Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Kao ovlašćeni.

Još je rano.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Izvolite gospodine Pejčiću.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre Ljajiću, predstavnici Vlade, vezano za ovu tačku dnevnog reda, ja ću se osvrnuti na ovaj prvi zakon, tj. o saradnji Republike Srbije i Republike Alžira, vezano za podsticaj i zaštitu ulaganja.
Dakle, pre nego što bilo šta kažem o ovom sporazumu, dobro bi bilo da i upoznamo građane Srbije sa kim sklapamo bilateralne sporazume, da vam nešto pričamo i o državi Alžir. Dakle, Republika Alžir je druga po veličini zemlja u Africi, imate 35 miliona stanovnika. Između ostalog, prosek stanovništva starosti 27 godina, ima 11 miliona radno sposobnih ljudi, koji čine i koji predstavljaju izuzetno dobru pretpostavku za razvoj zemlje, kao što je Alžir, pošto je Alžir zemlja u razvoju, njena ekonomija je i te kako u ekspanziji.
Kada je reč o njihovoj ekonomiji, moramo istaći da Alžir bazira svoju ekonomiju i svoju privredu na petrohemijskoj industriji, s obzirom da je Alžir po rezervi gasa deseti u svetu, a po izvozu gasa šesti u svetu, kao i da je na 16 mestu po rezervi nafte. U tom smislu, on je i najveći izvoznik nafte sa tog prostora.
Dakle, ono što sam hteo reći je, kad je u pitanju ova industrija, industrija Alžira je da je BDP ove zemlje, s obzirom da je kao što rekoh ekonomija u ekspanziji i s obzirom da je u prethodnom periodu bila visoka cena nafte i gasa, oni su i te kako poboljšali svoje makroekonomske pretpostavke, tj. makroekonomske pokazatelje, tako da je BDP za 2011. godinu Alžira bio 264 milijarde, što iznosi negde oko 7.200 po glavi stanovnika.
Ono što je bitno za nas je da oni najviše uvoze, pre svega, poljoprivredne proizvode, 60% žitarica uvoze iz Evrope gde je naša šansa, s obzirom da smo mi poljoprivredna zemlja i s obzirom da možemo da izvezemo tu poljoprivrednu robu na tržište Alžira.
Takođe, ono što je bitno istaći za Alžir je da nemaju razvijenu autoindustriju i da uvoze negde oko 2,3 milijarde automobila i delove za automobile, što je takođe naša šansa, s obzirom da smo doveli "Fijat" na ovim prostorima, gde možemo izvoziti naše proizvode.
Ono što karakteriše privredu Alžira je da je inflacija 4% u ovom trenutku, da je rast industrijske proizvodnje oko 4,8% i nezaposlenost je 9,8% od tog ukupnog stanovništva koga ima u Alžiru. Inače, ono što moramo istaći je da saradnja između Srbije i Alžira nije na jednom visokom nivou, iako imamo suficit u toj robnoj razmeni, i dobra je prilika da posle sklapanja ovog ugovora se naši privredni subjekti snađu na tom tržištu Alžira.
Inače, treba istaći da je 2009. godine najveći izvoz bio oko, robna razmena oko 22 miliona evra, gde je svega 100 hiljada uvoza, a izvoz je bio oko 21,9 miliona.
Međutim, svi ti ugovori su potpisani u vreme vlade Vojislava Koštunice, većina tih ugovora i došli su na realizaciju 2009. godine.
Ova prethodna vlada nije radila na realizaciji tog projekta i unapređivanja odnosa između Srbije i Alžira, tako da smo čuli, gospodine ministre, da je prošle godine bila razmena negde oko 4,8 miliona, a u prvih devet meseci ove godine oko 12 miliona evra. Ako to uporedimo sa prethodnim periodom 80-ih godina kada je bivša država SFRJ bila prisutna u Alžiru i Alžir je bio naš najveći strateški partner kada su u pitanju afričke zemlje, onda možemo govoriti o cifri o 500 miliona dolara robne razmene između Srbije i Alžira, ali posle raspada bivše države, privredni subjekti Srbije se nisu snašli na tom tržištu.
Kao što smo rekli, ovaj ugovor predviđa da Srbija bude povlašćena nacija kada je u pitanju odnos zaštite i podsticaj naših ulagača i to treba iskoristiti.
