Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, isto kao i gospođa Popović smatram da su ovi ugovori o kojima danas raspravljamo preduslov uspešne borbe protiv korupcije i kriminala na regionalnom nivou, pored mera koje svaka država ponaosob preuzima na svom unutrašnjem planu.
Ovo nije prvi sporazum iz ove oblasti koje Skupština ratifikuje. Ako se ne varam, do sada smo usvojili, ratifikovali ove ugovore i sa manje-više skoro svim zemljama iz regiona u oblasti pravosuđa, u saradnji kako u krivičnim stvarima, tako i u građanskim stvarima. Čini mi se da sa ova četiri sporazuma kompletiramo tu saradnju na regionalnom nivou.
Što se DSS tiče, mi podržavamo svaki oblik borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, na regionalnom nivou i uopšte, prvenstveno zbog toga što u geografskom i geostrateškom smislu Balkan predstavlja jedno geopolitičko čvorište. On predstavlja tranzitnu zonu za ilegalne robe i usluge i u svetu organizovanog kriminala ima vrlo specifičnu ulogu i upravo zbog toga mi podržavamo ove zakone, jer smatramo da najveći putevi organizovanog kriminala idu upravo preko ove teritorije.
Kada govorimo o organizovanom kriminalu na regionalnom nivou ili na nivou Balkana, onda se prvenstveno misli na proizvodnju i promet droga, falsifikovanog novca, oružja i trgovinu ljudima. Prema podacima Interpola, na toj čuvenoj balkanskoj heroinskoj ruti, na putu od male Azije, preko Balkana, do Evrope, godišnje se ilegalno prenese negde oko 80 tona droge. Centar krijumčara je na Kosovu i Metohiji, gde postoje skladišta robe gde se ti veliki paketi koji dolaze iz Avganistana, ili već odakle, prepakuju u male pakete i odatle se šalju i nastavljaju svoj put prema Evropi.
Primera radi, jedan kilogram heroina visoke čistote košta oko 15 hiljada dolara ukoliko se kupi u Avganistanu, ali ukoliko on prođe put od Avganistana preko Turske, Bugarske, Makedonije, do Kosova i odatle kada krene ka Evropi, on se prodaje u Nemačkoj za 50 hiljada dolara po kilogramu.
Jasno je da Kosovo ne može da bude čvorište organizovanog kriminala da ne postoje izuzetno jake veze između kriminalnih klanova i između tzv. državnih struktura Kosova. U pogledu onoga o čemu danas raspravljamo, a to je taj sporazum sa Makedonijom, vidimo da se Makedonija nalazi na tom putu ilegalne trgovine narkoticima i ako se svemu tome doda činjenica da 90% učinilaca krivičnih dela u Makedoniji predstavljaju pripadnike albanske nacionalne manjine, onda je jasno da nam na putu sprečavanja ovih pojava ne može pomoći samo regionalna saradnja, već ta saradnja mora da bude na međunarodnom nivou.
Kada već govorimo o sporazumu sa Makedonijom, ako već govorimo o toj regionalnoj saradnji, moram da se osvrnem na nešto što je ministar pravde, i žao mi je što on danas ovde s nama, jer bih mogla da otvorim polemiku s njim u tom pogledu, rekao pre nekoliko dana na Forumu zemalja zapadnog Balkana u Tirani, da se mi kao država zalažemo za uvođenje regionalnog naloga za hapšenje, tačnije za donošenje konvencije koja bi regionalni nalog za hapšenje učinila mogućim.
Činjenica jeste da režim ekstradicione procedure danas jeste vrlo komplikovan, jeste kompleksan. On je opterećen mnogim administrativnim barijerama, ali ne možemo da govorimo o institutu regionalnog naloga za hapšenje kao o idealnom institutu, posebno ako znamo šta se dešava u zemljama koje imaju evropski nalog za hapšenje, prvenstveno govorim o zemljama EU.
Ovde moram da kažem da imam određenu vrstu rezervi, kada je u pitanju uvođenje ovog instituta, jer on nažalost neće biti moguć, ta saradnja neće moći da bude moguća u svakom konkretnom slučaju. Ako pogledamo iskustva koja imaju zemlje koje primenjuju i u čijim pravnim sistemima postoji evropski nalog za hapšenje, onda vidimo da se on primenjuje na oko 30-ak krivičnih dela koja nisu podjednako ili istovetno definisana u svim državama članicama EU. Upravo zbog toga dolazi do velikih problema u primeni tog naloga za hapšenje.
Takođe, on se odnosi i na krivična dela koja su samo u jednoj državi članici definisana kao krivična dela, a u drugoj državi članici, ona nisu krivična dela. Evropski nalog za hapšenje mora da se izvrši, čak i onda kada je državljanin jedne države članice EU izvršio krivično delo, a to krivično delo, odnosno to delo, nije inkriminisano kao takvo u njegovom zakonodavstvu.
Do čega onda dolazimo? Dolazimo pod udar toga da dezavuišemo sopstveno domaće zakonodavstvo, sopstveni pravni sistem zarad brže, efikasnije međudržavne saradnje. Mislim da ovde treba biti vrlo oprezan.
Ako sada vratimo priču na regionalni nivo, onda vidimo da krivična zakonodavstva, primera radi, Srbije i Crne Gore se razlikuju u mnogo toga. U Crnoj Gori, primera radi krivično delo zloupotreba službenog položaja u osnovnom obliku nije inkriminisano, ono je dekriminalizovano i ne postoji kao krivično delo, dok je to krivično delo u Srbiji krivično delo. Pogledajmo i situaciju u Republici Srpskoj i između Srbije. U Republici Srpskoj su kažnjive pripremne radnje za izvršenje krivičnog dela, dok te pripremne radnje u Srbiji nisu inkriminisane i one ne predstavljaju krivično delo.
Postavlja se jedno logično pitanje – da li će Crna Gora, primera radi, izručiti svog državljanina Srbiji, ako ga Srbija tereti za zloupotrebu službenog položaja u osnovnom obliku, koja u Crnoj Gori nije krivično delo? Doći ćemo do vrlo apsurdne situacije i zbog toga vas molim, ako već izlazimo sa inicijativama za regionalni nalog za hapšenje, da celokupna procedura vezana za to mora da bude jako dobra, da kažem, do krajnjih tančina jasno definisana, kako ne bi došli u situaciju da celokupan institut ne bude uopšte primenjiv.
Mislim da, ako već izlazimo sa tim, pretpostavka za izradu jedne takve konvencije mora da bude, prvenstveno, apsolutno do perfekcije dobro poznavanje krivičnih zakonodavstava svih zemalja regiona.
Na samom kraju, još jedanput ponavljam, DSS se zalaže i podržava svaki oblik borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, posebno na regionalnom nivou, uvažavajući i polazeći od toga koliko je ona važna. Upozoravam vas, prvenstveno, predstavnike vlasti da taj preterani entuzijazam u uspostavljanju dobrosusedskih odnosa, u kontekstu koji prevazilazi domete današnje rasprave, ali u kontekstu onoga što Vlada danas čini, može da nas dovede u situaciju, nedaj bože, ali kažem , da danas sutra ovakvu vrstu sporazuma potpisujemo sa Kosovom. To je nešto što predstavlja izvesni scenario ukoliko Vlada nastavi da radi ovako kako radi do sada. To je nešto što DSS nikada neće podržati, to je nešto zbog čega ćete u DSS imati najvećeg i žestokog protivnika, a plašim se da je takav scenario više nego izvestan. Hvala vam.