Gospodine Risitičeviću, želim da kažem da u odnosu na niz vaših navoda ne mogu da se izjasnim, jer mislim da ne poznajem detalje o kojima vi govorite, niti iz ove daljine mogu da vidim fotografije, niti je moje da se upuštam u to šta je na tim fotografijama. Nemojte mi dodavati ili možete.
Ponovo vam kažem, ako mislite da je zloupotrebljen javni novac, onda se zna kako se postupa. Nisam ja taj koji može da češlja papire, kao što nije predsednik Narodne skupštine Republike Srbije taj koji može da prečešlja papire o poslovanju bilo koje republičke institucije. Zna se ko to može da uradi. Nemam ništa protiv. Danas već možda sedmi, osmi put kažem – ako neko misli da je došlo do zloupotreba, treba da se proveri i ako se ustanovi da je to stvarno tako, onda treba da se povuče potez.
Ono što moram da kažem je da je Skupština AP Vojvodine svake godine, podvlačim svake godine, razmatrala i usvajala izveštaj o izvršenju budžeta i završni račun AP Vojvodine. Budući da je Fond za kapitalna ulaganja indirektni budžetski korisnik, izveštaj tog fonda je svake godine bio deo izveštaja o trošenju budžetskih sredstava. Svake godine je bio na klupama poslanika. Oni su se izjašnjavali, oni su raspravljali o tome.
Danas imamo sumarni izveštaj od 1.600 strana u odnosu na sve detalje i to isto tako na dnevnom redu. Isto tako, moram da vam kažem da je od strane DRI izvršena kontrola trošenja javnog novca. Ta kontrola je rađena više od godinu dana. Imali smo zapisnike. Te zapisnike smo proučili. Bilo je primedbi. Po tim pitanjima su pokrenuti postupci u prekršajnom procesu. Ali, mislim da ako se razgovaralo o jednoj temi, a to je pitanje poštovanja člana 184. stav 4, ako o tome treba razgovarati, onda nakon toga što nema više argumenata ne može se reći – onaj koji je nastupio u ime predlagača ima klempave uši. Mislim da se moramo držati teme i unutar te teme razgovarati, a sve ovo ostalo, mislim da ima načina. Vi znate načine kako se to može potvrditi. Hvala.

Gospodine Rističeviću, mislim da nemate osnova za repliku.
(Marijan Rističević, s mesta: Svi su imali, samo ja nemam.)
Mislim da je gospodin Pastor bio potpuno jasan. Gospodin Pastor je bio decidan. Stvarno ne vidim osnov za repliku na njegovo izlaganje.
(Marijan Rističević, s mesta: Biću i ja decidan.)
Izvolite.

Gospodine Pastor, izuzeo sam vas od svih ovih dešavanja o kojima sam pričao.
Dakle, da li će nadležni državni organi voditi istragu ili ne, to ću ostaviti nadležnim državnim organima. Ali, kao javnom delatniku, kako to u Vojvodini vole da kažem, moja dužnost i obaveza je da problem koji građini i građanke Vojvodine imaju iznesem u domu, u Skupštini u kojoj sam izabran kao poslanik sa teritorije AP Vojvodine.
Već sam rekao da sam među prvima aplicirao za Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu, još 1990. godine, kada je to bilo izuzetno opasno. Vaš potpredsednik Vlade je tad nosio majicu – bio sam na Ravnoj Gori, a danas traži internacionalizaciju vojvođanskog pitanja. Ni to mi ne smeta. Mislim, smeta mi, ali ne smeta mi od njega.
Pitanje Ustava je takođe dvosmerno pitanje. Sa jedne strane hoćemo da poštujemo Ustav Srbije, kada je u pitanju novac koji treba da dobijemo, a sa druge strane, kada Ustavni sud donese neke odluke, taj vaš vrli potpredsednik Vlade, o kome sam govorio, preti internacionalizacijom Vojvodine, iako se jasno vidi da je njemu novac u prvom planu, stoga što sam vam već objasnio. Čovek nosio majicu i ja je nisam nosio. Kaže – bio sam na Ravnoj Gori. Sada je neki vrli veliki zagovornik nezavisne Vojvodine, odnosno traži internacionalizaciju.
