Vreme gospodine Lapčeviću. Hvala.
Gospodine Iliću izvolite.

Drago mi je da smo se složili oko toga da ne treba štititi domaću privredu visokim carinama i da na dugi rok to šteti, što se vidi i na našem primeru i činjenica da imamo loše pokazatelje u ekonomiji nema nikakve veze sa carinskom politikom i ovim o čemu danas razgovaramo. Svakako da treba naći rešenje da se privreda učini efikasnijom. Ta rešenja ne leže u carinskoj politici, posebno u onoj politici koja podrazumeva carinske barijere i zaštitu domaće proizvodnje, već leži u podsticajima, u nečemu što se zove izgradnja infrastrukture, stvaranja poslovnog ambijenat, smanjenje birokratske procedure. Upravo se u tom pravcu i kreću napori Vlade, ministarke Kalanović koja je u ovoj vladi zadužena za deo tog posla, mislim pre svega na izgradnju lokalne infrastrukture, puteva o kojima je ona govorila ne danas nego tokom svojih istupa, i seči, odnosno ukidanju parafiskalnih nameta i svega onoga oko čega smo imali prilike da ovde diskutujemo i da glasamo, i ono što će uslediti usvajanjem budžeta i paketom zakona, koji idu uz taj budžet, idu upravo u pravcu da se privreda osposobi, da se učini konkurentnijom i efikasnijom. Naravno da smo tek na početku tog puta, ali mi je drago da smo se složili oko toga da carine nisu način da se zaštiti domaća privreda, već upravo kroz ove mere koje sada preduzima Vlada i Ministarstvo finansija i ekonomije jesu način da postanemo konkurentni. Hvala.

Gospodine Lapčević, na osnovu čega se javljate? Da li vas je pomenuo? Izvolite.

Kratko ću. Nemam želju da sada širimo neku priču. Pomenuli ste da kroz ovaj set zakona treba da se omogući brži protok robe, smanjenje carinskih barijera, smanjenje birokratskih procedura itd. Jeste li bili skoro na nekom graničnom prelazu? Jeste videli kolike su kilometarske kolone kamiona? Da li je to brži protok robe? Mislim da nije.
Gospodin Đidić je bio direktor carina dugo. Da li je u pitanju Mađarska, da li je u pitanju Hrvatska, Bugarska, kilometarske kolone. Mislim da to nije izlaženje u susret bržem protoku robe i omogućavanje privrednicima da lakše posluju. Mislim da tu ima mnogo prostora za poboljšanje.
Imam još jedno pitanje. Imamo razne carinske ispostave širom Srbije. Kada uvozite automobil, u Subotici ćete da ga carinite na osnovicu npr. od 5.000 evra, a u Nišu, Leskovcu, Vranju će to biti tri puta više, po istom Carinskom zakonu. Kako je to moguće? Imate desetine hiljada automobila koji se uvoze polovni, koji se carine u Subotici i Šapcu npr. a u Nišu ili širom Srbije stotinak. Zašto? Zato što ljudi idu tamo gde će im carine biti manje. Jesu to propusti u carinskoj službi ili u Carinskom zakonu? Ako Carinski zakon treba da važi za sve i da budu osnovice za sve iste, onda tu nešto ne štima, ili se otvara prostor za korupciju. Nečega tu ima. To je valjda suština, da ta primena zakona bude jednaka prema svima i da omogući brži protok robe, mnogo kvalitetnije, mnogo jednostavnije procedure, a ne kilometarske kolone i drugačiji aršini od grada do grada.

Gospodine Iliću, izvolite.

Samo kratko, jedna rečenica. Opet se slažemo, kilometarske kolone ćemo izbeći onoga dana kada budemo ušli u EU i to je način. Naravno, nije problem u zakonu, slažem se, donekle je u primeni zakona. Pitanje organizacije rada u carinskoj službi i pratećim službama, stvaranje redova na granicama, efikasnost samog postupka jesu organizaciona pitanja, ne  moraju to uvek da budu loša zakonska rešenja. Svakako, upravo zato idemo ovim putem, da bismo izbegli tu vrstu maltretiranja i privrede i građana, da bismo ušli na jedno veliko tržište od 500 miliona ljudi, da bismo mogli da daleko efikasnije i bolje sarađujemo sa zemljama EU na koje smo svakako usmereni i kroz trgovinu, izvoz i uvoz. To su naši najvažniji partneri i upravo zato mi odemo ka EU.

