Hvala.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine Vojvodine, pažljivo sam pratio dosadašnje diskusije i vrlo interesantno teče tok iste. Kada god se počne raspravljati o budžetu ili o nekim finansijskim pitanjima, odmah se otvori tema da li Vojvodina uopšte treba da ima autonomiju ili ne treba, što je po meni više nego kuriozitet u političkom životu Srbije.
Apsolutno je bizarno da danas raspravljamo o tome da li Vojvodina uopšte treba da ima svoje institucije i budžet i da centralna vlast, odnosno aktuelni režim, odnosno vladajuća većina ima manje sluha za to da Vojvodina ima određene specifičnosti, ekonomske, socijalne, demografske, u odnosu na Austrougarsku monarhiju 1848. godine. Mislim da je to potpuno poražavajuće, da danas, 2012. godine, mi raspravljamo da li Vojvodina uopšte treba da ima svoju skupštinu i da li odluke te skupštine treba da se uvažavaju ili ne treba da se uvažavaju.
Kada smo imali rebalans, ne samo sada sa ovom vladom, već i sa ranijim vladama, uvek se kada se dođe do pitanja autonomije Vojvodine vratimo na to da predstavnici pokrajinskih organa moraju da maltene prose ovde po Beogradu, da mole ministre, da se potpuno proizvoljno tumači i Ustav Republike Srbije koji, ponovo ću podsetiti, u Vojvodini nije dobio većinu. Možda neki danas misle da građani Vojvodine nisu glasali za taj Ustav zato što su mislili da je tih 7% previše, pa zbog toga nisu glasali, pa to treba danas da bude manje od 7%. Po meni je čak i poštenije, evo, kolege iz DSS kažu da Vojvodina uopšte ne treba da ima autonomiju i to je potpuno legitimno. Po meni je izuzetno časno da to otvoreno i kažu. Možda smatraju da tamo ne postoji institucionalni kapacitet da se odlučuje o nekim problemima, da je mnogo bolje kada se radi iz Beograda, iz Moskve ili ne znam odakle.
Ali, predstavnici stranaka koji otvoreno tvrde da vojvođanska autonomija nije ugrožena i to stalno ponavljaju u sredstvima javnog informisanja, a onda kada dođemo do toga da treba da se samo poštuje ono što vrlo jasno piše u Ustavu, a to je da vojvođanski budžet treba da iznosi 7% ne od poreskih prihoda, nego minimalno 7% budžeta Republike Srbije. Sada, što kaže kolega pre mene, glasno ćute.
Naravno da je vojvođansko pitanje, odnosno ovo o čemu mi ovde danas raspravljamo, par ekselans političko pitanje i dobro je da je gospodin Pastor konačno dobio šansu da ovde dođe i da ispred institucije koja se zove Skupština Vojvodine to obrazloži, pošto je do sada to bila praksa da je svaki platan na Bulevaru u Beogradu imao veću medijsku pažnju od Skupštine Vojvodine. Sve i da smo hteli nismo mogli da obrazložimo predloge koje smo imali u više navrata u proteklih 23 godine.
Kažem, to je političko pitanje, pitanje Vojvodine, zato što bi trebali da se u jednom trenutku opredelimo da li želimo da živimo u državi koja je uređena na način da se problemi rešavaju na lokalnom nivou, pa neki problemi na pokrajinskom, pa određene stvari naravno i na centralnom nivou. Ili želimo uređenje države koje je srednjevekovno, gde ćemo imati centralnu vlast koja raspolaže silom, koja ubira porez i koja odlučuje o životu i smrti i apsolutno ne uvažava ničiji interes osim onih za koje misli da su prioriteti.
To je pitanje koje je mnogo ozbiljnije od toga da li Vojvodina danas ima 7% ili nema 7%, ali se nadam da će vrlo uskoro doći na dnevni red.
U smislu samog budžeta Vojvodina je zakinuta za proteklih šest godina 740 miliona eura koje kada bi recimo računali da dajemo 5.000 eura po radnom mestu kao što se to danas čini kada se pojavi neki strani investitor, uspeli bi da obezbedimo 148.000 radnih mesta. Mislim stvarno da je to od izuzetnog značaja zato što nezaposlenost u Vojvodini je veća čak i od proseka Republike Srbije i od toga da smo nekad bili na nivou razvijenosti Slovenije.
