Hvala vam poštovani predsedniče. Prinuđena sam ponovo da reklamiram član Poslovnika 127. i to zbog kartica koje su ostale u elektronskom sistemu, a nema poslanika. Bilo bi dobro da se napokon odluči o tome da li hoćemo da se evidentiramo ili nećemo, da li hoćemo da prisustvujemo ili nećemo. Prema tome, ako uvodimo disciplinu bilo bi dobro da poslanici vladajuće koalicije pre svega vode računa o tome.

Hvala.
U potpunosti se slažem sa vama. Mislim službu Narodne skupštine da one kartice poslanika koji nisu prisutni u sali isključi iz elektronskog sistema. Molim narodne poslanike kada napuštaju salu bez obzira koliko to kratko bilo da svoje identifikacione kartice izvlače iz elektronskog sistema i da ih nose sa sobom.
Narodni poslanik Borislav Stefanović je odustao.
Predstavnik predlagača gospodin Pastor. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi zadovoljstvo da danas u ime predlagača Skupštine AP Vojvodine mogu par uvodnih rečenica reći u oči skupštinske rasprave po pitanju našeg predloga. Pre nego što na to pređem, želim da kažem da ne bi ni u kom slučaju želeo da se moja pozicija, moje pojavljivanje ovde doživi kao pozicija Don Kihota, niti kao pozicija Kalimera, niti želim da se vidim u poziciji da pozivam na odgovornost ili da napadam, niti da se moje obraćanje doživi kao ambicija rastakanja.
Želim da kažem rečenice koje upućuju na to da imamo jedan problem koji se može različito tumačiti. Može se doživeti i tumačiti kao pitanje decentralizacije. Može se doživeti i tumačiti kao budžetsko pitanje. Može se tumačiti i prihvatiti kao finansijsko pitanje, ali isto tako se može i mora prihvatiti kao ustavno pitanje, kao pitanje vezano za sistem vrednosti.
Dame i gospodo, vi ćete sigurno sa pravom moći da kažete – koga briga s kojom sam namerom došao i šta bih voleo da se doživi u odnosu na moje pojavljivanje. Važnije je kako sam ja uopšte dospeo ovde i to uopšte nije pitanje koje se može zanemariti. Dospeo sam tako što sam negde u julu mesecu imao prvi lični susret sa gospodinom Stefanovićem u svojstvu predsednika Skupštine AP Vojvodine i tom prilikom mi je rekao da bi on želeo da bude otvoren prema predlozima koji bi na bazi korišćenja zakonskih ovlašćenja dolazili iz Skupštine AP Vojvodine, da bi želeo da bude otvoren prema amandmanima koji budu dolazili u odnosu na zakone i da bi voleo da učestvujemo u javnoj raspravi po pitanju zakona koji budu na dnevnom redu i da će se obratiti dužna pažnja u odnosu na takve eventualne primedbe iz javne rasprave.
Kao rezultat tih rečenica koje se u politici lako izgovaraju, ali nije stvar u politici izgovaranje rečenice nego je pitanje verodostojnosti, a verodostojnost se utvrđuje tako da se proverava da li iz rečenice stoji gest, korak, odluka. Vidim da tu postoji jedna verodostojna rečenica i na toj verodostojnoj rečenici se želim zahvaliti i ovde javno, jer mislim da je ovaj korak korak koji ohrabruje zbog toga što nam upućuje kao potencijalnom ovlašćenom predlagaču da kada definišemo određene ambicije doprinosimo stvaranju pravnog ambijenta za društveno bitisanje.
Taj napor nije uzaludan. Ti predlozi mogu da dođu na dnevni red. To ima šansu. Sa tog aspekta, želim da kažem da se želimo i nadalje koristiti ovom mogućnošću, ali isto tako moram da kažem – ne želimo ovu mogućnost ni u kom smislu zloupotrebiti.
Dame i gospodo, u proteklih 12 godina iz Skupštine AP Vojvodina upućeno je prema Narodnoj skupštini Republike Srbije 39 inicijativa. Od tih 39 inicijativa na dnevnom redu su se našle tri. Jedna 2002. godine i dve 2003. godine u vreme kada je Vladom Srbije rukovodio gospodin Zoran Đinđić. Od 2003. godine, u proteklih devet godina, ni jedan jedini naš predlog nije došao na dnevni red. Sa tog aspekta, mislim da je ova vaša odluka gospodine predsedniče, vaša odluka poštovani narodni poslanici iskorak. Iskorak, jer nije samo proceduralno pravno pitanje, nego je, po mom dubokom uverenju, pitanje doživljaja poverenja.
