Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.11.2012.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

14.11.2012

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 11:15 do 13:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, sednici prisustvuje 120 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 105 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dragomir Karić, Gojko Radić, Stefana Miladinović, Gordana Čomić, Maja Gojković, Mladen Grujić i Elena Mijatović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija; Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave; mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede; mr Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave i Gorana Kneževića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pozvao da sednici prisustvuju i: dr Danilo Nikolić, državni sekretar u Ministarstvu pravde i državne uprave; Vlajko Senić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede; Tatjana Matić, državni sekretar u Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija; Bojana Todorović, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija; Jasmina Roskić, načelnik Odeljenja u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, Goran Tokić, načelnik Odeljenja za međunarodno-pravnu pomoć u krivičnim stvarima u Ministarstvu pravde i državne uprave i mr Dejan Dabetić, viši savetnik u Ministarstvu finansija i privrede.
Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na zajednički jedinstven pretres o predlozima zakona iz tačaka 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama od 2. do 5. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 193, a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Tačan raspored vremena dobili ste u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Makedonije o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Makedonije o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima; Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Makedonije o izručenju i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Slovenije o međusobnom izvršavanju sudskih odluka u krivičnim stvarima.
Da li predstavnik predlagača ministar Goran Knežević želi reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala lepo, gospodine predsedniče.
Poštovano predsedništvo, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ratifikacija ovih sporazuma, mi iz LDP možemo samo da podržimo ratifikaciju. Zaista podržavamo da imamo najbolje moguće odnose sa susedima i sa bivšim republikama SFRJ.
Dakle, pravna pomoć sa Makedonijom i sa Slovenijom je poželjna, koliko je i korisna. Za to imate našu podršku. Međutim, ima tu neki drugi problem. Ova vlast insistira na tome da Evropu dovede u Srbiju, da u Evropi izgradi neke standarde i utvrdi neke standarde koji će dovesti do te situacije da se Srbija razvija i da u Srbiji život postane mnogo bolji od onog u kome se trenutno živi. Protiv toga nemamo zaista ništa. Međutim, ujedno ova vlast govori i o tome da prosto ne želimo da hrlimo u Evropu, da ne treba nešto da se sili, jer ni u Evropi se ne živi baš nešto dobro. I Evropa ima problema i nezaposlenost itd.
Šta je poenta u svemu tome kada se analiziraju te dve poruke? Poenta je u tome da se šalju određene političke poruke, a te poruke očigledno da su i ekstremisti shvatili i očigledno da je uopšte i javnost shvatila šta se zaista radi i šta ova Vlada u poslednjih sto dana radi. Za ovih sto dana mi smo videli dodatno slabljenje institucija, što nikako nije evropski standard, jer evropski standard je da živimo u pravnoj državi i da imamo jake institucije, jak parlament, jako pravosuđe.
Pogledajte koliko je ovaj parlament jak. Ovaj parlament za proteklih sto dana raspravljao je o nekim izmenama i dopunama već postojećih zakona zaista nekog marginalnog tipa. Ni jedan zakon nije imao reformski kapacitet. Ni jedan zakon nije imao ambiciju da nešto u Srbiji promeni na bolje. Parlament je sveden na jedan debatni klub. Radi povremeno, sasvim malo i, što se kvaliteta tiče, ne možemo da se pohvalimo da su rezultati neki dobri, kvalitetni i progresivni zakoni, jer to je u stvari osnovna svrha postojanja parlamenta, da iz njega izlaze zakoni koji će služiti za opštu dobrobit celokupnog naroda jedne države.
Da li ovde postoji neka ozbiljna debata i procedura? I to se dovodi u pitanje. Kad god se pokrene neko ozbiljno političko pitanje, jednostavno se govornik prekida i tu se zaustavlja ta vrsta komunikacije među političkim strankama, koja bi trebala da bude dominantna u jednom parlamentu.