Osim toga, ovaj ugovor, osim ovih ekonomskih performansa šalje jednu političku poruku, a to je politička poruka za ovu vladu da Vlada mora da traži neka nova tržišta, nije EU samo tržište za Srbiju, odnosno, tržište EU je jedino tržište za srpsku privredu. Zapravo, zemlje trećeg sveta, kao zemlje poput Brazila, Rusije, Indije i Kine, južne Afrike, zemlje čije su ekonomije u razvoju, treba sarađivati sa njima i treba tražiti tržište na tim prostorima za naše privredne subjekte.
Dakle, vezano za EU i tržište EU, baš smo juče pričali o tome, Srbija je zbog jednostrane primene sporazuma o stabilizaciji izgubila za četiri godine oko 600 miliona dolara i to je velika svota za naš budžet i za krhku privredu i ekonomiju Srbije.
Dakle, ovakvi ugovori su potrebni Srbiji, s obzirom da je Alžir takođe prijateljska zemlja, zemlja koja nije priznala Kosovo i Metohiju, zemlja u razvoju, zemlja trećeg sveta i pretpostavljam da će ova vlada i neke buduće vlade i te kako tražiti mogućnost da transiraju put našim privrednim subjektima. Hvala.

Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Ispada da je samo DSS zainteresovana za treće tržište i za saradnju sa Alžirom. Danas imamo na dnevnom redu dva sporazuma. Govoriću o sporazumu između Vlade Srbije i Narodne demokratske Republike Alžir o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja.
Kao što je gospodin Pejčić rekao, u Srbiji se relativno malo zna o Alžiru. To je jedna velika zemlja, ima 36, 37 miliona stanovnika, bogata naftom, prirodnim gasom i drugim sirovinama, mediteranska zemlja, nama prijateljska, zbog odnosa sa pojedinim zemljama EU, pre svega zbog bogatstva u nafti i gasu sa vrlo velikim, sa aspekta Srbije, BDP i vrlo raspoložena sa saradnju sa Srbijom.
Kada pričamo o saradnji ekonomskoj treba da vidimo sa kojim to resursima mi raspolažemo. Ovakvi sporazumi su uvek dobri, ali interes svake vlade, naročito zemlje u razvoju, sa problemima kakve Srbija danas ima je da maksimalno iskoristi sve potencijale koje određeno tržište ima.
Interes je da ovo ne ostane mrtvo slovo na papiru, nego da se maksimalno iskoriste mogućnosti koje nam ovakvi aranžmani daju.
Prvih devet meseci ove godine, izvoz Srbije je oko 6,5 milijardi evra, a uvoz Srbije je oko 10,8 ili skoro 11 milijardi evra i ponovo, trgovinski deficit je 4,5 milijardi za prvih devet meseci. To je povećanje od 8% u odnosu na prethodnu godinu i očigledno je da ponovo nekontrolisano raste uvoz, a da izvoz ima određeno ograničenje.
Bitno je pogledati koji su to naši najvažniji parametri, odnosno partneri kada je reč o uvozu i o izvozu, da vidimo gde je pozicija Srbije.
Kažem, to je sve važno da bismo znali na koji način možemo da iskoristimo potencijale koje nam nudi saradnja sa Alžirom, a pretpostavljam da gospodin Ljajić odlično zna da imamo dugogodišnju saradnju sa Tunisom, sa Libijom i sa drugim zemljama regiona. Najviše uvozimo iz Nemačke, milijardu i po evra ove godine, a Ruske Federacije milijardu i 400 miliona evra u prvih devet meseci, Italija, pa Kina, pa Mađarska.
Naši najvažniji izvozni partneri su Nemačka gde smo izvezli skoro milijardu evra, BiH 800 miliona evra, Italija malo manje, Rumunija oko 700 miliona, a Ruska Federacija sa 600 miliona. To su najvažniji partneri kada je reč i o uvozu i o izvozu.
Bitno je napomenuti dve stvari. Vrlo je malo regiona i zemalja sa kojima Srbija beleži trgovinski suficit. To su zemlje CEFT gde Srbija beleži milijardu evra suficita, a Alžir je jedna od retkih zemalja sa kojom Srbija ima 10 puta veći izvoz od uvoza. To nekada nije dobro kada imate takve disbalanse u saradnji, ali u svakom slučaju, to je pozitivan primer.
