Poštovane dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege, mada nas ovoga puta nema baš puno u sali, ali nadam se da će i ostali pristići, na dnevnom redu su izmene Zakona o autorskim pravima.
Želim u startu da zahvalim kolegama koje su govoreći o ovom zakonu naglasile da je to predizborno obećanje URS. Verovatno ne bih počela govor sa takvom konstatacijom, ali obzirom da su se svi potrudili da to istaknu, želim da im zahvalim, imajući u vidu činjenicu da su govorili kao da su dobili "mesidž boks" od moje stranke. Da, to jeste predizborno obećanje URS i ne vidim ništa loše u tome da političari u Srbiji ispunjavaju svoja obećanja. To jeste cilj kada preuzmete odgovornost u određenoj oblasti.
Ovo nije samo predizborno obećanje URS. Želim da kažem da ova vlada radi kao tim, radi zajednički i da svaka stranka u ovoj vladi namerava da ispuni svoja predizborna obećanja. Razumem da to možda zvuči čudno. Razumem da neki poslanici, oni su tako i rekli, da govorimo, da radimo kao da će sutra biti izbori. Da, to jeste jedna od osnovnih ideja i moto ove vlade, a to je da sva predizborna obećanja u što kraćem roku budu ispunjena i da sve politike koje smo obećali građanima budu sprovedene. Mi to apsolutno doživljavamo kao kompliment.
Što se tiče brojnih primedbi koje su kolege imale na zakon, želim da kažem da postoje amandmani na ove zakone i da će neki od tih amandmana biti verovatno usvojeni, kao što se u dobroj praksi dešavalo i tokom prethodnih dana dok smo razgovarali o ekonomskim zakonima.
Jedan od mojih kolega je juče rekao da to kada se amandmani usvajaju, da to onda znači da zakon nije dobar i da Vlada nije pripremila dobar zakon. Upravo suprotno, kada se amandmani usvajaju u Skupštini, to onda znači da Skupština radi svoj posao, to onda znači da Vlada i Skupština imaju pravi odnos koji je definisan samom suštinom demokratskih procesa u našoj zemlji.
Da se podsetimo, Skupština nije ovde produžena ruka Vlade, Skupština nije ovde da glasa po definiciji, odnosno skupštinska većina, za ono što je predložila Vlada. Skupština je ovde da unapređuje, poboljšava predloge Vlade i ona jeste zakonodavac, dakle, odgovorna za zakone koje donosi. Zbog toga je jako dobro da se amandmani u Skupštini usvajaju.
Što se tiče primedaba o usklađenosti zakona sa pravom EU, takođe, želim da naglasim da ovo sasvim sigurno nije Vlada koja će osporavati put naše države ka EU. Upravo suprotno, ovo jeste Vlada za čijeg mandata će biti započeti pregovori sa EU. Ova vlada neće učiniti ništa da to bude osporeno. Ovaj zakon svakako nije na tom putu. Ovaj zakon jeste upravo na putu evropskih integracija i olakšavanja poslovanja u Srbiji, ali i poštovanja autorskih prava.
Zašto ovaj zakon nije protiv autora? On definitivno nije protiv autora zato što će autori dobiti sređenu oblast u kojoj rade, zato što će dobiti više novca za svoja autorska dela i izvođenja i zato što će tačno znati koja su njihova prava i koji je deo novca koji njima sada pripada. Do sada to nije bilo tako. Do sada je ova oblast bila prilično neuređena uprkos postojanju zakona i postojale su nakon kontraverze. Neko je već naveo neke od njih, kao što je recimo "Egzit", a pomenula bih i jedan drugi sjajan festival sa juga Srbija, a to je "Nišvil", gde takođe izvođači sami izvode svoja dela, a nakon toga organizatori moraju da plate ogromne sume za autorska prava. Kako kaže jedan od organizatora – ispada da autori plaćaju sami sebi.