Šta možemo da kažemo o pravosuđu? Za ovih sto dana da li ste uradili one neke revolucionarne izmene koje ste toliko najavljivali u smislu promene odnosa države prema sudstvu i tužilaštvu? To baš i nisam primetila, da je bilo pozitivnih izmena, ali se može vrlo lako videti u kojoj meri je reforma pravosuđa, koja kakva je takva je, ali je bar započeta, u kojoj meri je ona kompromitovana. Kompromitovano pravosuđe može samo da fabrikuje još veće kompromitacije i još više da ugrozi pravnu državu.
Što se ekstremista tiče, ministar za kulturu je započeo jednu veoma interesantnu praksu, koja vuče korene iz 90-tih godina, kada je napravljen onaj spisak nepoželjnih kulturnih radnika, dakle spisak za odstrel. Mi znamo kako su ti spiskovi izgledali 90-tih godina i koje su bile posledice svih takvih spiskova, gde se u stvari objavljivalo koga treba skloniti, koga treba ukloniti, makar i fizički, da bi se sačuvala određena vlast, da bi se sačuvao određeni režim i određena politika koja je Srbiju unazadila za 100 godina najmanje.
Današnji ekstremisti vrlo dobro slušaju i shvatili su da je ovo njihov momenat, pa su napravili spisak o nepodobnim nevladinim organizacijama.
Pročitaću vam samo nekoliko tih nevladinih organizacija koje se nalaze na tom spisku i koje su predviđene za anatemisanje, dakle, za bacanje određene fatve na ljude koji su svoje karijere i svoje živote ugradili da bi se u Srbiji ovo društvo civilizovalo i da bi se u Srbiji u stvari pomogao život prosečnog građanina Srbije. Setite se 90-ih godina kako se živelo i ko je bio učonoša nekog života pozitivnog i kvalitetnog. To su, recimo, Helsinški odbor za ljudska prava, "Amnesty international", Centar za kulturnu dekontaminaciju, "Peščanik", "Egzit", Incijativa mladih za ljudska prava, "Kvirija centar", Građanska inicijativa, "Gej-strejt alijansa". Da li su ove nevladine organizacije u stvari ona najveća smetnja za preporod, razvoj ovog društva i ove države i za preokret politike koja se trenutno vodi u Srbiji?
Mogu da vam odgovorim da to nije tačno. Zato, kada raspravljamo o sporazumima koji se sklapaju sa susednim državama i sa državama sa kojima želimo da imamo dobre odnose, pre svega se mora reći da li mi zaista želimo i dobre odnose u okviru naše države, da li želimo dobre odnose i sa civilnim sektorom i sa svim institucijama koje u ovoj državi funkcionišu, da li je u stvari funkcija i uloga jedne institucije ove države, kao što je pravosuđe, da sa strane posmatra medijsku hajku i medijsku borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, da li je uloga pravosuđa da posmatra špansku seriju oko toga koga ćemo danas, sutra, za nedelju dana hapsiti. To je ta reč koja se najviše koristi, koja je dominanta u Srbiji u proteklih nekoliko meseci.
Nije to prava dobra za korupciju i protiv organizovanog kriminala. Prava borba je kada to rade institucije, kada institucije imaju integritet da se bore protiv korupcije i organizovanog kriminala, koji imaju endemski karakter, sistemski karakter u Srbiji i to ne može da se ostavi jednom čoveku, jednom licu, jednoj političkoj opciji. To je zajednička borba cele države kroz institucije. U protivnom sve će ostati na deklarativnom nivou, na nivou afera i ništa drugo se neće postići.
Dakle, jačanje institucija i parlamenta i pravosuđa, izvolite pa radite. Izvolite, pa pišite zakone. Zakone prosleđujete ovom parlamentu. Nemojte da mi razdvajamo sporazume, ratifikacije sporazuma u nekoliko grupa da bismo nešto radili u ovom parlamentu. Hajde nešto ozbiljno uradite, hajde zasučite rukave. Hajde bar na neki način pokažite da želite da ispunite predizborna obećanja ili će sve to ostati samo na obećanjima.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, isto kao i gospođa Popović smatram da su ovi ugovori o kojima danas raspravljamo preduslov uspešne borbe protiv korupcije i kriminala na regionalnom nivou, pored mera koje svaka država ponaosob preuzima na svom unutrašnjem planu.
