kažu da će se ubuduće kamata obračunavati po metodi prostog interesnog računa, a ne po komfornoj metodi. Imajući u vidu razloge koje ste naveli u obrazloženju zbog čega se menja zakon, nije jasno kako se došlo do člana 14. u kome se kaže da će zakon stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", osim odredaba 8. i 12. koje se primenjuju od 1. januara 2013. godine.
Onda se postavlja pitanje – zašto smo uopšte menjali čitav zakon i šta onda znači odluka Ustavnog suda od jula meseca ove godine, ako će primena da bude tek od 1. januara 2013. godine? Pravdanja, pretpostavljam da će biti, da je nemoguće da se to primeni od dana donošenja zakona ili da nije moglo ranije, su zaista birokratska objašnjenja. I tada smo upozoravali da će ukoliko dođe do tužbi, a sigurno će doći do tužbi od strane oštećenih kojima je obračunavana kamata po ovoj komfornoj metodi, te kazne i tu štetu će pretrpeti budžet Republike Srbije, odnosno svi poreski obveznici.
Sada se postavlja logično pitanje – ako je to tako, ko će snositi odgovornost za ovakve propuste? Kako je moguće da se pre dve godine priča o štetnosti određenih članova tog zakona, upozoravamo, pišemo amandmane, svi ostaju nemi na tu našu priču, zakon se prosto izglasa, a vi sada sedite u novoj Vladi i kažete da su nastupili novi uslovi zbog kojih treba da bude promenjen i da sada mi usaglašavamo sa zakonodavstvom EU i sa odlukama Ustavnog suda? Zakonodavstvo EU je bilo i pre dve godine isto kao što je danas. Dakle, moglo je to i tada da se uradi, ako je to razlog. Drugo, isto smo vas upozoravali da je to protivustavna kategorija i da ne smete da usvajate zakon sa takvim odredbama. Ignorisali ste. Sada usvajamo izmene i dopune zakona.
Dakle, jedno potpuno odsustvo odgovornosti u radu, odgovornosti u predlaganju zakona, odgovornosti i prihvatanja jedne zdrave rasprave u Skupštini Srbije od strane narodnih poslanika koji rade svoj posao odgovorno i koji upozoravaju, čija je uloga da razmatrajući određene zakone, upozoravaju ili daju neka bolja rešenja.
Na stranu priče o tome kolika je šteta naneta budžetu Republike Srbije, odnosno kolika će biti naneta zbog odluke Ustavnog suda da je ovo protivustavno i zbog toga što će oni koji su oštećeni tužiti državu Srbiju i tražiti nadoknadu štete. Vi ste toga svesni, a pored toga što ste svesni da je ta šteta nastala i da ćemo biti tuženi, stavljate u članu 14. da će primena zakona, bez obzira što je odluka Ustavnog suda bila još pre šest meseci, nastupiti tek 1. januara 2013. Dajete im dodatno, s jedne strane, radite opet protivzakonitu stvar, protivustavnu. Obračunavaće se od dana usvajanja zakona, za neki dan, do kraja godine opet po komfornoj metodi kamata, i opet pružate mogućnost onima kojima će tako biti obračunata kamata da tuže državu Srbiju.
Opet se postavlja pitanje odgovornosti zbog čega se tako radi. Znam da je budžet Republike Srbije u nezavidnoj situaciji, da je punjenje relativno slabo, odnosno da su troškovi mnogo veći, da je deficit velik i da je svaki prihod u budžetu bitan i potreban, ali ako dolazimo do punjenja budžeta na osnovu primene nezakonitih odredbi određenih zakona, onda mislim da to nije način i da će to biti veća dara nego mera, da ćemo napraviti veću štetu budžetu Republike Srbije nego korist, jer pre ili kasnije će to morati da dođe na naplatu.
Uzeo sam i analizirao koliki su prihodi od carina. Dakle, u principu carina svake zemlje služi za razne stvari, ali osnovni cilj postojanja carina jeste da zaštiti domaću proizvodnju, da zaštiti domaće tržište i potrošače, da pegla određene cene u regionu, ali služi i kao značajni instrument za punjenje budžeta određene države. U skladu sa time sam pregledao budžete Republike Srbije od 2004. godine do današnjeg dana i došao do sledećeg zaključka.
Prihod u budžetu Republike Srbije po osnovu carina je u 2004. godini bio 33 milijarde dinara, ili oko 460 miliona evra. U 2005. godini je to bilo 475 miliona evra, u 2006. godini je bilo 680 miliona, u 2007. godini je bilo 680 miliona, u 2008. godini čak 760 miliona evra. Od 2009. godine, prihod po osnovu carina pada prvo na 540 miliona, pa u rebalansu na 500 miliona evra. U 2010. godini je prihod po osnovu carina bio 420 miliona evra, u 2011. godini 400 miliona evra, a u 2012. godini prihod po osnovu carina u republičkom budžetu će biti jedva 300 miliona evra.
Zašto kažem jedva? Zato što su cifre daleko ispod onih koje su bile pre četiri godine i daleko ispod onih koji budžet Republike Srbije može da prihoduje, da oni koji vode državu i oni koji predlažu zakone, zaista razmišljaju domaćinski i razmišljaju, pre svega, interesno i o interesima ove države, a ne o interesima onih sa kojima želimo da se, navodno, usklađujemo.
