Da, naravno, replika. Neću se direktno obraćati nijednom poslaniku, ali videla sam da je koleginica sugerisala, ali pogrešno vam je sugerisala, moram da vam kažem. Dakle, ovde se radi o dugovima bolnica, a ko finansira bolnice, odakle se finansiraju bolnice? Naravno, iz Fonda zdravstva, to zna svaki građanin, ne mora da bude uopšte u zdravstvu. Dakle, kako se finansiraju bolnice? Normalno, iz Fonda zdravstva, a Fond se finansira tako što se ubiraju sredstva poreskih obveznika, preko poreskih uprava.
Proverite, molim vas, građani Srbije to odlično znaju. Ne postoji ni jedan direktor filijale Republičkog fonda zdravstva nigde u Srbiji koji je iz bilo koje druge stranke nego iz DS. Dakle, ovde se radi o dugovima bolnica i o dugu Republičkog fonda koji su napravljeni u Republičkom fondu, zato što Republički fond nije plaćao bolnicama ono što su one trošile da bi obezbedile zdravstvenu zaštitu građanima u određenim gradovima.
Molim vas da me niko ne proziva da ne znam o čemu govorim, jer ja uvek jako dobro znam o čemu govorim. Onda je kolega probao da se izvadi i da kaže – da, ali ko je prethodnih 10 godina upravljao Fondom. Vrlo jasno sam rekla koliki su bili dugovi 2010. godine, a koliki su dugovi danas. Znači, bili su pet milijardi, danas su 25 milijardi. Jeste, to je tačno, 13 milijardi bolnice i 13 milijardi duguje Fond, pa, molim vas.
Ako ćemo da idemo u detalje, tada su rokovi za isplatu lekova bili 60 dana, danas su 210 dana. Samo za jednu godinu participacija, znači ono što pacijenti sami plaćaju povećano je za jednu milijardu. Godine 2005. ovih dugova o kojima pričamo, konkretno dugova bolnica, uopšte nije bilo, bilo je nula. Znači, dugovi bolnica su bili nula, ako već na njima insistirate, a dugovi Republičkog fonda prema apotekama su bili pet milijardi. Znači, molim vas da se informišete o čemu govorite kada govorite, jer nemojte da ulazimo u takvu vrstu polemika.

: Zahvaljujem se.
Reč je tražio po Poslovniku gospodin Milana Kovačević.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege poslanici, povređen je član 106. – govornik može samo da govori o tački dnevnog reda što je prethodni govornik i rekao o tome.
Želeo bih samo da podsetim ovaj dom. Neosporno je da je narod 2000. godine hteo promene i to niko ne osporava. Ali, činjenica da niko narod nije pitao o transformaciji kapitala i privatizaciji. Privatizacija je urađena tako kako je urađena.

Moram da vas pitam kakve to veze ima sa ovom tačkom dnevnog reda?

Zato što je govornik i sam rekao u izlaganju da se uvoze lekovi iz BiH, Bugarske, itd. Činjenica je da se pokušava ovim zakonom da se uvede neki red i funkcionisanje u zdravstvu. Očigledno je da nije valjalo. To je i sam priznao u svom izlaganju i govoru. Činjenica je da nije ova vlast i aktuelna Vlada privatizovale "Zorku farm", "Galeniku" itd, određene firme koje su došle i dovedene do ovakve situacije kakva jeste, "Jugoremedija", itd. To su činjenice koje su neosporne.
Drugo, kadrovska politika u domovima zdravlja vođena je tako kako je vođena. Sledeće, određivanje specijalizacije određenih ljudi i kadrova je usko vezana sa Ministarstvom prosvete. To je opet vodio u prethodnom periodu neko 12 godina. Niko nije iz ove odborničke grupe učestvovao u tome. To su osnovne činjenične stvari koje su danas nepobitne. To su sami i priznali što je i činjenica i najlepše bi bilo da se inkorporiraju određene primedbe, ako ne kroz zakon, kroz određene amandmane da se poboljša ovaj zakon. Ne treba, gledajući tendenciozno, ja se slažem da je činjenica karcinoma ovakva i u ovakvom broju koliko jeste, ali niko ne pita zašto.
Mi smo imali bombardovanje 1999. godine, koje smo podržavali i tapšali, a danas ga se odričemo. Neke su umolili da se produži to bombardovanje još za koji dan. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč je dobio Nebojša Zelenović.

Zaista se zahvaljujem i neću dugo. Da se mi vratimo na našu temu i da manemo bombardovanje.
Dakle, o čemu se ovde radi? Moram ponovo da podsetim koleginicu iz URS, zaista se više neću javljati, dakle da ponovo podsetim, mi ovim zakonom o vraćanju duga, o preuzimanju duga, zapravo vraćamo ono što su direktori bolnica zadužili preko ugovora sa Fondom. To je ključno, dakle ne ono što je Fond platio, da li je ubirao doprinos, ili nije naplaćivao, kakve je postupke vodio. To su ljudi koji su zbog svoje megalomanije, zbog svoje pohlepe, zbog svoje, da kažem, menadžerske ambicije, zaduživali sopstvene ustanove koje vode, pa sad to moramo svi da platimo. To je suština. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima Dušan Milisavljević, kao ovlašćenog predlagača, predstavnika grupe.

Samo istine radi, dug koji je napravljen od 13,5 milijardi su napravili direktori zdravstvenih ustanova, ne samo sekundarnog, nego i tercijarnog nivoa. Nemojte da zavaravamo narodne poslanike i građane Srbije ko je napravio dug. U ime DS, upravo već nedeljama tražim da se jasno kažu imena tih direktora koji su napravili taj dug. Reći ću vam da su u Nišu bivši direktori Kliničkog centra i domova zdravlja i nekih drugih zdravstvenih ustanova pred izbore naprimali kadrove, tj. nemedicinsko osoblje, kako bi glasali za određenu stranku samo kako bi prešla cenzus. Zato što znam šta pričam, tražim odgovornost za te ljude, jer su bahatim rukovođenjem zadužili građane Srbije.
Znači, nije tačno da je gospodin Vuksanović, znači ne želimo nikoga da branimo bez pokrića, nije gospodin Vuksanović taj koji je pravio dugove, nije on rukovodio tim kliničkim centrima, nego su rukovodili kadrovi koji su postavljeni iz Ministarstva zdravlja. Još jednu aferu ponovo vratiti na površinu, aferu vakcina. Da li je samo gospođa Vukajlović zaslužila da sedi u tom zatvoru? Gospodine Vučiću, ispitajte i ovu aferu do kraja. Hvala.

Gospođo Plavšić, po kom osnovu se javljate?