Izvolite, samo se prijavite.

Samo, istine radi, da kažem. Tačno je da na graničnim prelazima postoje ponekad kolone kamiona koje čekaju da uđu u Republiku Srbiju, da bi izvršili carinske formalnosti, ali da ne ispadne da je to zbog Uprave carina. Na graničnim prelazima pored Ministarstva finansija, odnosno Uprave carina, zastupljeni su i Ministarstvo policije i Ministarstvo poljoprivrede i uglavnom zastoj bude zbog Ministarstva poljoprivrede, odnosno zbog fito-sanitarnih pregleda koje je neophodno izvršiti da bi kamioni mogli da idu dalje. Uvek kada se pomene granica, odmah se vezuje za carinu, za Upravu carina. Najmanji je problem sa Upravom carina, oni jako dobro i brzo obavljaju svoj posao.

Hvala.
Narodni poslanik Đorđe Milićević.

Gospodine predsedniče, poštovana gospođo Kalanović, dame i gospodo narodni poslanici. Složio bih se, gospođo Kalanović, sa vama. Na samom početku ste rekli da je reč o jednom važnom zakonskom predlogu i jeste. Reč je o jednom važnom zakonskom predlogu koji jeste i nužnost i potreba i neophodnost u ovom trenutku.
Definišu se izmene i dopune Carinskog zakona. Godine 2010. o tome je već bilo reči, mislim da je bilo u prvoj polovini 2010. godine, mart ili april 2010. godine, usvojen je Carinski zakon Republike Srbije. Želim da kažem da su poslanici SPS podržali i glasali za predlog Carinskog zakona. Rekli smo jasno tokom rasprave u načelu da želimo da verujemo u ono što je definisano u tom trenutku kao ciljevi koji se žele postići usvajanjem tog zakonskog predloga, da je reč o jednom savremenom zakonu koji pojednostavljuje procedure, da predstavlja jedan korak napred, kako je tada rečeno, ka približavanju evropskom zakonodavstvu, da on zapravo sadrži one osnovne principe na kojima se zasniva Carinski zakon EU i da je u skladu sa stavovima Svetske trgovinske organizacije i Svetske carinske organizacije, da će omogućiti efikasno praćenje roba i kapitala, veću liberalizaciju prometa roba, zaštitu finansijskih interesa Srbije i, kao što sam rekao, da će pojednostaviti procedure brže i efikasnije carine.
Danas, dve godine nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona koji jeste i nužnost i potreba i neophodnost, pre svega nakon odluke Ustavnog suda Republike Srbije i dobro je da je ministarstvo odreagovalo odmah nakon donošenja odluke Ustavnog suda, ali danas, nažalost, vidimo da nisu u celosti realizovani oni ciljevi koji su se želeli postići usvajanjem Carinskog zakona.
U uvodnom izlaganju ste rekli da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona ima dva cilja. Prvi cilj je efikasnije planiranje, upravljanje, kontrole i trošenje javnih finansija. Drugi cilj je olakšavanje poslovanja privrednih subjekata. Ti ciljevi za nas jesu prihvatljivi. Ti ciljevi upravo proizilaze iz onoga što ste naveli u daljem izlaganju, a to su osnovni razlozi zbog kojih je važno prihvatiti ovaj zakonski predlog.
Tu je, zapravo, reč o tri suštinska razloga zbog kojih je važno podržati danas, tokom rasprave u načelu i nakon rasprave u pojedinostima, zbog kojih je važno podržati ovaj zakonski predlog. Prvi razlog je, reč je o usaglašavanju odredbi Carinskog zakona sa odlukom Ustavnog suda Republike Srbije iz jula 2012. godine, drugi razlog je usaglašavanje sa odredbama novodonetih, novousvojenih zakona u proteklom vremenskom periodu i treći razlog jeste usaglašavanje naših propisa u ovoj oblasti sa propisima EU, odnosno nastavak harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Postoji tu i četvrti razlog, ne toliko nebitan, ali opet je važan, a to je određeno ispravljanje uočenih tehničkih greški. Mislim da je reč o planovima 297. i 249. Carinskog zakona.