To što su naši predlozi ostajali ne tretirani sa aspekta procedure ove skupštine, imali su poruku da živimo u društvu u kome vlada deficit poverenja, u kome se misli da jedino u centrali ima dovoljno kapaciteta, dobre namere da se daju rešenja. To je poruka koja govori o tome da je decentralizacija rečenica koja se lako izgovara, a da iza te rečenice više stoji ona poznata izreka nekadašnjeg političara Moša Pijade koji je rekao – mi vlast puštamo, ali je ne ispuštamo.
Ova odluka da se ovo danas našlo na dnevnom redu doživljava se, sa moje strane, kao poruka koja upućuje na to da se sa ovom praksom želi napraviti diskontinuitet i da postoji šansa da se javni život sa stranica medija, iz medijske sfere, vrati tamo gde mu je mesto, a to je mesto gde se donose odluke. To je za mene signal da ima šanse da se smanji nivo politikanstva kroz medije, da ima smisla razmišljati o mogućnosti ozbiljne rasprave, sučeljavanja argumenata tamo gde se odluke donose, a to je Skupština.
Dame i gospodo, koristeći se ovlašćenjem da Skupština AP Vojvodine može da predloži zakon, mi smo dali predlog zakona u odnosu na dopunu Zakona o budžetskom sistemu. Sa pravom se postavlja pitanje – zašto sada? Dozvolite mi da na to dam bar deo odgovora. Zato što je 28. septembra, ove godine, izmenjen zakon i da izmena nas je nagnala na to da moramo da tražimo iskorak iz situacije koja je stvorena 28. septembra ove godine izmenom tog zakona. Zašto sada? Zato što se za kraće od dva meseca to ne može uraditi.
Mi smo nakon usvajanja tog zakona imali raspravu sa predstavnicima Vlade. Pokrenuli smo postupak pred Ustavnim sudom, ali smo mislili da je kafanski red stvari da se koristeći određena rešenja pokuša naći rešenje u parlamentarnoj proceduri. Iz tog razloga smo definisali taj predlog koji se danas nalazi ovde na dnevnom redu.
Zašto ne pre? Zato što pre nije bilo razloga. Pre 28. septembra, dame i gospodo, u Zakonu o osnovama budžetskog sistema je postojalo rešenje za koje smo bili ubeđeni i danas smo ubeđeni da je ustavno-pravno korektno. Druga je stvar kako se to primenjivalo, ali je potpuno jasno, barem sa našeg aspekta, da je to rešenje ustavno-pravno korektno i u redu. Iz tih razloga nismo mogli ranije. Predlog smo utvrdi 25. oktobra koji smo uputili Skupštini. Za nepuna dva meseca taj predlog se nalazi ovde na dnevnom redu.
Pre nego što, dame i gospodo, pokušam reći par rečenica u odnosu na meritum ovog predloga, dozvolite mi da kažem par rečenica vezanih za one političke floskule koje se permanentno u javnom govoru koriste.
Na primer, Vojvodina je lokomotiva Srbije, njen najrazvijeniji deo. To je rečenica koja se svakodnevno izgovara, a ta rečenica je došla danas u kategoriju političkih floskula, to danas više nije istina. Nekada je to tako bilo. Danas to više nije istina. To ne tvrdim samo ja, nego to tvrdi Vlada Republike Srbije koja je, Uredbom o utvrđivanju stepena razvijenosti regiona i lokalnih jedinica, donetoj na svojoj 30. sednici, 8. novembra 2012. godine, znači, sada, pre neki dan, rekla da je Vojvodina nedovoljno razvijeni region u kojem je vrednost bruto društvenog proizvoda ispod vrednosti republičkog proseka.
Dame i gospodo, mogao bih nabrajati niz argumenata, niz potvrda zašto se takva rečenica ne može opovrgavati. Ne bih želeo da zloupotrebljavam vreme, ali bih želeo da kažem samo neke od njih.