Ono što nama ne ide na ruku, to je struktura BDP Srbije. Poljoprivreda utiče na bogatstvo Srbije sa malo više od 9%, a industrija i građevinarstvo sa otprilike 22%. Usluge u ovom trenutku BDP u Srbiji utiču sa 54%, trgovina, nekretnine, a nažalost, trgovina ne može da se izvozi. Kada govorimo o finansijskim uslugama, bar kada je reč o Srbiji, to nije predmet koji može da se izvozi. Mi smo ograničeni na poljoprivredu, na industrijsku proizvodnju i naravno da je osnovno pitanje kada pričamo o ovakvim stvarima, gde je razvojna šansa Srbije?
Ovaj sporazum je odlična stvar, ali pod uslovom da Srbija ima kapacitet i da ima volju da ga iskoristi.
Osnovno problem je problem razvoja Srbije. Pitanje ako nađemo model razvoja Srbije, ako nađemo model da iskoristimo ovakav sporazum, onda će po prirodi stvari problem javnog duga biti rešen, budžetski deficit će biti rešen, socijalne politike, kojom se gospodin Ljajić bavio prethodne četiri godine u prošloj vladi, će biti posledica tih pozitivnih kretanja. Osnovno pitanje je pitanje razvoja. Da li Srbija može da proizvodi jeftinije proizvode od Kine? Da li može da napravi lepši proizvod od Italije? Da li može da napravi tehnološki savršeniji proizvod od Nemačke?
Danas je tu MMF, pa je to ključna tema za sve novinare. MMF je uslovno rečeno međunarodni stečajni upravnik. Kod njega kucate tek kada su vam sva vrata zatvorena. Kada više ni jedna vrata ni jedne finansijske institucije ne možete da otvorite, onda idete kod MMF. On se tako i ponaša. Njega ne interesuje kako ćete vi da se razvijate, interesuje ga kako ćete da mu vratite pare koje ste pozajmili.
Pretpostavljam da smo svi u ovoj sali za tržišnu ekonomiju. U tržišnoj ekonomiji možemo da razgovaramo oko toga šta sve država ne treba da radi. Šta država mora da radi? Država mora da sklapa ovakve aranžmane i mora da nam otvara vrata za ovakve aranžmane.
Kada govorimo o saradnji Srbije i Alžira, nažalost moram da kažem da je to do sada bila propuštena šansa sa Srbijom. Mislim da je to obziljno propuštena šansa za plasman srpskih proizvoda i za razvoj građevine i srpske industrije.
Naša saradnja, bar Ministarstva spoljnih poslova, kaže da je prošle godine ukupan izvoz bio 4,6 miliona evra. Pričamo o robnom izvozu. To je, u odnosu na ukupan izvoz Srbije, koji je otprilike 8 milijardi evra na godišnjem nivou, praktično zanemarljivo.
Srbija je izvozila u Alžir lekove i ostale farmaceutske proizvode, izvozila je transformatore, a bile su prisutne i građevinske firme, pre svega "Energoprojekt" i "Hidrotehnika". "Hidrotehnika" je vrlo prisutna u Tunisu. Poslednjih godina se pojavljuje SDPR, "Putevi" i "Jedinstvo" Užice.
Gospodine Ljajiću, drago mi je što ste vi danas tu, izgleda da je to unutrašnja preraspodela u Vladi, da je za ovu materiju zadužen ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije, ne ministar privrede, mislim da ste propustili da kažete da ste 2001. godine najzaslužniji kao poseban izaslanik, tako ste mi rekli, predsednika tadašnje SRJ, Koštunice, da ste vi prvi koji je napravio kopču sa Alžirom i da ste vi prvi doneli dobre vesti iz Alžira. Naravno, postojalo je tada mnogo problema i Srbija je vrlo brzo propustila tu šansu, jer je, poštujući politiku EU, uvela vize građanima Alžira. Nakon toga, kao recipročna mera, usledile su vize građanima Srbije.
Ako hoćete da imate dobru ekonomsku saradnju, morate da imate dobru i političku saradnju. Retki su slučajevi u svetu da loša politička saradnja rezultira dobrom ekonomskom saradnjom. To je retko zabeleženo.