Takođe, moram da kažem da je bilo velikih sukoba između organizacija koje štite autorska prava i samih autora, da smo mogli po medijima, štampi, internetu da pratimo brojne rasprave na tu temu. Evo, dobila sam dozvolu od jedne grupe autora da mogu i da ih pomenem, a to je poznata grupa "Sars", koja izvodi svima dobro poznatu numeru "Buđav lebac", koja je, kako smo svi mogli da pratimo u medijima, za svoja autorska prava dobila 16,5 dinara naknadu, za numeru koju svi napamet znamo, koju znaju sva deca u Srbiji i koja se sluša preko svih medija. To je način na koji su štićena autorska prava. To nije dobro i to tako ne može da bude.
Oni su od organizacije koja je trebalo da štiti njihova prava dobili podatak da je njihova numera na jednom od beogradskih radija izvođena jednom, a od samog tog radija dobili su podatak da je ona izvođena više stotina puta, što znači da je postojao potpuni nered u tome koliki je broj izvođenja, kolike su naknade, ko ih ubira, kako se plaća autorima, koji autori dobijaju. Dakle, tu je vladao, mogu slobodno da kažem, jedan nered i haos koji će ovim zakonom biti u potpunosti otklonjen.
Sa druge strane, Unija poslodavaca takođe je imala brojne primedbe, smatrajući da apsolutno ne postoje uređena pravila o tome koliko naknadi treba da plaćaju i kome tu naknadu plaćaju, pa je bilo brojnih komentara sa njihove strane, bilo je i protesta od strane ugostitelja u Beogradu, koji su izražavali svoje nezadovoljstvo postojećim stanjem.
Recimo, jedan predstavnik Unije poslodavaca kaže: "Građani nisu informisani dovoljno da bi se odbranili od bezakonja koje se sprovodi pod parolom zaštite autorskih i srodnih prava, reportoar koji zastupaju ovlašćene organizacije trebalo bi da bude javan, da svi znaju za koje tačno muzičke numere treba da plate naknadu. Ovako ispada da oni zastupaju svu muziku sveta, a to kome su, od kada postoje, uplatili tu naknadu, proglasili su poslovnom tajnom", kaže ovaj sagovornik.
Kada su ugostitelji protestvovali, jedna sagovornica, vlasnica jednog ugostiteljskog objekta je rekla ovako: "Mi svi puštamo, uglavnom, internacionalnu muziku, da puštamo domaću znali bismo, imali bismo bolji uvid, jer se plaća našim autorima i jednostavno smatramo da je to preveliki iznos i želeli bismo da dobijemo izveštaje gde taj novac ide".
Ovo su bili problemi zbog kojih je trebalo rešiti neka pitanja u ovoj oblasti. Kao što sam rekla, ovo nije zakon protiv autora, na protiv ovo je zakon za autore, koji poboljšava trenutnu situaciju za njih. Takođe, ovo jeste zakon koji je u korist privrede Srbije.
Za autore, autori će tačno znati koliko novca treba da dobiju, zato što ovaj zakon uvodi obavezu elektronskih košuljica, koji će svaki mediji u Srbiji morati precizno da vodi. Znaće se koliko koji mediji pušta koju numeru i koliko za to treba da plati. Svaki izvođač će moći da prati koliko je njegova muzika izvođena. Osim toga, RRA će biti u obavezi da od januara sledeće godine, vrši kontrolu ovih izvođenja i punu evidenciju, kako bi autori mogli da imaju potpuni uvid u čitavu ovu situaciju.
Ono što ovaj zakon donosi privredi, o tome smo već puno govorili, privredi se donosi to da se sada za male zanatske radnje u potpunosti ukida obaveza plaćanja tzv. muzičkog dinara. Smatramo da je to potpuno u redu. Zašto bi neki obućar u Lebanu plaćao naknadu za muzički dinar? On možda i ne sluša muziku. Ako je sluša, onda ona sigurno nije u svrhu obavljanja njegove delatnosti. Jer, složićete se, niko u obućarsku radnju ne dolazi da bi slušao muziku, niti muzika podstiče na bilo koji način njegovu delatnost. S toga smatramo da je potpuno besmisleno da male zanatske radnje, koje nemaju nikakve veze sa muzikom, plaćaju muzički dinar.