Ovo nije prvi sporazum iz ove oblasti koje Skupština ratifikuje. Ako se ne varam, do sada smo usvojili, ratifikovali ove ugovore i sa manje-više skoro svim zemljama iz regiona u oblasti pravosuđa, u saradnji kako u krivičnim stvarima, tako i u građanskim stvarima. Čini mi se da sa ova četiri sporazuma kompletiramo tu saradnju na regionalnom nivou.
Što se DSS tiče, mi podržavamo svaki oblik borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, na regionalnom nivou i uopšte, prvenstveno zbog toga što u geografskom i geostrateškom smislu Balkan predstavlja jedno geopolitičko čvorište. On predstavlja tranzitnu zonu za ilegalne robe i usluge i u svetu organizovanog kriminala ima vrlo specifičnu ulogu i upravo zbog toga mi podržavamo ove zakone, jer smatramo da najveći putevi organizovanog kriminala idu upravo preko ove teritorije.
Kada govorimo o organizovanom kriminalu na regionalnom nivou ili na nivou Balkana, onda se prvenstveno misli na proizvodnju i promet droga, falsifikovanog novca, oružja i trgovinu ljudima. Prema podacima Interpola, na toj čuvenoj balkanskoj heroinskoj ruti, na putu od male Azije, preko Balkana, do Evrope, godišnje se ilegalno prenese negde oko 80 tona droge. Centar krijumčara je na Kosovu i Metohiji, gde postoje skladišta robe gde se ti veliki paketi koji dolaze iz Avganistana, ili već odakle, prepakuju u male pakete i odatle se šalju i nastavljaju svoj put prema Evropi.
Primera radi, jedan kilogram heroina visoke čistote košta oko 15 hiljada dolara ukoliko se kupi u Avganistanu, ali ukoliko on prođe put od Avganistana preko Turske, Bugarske, Makedonije, do Kosova i odatle kada krene ka Evropi, on se prodaje u Nemačkoj za 50 hiljada dolara po kilogramu.
Jasno je da Kosovo ne može da bude čvorište organizovanog kriminala da ne postoje izuzetno jake veze između kriminalnih klanova i između tzv. državnih struktura Kosova. U pogledu onoga o čemu danas raspravljamo, a to je taj sporazum sa Makedonijom, vidimo da se Makedonija nalazi na tom putu ilegalne trgovine narkoticima i ako se svemu tome doda činjenica da 90% učinilaca krivičnih dela u Makedoniji predstavljaju pripadnike albanske nacionalne manjine, onda je jasno da nam na putu sprečavanja ovih pojava ne može pomoći samo regionalna saradnja, već ta saradnja mora da bude na međunarodnom nivou.
Kada već govorimo o sporazumu sa Makedonijom, ako već govorimo o toj regionalnoj saradnji, moram da se osvrnem na nešto što je ministar pravde, i žao mi je što on danas ovde s nama, jer bih mogla da otvorim polemiku s njim u tom pogledu, rekao pre nekoliko dana na Forumu zemalja zapadnog Balkana u Tirani, da se mi kao država zalažemo za uvođenje regionalnog naloga za hapšenje, tačnije za donošenje konvencije koja bi regionalni nalog za hapšenje učinila mogućim.
Činjenica jeste da režim ekstradicione procedure danas jeste vrlo komplikovan, jeste kompleksan. On je opterećen mnogim administrativnim barijerama, ali ne možemo da govorimo o institutu regionalnog naloga za hapšenje kao o idealnom institutu, posebno ako znamo šta se dešava u zemljama koje imaju evropski nalog za hapšenje, prvenstveno govorim o zemljama EU.