Godine 2009. imao sam priliku da sa tadašnjom predsednicom Skupštine budem u poseti Alžiru. Imali smo izuzetno koristan sastanak sa tadašnjim predsednikom vlade Ahmedom Mujahidom. Retko se sreće čovek na tako visokom nivou da bude do te mere upoznat. Znači, nisu govorili njegovi savetnici, nego on lično. Do detalja je poznavao ekonomsku situaciju u Srbiji. Rekao nam je da imaju taj petogodišnji plan razvoja, pošto imaju probleme u određenim delovima Alžira.
Imaju petogodišnji plan koji je u vrednosti od 280 milijardi dolara. Bili su vrlo raspoloženi da srpske firme ulažu, odnosno izvode radove u Alžiru, a da oni investiraju sredstva u Srbiju. On je rekao – dajte projekte, raspoloženi smo da pričamo o konkretnim modalitetima saradnje i da što pre krenemo u saradnju, jer nama ove stvari hitno trebaju, jer imamo ozbiljne probleme koje moram oda rešavamo.
Kao najefektniji rezultat saradnje je to što je odigrana fudbalska utakmica 2010. godine na kojoj je bilo pola Vlade, znate i sami. Od svih mogućih elemenata saradnje, možemo da pričamo samo o nekakvim mrvicama koje su se konkretno realizovale. Srbija je pobedila 3:0, pošto kolega pita kakav je bio rezultat.
Kada pogledate sajt Ministarstva inostranih poslova najveća pažnja je posvećena tome da je odigrana fudbalska utakmica, da je bilo 60 hiljada gledalaca i da je Srbija pobedila sa 3:0 i da je publika bila izuzetno prijateljski raspoložena. To je odlična stvar, ali nama ovakvi sporazumi trebaju da bi naše firme mogle da koriste kapacitete Alžira, da grade pruge, brojna stambena naselja, infrastrukturne objekte, brane i sve ostalo.
Firme koje su tamo prisutne su pre svega "Energoprojekt" i "Hidrotehnika". "Energoprojekt" ima ozbiljne probleme. Mali akcionari upozoravaju da se pokušava neprijateljsko preuzimanje firme. S jedne strane, preporučujete male građevinske firme koje u ovom trenutku mogu da rade u svetu, ali ako preporučujete "Energoprojekt", danas svi u svetu imaju internet. Ako postoje problemi sa jednom takvom firmom, naravno da će investitori iz Alžira videti da takvi problemi postoje. Veliko je pitanje kakve su njihove šanse za razvoj.
"Hidrotehnika" je firma koja je bila privatizovana, pa su nastali problemi u procesu privatizacije, pa je poništena privatizacija. To je firma koja dugo godina, ne znam kakva je trenutna situacija, ako pričamo o današnjem danu, ali račun u Srbiji je bio blokiran, a firma je odlično poslovala u inostranstvu i nije naišla ni na kakvu podršku od Vlade da se njihovi problemi reše. Nisu tražili nikakve subvencije. Nisu tražili subvencije za otvaranje novih radnih mesta. Nisu tražili nikakvu pomoć, osim da država, koja je potpuni vlasnik firme, reši njihov problem, a oni imaju poslove i imaju odlične reference u Tunisu, Alžiru i čitavom regionu. U tom regionu su poslednjih tridesetak godina napravili 20 brana sa ogromnim deviznim prilivom za našu zemlju.
Država mora da stane iza naše privrede. Ovaj sporazum je odlična stvar, ali privreda ne može sama. Kada američki predsednik putuje, on vodi nekoliko aviona privrednika sa sobom u svaku međunarodnu posetu.
Naša država mora da stane iza naše privrede. Ako govorimo o građevinarstvu, moramo da uradimo sve da napravimo nekoliko jakih firmi. One ne mogu da se stvore spontano. Zgradu ume da zida 10 Crnotravaca. Ne treba im ni građevinski inženjer, ne treba im ni arhitekta.
Velike infrastrukturne projekte koji donose ogromne devizne prilive, kakve je naša država imala, mogu da naprave samo ozbiljne firme iza kojih mora da stoji država. To treba da bude i vaš zadatak, gospodine Ljajiću. Znam koliko ste vi uradili oko ovog posla sa Alžirom i znam kakav je odnos Alžira prema nama, ali to mora da bude dvosmerna relacija.
