Poštovane koleginice i kolege, uvažena ministarko Kalanović, predložene izmene Zakone koje su danas na dnevnom redu su i neophodne, i nužne i logične. Naime, odlukom Ustavnog suda je potpuno jasno da je ova izmena koja se tiče načina obračuna kamate na carinski dug neustavna i u tom smislu je ovaj zakon morao da pretrpi izmene.
Ministarka Kalanović je obrazložila i ostale izmene koje se tiču i usaglašavanja sa Zakonom o budžetskom sistemu, dakle, ukidanja tzv. diskrecionih prihoda Upravi carina, što smatram da je zaista dobro rešenje i sve ostale izmene. Po meni, moglo se čuti iz prethodnih diskusija, ima tu i solidnih predloga, a možda treba razmisliti o predlogu gospodina Đidića, da se Upravi carina vrati drugostepeni postupak zbog efikasnosti. U ovom trenutku nemam uvid u kapacitete i mogućnosti, pretpostavljam da Uprava carina, shodno onome što je urađeno u Poreskoj upravi, ima kapacitete i to je stvar o kojoj svakako treba razmisliti.
Ono što želim da kažem ovom prilikom jeste da smisao postojanja carine nije, na prvom mestu, radi ostvarivanja prihoda u budžetu Republike Srbije. Naravno da carine nisu pravi način da se zaštiti domaća proizvodnja. One samo mogu ograničeno delovati na takvu vrstu zaštite, mnogo efikasnije stvoriti uslove za jačanje konkurentnosti domaćeg preduzeća i privrede, a ne štititi ih carinama. Ukoliko se domaća ekonomija štiti isključivo carinama, ona postaje sve nekonkurentnija i, kako odmiče vreme, sve manje šanse da istupi na neka treća tržišta, odnosno da ide ka izvozu. U tom smislu se ta jedna trka potpuno gubi.
Carinska politika i poreska politika su ključne politike za ukupan ekonomski sistem i ukupnu fiskalnu politiku.
Imajući u vidu na našu težnju da se priključimo EU i da smo u tom procesu već. Spomenuti sporazum podrazumeva to što se dešava, da prihodi od carina opadaju, da se carinske barijere polako smanjuju što će omogućiti i našoj privredi uprkos svim teškoćama da radi na konkurentnosti i da stvara šanse da izlazi na druga tržišta.
Nešto o čemu svakako treba razmišljati u perspektivi, imajući u vidu da se to dešava u većini zemalja EU, u nekima se već i desilo, u onim zemljama koje su postale članice EU u zadnjih nekoliko zadnjih godina i onima koje su kandidati, jeste da se značaj i uloga prihoda od carine, same carinske službe smanjuje, relativizuje i usmerava ka određenim drugim ciljevima. Šta hoću da kažem? Formiranje EU, ukidanje carinskih barijera i smisao i značaj carinske službe se promenio. Prihodi koji se ostvaruju u carinskoj službi su sve manji i mnoge zemlje su pribegle nekim organizacionim merama, drugačijim rešenjima u odnosu na klasičnu carinsku službu. Sve je više funkcija koje se odnose na zaštitu od nedozvoljene trgovine, kao što je trgovina drogom, terorizam, trgovina ljudima. Dakle, usmerava se smisao carinske službe da zajedno sa MUP se okreće ka drugim funkcijama, a sve manje je izražen taj fiskalni značaj.
U nekim zemljama je došlo do pripajanja carinske službe poreskoj administraciji, što je takođe rešenje o kome treba razmišljati u smislu smanjenja uloga i značaja prihoda od carine i tim novim funkcijama koje se pridodaju carinskoj službi. Naime, neke zemlje EU već imaju objedinjene ove službe i razlozi za to leže možda u činjenici da danas Uprava carina ubira i naplaćuje sav PDV prilikom uvoza robe, a on nije mali. On je u nekim godinama i više od polovine ukupnog PDV u zemlji, pa se stvara kontradiktornost koja se odnosi na to da carina naplaćuje jedan prihod koji je, da kažem, nadležnost poreske administracije. Možda bi u perspektivi objedinjavanje ove dve funkcije dovelo do smanjenja troškova. Ne predlažem da se to radi odmah, ali to je jedna ideja i moguće rešenje o kome treba razmišljati u perspektivi sa ciljem da se ove dve i važne povezane službe učine efikasnijim, da se smanje zajednički troškovi i da se ostvare zajednički potencijali dve važne i značajne institucije, kao što su poreska administracija i carinska administracija.
Još jednom ponavljam, jedan značajan broj zemalja je objedinio ove dve službe. Još jednom želim da kažem i to da ne treba žaliti za smanjenim prihodima koji su, slažem se sa kolegom, posledica i smanjenog obima trgovanja, smanjenog uvoza i posledica ekonomske krize. Moramo da se suočimo sa tim da domaću privredu moramo da suočimo sa konkurencijom. Tu treba biti oprezan i obazriv i postepeno spuštati barijere i preduzimati mere da se na drugačiji način privreda zaštiti i učini efikasnijom.
Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa URS podržati ove izmene zakona koje su zaista neophodne i koje označavaju samo usaglašavanje sa tim okolnostima koje su se desile, usaglašavanje sa nekim zakonima koji su u međuvremenu doneti. U danu za glasanje ćemo podržati ove izmene zakona. Hvala.

Narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvinite.
Milan Lapčević, pravo na repliku.

Kratko.
Gospodine, razumem da je možda logika ispravna da se očekuje ako se već primenjuje SSP da će pad prihoda carina biti očekivan i da nije najbolji metod da se carinskim propisima štiti proizvodnja, štiti domaće tržište kao jednostrana mera. Slušali smo te vaše priče od 2008. godine da će time da se podstiče domaća proizvodnja, da se otvaraju druga tržišta, da se pruža mogućnost da se izvozi, jer jedino izvoz, velika proizvodnja i izvoz mogu da supstituišu manjak prihoda od carina i da je to način kako da se stvara zdrava privreda.
Šta se desilo za ove četiri godine? Da li toga ima? Ako je direktan prihod od carina manji, da li je povećan izvoz, pa da o tom osnovu kažemo da smo nešto uradili? Paralelno sa padom prihoda od carina imamo pad izvoza i pad BDP. Direktna šteta od 2008. do 2012. godine, odnosno carinski prihodi su manji za 800 miliona evra u odnosu na period od 2005. do 2008. godine. Imamo 800 miliona manje u budžetu za četiri godine. Da ne pričamo o indirektnim gubicima. Od 2008. do 2012. godine BDP je pao sa 32 milijarde 668 miliona na 28 milijardi 643 miliona, za četiri milijarde evra je pao BDP za četiri godine.
Paralelno sa smanjenje carina smo trebali da jačamo našu privredu, da ona bude konkurentnija, da pravi veći izvoz i da raste BDP. Nama su pali i prihodi od carina. Ne štitimo domaću proizvodnju. Imamo pad izvoza i pad BDP. Sve je pad. Nema nigde rasta. To je poenta priče, da je dokument koji se primenjuje štetan, štetan u svakom smislu.

Vreme gospodine Lapčeviću. Hvala.
Gospodine Iliću izvolite.