Jasno sam vas izuzeo iz ovoga i rekao da mislim da vi sa ovim nemate ništa i da je to pre svega proizvod onog lošeg društva koje je danas ovde pokušavalo samodeklarativno da podrži, a posle utekao i pobegao sa ove sednice. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedničke Skupštine Vojvodine, kao Vojvođanin, a prvenstveno kao građanin Srbije, hoću odmah na početku diskusije da kažem da niko ne može da krši Ustav. Svi moramo da poštujemo Ustav. Sve ovo što budem kasnije rekao ne želim da se protumači kao moj stav i Romske partije da smo protiv toga da Vojvodina dobije 7% od budžeta. Dakle, tu su stvari vrlo jasne.
Ono što mislim da je dobro, da se otpočeo jasan dijalog između pokrajinskih i republičkih vlasti, da taj dijalog treba da negujemo, da bez obzira na odluku koju Skupština bude donela ovih dana po ovom pitanju, da moramo da budemo istrajni i da u narednom periodu zaista ustrojimo državu onako kako treba, a jedno od ključnih pitanja jeste i pitanje finansiranja AP Vojvodine.
Dobro je što ste vi danas ovde, jer vi stvarate jednu pozitivnu atmosferu. Ne bi bilo dobro da je kan nekakve nesreće ovde recimo neka osoba koja je šef nekakvog poslaničkog kluba, koja je bila u stanju da 2008. godine, kada smo takođe tvrdili da treba da bude 7%, volšebno izbrisao sa liste kada smo bili sa njima u koaliciji.
To je odgovor kolegama koji su, nažalost, otišli i koji upoređuju stalno – ova strana pripada nekoj ideologiji, ova drugoj ideologiji, a šteta što nema njih ovde, pa ne mogu malo da pogledaju prošlost i ideologiju nekih svojih članova, ali to danas nije tema.
Međutim, onda je na volšeban način to precrtano i taj pojedinac u Skupštini Vojvodine je rekao da, Romi iako imaju koalicioni ugovor, ne treba da budu u Skupštini, ne treba da odlučuju o tih 7%.
Da li je to korektna nacionalna politika? Da li se to graniči sa fašizmom? Tada smo procenili da treba da prekinemo saradnju sa tom političkom strankom. Za razliku od te ...
(Predsedavajući: Gospodin Šajn, molim vas, ne može vam gospodin Pastor odgovoriti na to pitanje.)
Samo dozvolite, upravo govorim o tih 7%. Samo dozvolite, nisam postavio pitanje ...

Gospodine Šajn, morate me saslušati, molim vas. Niste vi postavili direktno pitanje, ali se po sebi nameće zaključak da vam treba odgovor.
(Srđan Šajn, s mesta: Nisam postavio pitanje, to je samo konstatacija. Govorim o činjenicama. Samo mi dopustite da govorim.)

Molim vas, saslušajte me. Molim vas da vodite računa, slušam vas dobro. Postavili ste veoma osetljivo pitanje i molim vas da sa mnom ne vodite raspravu. Pustiću vas da govorite, ali ne mogu da dozvolim da iskačete iz teme. Zato vas molim, vratite se na temu i nemojte dovoditi gospodina Pastora u neugodnu situaciju.
Izvolite.