Imam jednu molbu za vas. Molim vas da vašim kolegama iz Ministarstva inostranih poslova prenesete sugestiju. Kada pogledate sajt Ministarstva, vezano za Alžir, oni čak i ne znaju da je tamo napravljena nova Vlada. Na sajtu Ministarstva piše da je predsednik Vlade neko ko to danas nije. Današnji predsednik Vlade Alžira je Abdelmalek Selal od 3. septembra.
Ako očekujete da sarađujete sa nekim, onda morate da pokažete da vam je stalo do tog nekog. Nije mala stvar ako vaše Ministarstvo inostranih poslova na svom sajtu ne zna koje je predsednik Vlade Alžira. Možemo da kažemo da je to tehnička greška, ali to nije dopustivo prema zemlji koja je prema nama prijateljska.
Građevinski sam inženjer i radio sam u velikim srpskim firmama. Nikad "Energoprojekt" nije zidao u Nemačkoj. Nikad ništa nije zidao u Francuskoj. Nikad ništa nije zidao u Italiji. Nikad ništa "Energoprojekt" nije radio u Švajcarskoj, ali je radio u Alžiru, radio je u Africi, na Bliskom Istoku, u Južnoj Americi, u Srednjoj Americi. Naši poljoprivredni proizvodi su dobrodošli u Alžiru.
Sumnjam da će naš sir biti dobrodošao u Parizu. Sumnjam da će naše pivo moći da se prodaje u Nemačkoj, zato što Nemci ne piju pivo drugih evropskih zemalja. Francuzi, Italijani, poznata je stvar, pošto je kolega pričao o SSP, poznata je stvar da Italijani isključivo koriste italijansku testeninu. Neće da koriste nijednu testeninu koja se proizvodi u drugim zemljama EU.
Obaveza Vlade je da vodi računa o svojoj privredi i svojim građanima i da otvori sva ona tržišta na kojima smo dobrodošli, a ne da se zanosimo iluzijom da će tamo gde nismo konkurentni i nemamo prođu moći da se napravi čudo. U ekonomiji se čuda ne događaju. Pozdravljam to što ste doprineli da se saradnja sa Alžirom podigne na viši nivo. Ovo je prvi važan korak, ali nas čeka još puno posla. Bez podrške Vlade, naše građevinarstvo, naša poljoprivreda i naša farmaceutska industrija neće uspeti da iskoriste ovaj sporazum, a bila bi šteta da Alžir ostane neiskorišćena šansa Srbije. Hvala.

Hvala.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

U pravu je gospodin Obradović kada na neki način protestvuje što je možda malo interesovanja za ovakvu temu. Slažem se i sa njegovim pristupom. On je nešto šire govorio o generalnim pitanjima ili generalnim problemima naše bilateralne saradnje, pre svega ekonomske saradnje sa tržištima koja su izvan Evrope ili izvan EU. Naravno, nisam toliki optimista kao što su poslanici DSS da Srbija može revolucionarno mnogo da poveća svoju privrednu saradnju sa tim zemljama, da poveća ekonomsku saradnju, trgovinsku razmenu, izvoz. Postoji čitav niz objektivnih smetnji za tako nešto. Jedan je geografija, jedan je užasno visok za većinu proizvoda transportni i neki drugi transakcioni troškovi itd.
Smatram da je vrlo važno, ministar je tu, možda je danas prilika da malo porazgovaramo o tome kako Srbija ulazi u bilateralne sporazume sa nekim državama, koliko je u stanju da kroz te sporazume zaštiti svoj interes, da li ponekada politika prevagne nad ekonomijom ili politička analiza, rekao bih, loša prevagne nad pravom i dobrom ekonomskom analizom. Ukazao bih na nekoliko primera. Liberalno-demokratska partija će podržati ovu vrstu aranžmana. Mi takođe, iako smo, kako se obično kaže, evroentuzijaisti, neki bi rekli evrofanatici, smatramo da Srbija treba da traži tržišta i na tržištima van EU, iako su sadašnji brojevi neumoljivi, Srbija između 55 i 58% svoje trgovinske razmene i na strani uvoza i na strani izvoza razmenjuje sa zemljama evropskog tržišta ili evropskog kontinenta, jedan ogroman značajan procenat prirodno sa zemljama ili teritorijama koje su u našem neposrednom okruženju.