U Vojvodini je svega 18 postrojenja za tretman vode za piće, a od 22 postrojenja za tretman otpadnih voda samo 11 je u funkciji. Kanalizaciju ima svega 30%. U Srednje-banatskom okrugu ni jedan vodovod nije u potpunosti fizičko-hemijski ispravan, a nakon njega sledi Severno-banatski okrug gde je voda neispravna u 92,96% slučajeva.
Za protekle dve decenije Vojvodina je izgubila 70% društvenog kapitala, odnosno 16.000 dolara po građaninu. Vojvodina je danas prvi put u istoriji u situaciji da ima niži prosek zarada u odnosu na Republiku Srbiju. Mogao bih nabrajati podatke još dugo, dugo, ali ne želim to da činim. Mislim da ovi podaci potvrđuju da rečenica o lokomotivi danas nije realna.
Sledeća floskula, dame i gospodo, koja se danas izgovara, a moram na ovo da ukažem, jeste u odnosu na član 184. Ustava koji kaže: "AP ima izvorne prihode, kojima se finansiraju njene nadležnosti. Vrsta i visina izvornih prihoda AP određuje se zakonom." Problem je u tome da postoji docnja u odnosu na ispunjenje obaveza iz Ustava i zakona koja je skoro stara šest godina.
Na ovo se mora ukazati. Ne mislim da je to propust ovog saziva Skupštine, nego je to šestogodišnji propust preko kojeg se ne može preći, o kome se mora govoriti.
Dame i gospodo, sigurno se može reći, sigurno se kaže i kada se kaže, onda se to kaže sa pravom, da to što ja izgovaram u odnosu na stanje u Vojvodini ni po čemu se ne razlikuje od onoga što je u Republici Srbiji. Kada se to tako kaže, onda je to istina, ali to ni u kom slučaju ne može da bude opravdanje da kada o ovome govorimo doživljavamo da se upire u nas prstom i da se govori kako želimo destabilizaciju prilika, kako nekoga napadamo, kako od nekoga nešto želimo oduzeti.
Mi o ovome govorimo zbog toga što tražimo rešenje. Ovaj predlog koji je danas na dnevnom redu jeste ambicija da se traži rešenje. Za šta treba da tražimo rešenje? Treba da tražimo rešenje za onu poznatu situaciju iz vica, kada pučinom plovi parobrod u dvočlanoj posadi – kapetan i ložač. Dosta se retko viđaju, možda jedanput na dan. Ponekad razgovaraju. Preneću vam jedan razgovor. Vikne kapetan sa palube – koliko je? Ložač kaže – sedam. Kapetan pita – šta sedam? Na to će ložač – a šta koliko je?
Dame i gospodo, mi se šest godina od usvajanja Ustava nalazimo u ovoj situaciji da imamo ustavnu garanciju koja je nedorečena. Ustavna garancija se doriče zakonom, sistemskim zakonom. Nažalost, imamo situaciju da je ta ustavna garancija nedovoljno dorečena, odnosno izmenom sistemskog Zakona o budžetskom sistemu ta ustavna garancija je, po našem ubeđenju, rastočena, ublažena, razmazana i iz tog razloga smo imali slobodu da predložimo izmenu zakona.
Dozvolite mi da kažem par rečenica u odnosu na meritum ovog predloga. Želim da skrenem vašu cenjenu pažnju na član 184. stav 4. Ustava Republike Srbije, koji kaže da je budžet AP Vojvodine najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. Problem je nastao u onom momentu kada je iskoraknuto iz okvira Zakona o budžetskom sistemu, iz okvira koji daje član 2. tačka 23) koji definiše šta je budžet. On kaže – budžet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena računa. Račun prihoda i primanja ostvaren je po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i računa finansiranja. Budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade.
Dame i gospodo, poslednjom izmenom Zakona o budžetskom sistemu, od 28. septembra 2012. godine, izmenjena je osnovica kada se prihodi primanja, rashodi i izdaci, kao i budžet lokalne vlasti utvrđuje relativno kao procenat budžeta ili rashoda budžeta Republike Srbije. Sužena je osnovica i na taj način, ubeđeni smo, izvršen je udar na ustavnu garanciju, izvršena je promena zakonske regulative, zakonskog osnova za utvrđivanje visine osnovice koja je razrada ustavne garancije. Na taj način je rastočena ustavna garancija, uvedena je proizvoljnost i slabljenje mogućnosti provere i poverenja.