Ako je onemogućeno političkom subjektu datog trenutka da govori o 7% finansiranja, u periodu od 2008. godine i to je jedan od razloga zašto mi nismo govorili, jer da smo onda sakupili političke subjekte koji su o tome želeli da govore o tome sigurno ne bismo danas posle toliko godina govorili ovde i konstatovali, i svima nama bilo jasno koliko se SVM iskreno borio za tih 7% i bili smo svedoci svih rasprava prilikom usvajanja budžeta, a sada nam neko govori, i tu sada vidite da jesam u temi, jer su onda trebali da prekinu ove kolege i onda nam neko govori – znate šta, vi ako danas nešto ne glasate, vi ste protiv Vojvodine. To nije tačno.
Tačno je da se unazad nekoliko godina, ne bih govorio ovo da gospodin Pastor, a pomoći ćete mi, gospodine Pastor, da li sam dobro čuo dve stvari o kojima ste govorili. Jedna stvar je bila da Vojvodina nije dobila novac. Svima nama je jasno ko je upravljao Vladom i novcima unazad četiri ili pet godina i zašto je Vojvodina osiromašena. Druga stvar o kojoj ste govorili, gospodine Pastor, jeste onaj ko ne ostvaruje svoja ustavna i zakonom garantovana prava, da je najverovatnije glup. Tu se sa vama slažem.
Mi da ne bi bili glupi, pre dve godine smo napravili ovo o čemu ste govorili i moram da se nadovežem na gospodina Marijana Rističevića, krivičnu prijavu protiv sekretara za informisanje, jer je iz tih 7%, iz budžeta Vojvodine za koji postoji odluka Skupštine Vojvodine, da mora da se finansira novinsko izdavačka ustanova "Tem", i to, u najmanjem iznosu, kako je bilo prve godine, sećate se vi kako smo obezbedili tada stalno finansiranje ustanovama, ali 7% se ne realizuje za te svrhe. To je ključ pitanja. Ne realizuje se 7% za te svrhe, i u tom listu izlazi članak koji kritikuje sekretara izvršnog veća za informisanje, i odmah se sledeće nedelje prekida informisanje.
Ključno pitanje koje danas želim da postavim, i ovo jeste pitanje, i ako budete ocenili gospodine predsedavajući kao pitanje, onda se tu slažem. Imamo dve mogućnosti. Jedna mogućnost jeste da, ukoliko mislimo da je neko uradio grešku ili kriminal, onda to treba da procesuiramo a ne da mu uskraćujemo sredstva. Tu se sa vama slažem. Ali, onda ne mogu da razumem i očekujem reakciju od vas, da u Skupštini Vojvodine napravite prvi potez, da posle toga Skupštine Republike Srbije napravi sledeći potez. Moje pitanje je – da li je realno da od tih 7%, bez jasne sudske odluke, bez jasnog sudskog rešenja, bez jasno podignutih krivičnih prijava, mi smo napravili prijavu, se ukine finansiranje jednoj ustanovi, a da nije ukinuta odluka Skupštine Vojvodine koja garantuje to finansiranje?
Da li je to realno? Da li je to održivo? Da li je to ustavno? Da li su to dva različita pristupa povodom iste stvari, onako kako nam datog trenutka odgovara?
Poslednju stvar koju želim da kažem, a ima veze sa 7% korišćenja budžeta je – da li je opština Kovačica od tih 7% trebala da pravi bazen ili da zapošljava radnike? Da li je Opovu trebalo da se kupi, predsedniku opštine koji nije bio u jednoj stranci, pa je odatle dobio finansiranje da bi prešao u tu stranku? Da li u Srpskoj Crnji, gde isto nije bio predsednik opštine, pa je bio tu, pa je morao da dobije sredstva da bi prešao tamo?
Dakle, postavljaju se vrlo ozbiljna pitanja, za koja vi lično niste krivi i meni je žao što to moram vama danas da kažem. To govorim najiskrenije. To najiskrenije govorim kao čovek, jer čoveka je ovde vaša partija postavila u Izvršno veće Vojvodine, koga cenim kao jednog od najvećeg stručnjaka za Upravu, ne samo u Srbiji nego i na evropskim prostorima, vrlo jasno je rekao da, ukoliko njega pitam kao stručnjaka, on bi afirmativne mere u izvornom zakonu Vojvodine da mogu manjine da glasaju tih 7%, postavio sasvim drugačije.