Važno pitanje je takođe otvorio gospodin Obradović – šta je to što su komparativne prednosti ove zemlje? Vrlo se često o tome govori. Rekao bih da se govori nekada i napamet i da se te naše mogućnosti precenjuju. Naravno, ministar je dugo ministar u različitim vladama i zna da to političari vrlo često rade i da uključenja u televizijske dnevnike ili u domaće medije sa nekih dalekih destinacija vrlo često imaju mnogo više optimizma nego što postoji realno ekonomsko opravdanje ili tržišno opravdanje u budućnosti za aranžmane u koje se ulazi.
Ovaj aranžman je u većini svojih odredbi prilično precizan, bez obzira što čujem da je na nekim odborima parlamenta bilo nedoumica oko nekog sistema zaštite naših interesa, odnosno neke vrste reciprociteta koji postoji ili bi trebalo da postoji. Taj sporazum je, siguran sam, gospodine Ljajiću, mnogo povoljniji, mnogo ozbiljnije pripreman, mnogo će ozbiljnije biti realizovan nego što su neki naši revolucionarno najavljivani i mnogo hvaljeni sporazumi sa nekim državama koje su takođe van EU ili su članice Briksa, kako su govorile kolege iz DSS. Ovde pre svega mislim na čuveni energetski sporazum sa Ruskom Federacijom. Danas bih povodom ove teme, ali i zbog toga što ste tu, pokušao da otvorim i tu temu.
Vi znate pod kojim okolnostima je zaključivan 2007. i tokom 2008. godine tzv. krovni energetski sporazum sa Rusijom, šta je on sve obuhvatao. Sećate se da je u tom trenutku kao jedno od ključnih pitanja bilo otvoreno pitanje zaštitnih klauzula u ugovorima za rusku stranu, odnosno pitanje zabrane Srbije, odnosno zabrane vlastima u Srbiji da u određenom vremenskom periodu pooštravaju svoje fiskalne propise, svoje ekološke propise itd.
Mi smo se sa prvim posledicama tog problema suočili pre, čini mi se, dve godine, kada je Srbija ušla u proces povećavanja akciza za neke vrste derivata, odnosno za neke vrste goriva. Sada smo suočeni sa velikim problemom nejasnoća, odnosno različitog tumačenja. Nadam se da naša strana želi da tumači taj sporazum drugačije od ruske strane, odnosno da želi da ga tumači u korist srpske strane. Tu se sada pokazuje koliko je taj sporazum loš i ono o čemu sam na početku govorio, koliko je on pre svega rezultat političkih procena, rekao bih loših procena, a da je sa druge strane šteta napravljena na poziciji naših ekonomskih interesa ili ekonomskih interesa našeg budžeta i naše države.
Pre nekoliko nedelja sam u ovom parlamentu postavio pitanje ministru rudarstvu, a tiče se pitanja koja će stopa rudne rente u skladu sa sporazumom koji imamo sa Rusijom biti primenjivana od 1. januara 2013. godine. Sećate li se, vi ste u ovom trenutku i ministar trgovine? Taj sporazum sadrži nekoliko klauzula koje u suštini zabranjuju Srbiji da povećava stope poreskog opterećenja, a rudna renta je neka vrsta takvog opterećenja, sve dok se ne postigne, kako sporazum kaže, do dostizanja isplativosti datih projekata Srbija će primenjivati oporezivanje u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije koje je bilo na snazi na dan potpisivanja ovog sporazuma.
U tom trenutku, ako se sećate, stopa rudne rente je bila 3%, a u međuvremenu smo promenili zakon i rudna renta je sada 7%. Moje pitanje je bilo – koja će stopa biti primenjivana od 1. januara, s obzirom da su se u javnosti pojavila, pre svega od naših ministara Vlade, gospodina Škundrića, koji je savetnik ili je bio savetnik premijera za energetiku, da je završena investicija u "Kompleks Pančevo", taj kompleks je pre nekoliko nedelja otvoren i da će Srbija moći da naplaćuje od sledeće godine rudnu rentu u iznosu od 7%.