Rešenje koje je inicirala Pokrajinska skupština, po našem ubeđenju, vraća rešenje u sferu ustavnosti. Mogao bih tu nabrojati više argumenata u tom prilogu, ali bih želeo danas da se koristim samo jednim, a to je da je danas u 9,30 časova Odbor za ustavna pitanja utvrdio da je naš predlog u skladu sa Ustavom. Šta to sada znači, dame i gospodo? Da li to znači da budžet koji ćemo imati kao 2. tačku dnevnog reda nije u skladu a Ustavom? Moramo se oko ovog pitanja razjasniti. Ovo se može doživeti kao budžetsko-finansijsko pitanje. Ako se primeni u odnosu na budžet za 2013. godinu, ovo rešenje iz sistemskog zakona, koji želimo menjati, to će značiti da će 7% biti manji u odnosu na 7% po prethodnom rešenju za devet milijardi, a tri sedmine za 14 milijardi dinara. To je ako pitanje doživljavamo kao budžetsko-finansijsko pitanje. Mislim da se ovo pitanje mora doživeti kao ustavno-pravno pitanje, pitanje vladavine prava, vrednosno pitanje.
Dame i gospodo, mislimo da ima stvari oko kojih ne može biti spora. Mislimo da ne može biti spora oko toga da li se Ustav mora poštovati. Mislimo da se mora poštovati. Mislimo da ne može ostati praksa da se negde utvrdi nešto što je preče od poštovanja Ustava, što je bio slučaj ili prilika u proteklom periodu, nego smo ubeđeni u to da se slovo Ustava mora poštovati.
Moram ovom prilikom da kažem da je pre nekoliko meseci, sa velikim žaljenjem i nerazumevanjem, prihvaćena odluka Ustavnog suda Republike Srbije u odnosu na Zakon o nadležnostima. Izgovarane su određene rečenice nerazumevanja. Zašto je sada problem da dajemo jednokratnu pomoć porodicama u kojima se rodilo dete? To kaže odluka Ustavnog suda. Bez obzira na to, moram ovde eksplicitno da kažem – poštujemo odluku Ustavnog suda, bez obzira na to da li se sa nekim elementima slažemo ili ne. Mislim da je to jedini put da gradimo društvo koje odgovara po principu sistema vrednosti modernom društvu u državi 21. veka, ovde u sredini Evrope. Mi smo u tome zainteresovani i zato smo bili slobodni da damo ovaj predlog.
Dame i gospodo, ne tražimo ništa iznad onoga što je ustavna garancija, ali bi želeli da doprinesemo tome da se obesmisli rečenica koja glasi ovako: "Život je kao prepona, lavovi je preskaču, lukavi se povlače ispod, a samo glupi ostaju da stoje ispred nje". Glupi su oni koji znaju šta je red, poštuju zakon i propise vlastite države. Naša ambicija je vezana za to da ako se svi tako budemo ponašali ne budemo doživljavani kao glupi. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Pastor.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Gospodine predsedniče AP Vojvodine, dame i gospodo, kolege i koleginice narodni poslanici, LSV je stranka koja smatra da svim problemi koje AP Vojvodina u finansiranju nadležnosti ima, potiču od Ustava Republike Srbije. To je nešto što smo govorili tada kada se pojavio predlog Ustava koji je kasnije i usvojen. To je nešto što smo govorili svake godine dva puta godišnje u ovoj skupštini kada je usvajan budžet ili rebalans budžeta. To je nešto što smo govorili svakom prilikom koja se ukazala i to je nešto što govorimo i danas.
Svi problemi koje Vojvodina ima u finansiranju svojih nadležnosti potiču od Ustava Republike Srbije i dok se taj Ustav ne bude promenio, Vojvodina i njeni građani neće imati sva ona prava koja bi trebalo da imaju, kao ja se nadam ravnopravni građani ove države. Liga socijaldemokrata Vojvodine je bila protiv Ustava. Bojan Kostreš kao predsednik Skupštine Vojvodine u to vreme, jedini je državni funkcioner koji je pozvao na bojkot ustavnog referenduma i na naše veliko zadovoljstvo građani Vojvodine su ga u tome podržali i ustavni referendum u Vojvodini nije prošao, što naravno ne znači da Ustav Republike Srbije ne važi na teritoriji Vojvodine.