Jesam za tih 7%, ali iz ove diskusije još uvek nisam dobio jasne argumente da mogu da opredelim svoje mišljenje, kao i mnoge moje kolege. Mislim da, bez obzira na odluku, iz svega ovoga treba da se iskoristi dobra volja predsednika Skupštine Srbije i predsednika Skupštine Vojvodine, da se nastavi taj dijalog, da u narednom periodu to pitanje rešimo na jedan ozbiljan i konstruktivan način, da ga ne politizujemo na taj način da danas ako ne glasamo za to, mi smo protiv Vojvodine, ili je neko separatista a neko je ne znam šta.
Mislim da je ova sednica povukla crtu, u tom smislu da smo govorili o nekim stvarima šta se dešavalo i da trebamo da nastavimo taj dijalog, i da jedino dijalog i dogovor mogu da nas izvedu iz ove situacije. Od vas danas očekujem pitanje, ili ću doći u Novi Sad po to pitanje da dobijem, ne morate danas da mi ga kažete, ali mislim da je to vrlo važno pitanje za kredibilitet Skupštine Vojvodine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Pavle Markov.

Poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, drage kolege, u prvom redu moram istaći da amandman na Predlog zakona o budžetu ima svoj legitimitet i potpuno je normalno da se jedna vlast, konkretno, ovde vojvođanska, bori da dobije što više sredstava, kao što svaka vlast radi. Međutim, uvek moramo da postavimo pitanje šta se krije i šta je pozadina određenih zakona?
Znajući ko čini izvršnu vlast u Vojvodini, a to se prvenstveno odnosi na DS i LSV i njihovu jasnu politiku dvostrukih aršina i prvenstveni interes pokrivanja svojih stranaka. Dolazimo do zaključka, što bi Banaćani rekli – ne laje kera sebe radi, već sela radi.
Pomenuta koalicija je skoro dve decenije na vlasti u Pokrajini i lokalnim samoupravama po Vojvodini. Silan novac se u istom periodu izdvaja za našu pokrajinu, međutim, građani Vojvodine veoma malo ili skoro ništa ne osećaju od ciljnih medijskih nastupa, samoreklamiranja i pozivanja na uspešne rezultate, i sada već čuvenu deklarativnu borbu za boljitak građana Vojvodine. Stanje u Vojvodini, kao očigledan produkt pokrajinske vlasti, u prethodnih 15 godina je očajno i to najbolje možemo da vam kažemo mi koji živimo tamo. Kao neko ko predstavlja severni Banat, reći ću vam da nekada gradovi, a sada nakon ovih silnih godina pokrajinske demokratske vlasti, opština kao što su Kikinda, Novi Kneževac, Čoka, Komšijska Senta, Ada, Mol, Kanjiža skoro pa nestaju sa mapa Vojvodine i Srbije.
To je najbolji dokaz da novac koji dolazi u pokrajinsku kasu odlazi ogromnim delom na tzv. stranačke kombinacije, preliva se na stranačke funkcionere uvezane biznismene čiji je jedini zadatak održati DS i samoproklamovanog pokrajinskog ktitora sa sve potpisanim tablama. Odakle žute kese i silni kamioni puni robe koji se dele pred svake izbore? Odakle punktovi na kojima se za 2.000 dinara vrši otkup glasova? Iz koje kase to ide?
Ovim primerima, želim vam usmeriti zaključak današnjeg glavnog problema u zahtevu pokrajinske vlasti putem ovog amandmana, a to je legitimitet i autoritet onih koji danas traže dodatni novac iz centralnog budžeta. Naravno, osim vas, gospodine Pastor, kako da verujemo u opravdanost zahteva i tvrdnje o ispravnosti zahteva kojim se traže budžetska sredstva kada pokrajinska vlast sve vreme radi netransparentno i mimo svih kontrola. Cela Vojvodina bruji o dugogodišnjim nezakonitostima rada pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja, kao najvećeg investicionog korisnika budžetskih sredstava.