Ovde moram da kažem da imam određenu vrstu rezervi, kada je u pitanju uvođenje ovog instituta, jer on nažalost neće biti moguć, ta saradnja neće moći da bude moguća u svakom konkretnom slučaju. Ako pogledamo iskustva koja imaju zemlje koje primenjuju i u čijim pravnim sistemima postoji evropski nalog za hapšenje, onda vidimo da se on primenjuje na oko 30-ak krivičnih dela koja nisu podjednako ili istovetno definisana u svim državama članicama EU. Upravo zbog toga dolazi do velikih problema u primeni tog naloga za hapšenje.
Takođe, on se odnosi i na krivična dela koja su samo u jednoj državi članici definisana kao krivična dela, a u drugoj državi članici, ona nisu krivična dela. Evropski nalog za hapšenje mora da se izvrši, čak i onda kada je državljanin jedne države članice EU izvršio krivično delo, a to krivično delo, odnosno to delo, nije inkriminisano kao takvo u njegovom zakonodavstvu.
Do čega onda dolazimo? Dolazimo pod udar toga da dezavuišemo sopstveno domaće zakonodavstvo, sopstveni pravni sistem zarad brže, efikasnije međudržavne saradnje. Mislim da ovde treba biti vrlo oprezan.
Ako sada vratimo priču na regionalni nivo, onda vidimo da krivična zakonodavstva, primera radi, Srbije i Crne Gore se razlikuju u mnogo toga. U Crnoj Gori, primera radi krivično delo zloupotreba službenog položaja u osnovnom obliku nije inkriminisano, ono je dekriminalizovano i ne postoji kao krivično delo, dok je to krivično delo u Srbiji krivično delo. Pogledajmo i situaciju u Republici Srpskoj i između Srbije. U Republici Srpskoj su kažnjive pripremne radnje za izvršenje krivičnog dela, dok te pripremne radnje u Srbiji nisu inkriminisane i one ne predstavljaju krivično delo.
Postavlja se jedno logično pitanje – da li će Crna Gora, primera radi, izručiti svog državljanina Srbiji, ako ga Srbija tereti za zloupotrebu službenog položaja u osnovnom obliku, koja u Crnoj Gori nije krivično delo? Doći ćemo do vrlo apsurdne situacije i zbog toga vas molim, ako već izlazimo sa inicijativama za regionalni nalog za hapšenje, da celokupna procedura vezana za to mora da bude jako dobra, da kažem, do krajnjih tančina jasno definisana, kako ne bi došli u situaciju da celokupan institut ne bude uopšte primenjiv.
Mislim da, ako već izlazimo sa tim, pretpostavka za izradu jedne takve konvencije mora da bude, prvenstveno, apsolutno do perfekcije dobro poznavanje krivičnih zakonodavstava svih zemalja regiona.
Na samom kraju, još jedanput ponavljam, DSS se zalaže i podržava svaki oblik borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije, posebno na regionalnom nivou, uvažavajući i polazeći od toga koliko je ona važna. Upozoravam vas, prvenstveno, predstavnike vlasti da taj preterani entuzijazam u uspostavljanju dobrosusedskih odnosa, u kontekstu koji prevazilazi domete današnje rasprave, ali u kontekstu onoga što Vlada danas čini, može da nas dovede u situaciju, nedaj bože, ali kažem , da danas sutra ovakvu vrstu sporazuma potpisujemo sa Kosovom. To je nešto što predstavlja izvesni scenario ukoliko Vlada nastavi da radi ovako kako radi do sada. To je nešto što DSS nikada neće podržati, to je nešto zbog čega ćete u DSS imati najvećeg i žestokog protivnika, a plašim se da je takav scenario više nego izvestan. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Mirko Čikiriz

SPO-DHSS
Srpski pokret obnove i DHSS su obećali ne samo ovoj vladi nego svim vladama posle 2000. godine, da će sve ono što su zaista reformski potezi ili što je usmereno u pravcu dobre regionalne saradnje ili na putu evropskih i evroatlanskih integracija podržati, bez ikakve sujete.
Za ovih sto dana rada Vlade imamo neku situaciju koja me u velikoj meri podseća na onu veliku koaliciju DOS koja je obećavala velike promene i reformske promene u našem društvu, međutim, promene su u velikoj meri izostale i u velikoj meri su bile marketinške i medijske, tako da su cenu izostanka tih promena platile sve stranke koje su vršile vlast posle 2000. godine, a najviše građani Srbije.
