Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Kalanović, u vašem uvodnom izlaganju ste rekli da su glavni razlozi zbog čega se pribegava izmeni i dopuni carinskog zakona i da treba da se usaglasi ovaj zakon sa zakonodavstvom EU, kao da kada se donosio prethodni zakon 2010. godine nisu važila ista pravila. Godine 2010. je donet novi Zakon o carinskom poslovanju. Tada smo u raspravi, poslanici DSS, upozoravali na neke njegove nelogičnosti i naročito obratili pažnju na to da ne sme da stoji u zakonu da će se dužnicima koji ne plate dug prema carini obračunavati kamata po komfornoj metodi i da je to protivustavna kategorija i da će neko jednog dana potegnuti to pitanje pred Ustavnim sudom i praktično oboriti tu odluku.
Glavni suštinski razlog zbog čega se menja ovaj zakon jeste upravo taj koji smo predviđali pre dve godine i tražili od vas tada i pisali amandmane da se takav zakon ne usvoji u tom obliku, već da se promeni i da ne stoji da se dug obračunava po komfornoj metodi. Oni koji posluju sa carinom su pribegli traženju tumačenja Ustavnog suda ove odluke i Ustavni sud je jula 2012. godine doneo odluku da član zakona koji definiše obračun kamate po komfornoj metodi je protivustavan i da treba zbog toga da bude promenjen.
Od 12. jula ove godine do 13. novembra je prošlo četiri meseca. Vlada je imala dovoljno vremena posle formiranja da pripremi sve moguće uslove, da promeni zakon, da ga uputi u skupštinsku proceduru, ali i da pripremi sve tehničke uslove za primenu ovog zakona, odnosno ovog člana, suštinska dva člana zbog kojih se i menja čitav zakon, čl. 8. i 12. koji kažu da će se ubuduće kamata obračunavati po metodi prostog interesnog računa, a ne po komfornoj metodi. Imajući u vidu razloge koje ste naveli u obrazloženju zbog čega se menja zakon, nije jasno kako se došlo do člana 14. u kome se kaže da će zakon stupiti na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku RS", osim odredaba 8. i 12. koje se primenjuju od 1. januara 2013. godine.
Onda se postavlja pitanje – zašto smo uopšte menjali čitav zakon i šta onda znači odluka Ustavnog suda od jula meseca ove godine, ako će primena da bude tek od 1. januara 2013. godine? Pravdanja, pretpostavljam da će biti, da je nemoguće da se to primeni od dana donošenja zakona ili da nije moglo ranije, su zaista birokratska objašnjenja. I tada smo upozoravali da će ukoliko dođe do tužbi, a sigurno će doći do tužbi od strane oštećenih kojima je obračunavana kamata po ovoj komfornoj metodi, te kazne i tu štetu će pretrpeti budžet Republike Srbije, odnosno svi poreski obveznici.
Sada se postavlja logično pitanje – ako je to tako, ko će snositi odgovornost za ovakve propuste? Kako je moguće da se pre dve godine priča o štetnosti određenih članova tog zakona, upozoravamo, pišemo amandmane, svi ostaju nemi na tu našu priču, zakon se prosto izglasa, a vi sada sedite u novoj Vladi i kažete da su nastupili novi uslovi zbog kojih treba da bude promenjen i da sada mi usaglašavamo sa zakonodavstvom EU i sa odlukama Ustavnog suda? Zakonodavstvo EU je bilo i pre dve godine isto kao što je danas. Dakle, moglo je to i tada da se uradi, ako je to razlog. Drugo, isto smo vas upozoravali da je to protivustavna kategorija i da ne smete da usvajate zakon sa takvim odredbama. Ignorisali ste. Sada usvajamo izmene i dopune zakona.
Dakle, jedno potpuno odsustvo odgovornosti u radu, odgovornosti u predlaganju zakona, odgovornosti i prihvatanja jedne zdrave rasprave u Skupštini Srbije od strane narodnih poslanika koji rade svoj posao odgovorno i koji upozoravaju, čija je uloga da razmatrajući određene zakone, upozoravaju ili daju neka bolja rešenja.