Da li građani Vojvodine i Srbije znaju da je u proteklih sedam godina rada pokrajinskog Fonda i ogromnih novčanih sredstava koji su prošli kroz isti fond postoji samo jedan ozbiljan izveštaj o trošenju istih? Da li znaju da je tokom svih ovih godina i zakonske obaveze sprovođenja javnih nabavki samo nekoliko nabavki sprovedeno u otvorenom postupku? Sve ostalo u restriktivnom i pregovaračkom postupku. Gde su i kako potrošena silna sredstva za javna ulaganja, svima nama ostaje samo da maštamo.
Građani severnog Banata su u proteklih sedam godina videli samo par pokrajinskih investicija i to nikako pod nazivom kapitalne. Od tih par investicija, navešću samo jednu kao primer - Sportska hala od 1.600 kvadratnih metara u selu Mokrinu kraj Kikinde, koja je pre pet godina, kada je započeta, procenjena na 47 miliona dinara, što i jeste njena realna vrednost. Posle toliko godina hala i dan-danas stoji nezavršena. Cena je dostigla iznos od 120 miliona dinara, a ona nema status sportske hale, već školske sale. Skoro pa bi za isti novac mogli izgraditi Medison skver garden usred Banata. Kako u amandmanu o dodeli dodatnih sredstava Pokrajini stoje politički interesi, navodim vam činjenicu da je pokrajinski ktitor Bojan Pajtić zvanično otvorio ovaj objekat pred izbore, iako i dan-danas nema upotrebnu dozvolu, nema grejanja i sama sala gubi svoju svrhu i pretvara se u još jedan spomenik ljudske gluposti.
Ostale dve investicije u severnom Banatu, možete samo da pretpostavite, asfaltirani prilazni putevi ka mostu kod Ade koji su godinu dana nakon završetka postali nalik bojnom polju ili asfaltiranje kaldrme u ulici Đure Jakšića u već pomenutom Mokrinu i to 1.800 metara za iznos od 54 miliona dinara. Sledećeg primera i nema i zato pitamo pokrajinsku vlast – gde su naši novci? Ovaj zahtev koji je usmeren prvenstveno od strane pokrajinske DS i LSV ima osim karaktera dvostrukog aršina i licemerni karakter. Naime, pokrajinska vlast se sada zdušno bori za poštovanje Ustava Republike Srbije, a nedavno su taj isti Ustav flagrantno pogazili donošenjem odredbi Statuta Vojvodine suprotno Ustavu, što je kasnije zakonom potvrđeno, a pre par meseci odlukom Ustavnog suda dokazano kao neustavno ponašanje. Na sve to, čuli smo stav pokrajinske vlasti o nepoštovanju Ustava, a danas ti isti se pozivaju na Ustav.
Ne zaboravimo da pitamo i podsetimo pokrajinsku vlast – zašto se ovako zdušno nije borila za ovakvo tumačenje 7% budžetskih sredstava u vreme Vlade Mirka Cvetkovića? Zašto se oglasila tek na kraju četvrte godine mandata prethodne vlasti? Posle svega, jasno je da je za njih ovo političko pitanje, pokušaj napada na novu republičku vlast bez ikakvog osnova i bez ikakvih namera borbe za interes građana Vojvodine. Jasno je da SNS i ja kao poslanik iz severnog Banata ne samo da nećemo podržati predložene amandmane na Predlog zakona o budžetu RS za 2013. godinu, već ovim putem javno tražimo da se ubrza ispitivanje svih sredstava koja su do sada dodeljivana pokrajinskoj Vladi, a posebno na rashodnoj strani i da se time otklone sve sumnje u potrošnju istih. Hvala lepo.