Srpski pokret obnove i DHSS će podržati ove sporazume sa Republikom Makedonijom i Republičkom Slovenijom, zbog toga što smo apsolutno svesni činjenice da je Balkan, u velikoj meri, i dalje crna tačka Evrope što se tiče korupcije i kriminala. Naravno da je regionalna borba protiv korupcije i kriminala nešto što SPO i DHSS apsolutno podržavaju.
Naravno da je Balkana u toj crnoj evropskoj tački u velikoj meri i dalje područje gde se obavlja velika trgovina drogom, oružjem, trgovina belim robljem itd i onaj ko ne bi podržao sporazume ove vrste, on bi sam sebe legitimisao da je protiv te vrste borbe.
Ono što smo do sada imali i što je dolazilo od Vlade Republike Srbije, nažalost, nisu bili neki zakoni koji su obećavali veliki reformski karakter i složio bih se sa koleginicom Juditom Popović, da je zaista vreme da Vlada zasuče rukave. Prošlo je sto dana bilo je mnogo obećanja, mnogo medijske prašine, ali iza toga su ostali konkretni rezultati.
Danas je ovde ispred Vlade, nažalost, samo ministar poljoprivrede. Iskoristio bih samo u jednoj rečenici priliku da vam kažem, gospodine ministre, da ćemo sve ono što je vezano za poboljšanje položaja posrnule srpske privrede, sigurno podržati. Vidim da je u budžetu malo više novca odvojeno za poljoprivredu, ali čini nam se da je to ipak nedovoljno. Moram da vam kažem da u Srbiji budući da imamo već 200 praznih sela, ako ništa ne preduzmete u smislu poboljšanja demografske politike, za naredne četiri godine će se taj broj, ako se ništa radikalno bolje ne preduzme, taj će se broj raznih napuštenih srpskih sela pogoršati. Poljoprivreda ovakva kakva je na kolenima, u velikoj meri je zapuštena i za državu je ona i dalje naša najveća izvozna privredna grana. Sve što bude išlo u tom smeru SPO će podržati.
Danas ovde nije ni ministar pravde. Jednom prilikom sam to rekao i državnom sekretaru, pošto ministra pravde u raspravi još uvek ovde nismo videli, a obećavane su velike promene u pravosuđu, velike reforme u pravosuđu. U velikoj meri je od strane ove vlade u crno zavijeno sve ono što su radile prethodne vlade. Mislim da to nije dobro i da ta vrsta crno belog pogleda na ovaj period od 12 godina nije dobar.
Ne treba zaboraviti dok je bio ministar pravde gospodin Vladan Batić, on je uradio nešto što je ljudima iz pravosuđa delovalo neverovatno - vratio je dostojanstvo sudijskoj profesiji. Sudije su, do ministra Vladana Batića, imale plate od možda tadašnjih 100 ili 200 maraka i smatralo se da u pravosuđu rade žene bogatih ljudi i nesposobni muškarci. Gospodin Vladan Batić je obećao, pored svih ostalih dobrih stvari koje je radio u reformi našeg pravosuđa, da će povećati platu sudijama i tužiocima na 1000 tadašnjih maraka. Niko nije verovao da se to može ostvariti, a to je ostvareno, i pored svega ostalog, ne samo poboljšanje materijalno-tehničkih uslova rada našeg pravosuđa, tužilaštva, nego i formiranje Specijalnog tužilaštva i suda za organizovani kriminal, za ratne zločine. Mnogo sistemskih i reformskih zakona koje je donela i prethodna Vlada i to je nešto što je, čini nam se, dobro, sigurno ne dovoljno, ali bih zato sugerisao ovoj vladi da sve ono što je zaista dobro urađeno u prethodnih 12 godina, da ne vodi više medijsku kampanju da je sve to loše. Vidimo da je od tih 700 i nešto neizabranih sudija i tužilaca, i ova vlada, odnosno Vrhovni sud Srbije i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, da 300 i nešto sudija i tužilaca nisu vraćena na posao, što znači da je u velikoj meri i taj reizbor bio po nekim objektivnim osnovama, bez obzira što je u toj meri sigurno bilo i politike.