Razlozi zbog kojih smo bili protiv Ustava su bili brojni. Među njima, za nas, možda najvažniji je upravo tretman kakav je AP Vojvodine dobila u tom Ustavu. Najpre, bili smo protiv odustajanja od platforme Izvršnog veća Vojvodine o ustavnom položaju Vojvodine koja je zahtevala da Vojvodina ima zakonodavnu, izvršnu, delimičnu sudsku vlast i izvorne prihode i imovinu, jer da Vojvodina danas ima zakonodavnu vlast, verujem da bi mnogi problemi mogli biti rešeni koji muče isključivo građane na teritoriji AP Vojvodine. Među njima, ja mislim možda najinteresantniji, sa subvencijama gde ako bi Vojvodina sama imala mogućnosti da reguliše tu materiju, verujem da ne bi morala, da vojvođanski poljoprivrednici ne bi mogli da imaju iste subvencije kao recimo malinari u Ariljskom kraju.
Bili smo protiv toga da Ustavom ne budu jasno definisane nadležnosti Vojvodine, jer sada imamo situaciju da je Ustavni sud odlučio da Vojvodina više ne može da isplaćuje naknade porodiljama koje rađaju prvo dete, koje rađaju blizance ili trojke. Na kraju, bili smo protiv toga da Vojvodina Ustavom dobije samo 7%, jer mi smo smatrali da je to poniženje i za građane Vojvodine i za Vojvodinu koja u republički budžet donosi višestruko više novca. Zbog toga što u zavisnosti od godine u republički budžet se iz Vojvodine slije 35 do 55% svih sredstava u budžetu Republike Srbije. Ukoliko se Vojvodini vraća samo 7% to znači da se tek svaki šesti dinar koji se zaradi na teritoriji Vojvodine vrati u Vojvodinu, a takav tretman nemaju građani drugih delova Srbije i mi smatramo da građani Vojvodine ne zaslužuju takav tretman.
Osim same cifre od 7% zabrinjavajuće i ponižavajuće je bilo to što se danas pokazuje kao problem, a to je da nigde ne piše na koji način tih 7% treba bude ostvareno. Pa smo imali od tada razne Vlade koje su na različite načine pokušavale da nas ovde u ovoj skupštini ubede u to da jeste u budžetu, u Ustavu Republike Srbije piše da budžet Vojvodine iznosi 7% budžeta Republike Srbije, međutim nigde ne piše da Republika Srbija u svoj budžetu treba da obezbedi taj novac. Taj argument bi mogao biti tačan samo u teoriji i to u teoriji u kojoj Vojvodina recimo ima izvorne prihode, sopstvene prihode finansiranja, pa da onda sama može da nadoknadi do te sume od 7%.
Međutim, u scenariju koji sada imamo, a to je da Vojvodina nema izvore prihoda sopstvene, Republike Srbija je dužna da obezbedi taj novac u svom budžetu. Jer ako nekome ne date način da taj novac sam obezbedi, a vi mu ne date taj novac, onda vi na takav način primoravate jedan deo Srbije koji je veoma lojalan Republici Srbiji da krši Ustav, što nije namera, naravno ni Skupštini Vojvodine, ni Vladi Vojvodine, a odnosom prema AP primoravate legitimno izabrane predstavnike građana Vojvodine da na ovakav način krše Ustav.
Nažalost, LSV i LDP su bile usamljene 2006. godine kada su govorile da je Ustav loš za Vojvodinu, kada su govorile da je loš za građane Vojvodine i kada su govorile da građani Vojvodine takav Ustav ne zaslužuju i da takav tretman ne treba da imaju. Zbog toga delimičnu odgovornost za situaciju u kojoj se danas nalazimo snose svi koji su za taj Ustav glasali, snose oni koji su baš tu odredbu od 7% promovisali kao veliki uspeh i u krajnjem snose oni koji su ćutali o tome i nisu upozoravali na opasnosti kako ovakve nejasne odredbe mogu da izazovu.
Dok ne bude usvojen zakon o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine Republika Srbija je dužna da u svom budžetu obezbedi 7% za budžet AP Vojvodine na način koji će biti u skladu sa Ustavom. Juče smo na Odboru za finansije od gospodina Dinkića čuli da postoji nekakva namera da se napravi radna grupa koja bi se bavila izradom tog zakona. Nažalost, on je rekao da bi on bio na čelu te radne grupe. Ostaje nam samo da se nadamo da to tako neće biti, ali ako se to desi, verujem da AP Vojvodine na pravi način treba isto tako da bude predstavljena u toj radnoj grupi.
