Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović-Vukojičić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, ugovori koje je potpisala Republika Srbija sa Republikom Makedonijom i Republikom Slovenijom predstavljaju i te kako važne međunarodne ugovore iz oblasti pravosuđa, a u cilju efikasnije zaštite prava i interesa država, kao i prava i interesa državljana.

Ovi ugovori su takođe i te kako značajni u jednoj koordinisanoj akciji i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i pranja novca. Organizovani kriminal i korupcija ne poznaju granice, tako da su međunarodni ugovori sa tog aspekta i sa aspekta snažne borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije i te kako značajni.

Najpre bih se bazirala na Ugovor o pravnoj pomoći u građanskim i krivičnim stvarima, iz razloga što sam negde prepoznala da se oni najviše odnose na građane i u tom smislu bih htela nešto više da kažem.

Pod građanskim stvarima podrazumevaju se predmeti koji se odnose na statusne, na porodične, na radne, na privredne, na imovinsko-pravne odnose fizičkih i pravnih subjekata. Pod krivičnim stvarima podrazumevaju se predmeti koji se odnose na krivična dela, na privredne prestupe i prekršaje. Pravnu pomoć svakako pružaju sudovi, ali i drugi državni organi u skladu sa svojim propisima, kao što su npr. centri za socijalni rad, a sve u zavisnosti i od prirode predmeta. Pravna pomoć se ogleda u pružanju obaveštenja, u dostavljanju predmeta, u preduzimanju procesnih radnji koje se tiču uviđaja, pretresa, veštačenja, uzimanja izjava, ali naravno i u primeni određenih mera kao što je, npr. mera kontrolisane isporuke. Pravna pomoć se ogleda i u preuzimanju sudskih i arbitražnih odluka. Naravno, pravna pomoć se pruža u vidu zamolnice. Pravna pomoć se pruža u skladu sa propisima zamoljene države, a u nekim slučajevima može i u skladu sa onim što se traži u zamolnici, ukoliko se ne remeti pravni poredak zamoljene države.

Ono što je važno da građani znaju, a to je da javne isprave koje izdaju sudovi, javni beležnik, izvršitelji kao i drugi državni organi koji u skladu sa propisima pružaju pravnu pomoć, ukoliko su overeni službenim pečatom i potpisom imaju snagu javne isprave i mogu se koristiti pred organima drugih država.

Ono što su države ugovornice, Republika Srbija i Makedonija takođe dogovorile, to je dostavljanje izvoda iz kaznene evidencije za državljane drugih država i ti izvodi se dostavljaju u roku od šest meseci. Izvodi iz matične knjige i pravosnažne sudske odluke, države ugovornice dostavljaju u roku od tri meseca, a izvod iz matične knjige umrlih dostavljaju odmah. Naravno, u ovom ugovoru predviđene su i doduše samo dve okolnosti kada se pravna pomoć ne pruža. To su dve okolnosti i one se odnose na to ako delo koje je naznačeno u zamolnici nije krivično delo za zamoljenu državu, naravno po pravu, iako zamoljena država ima mišljenje da je delo iz političkog ili vojnog domena i u tom slučaju se zamolnica odbija.

Naravno i drugi ugovori koji se odnose na izručenje državljana, a u pitanju su izručenja isključivo za dela organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca, i te kako su značajni u borbi i rešenosti države Srbije da se poveže sa drugim državama, pre svega sa svojim susedima kako bi u ovoj borbi bila što efikasnija. Takođe i zakon koji se odnosi na izvršenje krivičnih sankcija i te kako je značajan za državljane naše države koji su državljani ili imaju prebivalište u našoj državi iz razloga što se procenjuje da će resocijalizacija u našoj državi biti svakako efikasnija i kompletnija, a polazeći od načela humanosti.