Par prihoda u republičkom budžetu od carina od 2009. godine pa nadalje je direktno prouzrokovan jednostranom primenom SSP, po kojima je država Srbija krenula da ukida carine za određene vrste proizvoda, podeljene u tri grupacije – od onih koje su klasifikovane kao osetljive, do onih sa vrlo visokom osetljivošću, sa grejs period od godinu, dve, tri ili pet, tako da će praktično 2013. godine, ogroman spisak proizvoda koje Srbija uvozi biti bez carina, čime smo direktno pomogli stranoj konkurenciji da uđe na domaće tržište, koja je daleko jača, moćnija i bogatija, pomogli multinacionalne kompanije da svoje domaće tržište, ma koliko ono bilo veliko ili malo za njih i direktno uticali na pad prihoda u budžetu Republike Srbije.
Pored evidentne štete koja se meri u stotinama miliona evra, doduše, biću iskren, jedan deo pada prihoda od carina jeste prouzrokovan i svetskom ekonomskom krizom i opštim padom uvoza, ali je nemoguće da od 2008. godine, kada smo imali 760 miliona evra prihoda od carina, prihodi od carina padnu na 300 miliona evra za četiri godine. Može da se razume da možda jedna četvrtina, koliko i jeste pad uvoza, da je prouzrokovana time, ali je ostatak direktna šteta od primene SSP i ukidanja carina na mnoge proizvode.
Te cifre se kreću, reda i veličine, od 300 do 400 miliona evra direktne štete, koju Republika Srbija ima od primene SSP, zbog bezglave politike – Evropa nema alternativu.
Šta smo time dobili? Dobili smo otvoreno evropsko tržište, koje smo imali i od 2000. godine, a na koje nismo mogli da izađemo iz više razloga. Prvo, zato što nismo konkurenti i naša privreda i industrija ne mogu da podmire potrebe čak ni domaćeg tržišta u određenim granama, a kamoli da izveze nešto. Drugo, zato što su standardi za izlazak na to tržište daleko strožija i podrazumevaju ogromno investiranje da bi se to postiglo, što ova država niti daje, niti domaća privreda može da izdrži. Treća stvar, što, na kraju krajeva, nemamo tako jaku domaću privredu i industriju koja može da proizvede dovoljno proizvoda da izađe na strano tržište.
Korist praktično nemamo nikakvu, a imamo ogromnu štetu – prvu, u padu prihoda, a drugu, mnogo veću indirektnu u potpunom ubijanju domaće privrede i industrije. Time što smo otvorili granice i što nismo zaštitili domaće proizvođače, imamo štetu u stotinama hiljada zatvorenih radnih mesta, tako da je broj zaposlenih od 2008. godine do dana današnjeg, znate i sami, porastao za nekoliko stotina hiljada radnika.
Broj zaposlenih u 2008, 2007, 2006. godini, kako god hoćete, bio je oko dva miliona a danas se on kreće ispod milion i 700 hiljada. U takvim uslovima, pad industrijske proizvodnje od 2008. godine nadalje je bio konstantan svake godine, od 3%
do 5%, pa se nekada kretao i više. Prognoza za ovu godinu je da će industrijska proizvodnja pasti za 4% u odnosu na prethodnu godinu. Prethodna je bila manja u odnosu na onu prethodnu.
Iz svega ovoga se jasno vidi da je potpuno nerezonska primena SSP, koja direktno nanosi štetu državi Srbiji, direktno nanosi štetu građanima ove države, tako što onaj manjak prihoda koje je bio projektovan i koji je uvek bio od carina, građani Srbije moraju da podmire na drugi način – da li povećanje akciza na akcizne proizvode, da li povećanjem određenih poreza, ali, u svakom slučaju, budžet Republike Srbije mora da se popuni onoliko koliko je potrebno za potrošnju. Ako nema od carina, ako smo pustili da strana roba ulazi bez carine na domaće tržište i da ne bude oporezovana, odnosno ocarinjena, onda građani moraju kroz akcize da popune taj manjak u budžetu.
Višestruka je šteta naneta građanima ove države od strane prethodne Vlade. Nažalost, i ova Vlada nastavlja, izgleda, istim putem, da Evropa nema alternativu i da će učiniti sve, makar i na sopstvenu štetu, da budemo neki pridruženi član, možda za 50 godina, iako od toga u ovom trenutku sigurno nemamo koristi, a tada ćemo videti da li ćemo je imati.
Mislim da funkcionisanje vlasti na ovaj način ne vodi ničemu. Odredbe ovog zakona su u ovom članu 12. koji sam malopre napomenuo, opet protiv ustavne i štetne po naš budžet, štetne po poreske obveznike. Napisali smo amandman na član 12. i tražićemo od vas da ga prihvatite, da primena zakona krene odmah po usvajanju, da ne bismo dalje pravili štete i građanima koji uvoze robu pa im se obračunava kamata po ovom zakonu, ali i indirektne štete koje će nastati kasnije u budžetu Republike Srbije po osnovu traženja nadoknade štete za neprimenu zakona, ovako kako je trebalo da bude posle odluke Ustavnog suda. Toliko za sada. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Ilić. Izvolite.