U međuvremenu, prilikom usvajanja svakog budžeta oni koji su duže u ovoj skupštini imamo istu scenu, istu priču, iste diskusije. Ukoliko danas ovaj zakon ne bude bio odobren od strane poslanika i na kraju u Danu za glasanje usvojen, ne usvajanjem ovog zakona će se doći do cifre od 740 miliona evra koje Republika Srbija duguje AP Vojvodini od momenta usvajanja Ustava pa do danas, ako to bude zaokruženo i usvajanjem budžeta za 2013. godinu.
Ne znam da li poslanici, da li građani znaju koliko je 740 miliona evra? To je dovoljno da recimo Vojvodina otkupi i NIS i JAT. Naftna industrija Srbije je prodata za 400 miliona evra, JAT-ova dugovanja se procenjuju na oko 170 miliona evra, a nabavka novih aviona na još 180 miliona dolara, što ukupno čini 350 miliona evra. Zatim, Ruski kredit za železnicu iznosi oko 800 miliona dolara. Ako danas ovaj zakon ne bude prihvaćen od strane narodnih poslanika, ako budžet Republike Srbije bude izglasan onako kako ga je predložila Vlada Republike Srbije bez ovih izmena koje bi mogle biti unete u budžet Republike Srbije, budžet Vojvodine će biti oštećen za 9,6 milijardi dinara.
To je recimo slično ceni za izgradnju tunela kroz Frušku Goru koju će po svoj prilici morati opet Vojvodina da finansira i da se zaduži, a za te pare se može izgraditi skoro tri urgentra centra veličine i kapaciteta kao što je novootvoreni urgentni centar KC Vojvodine.
Niko nema pravo da građanima Vojvodine oduzima taj novac, niti iko od narodnih poslanika ima pravo da se u ime građana koje predstavlja odriče tih sredstava koji pripadaju građanima AP Vojvodine.
Veći deo Vojvodine nema ispravnu vodu za piće. Dakle, 10% vojvođanskih naselja ima kanalizacionu mrežu. Vojvođanske pruge su zarasle u korov, a vojvođanska sela izumiru.
Vojvodina ima oko 200.000 nezaposlenih i ona mora sama sebi da pomogne iz zbog toga ima predstavnike svojih građana u ovom domu, da joj u toj svojoj nameri pomognu. Vojvodina nema da pokloni 740 miliona evra zbog toga što se za 740 miliona evra može izgraditi, otvoriti najmanje 148.000, a najviše 370.000 novih radnih mesta u zavisnosti od toga ko koliko računa izgradnju, otvaranje novog radnog mesta.
Upravo zbog toga, prethodnih šest godina mi imamo pregovore, razgovore, dogovore, rasprave sa republičkom vladom koju vode kako pojedine stranke, tako i predstavnici vojvođanskih institucija, mi poslanici ovde u Skupštini i svaki put moramo da se ubeđujemo, razgovaramo, dogovaramo, pregovaramo ili kako god ko to želi nazove to što se ovde u ovoj Skupštini dešava.
Međutim, dolaskom nove Vlade, usvajanjem Zakona o budžetskom sistemu pre mesec dana u ovoj Skupštini, na te pregovore, dogovore, razgovore, stavljena je tačka.
Prvo, republička vlada i nakon toga, ova Skupština su nam jasno rekle da nikada više dok se ovaj zakon ne promeni mi nećemo imati 7% garantovanih sredstava za budžet AP Vojvodine, zbog toga, što je meni jako žao, ali poreski prihodi nisu budžet.
Ustav ne kaže 7% poreskih prihoda, Ustav kaže 7% budžeta, a poreski prihodi, na žalost nisu budžet.
Obrazloženje Vlade koje smo kao narodni poslanici dobili, mišljenje Vlade da ovaj Predlog zakona ne treba prihvatiti da, ne govori mnogo, zapravo, ne govori ništa i ma koliko sam ga ja pažljivo čitala, mislim na mišljenje Vlade, nisam mogla da uđem u razloge Vlade zbog čega smatra da ovaj Predlog zakona ne treba prihvatiti.