Ovim će veliki broj malih zanatlija širom Srbije biti oslobođen ove obaveze i moći će da obavlja svoju delatnost, uz mogućnost da nešto i zaradi. Verujte, u mnogim krajevima Srbije, to je gotovo nemoguće.
Takođe, uvode se i promene kod ugostiteljskih objekata. To jesu oni objekti čija je delatnost povezana sa muzikom, u kojoj ljudi, između ostalog, i dolaze da bi slušali muziku, ili muzika doprinosi obavljanju njihove delatnosti. Ali, ovde se takođe uvode i kriterijumi koliko će se plaćati, u zavisnosti koliki je to objekat, koliko ljudi dolazi u njega, koliko ljudi praktično sluša tu muziku i konzumira, a isto tako, i u zavisnosti od toga gde se taj objekat nalazi. Ne mogu biti iste naknade za neki mali kafić u Lebanu, u mom kraju, ili neki veliki ugostiteljski objekat u centru Beograda.
Moram da vam kažem da, recimo, mogu da postavim i nagradno pitanje – koliko košta kafa u Lebanu? Verujte mi, iznenadili biste se. To ne prelazi sumu od 20, 30 ili 40 dinara, u zavisnosti od toga koji je objekat u pitanju. Prosto, nemoguće da jedan takav kafić površine, recimo, do 50 metara kvadratnih treba da plati, po sadašnjem zakonu, tri hiljade dinara za izvođenje muzike. Sada će to biti značajno smanjeno i objekti do 50 metara kvadratnih će plaćati 45% manje, skoro 50% manje nego što su plaćali do sada, i to je negde oko 1.700 dinara.
Ovo su neke najznačajnije novine koje zakon donosi. Duboko verujemo da je to, pre svega, za korist autora, ali isto tako i u korist privrede Srbije. Sa uverenjem da to zaista jeste od opšteg interesa URS će, ispunjavajući svoja predizborna obećanja, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Replika, Aleksandar Jugović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče.
Gospodine ministre, kolege i koleginice, moram replicirati prethodnoj govornici iz G17 plus. Ne mora da znači da je nešto dobro, samo zato što je vaše. Samo mali ljudi misle da istorija počinje od njih.
Vi ste počeli sa izlaganjem time, da su ovde pojedine opozicione stranke hvalile vaš zakon, a to nije istina. Mnoga zakonska rešenja i predizborna obećanja vaše stranke i drugih stranaka u ovom parlamentu su pretrpele izmene posle dve do tri godine, a i kampanje pojedinih političkih stranaka se svode, u poslednje vreme na to, da predlažu ukidanje svega onoga što su oni proizveli kao zakonska akta. Recimo, ukidanje fiskalnih kasa.
Rekao sam da će, kao što je bilo sa Zakonom o informisanju, kao što je bio slučaj ili kao što će biti slučaj sa Zakonom o prenosu transfernih sredstava lokalnim samoupravama, i ovo predizborno obećanje koje se sprovodi u delo, a to je i ministar potvrdio, samo zato što je predizborno obećanje, biti predmet drugačijeg sagledavanja, promene teksta zakona u nekom sledećem periodu. Niko ne spori vašu želju da Srbija, ili da vi povedete Srbiju putem EU, ili da nastavite put evropskih integracija, ali to nije garancija da ovaj zakon nema elemente protivevropskih vrednosti, a o tome govori i direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, o tome govore mnoge međunarodne institucije i nemojte pogrešno da tumačite izlaganja poslanika, poslaničkog kluba SPO-DHSS, imaćete podršku, to sam uvek govorio u prethodnim izlaganjima, za sve što je dobro. Dogovorili smo se da ovaj zakon promenimo, odnosno određene odredbe zakona koje se isključivo tiču interesa autora.

Vreme, gospodine Jugoviću.
Gospodin Predrag Marković, kao ovlašćeni predstavnik.

Molim vas, povodom pominjanja poslaničke grupe, još jednom da podsetim,  da ova vrsta zakona, jer i kada je donošen zakon, učinili smo ogroman iskorak kao država u prepoznavanju i identifikovanju problema, ali, u pitanju je proces. Svaka vrsta primedbe, kada neko obrazlaže, kao u ovo slučaju, gospođa Plavšić, obrazlaže svoje stavove za podršku izmenama i dopunama jednog zakona, podrazumeva da je to sastavni deo jednog procesa i nema razloga da optužujete ma koju poslaničku grupu što je sposobna da ispuni predizborna obećanja.