U svakom slučaju ovo je velika šansa za vladajuću većinu da demantuje ono što mi pričamo već 20 godina da Vojvodina treba da dobije ono što i sama stvara, i mislim da bi to bio mali korak za aktuelni režim, a veliki korak za razvoj parlamentarne demokratije u Srbiji. Mislim da je predlog koji je iznela Skupština Vojvodine više nego dobar, tako da mi kao LSV naravno ćemo ga i podržati. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆA: Gospodine Palaliću imate pravo na repliku. Izvolite.

Gospodin Stojšić je izneo jednu neistinu. Demokratska stranka Srbije je podržala Ustav Republike Srbije i naše programsko opredeljenje jeste da je Vojvodina AP u okviru Republike Srbije. Smatramo da su rešenja koja su podržana od strane građana 2006. godine koja se tiču nadležnosti i finansiranje AP Vojvodine ona mera autonomije koja je dovoljna. Ali, za razliku od vas koji ste četiri godine glasali u Narodnoj skupštini za sve budžete koji su uskraćivali AP Vojvodini pravo na 7% DSS i kada je bila na vlasti podržala je budžet koji je predložila Vlada Vojislava Koštunice i glasala protiv svih budžeta kojima se ta prava uskraćuju Vojvodini, a za koji ste vi glasali.
Prema tome, vi koji vladate 12 godina u Vojvodini, nama da spočitavate o tome kako da se poštuje Ustav i da li DSS poštuje Ustav i pogotovo pitanje autonomije Vojvodine. I te kako ga poštujemo i insistiramo i ovom prilikom da se taj Ustav ispoštuje. Ali, gospodo vi objasnite zašto ste četiri godine podržavali Vladu na budžetima kojima se to pravo uskraćivalo građanima Vojvodine.
To je suštinsko pitanje, ako hoćemo da pričamo otvoreno, a verujem da je ovo mesto gde možemo o tome da govorimo. Ruku na srce, pored nas koji smo glasali iz opozicije protiv, jedino je SVM tada glasao i insistirao da se ta stvar raspravi. Vi ste to glasali i vi objasnite koji vladate 12 godina šta je razlog tome.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine predsedniče AP Vojvodine, poštovane kolege poslanici i poštovani građani Srbije, mi smo danas ponovo pred jednom temom koja uvek raspiruje mnogo strasti, a kao narodni poslanik koji dolazi iz Sombora, grada u Vojvodini, grada koji kulturna matrica ne samo u Srbiji, nego i u Evropi, grada koji je mnogo toga ustanovio u organizaciji i načinu organizovanja svih društvenih oblika života, imam potrebu da podsetim sve nas, pošto smo se dodirnuli već nekih istorijskih momenata, kako je u opšte došlo do tog problema da se mi po ovom pitanju delimo i da nije ova podela samo još jedna, biću toliko metaforična, Brozova podvala.
Znate, svojevremeno su dve autonomne pokrajine stvorene kada je bila ona Jugoslavija koju još uvek ja pamtim, u kojoj sam rođena i vi mnogi, mnogi od vas, dakle, gde je bila deviza da Srbija treba da bude slaba i da se naprave dve pokrajine i tako će Jugoslavija biti jaka. To je bila ista ona logika kojom bi neko ko pravi kuću rekao da će kuća biti jača ako pretesterišete noseću gredu. Posledice toga mi baštinimo i danas.
Zato imamo danas ovu i ovakvu ostrašćenu raspravu koja je samo rasprava, a konkretnog neće biti mnogo iza toga. Mi imamo deficit poverenja kako je rekao predsednik i sa njim se slažem. Ali, mi pre svega imamo gospodo deficit novca. To je pitanje koje treba da nas zabrine, zašto mi imamo deficit novca, jer znamo kada se u jednoj kući svađaju ukućani, to je kada nema para. Prebacuje se krivica na ovu ili na onu stranu. Političke elite su zagovarale ovo ili ono, svi su za građani koji žive u Vojvodini.
Gospodo, dolazim iz Vojvodine, dolazim iz Sombora, dakle u Vojvodini uglavnom ne radi ništa. Poljoprivrednike koji su resursu kome se svi zaklinju, ako ne opljačkaju nakupci, opljačka suša, ili neka druga elementarna nepogoda. Dakle, u Vojvodini stižu jedine sigurne plate, to su one koje stižu iz budžeta Republike Srbije, to su plate prosvetnih radnika, plate zdravstva, plate policije i one se tu u Vojvodini troše. Ne zaboravite taj deo kolača.