Međutim, ono što se vidi iz predloga Vlade, to je odnos prema Vojvodini koji ova Vlada ima, odnos prema vojvođanskim institucijama i kroz odnos prema vojvođanskim institucijama, i odnos prema građanima Vojvodine.
Mi imamo ministra finansija koji u ovoj Skupštini, Skupštinu Vojvodine, Vladu Vojvodine tretira kao grupu kockara i narkomana koji će proćerdati pare Vojvodine, jer se neodgovorno zadužuje, da bi se bavila aktivnostima za koje smatra da su potrebne. Mi imamo čitave predstavnike, veliki broj predstavnika Vlade koji daju lažne informacije o tome da će se konsultovati sa Vladom Vojvodine oko zakona koji se u ovoj Skupštini pojavljuju, a koji se tiču Vojvodine, a ja ću samo podsetiti da su predstavnici Ministarstva finansija i čini mi se i ministar lično, govorili da će Vlada Vojvodine biti konsultovana kada bude bio usvajan Zakon o budžetu za 2013. godinu, kada bude bio Zakon o budžetskom sistemu, kada bude bio rebalans, a onda vidimo da od tih konsultacija nema ništa, a koliko juče je jedan predstavnik Ministarstva finansija rekao da je to zbog toga što je vojvođanska administracija svojim ponašanjem sebe diskvalifikovala iz tih dogovora, jer se ne ponaša na način koji bi zadovolji visoke standarde Ministarstva finansija.
Imamo budžet o kom ćemo raspravljati sutra koji vrvi od lažnih cifara,
prevara, koje su tu samo u funkciji toga da bi budžet AP Vojvodine izgledao veći, da bi se činilo da je dostignuta ta cifra od 7%, a da zapravo to nisu sredstva koja ni po kakvom zakonu niti po bilo kom osnovu treba da pripadaju budžetu Vojvodine, ona u krajnjem i ne pripadaju budžetu Vojvodine, nego se samo budžet Vojvodine tretira kao neka vrsta protočnog bojlera, jer su to sredstva koja jedan dan dođu na račun i sutradan odmah sa njega ode.
Imamo predstavnike Vlade koji o Vladi Vojvodine govore kao da se radi o nekakvoj opozicionoj partiji, koji o Skupštini Vojvodine govore kao da se radi o nekom skupu ljudi čija je jedina namera da ruše Republiku Srbiju, a zaboravlja da u toj Skupštini sedi 120 legitimno izabranih predstavnika, dva miliona građana Vojvodine, od kojih 60 izabrano lično na ime i prezime i koji za razliku od narodnih poslanika ovde za svoj rad moraju da odgovaraju i onima koji su ih birali, a ne samo strankama koje su ih na izborne liste postavile.
U krajnjem, gospodine predsedniče, vi jeste prvi predsednik Skupštine koji je na ovakav način postavio predlog zakona koji dolazi iz Skupštine Vojvodine na dnevni red, ali ste to uradili na način koji je isto tako prilično ponižava vojvođansku administraciju. Vi ste ovaj predlog zakona stavili na istu sednicu kada i Zakon o budžetu, čime zapravo govorite da vi nemate nikakvu ideju o tome da bi ovaj zakon, predlog, mogao biti usvojen, jer ako bude usvojen, on drastično menja Zakon o budžetu, zbog toga što je Zakon o budžetu napravljen na osnovu starog Zakona o budžetskom sistemu, tako da je i tu problem, jer ukoliko bi se ovaj zakon usvojio, on povlači znatne promene u Zakonu o budžetu, tako da bi to došlo do, a glasaće se u danu za glasanje o oba zakona, pa se meni čini da je ovo više pro forme stavljeno na dnevni red, bez ikakve namere da ovaj zakon zaista povuče za sobom neke posledice.
Pohvale idu vama, ponovo to kažem, zbog toga što ste ga uopšte stavili, jer ste za razliku od ostalih predsednika Skupštine pokazali da cenite i zakone koji dolaze iz Skupštine Vojvodine, osim gospođe Ćukić Dejanović, s obzirom da u vreme njenog predsedavanja ovom Skupštinom, na žalost, iz Skupštine Vojvodine nije došao ni jedan predlog zakona.