Na stranu priče o tome kolika je šteta naneta budžetu Republike Srbije, odnosno kolika će biti naneta zbog odluke Ustavnog suda da je ovo protivustavno i zbog toga što će oni koji su oštećeni tužiti državu Srbiju i tražiti nadoknadu štete. Vi ste toga svesni, a pored toga što ste svesni da je ta šteta nastala i da ćemo biti tuženi, stavljate u članu 14. da će primena zakona, bez obzira što je odluka Ustavnog suda bila još pre šest meseci, nastupiti tek 1. januara 2013. Dajete im dodatno, s jedne strane, radite opet protivzakonitu stvar, protivustavnu. Obračunavaće se od dana usvajanja zakona, za neki dan, do kraja godine opet po komfornoj metodi kamata, i opet pružate mogućnost onima kojima će tako biti obračunata kamata da tuže državu Srbiju.
Opet se postavlja pitanje odgovornosti zbog čega se tako radi. Znam da je budžet Republike Srbije u nezavidnoj situaciji, da je punjenje relativno slabo, odnosno da su troškovi mnogo veći, da je deficit velik i da je svaki prihod u budžetu bitan i potreban, ali ako dolazimo do punjenja budžeta na osnovu primene nezakonitih odredbi određenih zakona, onda mislim da to nije način i da će to biti veća dara nego mera, da ćemo napraviti veću štetu budžetu Republike Srbije nego korist, jer pre ili kasnije će to morati da dođe na naplatu.
Uzeo sam i analizirao koliki su prihodi od carina. Dakle, u principu carina svake zemlje služi za razne stvari, ali osnovni cilj postojanja carina jeste da zaštiti domaću proizvodnju, da zaštiti domaće tržište i potrošače, da pegla određene cene u regionu, ali služi i kao značajni instrument za punjenje budžeta određene države. U skladu sa time sam pregledao budžete Republike Srbije od 2004. godine do današnjeg dana i došao do sledećeg zaključka.
Prihod u budžetu Republike Srbije po osnovu carina je u 2004. godini bio 33 milijarde dinara, ili oko 460 miliona evra. U 2005. godini je to bilo 475 miliona evra, u 2006. godini je bilo 680 miliona, u 2007. godini je bilo 680 miliona, u 2008. godini čak 760 miliona evra. Od 2009. godine, prihod po osnovu carina pada prvo na 540 miliona, pa u rebalansu na 500 miliona evra. U 2010. godini je prihod po osnovu carina bio 420 miliona evra, u 2011. godini 400 miliona evra, a u 2012. godini prihod po osnovu carina u republičkom budžetu će biti jedva 300 miliona evra.
Zašto kažem jedva? Zato što su cifre daleko ispod onih koje su bile pre četiri godine i daleko ispod onih koji budžet Republike Srbije može da prihoduje, da oni koji vode državu i oni koji predlažu zakone, zaista razmišljaju domaćinski i razmišljaju, pre svega, interesno i o interesima ove države, a ne o interesima onih sa kojima želimo da se, navodno, usklađujemo.
Par prihoda u republičkom budžetu od carina od 2009. godine pa nadalje je direktno prouzrokovan jednostranom primenom SSP, po kojima je država Srbija krenula da ukida carine za određene vrste proizvoda, podeljene u tri grupacije – od onih koje su klasifikovane kao osetljive, do onih sa vrlo visokom osetljivošću, sa grejs period od godinu, dve, tri ili pet, tako da će praktično 2013. godine, ogroman spisak proizvoda koje Srbija uvozi biti bez carina, čime smo direktno pomogli stranoj konkurenciji da uđe na domaće tržište, koja je daleko jača, moćnija i bogatija, pomogli multinacionalne kompanije da svoje domaće tržište, ma koliko ono bilo veliko ili malo za njih i direktno uticali na pad prihoda u budžetu Republike Srbije.