Dakle, mi smo došli do toga da kažemo da je Vojvodina nedovoljno razvijena. To je tačno, sve je nedovoljno razvijeno, zar su neki drugi krajevi dovoljno razvijeni u Srbiji. Mi želimo da Vojvodina bude ekstremno razvijena, i ja to želim. Želim da moj grad koji je primer lepote i nadalje, uspeli smo to velikom ljubavlju svih nas, pozicije i opozicije svih ovih godina živeći i radeći u njemu, velikim naporom da sačuvamo taj imidž, dakle želim da bude i dalje na onoj ideji da bude evropski Holivud. Ali, činjenica je da bez privrede ni Srbije ni Vojvodine neće biti u budućnosti, u onoj meri i na onaj način na koji mi želimo.
Dakle mi smo došli u jednu fazu da svi žele da rade na budžetu i nemojte mi reći, kolege, jer to je istina, da vas ne zovu svakodnevno prijatelji, poznanici, nepoznati, članovi stranaka, njihovi poznanici, da im zaposlite nekoga u nekom javnom preduzeću i u nekoj instituciji.
Svako želi svoje dete da tamo zaposli. Zašto? To je sigurna plata.
Gospodo, ne moramo biti ekonomisti da znamo da ne može budžet biti najveći poslodavac, poslodavac mora biti privreda da bi budžet bio bogat.
Mi danas imamo problem oko 7% koji pripadaju ili ne pripadaju Vojvodini, oko te ustavne kategorije, nemam dilemu sa Ustavom, apsolutno sam za to da Ustav poštuje i apsolutno se slažem sa onim što je malopre rekao kolega iz DSS, kako to, kada je gospodin predsednik Skupštine AP Vojvodine rekao da i ranije nije bilo novca i da je Vojvodini u prethodna četiri budžeta zakinuto, da sada najviše, upravo u ovoj raspravi napadaju oni koji su glasali za te budžete.
To je nešto što je zanimljivo i to je nešto što će građani da ocene na svoj način.
Dakle, ne treba ovo da nam bude samo politička platforma, mada smo mi ovde svi politički i mi smi ovde govorimo politički, nije to finansijsko pitanje, jeste ovo političko pitanje, da se ne lažemo, mi smo tu zarad politike, zarad rešavanja političkih pitanja.
Dakle, ono što jeste problem i što mi moramo sagledati, da li se mi ovde rvemo, da bismo opslužili i izfinansirali još jednu paralelnu administraciju koju imamo u Vojvodini, setite se, imali smo i na Kosovu, imamo sada problem koji imamo, a svi ćutimo, tu ga i tamo pominjemo, paralelni sistem košta administraciju u Vojvodini i košta građane Vojvodine i mi to u Somboru znamo. Mi znamo i sve jedno nam je ko će da nam uzme, upravo kako su neki rekli.
Mi želimo da imamo u svom gradu i želimo da živimo od svoje privrede, a nemamo je, nestalo je, tu i tamo dođe neki strani robovlasnik, zaposli žene za manje od 200 evra, koje onda zovu nas, ako nas znaju, da ih prebacimo kako znamo i umemo za spremačicu, čistačicu, za kafe kuvaricu u neko javno preduzeće itd. i to je priča bez kraja i konca.
Dakle, ono što jeste interes svih nas koji sedimo u ovom visokom domu, to je jaka i stabilna država, i bogata država, a mi to u ovom trenutku nismo. Moramo svoju snagu i stabilnost da nađemo na nekom drugom mestu, moramo da se oslonimo na neke druge resurse, ali moramo da se stabilizujemo. Nećemo nigde otići deleći se, jer ja nikada nisam želela da se delimo, jer kao neko ko ima paorski mentalitet, ponosno to kažem, znam da od usitnjavanja imanja nema dobrobiti, nego od uvećanja. Mislim da je svima drugima dalje od nas u interesu da budemo što sitniji, jer ćemo tako biti i jeftiniji, normalno.
Nama je u interesu da budemo što veći, što jači, što sigurniji u sebe.
Budžet je toliki koliki je, ono što je gospodin predsednik Skupštine AP rekao, znači, toliko ima, kada je uporedio one dve čaše i to možemo deliti.
Iz prazne šubare, kažu, moji salašari, niko ništa podelio nije, pa nećemo ni mi.