Nažalost, dobio sam pre dva dana odgovor ministra da će se rudna renta od 3% primenjivati do isteka sporazuma. To u pravom čitanju tog sporazuma znači narednih 26 godina, pošto je sporazum zaključen na 30 godina, a četiri godine su istekle. To nije mala stvar.
Veliki je entuzijazam postojao u tom trenutku. On postoji delimično i danas u našoj javnosti. Ali, danas kada treba da tumačimo sporazum, očigledno postoje problemi. Na razlici između 3% rudne rente i 7% rudne rente, Srbija je prošle godine izgubila između 26 i 27 miliona evra. Oko 20 miliona evra je NIS "Gaspromnjeft" uplatio primenjujući stopu od 3%. Da je primenio stopu od 7%, taj iznos bi bio 46, 47 miliona evra. To nije samo pitanje prihoda centralnog budžeta, budžeta Srbije. Vi znate da se iznos rudne rente deli u određenoj proporciji između lokalne samouprave, a u ovoj situaciji između lokalne samouprave, Pokrajine Vojvodine i Republike Srbije, s obzirom da se najznačajnija nalazišta nafte nalaze na teritoriji AP Vojvodine. To je vrlo važno pitanje za opštinu Kikinda i neka druga područja.
Šta radi vaše ministarstvo, šta radi Vlada? Nisam siguran da je odgovor koji sam dobio od ministra rudarstva ispravan i da je to ispravno tumačenje ovog sporazuma, 30 godina puta 25, 26 miliona evra je 800 miliona evra, dvostruko veća cifra nego što smo dobili od prodaje NIS i to pod uslovom da se eksploatacija ne povećava. Kao što znate, eksploatacija se svake godine povećava i to je dobro. Nemam niša protiv toga što ruska strana ulaže u taj kompleks, što proizvodnju čini savremenijom. To je korisno i za Srbiju. Kada NIS pravi profit, deo tog profita dobija i Republika Srbija, ali je važno da možda još jednom razjasnimo kakav je sporazum u pitanju. To će nam pomoći kada razgovaramo o bilo kakvom sporazumu ovde.
Još jedna stvar. Mi smo o sporazumima sa Alžirom govorili, ovo nije prvi put. Govorili smo i u prošlom sazivu. Uvek su to velike najave, a uvek se, ne kod tog sporazuma, ali kod nekih drugih, jave ozbiljni problemi u praksi, pa nova vlast obično optužuje onu staru da nije do kraja iskoristila potencijale nekog sporazuma. Ovde vam govorim o šteti koju imamo zbog lošeg i nejasnog sporazuma, a to je najmanje 800 miliona evra u narednih nekoliko decenija.
Prosto me zanima, ukoliko u ovom trenutku imate odgovor na to pitanje, da li postoji neki način da Srbija zaštiti svoje interese koji su joj na ovaj način oštećeni? Da li smatrate da tako drastično različita stopa rudne rente, ministar ste trgovine, narušava uslove na tržištu, da postoji neka vrsta nelojalne konkurencije, da će neki budući investitori takođe tražiti vrlo oštar zaštitni režim za svoje investicije, a da mi to nećemo moći da uradimo bilo zbog toga što možda procenjujemo ili što ćemo neki sledeći put ispravnije proceniti svoje interese, nego kada smo pravili pod političkim interesom sporazum sa Rusijom, bilo zbog toga što će nas u tome onemogućavati vrlo brzo vrlo restriktivniji, vrlo strogi propisi EU, ukoliko smo još na tom političkom kursu da želimo integraciju u EU?
Još jedno pitanje, donekle se slažem sa argumentacijom DSS, da su ozbiljni gubici naše zemlje pitanju sniženja ili manjih prihoda od carina zbog primene privremenog trgovinskog sporazuma, odnosno SSP. Naravno, moja politička pozicija je obrnuta od onoga što je politička pozicija DSS. Oni misle da nije ni trebalo da zaključujemo taj sporazum i da ne treba da idemo u te integracije. Ja mislim da je trebalo da zaključimo taj sporazum, ali da u tim integracijama prođemo put kakav su prošle druge zemlje.