Srpska napredna stranka nema dilemu kada je u pitanju glasanje, odnosno potvrđivanje ugovora koji su pre svega pravno utemeljeni, koji su svrsishodni, opravdani i korisni. Svrsishodni kako za državu Srbiju, tako i za građane Srbije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, na početku želim da pozdravim ministra poljoprivrede. Mi, seljaci, poljoprivrednici, smo uvek i najvredniji, bez obzira na sezone i poljske radove i oranje koje je u toku, uvek nađemo vremena i da na vreme dođemo u Skupštinu i da dosta vremena provedemo u njoj. S toga želim da izrazim zahvalnost ministru poljoprivrede zato što je našao vremena da zastupa Vladu Republike Srbije i pored činjenice da, svestan sam toga, i te kako ima problema s obzirom na sezonu koja je u toku i s obzirom na zatečeno stanje koje je ostalo iza bivšeg režima gde su ostale mnoge obaveze koje ministarstvo treba da izmiri. Plus ovi radovi koji spadaju u tekuće radove ove godine.
Kao drugo, odmah moram da kažem da sam zaprepašćen na primedbu o slaboj nekoj prisutnosti poslanika iz poslaničkog kluba SNS. Tu moram da kažem i kao primer da navedem da smo na prošlom glasanju, prilikom glasanja, glasali o jednom zakonu koji je predložio jedan opozicioni poslanik. Na moje zaprepašćenje ukupan broj njegovih poslanika iz njegove poslaničke grupe od 50 i nešto, oni su govorili o tome i zato moram da odgovorim, da iako smo glasali o njihovom zakonu njih je bilo samo desetak, a mi smo glasali za zakon koji je predložila opozicija. Toliko o našoj prisutnosti i o našoj dobroj volji da učestvujemo u radu. Na moje zaprepašćenje čim je izglasan taj zakon, taj poslanik je izvadio karticu i više ga nije interesovao nikakav rad u parlamentu.
Što se tiče i druge primedbe o tim nekim karticama, isto moram da kažem da sam bio učesnik od 2002. godine do 2003. godine, šef te gospođe je najviše muljao sa tim karticama i to je opšte poznato i te afere su poznate širom naše zemlje, a i malo šire. Hvala.
Na dnevnom redu je naravno Zakon o potvrđivanju ugovora između Vlade države Palestine i Vlade države Srbije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Naravno, i taj zakon je predložio bivši režim i lično im želim da ne budu dvostruko oporezovani, ali se lično bojim da nisu oporezivani ni jednom, a kamoli dva puta. Mi ćemo svakako potvrditi ugovore da bi dokazali ozbiljnost ove države, sve ugovore međunarodne koje su oni potpisali, a time i ovaj. Ali, već kad smo kod Palestine, hajde da vidimo ko nas je doveo u poziciju palestinskog naroda. Da li je to bivši režim? Ja tvrdim da jeste. Bojim se da su svojom nekom inferiornom politikom, da ne kažem podaničkom politikom, danas nas doveli u položaj koji je nekada imao narod Palestine. Narod Palestine dugo nije imao svoju državu, a zahvaljujući bivšem režimu mi smo gotovo u poziciji…

Gospodine Rističeviću, samo da vas upozorim, mi ne raspravljamo o Palestini trenutno, nego o Makedoniji i Sloveniji.

A o Palestini? Ne, to će biti sledeće znači. Izvinjavam se. Mislio sam da je i Palestina s obzirom da ste objedinili šest, sedam tačaka.

To nam je sledeća tačka dnevnog reda.

Znači, nema ni Alžira? Dobro, Alžir je bio jako zanimljiv s obzirom da se radilo o podsticaju ulaganja i to je bilo jako zanimljivo.
Što se tiče Makedonije i Slovenije, to nam je ostalo o krivičnim stvarima i to ću pozdraviti bez obzira što je to predložio bivši režim. Dakle, pozdraviću zato što je kriminal na Balkanu postao internacionalni. Samim otcepljenjem bivših republika SFRJ, stvaranjem novih država i naši kriminalci i njihovi kriminalci su postali internacionalci. Oni su za razliku od vlasti, za razliku od političara, oni su se udružili desetak godina pre nego što su se udružile bivše jugoslovenske republike na Balkanu i nadam se čvrsto rešene da taj kriminal progone.
Ono što mene zabrinjava jeste da se bivši režim ugledao malo i na te kriminalce. Javna je tajna da smo imali kriminalce poput Legije koji su imali nekoliko pasoša bivših jugoslovenskih republika. To je opšte poznata činjenica i s toga se bojim da u ove sporazume treba da ugradimo i ovu činjenicu. S obzirom da se funkcioneri bivšeg režima ugledali na kriminalce koje su trebali da progone mi danas imamo bivše visoke funkcionere koji imaju nekoliko pasoša bivših jugoslovenskih republika.
S toga pitam i sebe i vas, ukoliko progonimo kriminalce koji imaju više pasoša da li se to odnosi i na funkcionere, odnosno gotovo na najviše državne funkcionere koji imaju dva ili više pasoša bivših jugoslovenskih republika? Gotovo je neverovatno da u slučaju progona te vrste kriminala, a do njega će svakako doći promenom vlasti, da ti bivši funkcioneri legalno mogu da izađu iz ove države i s obzirom da dva pasoša podrazumevaju i dva državljanstva, čak i dva državljanstva sa državama bivših jugoslovenskih republika sa kojima nemamo sporazume o dvojnom državljanstvu, da takvi najviši državni funkcioneri bivšeg režima mogu legalno ili ilegalno da uđu u te države i da ne budu izručeni ovoj državi s obzirom da imaju državljanstvo te republike u koju, ne daj Bože, pobegnu.
Svakako bih pozdravio integraciju bivših jugoslovenskih republika, ali pri tome treba da vodimo računa i o nekom svom dostojanstvu. Treba da se setimo da smo mi kao mali narod pomogli svima drugima da se oslobode, a sada će biti 100 godina od tih dešavanja. Kasnije su svi ti narodi stvorili svoje neke matične republike i mislim da ih ne bi stvorili da pre 100 godina mi kao jedan mali, veliki narod nismo omogućili i sebi i drugima da se oslobode.
Danas smo u poziciji da neki naši susedi kojima smo pomogli da stvore svoju državu gotovo negiraju nas. Mi smo njima dali gotovo sve, a oni nama danas negiraju ništa. Ne bih voleo, s obzirom da su se oni svi otcepili od SFRJ, stvorili svoje države, svoje nacionalne države, a od nas očekuju da mi i dalje ostanemo SFRJ, ne bih voleo da ostanemo u takvoj poziciji u koju nas je doveo bivši režim i umesto da budemo jedna suverena država, suverena teritorija, da budemo ostatak SFRJ i da se prema nama tako ponašaju. Hvala.