Međutim, osim ovog doma, Vlada Republike Srbije jasno time pokazuje svoj odnos prema Vojvodini, jer u svakom novom zakonu koji dođe u ovu Skupštinu, a da je njegov predlagač Vlada, mi vidimo da i ono malo nadležnosti u prethodne četiri godine koje smo uspeli da obezbedimo za Vojvodinu se poništava, briše i Vojvodina zapravo dolazi na onaj nivo nadležnosti koji je imala u vreme Vlade DSS, što ne treba da čudi.
Predlozi koji dolaze iz Vojvodine se tretiraju maltene kao napad na državu, a to Vojvodina nije zaslužila, to Vojvođani nisu zaslužili.
Vojvodina je uvek pomagala svakome kome je pomoć bila potrebna, uvek je bila solidarna sa ostalim delovima Republike Srbije i Vojvođani nikada nisu imali problem da pomognu svakome kome je pomoć na teritoriji Republike Srbije potrebna.
Dozvolite, to treba da se učini njihovom voljom, a ne time što će im neko uskraćivati sredstva koja su im namenjena i koja im po Ustavu Republike Srbije pripadaju.
Pred Ustavnim sudom se već nalazi zahtev za ocenu ustavnosti Zakona o budžetskom sistemu, koji je ovde usvojen pre mesec dana i ukoliko ovaj Predlog zakona ne bude usvojen i ukoliko budžet Republike Srbije bude usvojen prema tom zakonu od pre mesec dana, budite uvereni da će se istog sekunda pred Ustavnim sudom naći i zahtev za ocenu ustavnosti budžeta Republike Srbije za 2013. godinu, mada način na koji Ustavni sud proteklih meseci radi, ne obećava da će se taj slučaj razviti u korist građana Vojvodine.
Ono što se tretira kao opozicija da dolazi iz Vojvodine, verujte da svako ko se zalaže za interese građana Vojvodine će biti opozicija ovoj vladi.
Imam još samo jedan apel na poslanike koji dolaze iz Vojvodine da stave interes građana koji su ih birali ispred stranačkog interesa i da glasaju za ovaj zakon, zbog toga što ipak treba da se vrate u svoje opštine i da objasne zbog čega su građanima Vojvodine uskratili 100 miliona evra. Hvala.

Hvala.
Sledeći prijavljeni za reč, narodni poslanik Milorad Mijatović. Izvolite.
Izvinite gospodine Mijatoviću, replika, gospodin Ilić.

Poštovane dame i gospodo...

Gospodine Iliću, samo recite osnov za javljanje za repliku.

Osnov, Mlađan Dinkić nikoga u ovom parlamentu nije nazvao ni narkomanom, ni kockarom i repliciram tim povodom. Mislim da ovaj parlament ne zaslužuje da sluša takve stvari koje su na prvom mestu neistinite, a istine radi želim da kažem, ako već pričamo o tome šta je ko rekao u ovom parlamentu, tada je bilo reči o tome na koji način se zloupotrebljavaju sredstva na nivou AP Vojvodine, konkretno u "Razvojnoj banci Vojvodine", u Fondu za kapitalna ulaganja i da nikada kao parlament nismo dobili izveštaj o tome na šta se taj novac troši, ne samo mi, ne samo Republika, već i građani AP Vojvodine nisu dobili nikada izveštaj o tome.
Govorilo se tada i o tome da je Republika Srbija platila pet milijarde dinara za dokapitalizaciju "Razvojne banke Vojvodine", a AP Vojvodina četiri milijarde i danas, odnosno ovih dana još 15 milijarde i niko za to ne odgovara. Nije ovde poenta samo u tome koliko će ko dobiti novca iz budžeta, nego je poenta u tome kako se taj novac troši i da li se nekom odgovara?
Ako je Republika ustupila ovlašćenja AP Vojvodine, onda Republika ima pravo da vrši kontrolu i nadzor trošenja tih sredstava. Ta kontrola je onemogućena, nije se desila, mi ne dobijamo izveštaje kako se taj novac troši.
Dakle, poenta te diskusije nije bila da se bilo ko uvredi, već da se ukaže na zloupotrebu sredstava koja se dešavaju permanentno i da je apsolutno izostala kontrola, i to nije kritika pokrajinske vlade, nego kritika i ovog parlamenta i Vlade, jer izostaje nadzor i kontrola nad trošenjem sredstava u AP Vojvodini.

Hvala.
Javio se narodni poslanik Janko Veselinović. Po kom osnovu, samo mi recite?