Dakle, mi moramo ovde naći kompromis, dogovor, naći onaj deficit poštovanja i solidarnosti koji smo možda negde izgubili, njega moramo pronaći, a za pare, za novac moramo da se dogovorimo i da se odgovara za sve ono što je nenamenski ili na neki drugi način potrošeno i u Vojvodini, u Srbiji.
Uvek sam to govorila, kada god je rasprava o budžetu, nije vlasništvo ni jedne vlade, ni one u Novom Sadu, ni ove u Beogradu. Budžetska sredstva su vlasništvo građana Srbije i oni imaju pravo u svakom momentu da vide način na koji se ona troše i da li se troše u njihovo ime ili njihov interes.
Dakle, to je ono što smo mi dužni da položimo kao račun pred građane Srbije u ovom trenutku.
Očekujem da posle ove rasprave svi izađemo svesniji, da samo jaka Srbija, a neki dan smo se suočili sa našim rejtingom u svetu, ima šansu da bude budućnost.
Dakle, u jednom parlamentu u Poljskoj, narod koji zaboravi svoju prošlost, ne zaslužuje budućnost, moramo se sećati svakog momenta šta i zašto nam se desilo u prošlosti, koje posledice imamo sada, da bismo mogli da imamo sigurnu budućnost i to samo zajedno, Vojvodina sigurno u Srbiji. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Poštovani gospodine Pastor, poštovana predsedavajuća, pristojnost mi nalaže da kao prvog pozdravim gosta, predsednika Skupštine Pokrajine Vojvodine i zaista mi je drago što danas raspravljamo o jednom Predlogu zakona koji je stigao iz Vojvodine i što ste vi imali priliku gospodine Pastor da branite taj Predlog zakona, da iznesete stav pokrajinske Skupštine.
Ovo je zaista jako bitno, s obzirom da, kada se razgovaralo o Statutu Vojvodine u ovom istom parlamentu, nažalost predlagača u ovom parlamentu, nije bilo, zato što nije bilo političke volje da se da reč predlagaču da pored toga što će samo da prisustvuje parlamentu, ujedno i obrazloži taj predlog zašto pokrajinska Skupština smatra da taj statut Vojvodine treba da se usvoji.
Dakle, to je prvi deo mog razgovora sa vama i toliko o pohvalama, samo što bih tu dodala još jednu pohvalu i predsedniku parlamenta koji se izborio da ovaj predloga zakona bude na dnevnom redu sednice parlamenta ove skupštine.
Međutim, ja bih se zapitala da li poslanici koalicije na vlasti imaju neki problem oko podrške ovog zakona, Predloga zakona, o promenama Zakona o budžetskom sistemu, jer predsednik Republike je pre neki dan u Budimpešti jasno se izjasnio oko toga da Vojvodina treba da se finansira, u skladu sa Ustavom, da Ustav mora da se poštuje i onih 7% koji su označeni u članu 184. stav 4. Ustava, jednostavno mora Vojvodini da se da.
Dakle, ukoliko budete glasali o ovom zakonu, podsetila bih vas kolege poslanici iz koalicije na vlasti, s obzirom da ste vi većina, da vodite računa o tome da li ćete svojim glasanjem, podrškom ili uskraćivanjem te podrške u stvari da rušite integritet zbog predsednika koji u jednoj stranoj državi, obećao je neke stvari.
Znate šta, mi smo u toku današnje rasprave izgubili suštinu ove rasprave, a suština jeste to da taj odnos Republike i Pokrajine jednostavno predstavlja jednu paradigmu svega onoga što u Srbiji predstavlja određene kočnice u njenom razvoju.
Zašto to govorim? Kao prvo, navela bih Ustav i poštovanje Ustava što se na primeru ovog Predloga zakona koji se odnosi na jedan zakon koji je donet pre mesec i po dana, kojim se direktno krši odredba Ustava, da li se ovaj parlament time što se ograđuje, time što ne želi da podrži ovaj predlog zakona iz Pokrajine, ujedno izjašnjava da ne želi da se drži Ustava.
Drugo, veliki je problem u Srbiji selektivna primena Ustava, eto vam ta odluka Ustavnog suda, letošnja, koja u toj meri ocenjuje ustavnost, odnosno neustavnost određenih članova zakona o utvrđivanju nadležnosti Pokrajine Vojvodine da je jednostavno Pokrajini Vojvodini onemogućeno i da odlučuje o nekim socijalnim davanjima.