Ono što bismo želeli mi iz SPO je isto ono što žele sve političke stranke koje državne institucije shvataju ozbiljno, to je da zaista sve ono što ima dodira sa politikom, eliminišemo iz našeg pravosuđa i da zaista zažive institucije sistema, u pravom smislu te reči. Ovo što smo videli u ovih 100 dana, nažalost ne samo da u velikoj meri doprinosi pojačavanju naših institucija, nego mi se čini da ih u velikoj meri i slabi.
U najboljoj nameri sam nekoliko puta sa ove govornice rekao i premijeru da ne šalje nepopularne poruke ni što se tiče evropskih integracija, ni što se tiče evroatlantskih integracija, ni što se tiče odnosa prema finansijskom sektoru, međunarodnim finansijskim organizacijama, jer kako vreme prolazi čini mi se da premijer i celokupna Vlada shvataju značaj izgovorenih reči i nepopularnih političkih poruka, koje samo mogu u unutrašnjoj javnosti, što se i dešava, probuditi neke ekstremne grupacije i organizacije koje sa ovakvim porukama vide svoju šansu za njihovo ekstremno i loše delovanje.
Sve što bude došlo u Narodnu skupštinu Republike Srbije u ovoj formi poput ovih sporazuma koji su sada na dnevnom redu bez ikakve sujete ćemo podržati i sva naša nastojanja, sve naše diskusije neće biti obeležene samo našim stranačkim bojama. Biće obeležene pre svega interesima države i naroda i snalaženju institucija. Zbog toga bih poručio Vladi RS, budući da je u prošlom sazivu ovaj parlament izglasao negde oko 780 zakona da smo mnogo vremena izgubili, da do sada u ovom visokom domu nismo videli ni jedan jedini ozbiljan reformski zakon, niti imamo jednu ozbiljnu reformsku strategiju, da se uozbilje, četiri godine brzo prođe i za ovih nekoliko meseci možemo reći da izgleda da ako ovaj parlament bude dostigao nivo rada prethodnog parlamenta da će se to već moći oceniti kao uspeh, jer ovih nekoliko meseci pokazuje veliki nedostatak u radu parlamenta u odnosu na prethodni saziv. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Narodni poslanik Neđo Jovanović.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, SPS će nesumnjivo podržati predložene zakone imajući u vidu da se predloženim zakonskim aktima podiže kvalitet međunarodne saradnje u vezi pravnog saobraćaja između država ugovornica kako u oblasti građanskog tako i u oblasti krivičnog prava, naročito vezano za borbu protiv organizovanog kriminala, ali i ostalih vidova kriminaliteta. Ovo je istovremeno nešto što podrazumeva samo produženje već ranije zasnovanih ugovornih odnosa. Podsećanja radi, 2004, godine Republika Srbija, a tada SCG su već imale zaključen ugovor sa potpuno identičnim nazivom – Ugovor o pružanju međunarodne pravne pomoći između dve države ugovornice.
Komparativno posmatrajući ova dva ugovora i pažljivim čitanjem ovog zakonskog teksta nameće se jednostavan zaključak, da je ovim zakonskim aktom znatno poboljšan kvalitet međunarodne pravne pomoći, pa se tako u oblasti građanskog prava omogućava pre svega efikasna dostupnost sudova kako građanima RS tako i građanima Makedonije. Ako imamo u vidu činjenicu koja se ne može dovoditi u sumnju, a to je da se radi o državi koja je granična našoj državi, gde se u najbližem okruženju nalazi teritorija Kosova koja gravitira kako Makedoniji tako i Srbiji, onda dolazimo do zaključka da se jednostavno nameće neminovnost ili potreba za ovakvim zakonskim aktom budući da se na označenoj teritoriji generišu problemi koji se vezuju za organizovani kriminal i multipliciranje organizovanog kriminala kako kroz trgovinu drogom ili drogama, narkotičkim supstancama i opijatima, tako i trgovinom ljudima.