Znate da se SSP zaključuje s jedne strane, a da se sa druge strane pretpostavlja da će zemlja brzo otvoriti pregovore, da će redefinisati svoj unutrašnji poredak, da će moći vrlo brzo da ima pristup fondovima EU, koji će omogućiti domaćoj privredi, domaćoj ekonomiji da se pripremi za otvoreno evropsko tržište i konkurenciju i da se na taj način relativno brzo nivelišu negativni efekti od smanjenja carina i pozitivni efekti, koji će doći od veće konkurentnosti domaće privrede.
Mi u prethodne četiri godine praktično nismo ozbiljno napredovali u procesu evropskih integracija. Uvek se na nas primenjivao, našom odgovornošću, našom krivicom, nekakav specifičan režim. Prvo smo jednostrano primenjivali SSP, a u ovom trenutku, teško da možemo da primenjujemo onu dinamiku koja je u samom SSP određena kada su u pitanju ovi problemi i zbog toga danas trpimo negativne efekte.
Još jednom vam kažem, moja ambicija je bila da vam ovim ukažem na to, da vrlo često postoje velike nepreciznosti, postoji velika doza neozbiljnosti kada se ulazi u bilateralne ili neke multilateralne aranžmane, kao što je aranžman sa EU kroz SSP i da nema prave ekonomske, a onda i političke analize svih pozitivnih i svih negativnih efekata takvih aranžmana. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Ljajić. Izvolite.

Ono sa čime bih se odmah složio je činjenica da se zaista precenjuju efekti ne samo ovakvih sporazuma, već i ekonomske saradnje sa zemljama u razvoju, zemljama trećeg sveta, mnogim afričkim i arapskim zemljama, jer činjenice jesu neumoljive i vi ste tu potpuno u pravu – 91% naše spoljno-trgovinske razmene ostvarujemo sa zemljama EU i zemljama koje su potpisnice CEFTA sporazuma. Na to nemam zaista ništa da dodam.
Ovo što pokušavamo da uradimo, mislim da je neko ovde to rekao, je da pronađemo neka nova tržišta, pre svega, za našu građevinsku operativu. Realno govoreći, naše građevinske firme, kompanije teško da mogu da dobiju i jedan tender na nekom tržištu od zemlja članica EU, što zbog nedostatka bankarskih garancija, što zbog visokih zahteva i što zbog visoke konkurencije.
Ovim pokušavamo da se vratimo na tržište gde smo nekada bili, gde naše firme imaju dobre ili čak dobre reference i gde objektivno postoji šansa da dobiju neki od poslova po daleko, uslovno rečeno, lakšim uslovima koje tender propisuje, nego u zemljama EU.
Slažem se da je opasno širiti sada iluziju i prevelika očekivanja da ćemo sada doživeti ekonomski bum time što ćemo unaprediti ili dominantno unaprediti saradnju sa ovim drugim zemljama van EU i van CEFTA sporazuma, što ostaje naš apsolutni prioritet.
Ovo je jedan pokušaj i dobro ste uputili da u tom pogledu ne treba sada da širimo neki preterani optimizam, da u tom pogledu možemo da napravimo epohalne rezultate. Sigurno može pomaka da bude, Alžir je jedna dobra paradigma, pre svega, zbog činjenice da ljudi već tamo rade. Ovo nije priča za budućnost, ovo je trenutno stanje koje imamo u odnosima sa Alžirom, koje je u odnosu na druge zemlje više nego povoljne. Pored Angole, ovo je zemlja sa najvećim potencijalom među svim afričkim zemljama, kada se tiče o resursima, kada se tiče mogućnosti za ulaganja u infrastrukturu. To jesu neke naše ambicije, ali je činjenica da EU i zemlje CEFTA sporazuma su nešto što je naš prioritet.
Na ovo drugo pitanje, na žalost, ne mogu dati precizan odgovor, mogu vam dati samo informaciju koja vam verovatno neće puno značiti. Znam da je bilo pokušaja da se izmeni ovaj sporazum, bili su neuspešni. Znam da će tokom zasedanja tog mešovitog komiteta, koje mislim da počinje danas u Moskvi, da će biti reči, između ostalog, o ovom sporazumu. Ne znam da li će biti konkretno reči o ovim izmenama sporazuma u onom delu koji se tiče ovih tri posto, odnosno sedam posto. Hvala.