Toliko se vodi računa o tome, da slučajno Pokrajina Vojvodina, odnosno, zakoni koji se odnose na nju, ne povrede odredbu Zakona. Šta se onda dešava? Kada razgovaramo o Predlogu zakona koji dolazi iz Pokrajinske skupštine, koji upućuje na to da mi kao država, ukoliko mislimo da budemo ozbiljna država, moramo da poštujemo rođeni Ustav.
Podsetiću vas, to je prosto nadrealno da mi LDP vas sve koji ste itekako podržavali donošenje tog Ustava, mi vas upućujemo na to da treba da ga cenite i poštujete i da ga se držite, a ne na ovakav selektivni način da ga primenjujete. Ustav je donet tako što se dovodi u pitanje validnost referenduma, kojim se u stvari taj Ustav preporučio Parlamentu Srbije, da o njemu uopšte glasa.
Prema tome, ako se dovodi u pitanje referendum, onda se dovodi u pitanje i Ustav. Ali da ostavimo to po strani, nećemo da pričamo o bilo kakvoj krađi na referendumu i slično, nego ćemo samo govoriti o tome da imamo Ustav takav kakav je, i sve dok ga imamo, moramo da ga poštujemo, jer u koliko se Ustav ne poštuje, u tom slučaju mi ne živimo u pravnoj državi, u tom slučaju možemo očekivati anarhiju i haos.
Kao treće, što je jako bitno za ovaj Predlog zakona, to je institucionalizacija odnosa Pokrajine i Republike. Dakle, nije dovoljno to da odnos ta dva entiteta zavisi od toga da li je neki pojedinac za ili protiv određenih zakona, odluka ili bilo šta što se odnosi na Vojvodinu. Nije dovoljno to da i neka politička opcija za to, niti je dovoljno to da jedna skupštinska većina odlučuje o jednom predlogu zakona iz Parlamenta Vojvodine, nego to mora da se dovede u institucije.
Poštujem vas gospodine predsedniče Parlamenta Srbije, što ste vi otišli u Pokrajinski Parlament i što ste razgovarali tamo sa predsednikom Pokrajinske skupštine. To je zaista jedan lep gest. Ali to je gest, gest kao što je bio i vaš kada ste otišli pred zgradu Skupštine Grada Beograda i tamo demonstrirali. Dakle, tu nema neke ozbiljnosti koja bi iole nešto promenila sadržinski u tom odnosu Pokrajine i Republike.
Jeste dobro što mi danas raspravljamo o ovom Predlogu zakona, ali to je samo jedan korak i to je nedovoljno. Sve dotle dok je ovaj Ustav na snazi, neće biti neki bitnijih i značajnijih promena u odnosu Republike i Pokrajine, niti će ova Autonomija koja je sada itekako dovedena u pitanje u Vojvodini, da se bitnije promeni na bolje. Šta više, možemo očekivati jednu drugu vrstu kretanja što se tiče autonomije, jer već se priča o tome naveliko da se dovodi u pitanje i Statut.
Dakle, mi smo krenuli putem da se u potpunosti derogira autonomija Vojvodine, i to je fakat. Dakle, govorim o činjenicama. Imamo Ustav sa prevelikom glavom i premalim telom, koji je zamrzao Srbiju u prostoru i u vremenu. Evo nam prilike gospodo iz vladajuće koalicije, hajde odlučite se, neka to bude vaša politička volja da krenemo ka ustavnim reformama.
Vi u opoziciji imate dovoljno snage koja će podržati tu Ustavnu reformu. Evo nama dve trećine podrške, da bi se zaista promenio Ustav, i u tom slučaju, moći ćemo da promenimo i sve one odredbe Ustava koje trenutno Srbiju koče, koje trenutno ne dozvoljavaju Srbiji da se modernizuje, da se reformiše i da se promeni, u tom smislu da dođe i do nekog ekonomskog napretka.
Kada govorimo o Vojvodini, u smislu njenog daljeg razvoja, ja ne znam zaista kako vi mislite da se uopšte Vojvodina održi, a kamoli razvija, ako nema svoju imovinu – a nema je, ako nema izvorne prihode – a nema uglavnom, a nema pri tom ni mogućnosti da se izbori za svoja ustavna prava u smislu finansiranja iz člana 184. stav 4. Ustava Srbije. Dakle, sa ovakvim kapacitetima koji se Vojvodini omogućavaju, nema ekonomskog razvoja, nema ekonomskog napretka. Dakle, ne može se očekivati od Vojvodine da značajnije promeni ekonomsku situaciju u Vojvodini.