Zbog toga se ova potreba jednostavno pojavljuje kao nešto što je za nas nužno. Sa druge strane treba imati u vidu i činjenicu koja se odnosi na geografski položaj teritorija graničnih i migracija srpskog i makedonskog stanovništva u odnosu na prelaske, govorim isključivo o prelascima državne granice gde se to radi kao optimalan način prelazaka državne granice. Svi ti građani imaju pravo, a u svakom slučaju međunarodnim konvencijama im je to pravo i priznato, pa na kraju krajeva i ustavima ovih dveju zemalja da uživaju sudsku zaštitu. U kojim oblastima uživaju sudsku zaštitu? Uživaju u građanskoj materiji, u porodičnim, radnim, statusnim i svim drugim oblastima. Prema tome, tu postoji potpuna ravnopravnost kako između građana Makedonije i Srbije u uživanju sudske zaštite tako i na nižem nivou posmatranja potpuni identitet uživanja sudske vlasti između fizičkih tako i između pravnih lica.
Ono što je jako važno istaći je činjenica da će najopterećeniji biti sudovi i mislim da gospodin ministar može prenete resornom ministru pravde naša uveravanja da će i naši sudovi u tom smislu imati pun kapacitet, naročito sa aspekata stručnih referenci, da se prevashodno prihvate ovakve materije jer je neminovno da će doći do povećanja predmeta budući da se zakonskim aktima definiše i pitanje izricanja kazni koje ne mogu biti strožije od onih kazni koje je izreklo pravosuđe koje faktički izručuje počinioca krivičnog dela. Onda moramo imati potpuno osposobljeno, edukovano pravosuđe, edukovane sudije koje će prihvatiti ovakve predmete i na najbolji mogući način ih rešiti.
Istini na volju, ovim ugovorima se upravo stimuliše ono što se ovde od poslanika ili eventualno građana može postaviti kao pitanja – šta je sa suđenjima u razumnom roku, šta je sa suđenjima koji podrazumevaju kvalitet efikasnosti, kvalitet presuda? Upravo ovim ugovorima se daje potvrda da se neće narušiti suđenje u razumnom roku, da će suđenja biti efikasna, da će biti što hitnija, što brža, jer jedna od odredaba ovih ugovora upravo govori u tom pravcu, da se pod zamolnicama koje čini bilo država Srbija prema državi Makedoniji ili suprotno – država Makedonija prema državi Srbiji postupci moraju odvijati na hitan i efikasan način.
Ono što je bitno za izvršenja sudskih odluka jeste činjenica da naša država vodi računa i o tome da se resocijalizacija učinalaca krivičnih dela, koji su državljani RS, a procesuirani su i kažnjeni i čak osuđeni u Republici Makedoniji može daleko efikasnije sprovesti po postupku resocijalizacije koji se sprovodi shodno našim pozitivnim propisima i u našim kazneno popravnim ustanovama. To se isto u smislu reciprociteta odnosi i na državljane Republike Makedonije. Prema tome, u tom smislu ove dve države su našle jedinstveni interes, a taj interes se upravo odnosi na to da se radi zaštite, kako državljana jedne ili druge države tako i u interesu njihove resocijalizacije, vraćanja u normalan život, države preduzimaju određene mere i aktivnosti da se ta resocijalizacija efikasno sprovede.
Na kraju, ono što je takođe veoma bitno istaći u odnosu na ovaj deo zakonskog akta koji se odnosi na međunarodno pravnu pomoć jeste i teret troškova. Ono što građani treba da prepoznaju iz ovih zakona je činjenica da država Srbija neće imati terete troškova koji se vezuju za procesne radnje pred sudskim organima Makedonije, već se taj teret troškova prenosi na one organe koji taj postupak i sprovode. Isto se tako odnosi i na druge države koje su u ovakvom ugovornom odnosu, odnosu međunarodne saradnje. Jedino u slučaju da dođe do povrede suvereniteta RS, da se traži nešto što je protivno Ustavu i protivno pozitivnim propisima, ovi ugovori su i tu dosledno jasni jer se na taj način štiti i jedna i druga država, a to znači da će biti odbijena zamolnica ili odbijena molba države koja traži nešto što podrazumeva kršenje zakonodavstva, pozitivno pravnog uređenja, a samim tim i suvereniteta države.