Dakle, kada je reč o usaglašavanju sa odlukom Ustavnog suda iz jula 2012. godine, već je rečeno, Ustavni sud je jula 2012. godine doneo odluku da primena komforne metode za obračun kamate carinskog duga koji nije plaćen u roku nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije i zato se danas predlaže ovo rešenje, da se na iznos manje naplaćene carine kamata obračunava primenom interesnog računa od sto, što je u ovom trenutku opravdano i logično rešenje i predlog.
Sa druge strane, osim toga što se vrši usklađivanje sa odlukom Ustavnog suda, ovde imamo, u neku ruku, i pravno-tehničkog usaglašavanje naziva Centralne banke sa vrlo precizno i jasno definisanom odredbom člana 95. stav 1. Ustava Republike Srbije. To bi nekako bio u celini prvi suštinski razlog zbog kojeg je važno prihvatiti ovaj zakonski predlog.
Drugi razlog o kojem ste vi takođe govorili jeste usaglašavanje odredbi Carinskog zakona sa odredbama novousvojenih i novodonetih zakona i tu se, pre svega, misli na usaglašavanje zakona kojima se uređuje budžetski sistem i to sa vrlo jasnim ciljem, a to je kontrola, upravljanje i planiranje javnih finansija i to takođe smatramo potpuno opravdano.
Pored usaglašavanja sa izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, imamo takođe i usaglašavanje pojedinih odredbi Carinskog zakona i to je definisano ovim predloženim izmenama i dopunama sa Zakonom o prekršajima, kada je reč o organu za vođenje postupka u drugom stepenu, s tim što tu zaista treba razmotriti predlog koji se mogao čuti u malopređašnjoj diskusiji, da se carinski prekršaji ipak vrate Upravi carina, jer sudovi za prekršaje, nažalost, nisu toliko efikasni. Mislim da ovaj predlog treba razmotriti tokom rasprave o pojedinostima.
Takođe, i o tome je bilo reči član 54. Carinskog zakona morao bi biti i upodobljen, i usaglašen u pogledu preračunavanja deviznog kursa. To bi zapravo u celini bio drugi razlog zbog kojeg treba podržati ovaj zakonski predlog.
Treći razlog jeste dakle usaglašavanje propisa Republike Srbije sa propisima EU u ovoj oblasti, odnosno harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Upravo zbog toga su predložene određene izmene koje se tiču pre svega rokova i čuvanja carinskih i drugih isprava. Zatim, obaveštavanje dužnika o dugu, a predviđene su i određene izmene koje se tiču obaveze propisivanja, o tome ste govorili, metoda kojim se vrši analiza uzoraka robe. To je dakle nastavak harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u ovoj oblasti i to je treći razlog.
Kao što sam rekao u uvodnom izlaganju, na samom početku, dakle četvrti razlog bi bio to usaglašavanje sa uočenim tehničkim greškama, a reč je o članovima 297. i 249. Carinskog zakona. Te ispravke su definisane i otklonjene predloženim izmenama i dopunama u članovima 6, 9. i 11. predloženih izmena i dopuna Carinskog zakona.
Dakle, kao što se moglo čuti, ove predložene izmene i dopune Zakona imaju i dobre i loše strane. Loša strana jeste to što se određeni nedostaci nisu uočili na vreme. Dobra strana jeste to što imamo jednu brzu i hitnu reakciju Ministarstva i što će ti nedostaci biti otklonjeni u narednom vremenskom periodu.
Kao što sam rekao, mi u načelu prihvatamo kao poslanički klub zakonski predlog. Jesmo spremni da učestvujemo u raspravi u pojedinostima, da ozbiljno razmatramo predloge koje smo maločas mogli čuti i prihvatiti ih u formi amandmana, bilo da dolaze od pozicije ili opozicije, samo u jednom jasnom cilju, da kroz određeni vremenski period prosto na dnevnom redu ponovno ne bi imali predložene izmene i dopune Carinskog zakona. Zahvaljujem.