Drago mi je da smo se složili oko toga da ne treba štititi domaću privredu visokim carinama i da na dugi rok to šteti, što se vidi i na našem primeru i činjenica da imamo loše pokazatelje u ekonomiji nema nikakve veze sa carinskom politikom i ovim o čemu danas razgovaramo. Svakako da treba naći rešenje da se privreda učini efikasnijom. Ta rešenja ne leže u carinskoj politici, posebno u onoj politici koja podrazumeva carinske barijere i zaštitu domaće proizvodnje, već leži u podsticajima, u nečemu što se zove izgradnja infrastrukture, stvaranja poslovnog ambijenat, smanjenje birokratske procedure. Upravo se u tom pravcu i kreću napori Vlade, ministarke Kalanović koja je u ovoj vladi zadužena za deo tog posla, mislim pre svega na izgradnju lokalne infrastrukture, puteva o kojima je ona govorila ne danas nego tokom svojih istupa, i seči, odnosno ukidanju parafiskalnih nameta i svega onoga oko čega smo imali prilike da ovde diskutujemo i da glasamo, i ono što će uslediti usvajanjem budžeta i paketom zakona, koji idu uz taj budžet, idu upravo u pravcu da se privreda osposobi, da se učini konkurentnijom i efikasnijom. Naravno da smo tek na početku tog puta, ali mi je drago da smo se složili oko toga da carine nisu način da se zaštiti domaća privreda, već upravo kroz ove mere koje sada preduzima Vlada i Ministarstvo finansija i ekonomije jesu način da postanemo konkurentni. Hvala.

Gospodine Lapčević, na osnovu čega se javljate? Da li vas je pomenuo? Izvolite.

Kratko ću. Nemam želju da sada širimo neku priču. Pomenuli ste da kroz ovaj set zakona treba da se omogući brži protok robe, smanjenje carinskih barijera, smanjenje birokratskih procedura itd. Jeste li bili skoro na nekom graničnom prelazu? Jeste videli kolike su kilometarske kolone kamiona? Da li je to brži protok robe? Mislim da nije.
Gospodin Đidić je bio direktor carina dugo. Da li je u pitanju Mađarska, da li je u pitanju Hrvatska, Bugarska, kilometarske kolone. Mislim da to nije izlaženje u susret bržem protoku robe i omogućavanje privrednicima da lakše posluju. Mislim da tu ima mnogo prostora za poboljšanje.
Imam još jedno pitanje. Imamo razne carinske ispostave širom Srbije. Kada uvozite automobil, u Subotici ćete da ga carinite na osnovicu npr. od 5.000 evra, a u Nišu, Leskovcu, Vranju će to biti tri puta više, po istom Carinskom zakonu. Kako je to moguće? Imate desetine hiljada automobila koji se uvoze polovni, koji se carine u Subotici i Šapcu npr. a u Nišu ili širom Srbije stotinak. Zašto? Zato što ljudi idu tamo gde će im carine biti manje. Jesu to propusti u carinskoj službi ili u Carinskom zakonu? Ako Carinski zakon treba da važi za sve i da budu osnovice za sve iste, onda tu nešto ne štima, ili se otvara prostor za korupciju. Nečega tu ima. To je valjda suština, da ta primena zakona bude jednaka prema svima i da omogući brži protok robe, mnogo kvalitetnije, mnogo jednostavnije procedure, a ne kilometarske kolone i drugačiji aršini od grada do grada.

Gospodine Iliću, izvolite.

Samo kratko, jedna rečenica. Opet se slažemo, kilometarske kolone ćemo izbeći onoga dana kada budemo ušli u EU i to je način. Naravno, nije problem u zakonu, slažem se, donekle je u primeni zakona. Pitanje organizacije rada u carinskoj službi i pratećim službama, stvaranje redova na granicama, efikasnost samog postupka jesu organizaciona pitanja, ne  moraju to uvek da budu loša zakonska rešenja. Svakako, upravo zato idemo ovim putem, da bismo izbegli tu vrstu maltretiranja i privrede i građana, da bismo ušli na jedno veliko tržište od 500 miliona ljudi, da bismo mogli da daleko efikasnije i bolje sarađujemo sa zemljama EU na koje smo svakako usmereni i kroz trgovinu, izvoz i uvoz. To su naši najvažniji partneri i upravo zato mi odemo ka EU.

Izvolite, samo se prijavite.