Molim vas, pozitivno je kada je neko sposoban da ispuni predizborna obećanja. Nema razloga tolikoj fascinaciji, toj sposobnosti, da verujete da to što oni ispune, nikada neće biti promenjeno. Biće, naravno. Hvala vam.

Gospođo Plavšić, vi odustajete? (Da.)
Hvala.
Narodni poslanik Borislav Stefanović, nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Danas raspravljamo o jednom predlogu zakona o izmenama i dopunama koji reguliše jednu oblast života koja je bila, možda u zapećku, usled velikih trvenja i velikih krupnih dešavanja koje su se nadvile nad životima svih nas, u oblasti koja se tiče autorskih prava.
Moram da kažem da pokušaj za sređivanje stanja u toj oblasti autorskih prava nisu urodili plodom, već su, naprotiv, naneli jednu zaista veliku štetu većini ljudi koji se bave svojim poslom, recimo, zanatlijama, onima koji žive od svog rada sa svojih 10 prstiju, tako da smo došli u situaciju da kreatori ekonomskog okruženja u kojem živimo svi, oni koji su vršili vlast 12 godina, počeli su da brinu o tom tek sada, kako žive ljudi u stvarnom životu. I naknadna pamet je bolja nego nikakva pamet, pa je i meni drago, meni kao članu Pokreta socijalista, a svim građanima, što su se neki pojedinci nakon 12 godina dozvali pameti. Počeli su da brinu o tome kako to da se nametne neki naknadni porez ili namet običnom frizeru ili automehaničaru koji u svoj radnji ima tranzistor.
Draga gospodo, vi koji ste vršili vlast u prethodnih 12 godina, izgubili ste vlast upravo zbog gluposti koje ste nametali ovom jadnom, napaćenom narodu i zbog toga što ste ne vodeći računa o tome što se dešavaju krupne nepravilnosti, da ne kažem neku grublju reč, u oblasti privatizacije, u oblasti rasprodaje i rastakanja onoga što je stvarano radom generacija ljudi u Srbiji, našli ste jedan način da nametnete obaveze plaćanja nekih nadoknada sitnim ljudima, "sitnim", običnim ljudima koji žive od svog rada, auto-mehaničarima, frizerima, zanatlijama.
Nisam se javljao u zadnjih nekoliko nedelja, možda i mesec dana, ali sam sa velikom pažnjom slušao lamentiranje onih koji su vršili vlast 12 godina, kako roni suze zbog pogrešnih privatizacija, zaboravljajući jedno "Takovo", zaboravljajući "Swisslion", zaboravljajući mnogo toga što je privatizovano upravo od onih koji su njihovi članovi, zaboravljajući šećerane, zaboravljajući mnoge stvari koje su dovele do toga da Srbija danas ima potrebu za ostvarivanjem ideala pravde i pravičnosti. Ne kažem da će ovo biti jedan veliki korak u tom pravcu, ali oslobađanje onih ljudi koji žive od svog rada ovakvih nameta, kao što sam rekao frizera, zanatlija, auto-mehaničara, od jedne naknade da plaćaju muzički dinar zato što imaju tranzistor u svojoj radnji, zaista je nešto normalno.
Mi smo u toj nameri i sa tim zadatkom rešili da uvedemo malo više realnosti u život običnih ljudi. Sa tom namerom smo rešeni da podržimo Predlog zakona koji ima taj cilj, a to je normalizovanje rada države ili iznalaženje nekih drugih načina za punjenje budžeta, a oslobađanje od nameta koji ne predstavljaju nikakav pozitivan napredak ka civilizovanom društvu kakvo ste vi, rečima, hteli da stvorite.