Što se tiče zakona kojim se potvrđuje ugovor o izvršenju sudskih odluka, oni i te kako važe. Radi se o tome da se na što efikasniji način otkriju krivična dela, procesuiraju učinioci krivičnih dela i da se u činioci krivičnih dela na adekvatan način kazne. Oni koji su kažnjeni, u državi ugovornici, prilikom izvršenja sudskih odluka mogu opet zamolnim putem biti izručeni našoj državi i izvršavati kaznu u našoj državi.
Izvršenjem sudskih odluka, koje podrazumeva propisanu proceduru iz ovih odredaba zakona, pospešuje se prevashodno zaštita i jedne i druge države od organizovanog kriminala. I na kraju ono što je bitno za Zakon o izručenju učinilaca krivičnih dela, tu se prevashodno vodilo računa što ovi zakonski akti nameću da se ispoštuju određeni standardi i određena pravila koja propisuje Interpol. Ono što kod izručenja učinilaca krivičnih dela jeste važno za Republiku Srbiju je činjenica da se izručuju učinioci krivičnih dela kod kojih je prisutan povećan stepen društvene opasnosti. Zašto?
Zato što se radi o veoma teškim krivičnim delima, krivičnim delima koja prema ovom zakonu podrazumevaju sva krivična dela gde je izrečena kazna preko godinu dana zatvora. Ono što je za nas važno, važno je da se na ovaj način obuhvate učinioci krivičnih dela koji čine najteža krivična dela, a prevashodno krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala, koji se obuhvataju ovim zakonskim aktima i prema kojima se države na pravilan način određuje. Mi smo svedoci svakodnevno u kojoj meri i u kom obimu postoje takva krivična dela.
Koleginica Judita je sa pravom ukazala na jedno takvo ponašanje, kao što se desilo u Španiji gde su uhapšeni i procesuirani učinioci najtežih oblika krivičnih dela koji se vezuju za narkotike, opijate itd, a koji u svakom slučaju zaslužuju, kako da budu kažnjeni, odnosno osuđeni, tako i da na adekvatan način budu sprovedeni kroz postupak resocijalizacije u skladu sa zakonskim odredbama koje su danas tačka dnevnog reda.
U svakom slučaju, podržaćemo ove zakonske akte. SPS smatra da su i te kako značajni za Republiku Srbiju i podržava predlagača u daljim aktivnostima i nastojanjima da se ovakvi zakonski akti realizuju u celosti. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi reč? (Ne.)
Reč ima Judita Popović. Povreda Poslovnika. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala vam gospođo predsedavajuća.
Gledam klupe poslanika SNS, inače se pozivam na član 127. stav 2. i član 107. Poslovnika, poslanike ne vidim, ali vidim poslaničke kartice u pojedinim klupama bez poslanika. Dakle, kartice su u elektronskom sistemu bez onih poslanika koji bi trebalo da raspolažu sa tim karticama.
Znate, svakodnevno slušamo o tome da SNS namerava da disciplinuje parlament i poslanike. Dakle, namerava da uvede red u ovaj parlament. Po mom mišljenju to predstavlja ozbiljno narušavanje integriteta parlamenta i ponižavanje parlamenta, jer predstavlja elementarno ne poznavanje svrhe, smisla i šta se radi u parlamentu i čemu služi debata u parlamentu. Svođenje parlamenta na osmočasovno radno vreme, mislim da ne može da služi toj plemenitoj svrsi zbog čega parlament i postoji.
Prema tome, ukoliko insistirate na disciplini, bilo bi dobro da vodite računa o tome da vaši poslanici se disciplinuju, da vode računa o svojim karticama kada izađu da se prošetaju i da se relaksiraju od ovog rada u parlamentu.