Dakle, evo nama prilike, ukoliko se zaista ozbiljno misli oko toga, da se Srbija evropeizuje, hajde onda da promenimo Ustav. To ostaje kao otvoreno pitanje, otvorena mogućnost, a zavisi samo od ozbiljne političke volje činilaca političke scene Srbije.

Hvala.
Izvinjavam se što moram sa ovog mesta da vam odgovorim pošto nemam potpredsednika, koji bi me zamenio u ovom trenutku, postoji donekle jedna razlika u nastupu tokom moje posete Parlamentu Vojvodine, jer sam ja tamo išao kao predsednik Skupštine Srbije, koji je predstavljao Narodnu skupštinu i govorio o temama koje su od interesa, da kažem, za čitavu Skupštinu.
Ispred Skupštine Grada Beograda, predstavljao sam svoju stranku, jer ja sam narodni poslanik, jedan od jednakih, i potpredsednik svoje stranke, predsednik njenog gradskog Odbora, koji je pred Skupštinom Grada Beograda izneo legitimne političke stavove svoje stranke i mišljenje zašto smatramo da beogradska vlast nije dovoljno dobra. U tom smislu postoji razlika u nastupanju pred predsednika Skupštine i predstavnika političke.
Međutim, što se tiče gesta, gestovi su gestovi, a stavljanje ovog zakona dnevni red, svakako je jedan od proizvoda moga razgovora sa gospodinom Pastorom, čiji su me argumenti ubedili da je, između ostalog, jedan od normalnih načina funkcionisana da ovaj zakon dođe na dnevni red.
Ko će glasati za njega na ovakav ili onakav način, to je stvar volje narodnih poslanika i to svaki narodni poslanik u ovoj skupštini ima svoju volju i slobodan je da u skladu sa svojim uverenjima o tome glasa.
Samo sam hteo da ovo pojasnim, jer ne smatram da isti nastup predsednika Narodne skupštine i predstavnika političke stranke, a mislim da i predsednik Narodne skupštine ima pravo da zastupa političku stranku kojoj pripada, jer predsednik Narodne skupštine se bira iz redova narodnih poslanika, koji su članovi određenih poslaničkih grupa.
Reč ima gospođa Popović. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedniče na pojašnjenju vašeg nastupa u formi predsednika Skupštine Republike Srbije i u formi člana jedne političke stranke, ja to mogu da razumem. Ali poenta je u tome da nije dovoljno da bilo ko od funkcionera iz Republike, odnosno iz republičke vlasti, ode do bilo kog Pokrajinskog organa, do bilo koje Pokrajinske institucije. To nije dovoljno. Mnogo ozbiljnije treba da se uredi taj odnos centralne vlasti prema Pokrajinskoj vlasti, zato sam ja govorili o jednoj institucionalizaciji, koja jednostavno ne može trenutno da se primenjuje iz tog razloga, jer ovaj Ustav, još jednom ću ponoviti, koji je već u svom nastanku bio itekako kontroverzan, to onemogućava.
Dakle, jeste dobro to što vi stavljate na dnevni red ovaj zakon, ali neki od poslanika su već govorili o tome da se unapred zna da se zakon neće izglasati. Mi imamo mišljenje Vlade, dakle i Vlada predstavlja vladajuću koaliciju, koja jeste dala negativno mišljenje, a sve suprotno stavu iznetom u inostranstvu, gospodina predsednika Republike, Tomislava Nikolića.
Dakle, tu dolazimo u neku vrstu privida, iluzija. Nemam ni ja iluzija o tome da ćete zaista, vladajuća koalicija, izglasati ovaj zakon. Nemam iluzija zato što je jasno da još uvek stoji taj neki problem između centralne i pokrajinske vlasti.
Znate, taj politički koncept visoko centralizacije države je pokazao svoju pogubnost i pokazao je koliko je neodrživ. Evo nam prilike da promenimo to. Evo prilike da decentralizaciju dignemo na viši nivo, sa deklarativnog na jedan sadržinski nivo.

Hvala.
Ta reč je sledeći prijavljeni gospodin Dejan Mihajlov. Izvolite.