Pored toga, stvorene su dve, tačnije stvoren je paralelizam u naplati tih nadoknada za naplatu muzičkog dinara, pa su te dve organizacije koje su vršile naplatu stvarale vrlo neprijatne situacije. Ako je od 2005. do 2011. godine čak 30.000 sudskih postupaka povedeno po osnovu ovih ne naplaćenih autorskih prava, ako je zatvoreno ili blokirano preko 25.000 računa, procenite kakav je efekat vašeg vršenja vlasti za ovo vreme.
Moram da kažem jedan primer da su ljudi, pojedinci, za koje ja znam, dovođeni u neprijatnu situaciju, da su bili hapšeni po prijavama OFPS, a od strane policije po zahtevu za asistenciju od Privrednog suda iz Niša, da bi se pojavili na ročištu pred Privrednim sudom, na kome je utvrđeno da ne postoji odgovornost. Da ne zalazim sada u detalje, bilo je primera da su raskinuti ugovori, da jedna organizacija nije više bila u funkciji, ali da su se redovno vodile evidencije o potrebi naplate tog stanja. Bivša direktorka, u pitanju je osoba ženskog pola, je bila uhapšena, čak je prenoćila u policiji po prijavi OFPS. To je jedan od razloga zbog čega ću ja lično, kao poslanik socijalista u okviru poslaničkog kluba SNS, podržati ovaj pokušaj za normalizaciju stanja u Srbiji, jer zaista nije bilo normalno da se običnim ljudima, zanatlijama, po treći put kažem, auto-mehaničarima, vodoinstalaterima, serviserima kompjuterske opreme, TV mehaničarima, naplaćuju nekakve nadoknade za realizaciju autorskog prava.
Sa druge strane, nemojmo da mislimo ili nemojte misliti da će autori biti oštećeni ovakvim predlogom zakona ili ovakvim izmenama zakona. Vodilo se računa u tom pravcu i o tome. Ako kroz istoriju pogledamo na koji su način autori bili tretirani od strane svoje države, nekada su o njihovom životu brinule mecene. Možda su oni koji su vršili vlast 12 godina sebi možda dali za zadatak da budu mecene autora koji bi bili njihovi poslušnici. To nije bilo dobro. To nije dobro. Ljudima treba omogućiti da žive od svog rada, pa bilo da se oni bave nekim zanatom, bilo da su autori muzičkih dela.
Zbog toga jedno centralizovano vršenje naplate korišćenja njihovih autorskih dela jeste dobro. Taj paralelizam koji je postojao u naplati tih naknada je izbačen iz prakse i sada će to vršiti samo jedna organizacija koja ima dugu pedesetogodišnju tradiciju, a to je SOKOJ. Zbog svega toga, a u smislu normalizacije stanja u Srbiji, podržaćemo ovaj predlog zakona i nadamo se da će on vrlo brzo dovesti do konkretnih rezultata u životu svih nas. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, poštovani ministre, očigledno se pred nama nalazi zakon koji treba da pomiri dve stvari. Jedna stvar su prava koja imaju sami autori. Sa druge strane jesu namere Vlade Republike Srbije da stvori jedan drugačiji ambijent, da malim i srednjim preduzećima, naročito zanatskim radnjama, pomogne. Džabe nam, sa jedne strane, ako imamo umetnike koji stvaraju, a sa druge strane, nestane iz Srbije onaj deo stanovništva koji se bavi zanatskom delatnošću, pa onda ne mogu da plate ono što sada plaćaju.
Za mene je ovo rešenje jedan kompromis koji odgovara datom trenutku u kome se Srbija nalazi. Mi sigurno ne možemo da govorimo na isti način kao i ekonomski razvijene zemlje, jer tamo je drugi ambijent, tamo se na drugi način promišlja. Imao sam, sticajem okolnosti, mogućnosti da 10 godina živim u Austriji, da vidim na koji način tamo žive zanatlije, na koji način žive ovde. Međutim, verujte to su ogromne razlike. U tom smislu, trebamo da pronađemo malo drugačija rešenja, nego što imaju oni.
Kada govorimo o autorskim pravima i o njihovim vlasnicima, onda prvenstveno hoću da kažem da mi moramo da uradimo jednu vrlo bitnu stvar i da unutar tih strukovnih organizacija, koje vrše raspodelu sredstava, pokušamo da napravimo red, jer i tamo vladaju neke strukture koje nekim svojim miljenicima daju malo više para nego što treba, a onima koji su drugi ne daju ništa.