Pored evidentne štete koja se meri u stotinama miliona evra, doduše, biću iskren, jedan deo pada prihoda od carina jeste prouzrokovan i svetskom ekonomskom krizom i opštim padom uvoza, ali je nemoguće da od 2008. godine, kada smo imali 760 miliona evra prihoda od carina, prihodi od carina padnu na 300 miliona evra za četiri godine. Može da se razume da možda jedna četvrtina, koliko i jeste pad uvoza, da je prouzrokovana time, ali je ostatak direktna šteta od primene SSP i ukidanja carina na mnoge proizvode.
Te cifre se kreću, reda i veličine, od 300 do 400 miliona evra direktne štete, koju Republika Srbija ima od primene SSP, zbog bezglave politike – Evropa nema alternativu.
Šta smo time dobili? Dobili smo otvoreno evropsko tržište, koje smo imali i od 2000. godine, a na koje nismo mogli da izađemo iz više razloga. Prvo, zato što nismo konkurenti i naša privreda i industrija ne mogu da podmire potrebe čak ni domaćeg tržišta u određenim granama, a kamoli da izveze nešto. Drugo, zato što su standardi za izlazak na to tržište daleko strožija i podrazumevaju ogromno investiranje da bi se to postiglo, što ova država niti daje, niti domaća privreda može da izdrži. Treća stvar, što, na kraju krajeva, nemamo tako jaku domaću privredu i industriju koja može da proizvede dovoljno proizvoda da izađe na strano tržište.
Korist praktično nemamo nikakvu, a imamo ogromnu štetu – prvu, u padu prihoda, a drugu, mnogo veću indirektnu u potpunom ubijanju domaće privrede i industrije. Time što smo otvorili granice i što nismo zaštitili domaće proizvođače, imamo štetu u stotinama hiljada zatvorenih radnih mesta, tako da je broj zaposlenih od 2008. godine do dana današnjeg, znate i sami, porastao za nekoliko stotina hiljada radnika.
Broj zaposlenih u 2008, 2007, 2006. godini, kako god hoćete, bio je oko dva miliona a danas se on kreće ispod milion i 700 hiljada. U takvim uslovima, pad industrijske proizvodnje od 2008. godine nadalje je bio konstantan svake godine, od 3%
do 5%, pa se nekada kretao i više. Prognoza za ovu godinu je da će industrijska proizvodnja pasti za 4% u odnosu na prethodnu godinu. Prethodna je bila manja u odnosu na onu prethodnu.
Iz svega ovoga se jasno vidi da je potpuno nerezonska primena SSP, koja direktno nanosi štetu državi Srbiji, direktno nanosi štetu građanima ove države, tako što onaj manjak prihoda koje je bio projektovan i koji je uvek bio od carina, građani Srbije moraju da podmire na drugi način – da li povećanje akciza na akcizne proizvode, da li povećanjem određenih poreza, ali, u svakom slučaju, budžet Republike Srbije mora da se popuni onoliko koliko je potrebno za potrošnju. Ako nema od carina, ako smo pustili da strana roba ulazi bez carine na domaće tržište i da ne bude oporezovana, odnosno ocarinjena, onda građani moraju kroz akcize da popune taj manjak u budžetu.
Višestruka je šteta naneta građanima ove države od strane prethodne Vlade. Nažalost, i ova Vlada nastavlja, izgleda, istim putem, da Evropa nema alternativu i da će učiniti sve, makar i na sopstvenu štetu, da budemo neki pridruženi član, možda za 50 godina, iako od toga u ovom trenutku sigurno nemamo koristi, a tada ćemo videti da li ćemo je imati.
Mislim da funkcionisanje vlasti na ovaj način ne vodi ničemu. Odredbe ovog zakona su u ovom članu 12. koji sam malopre napomenuo, opet protiv ustavne i štetne po naš budžet, štetne po poreske obveznike. Napisali smo amandman na član 12. i tražićemo od vas da ga prihvatite, da primena zakona krene odmah po usvajanju, da ne bismo dalje pravili štete i građanima koji uvoze robu pa im se obračunava kamata po ovom zakonu, ali i indirektne štete koje će nastati kasnije u budžetu Republike Srbije po osnovu traženja nadoknade štete za neprimenu zakona, ovako kako je trebalo da bude posle odluke Ustavnog suda. Toliko za sada. Hvala.