Dva konkretna predloga želim da vam predložim i da zajedno razmislimo o njima. Jedna stvar jeste da mi živimo u zemlji, u Srbiji, gde imamo ozbiljnu krizu kulturnog modela i gde treba da postavimo svi sebi pitanje – da li kroz ovaj zakon možemo da doprinesemo stvaranju jednog novog kulturnog modela, jednog kulturnog modela u kome će, recimo, srpska etno kuća ili etno kuća neke nacionalne zajednice da bude u drugačijem statusu kod plaćanja obaveza u odnosu na neku diskoteku koja očigledno, pretpostavljam po mišljenju većine nas, nije kulturni model koji treba da bude podstican u Srbiji?
U tom pravcu, hajde zajedno da razmislimo, da kada govorimo, da se naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograme u zanatskim radnjama ne naplaćuju, da to unesemo i u objektima od posebnog društvenog interesa. Ako su objekti od posebnog društvenog interesa, a to je u skladu sa Ustavom, jer Ustav govori ako postoji poseban društveni interes da onda mogu da se ograniče ova prava.
Za mene jeste poseban društveni interes ukoliko mi slušamo muziku u jednoj etno srpskoj kući, koja se bavi tom vrstom kulturne ponude i turističke ponude. Ukoliko budemo to podsticali, onda činimo nešto što Evropa radi. U Austriji, usput rečeno, imaju tradiciju kod njihovih tzv. vinskih kuća i i te kako podstiču iz budžeta i na drugi način život tih kuća koje predstavljaju njihovu tradiciju, koje predstavljaju ponude njihove kulture i Austrija je država koja ostvaruje velike prihode na taj način što svoju tradiciju prodaje na jedan ozbiljan način i to je njihova ozbiljna turistička ponuda.
Hajde da vidimo da li ćemo na ovaj način, recimo, da li u Idvoru, u opštini odakle ja dolazim, gde ima jedan salaš, gde je tipična ponuda srpske kuhinje, da li možemo da pomognemo da opstane taj lokal, ako im na ovaj način smanjimo te obaveze koje inače imaju i gde su ti ljudi na granici opstanka?
Druga stvar koja jeste i moje pitanje vama jeste kako se tumači geografski položaj? Da li je geografski položaj Beograd – Lebane ili je geografski položaj Knez Mihailova ulica, Bulevar i Molerova ulica? U tom smislu, ukoliko je usko tumačenje, pa onda govorimo o položaju Beograda i o položaju Lebana, onda imamo jedan ozbiljan problem da, recimo, u Knez Mihailovoj plaćaju zakupnine 5.000 evra a u Molerovoj plaćaju 300 evra, u Knez Mihailovoj naplaćuju kafu 250 dinara, a u Molerovoj 100 dinara, iako se isto nalaze u Beogradu, onda tu zaista činimo jednu nepravdu.
Ukoliko je takvo tumačenje, onda bi mogli to da ispravimo na taj način što bi pored elemenata geografskog položaja mogli da unesemo i elemenat cene po metru kvadratnom zakupnine i tu bi onda izvršili i te kako ozbiljnu diferencijaciju i unutar samih gradova i unutar samih opština i na taj način bi zaista bili jedan korak ka ostvarivanju onih ciljeva o kojima smo govorili.
Razlog zašto ću glasati za ovaj zakon u okviru poslaničke grupe SNS i kao predsednik Romske partije i poslanik te partije jeste da smatram da ovaj zakon jeste značajan korak unapred u ukupnom uređenju ovog pitanja, da to nije ostvarivanje apsolutnog zahteva kojim hoćemo da uredimo sve elemente i mislim da je ministar u tom pravcu upravo i govorio. U potpunosti podržavam vaš stav da ovih dan – dva, koliko god je moguće, to uskladimo sa određenim direktivama EU i na taj način uredimo još jednu dodatnu korekciju. U tom smislu su i bili moji predlozi. Hvala.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Gorica Mojović. Izvolite.