Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovano predsedništvo, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je još jedna odluka vrlo važna za jačanje integriteta Narodne skupštine Republike Srbije, a i za jačanje civilizacijskih tekovina našeg društva.
Danas imamo Predlog odluke o obrazovanju Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Podsetiću samo na neke važne stvari koje je doneo prethodni saziv Skupštine Republike Srbije, to je Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od opšteg značaja, Agencija za borbu protiv korupcije i poverenici za rodnu ravnopravnost.
Ova komisija je prvi put obrazovana prošle godine, iako je zakonska obaveza postajala još od 2006. godine. Sastav ove komisije će biti tri člana iz Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu iz Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za zdravlje i porodicu.
S obzirom na značaj jedne ovakve odluke i što se tiče aspekta roda koji je vrlo važan koji sam hteo da stavim u centar pažnje svog izlaganja, podsetiću da, kao i većini zemalja u svetu, žene čine manjinu opšte zatvorske populacije. Zbog toga su sistemi izvršenja krivičnih sankcija, režimi u zatvorskim ustanovama skoro u potpunosti dizajnirani za većinsku mušku populaciju, počev od arhitekture zatvora, režima, uslova života, procedura o bezbednosti i upotrebu mera prinude objekata za zdravstvenu zaštitu, kontakata sa porodicom, rada i ostalih oblika tretmana.
Podsetiću da postoji samo jedan ženski zatvor i on se nalazi u gradu Požarevcu. Samo da vam kažem da je zgrada iz 1874. godine i zahvaljujući dobrom radu upravnice tog zatvora, unapređena je organizacija u samoj zatvorskoj ustanovi.
Ono što nedostaje, to je posao kontrole ove komisije. Potrebna je pomoć države u povećanju broja komandirica za otprilike 20% i razvoj postpenalne zaštite. To je ono čemu treba voditi računa.
Drugo pitanje, šta će zatvorenik ili zatvorenica nakon odlaska iz zatvora da radi, skoro je donet ovde Zakon o amnestiji, i sa čime će sve biti suočeni? Sa raznim izazovima, od porodice do društva, od teškoće da nađu posao, itd.
Vrlo je važno voditi računa o međunarodnim standardima ljudskih prava koje su primenjivane na zatvorenice. Na međunarodnom planu retko se ukazuje na specifičnost položaja žena, osuđenih na kaznu lišenja slobode. Svi postavljeni standardi o položaju zatvorenika uglavnom važe za oba pola. Čak i dokumenti koji regulišu samo ženska ljudska prava, na primer, Konvencija o eliminisanju diskriminacije žena i tehnička deklaracija i platforma delovanja ne sadrže odredbe koje se odnose na žene u zatvorima.
S obzirom na to da nema posebnih dokumenata za žene zatvorenice, važe pravila kao i za mušku zatvorsku populaciju, Univerzalna dekoracija organizacije UN o ljudskim pravima.
Na nacionalnom planu, većina zemalja usvojila je standardna minimalna pravila i u svoje zakone unela, pored ostalog, odredbe koje se tiču osuđenih žena.
Istraživanje ženske zatvorske populacije pokazalo je sledeće: da su žene osuđenice uglavnom iz siromašnijih slojeva, da su nezaposlene, sa nižim stepenom obrazovanja, da imaju decu koju izdržavaju, da je većina žena zatvorenica bila izložena nekom obliku nasilja i zlostavljanja pre dolaska na izdržavanje kazne, da su žene koje su bile u zatvoru mnogo više stigmatizirane i osuđivane od strane porodice i zajednice od muškaraca, da su potrebe žene u zatvoru drugačije od potrebe muškaraca, s obzirom na to da jedino one brinu o deci, imaju i druge obaveze u okviru porodice, da su zdravstvene potrebe žena u zatvorima drugačije od zdravstvenih potreba muškaraca, da su posebno osetljive na zlostavljanje u zatvorima.
U nekim zemljama visoka je stopa mentalnih bolesti među ženama osuđenicima, upotreba narkotika i sklonost ka samoubistvima.
Posebne potrebe imaju maloletne osuđenice, žene sa invaliditetom, žene strane nacionalnosti, žene koje pripadaju različitim manjinama.
Ono što treba da bude glavna uloga ove komisije, koju će formirati Narodna skupština Republike Srbije, jeste da se pozabavi situacijom u zatvorima, smeštajem u kazneno-popravnim zavodima, zatim da vodi brigu o rodnoj osetljivosti, da vidi da li postoje specijalne zatvorske bolnice za osuđenice, da vode računa kako se sprovode lični pretresi, ishrana, higijenski paketi i sve ostalo, kako ide sa korišćenjem slobodnog vremena, kakva je zdravstvena zaštita, kakve su posete dece i sve druge stvari.
Mislim da je nadležnost Komisije velika. Ponavljam da je to civilizacijska tekovina i da se time daje jedna nova nadležnost Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Osnivanje posebnog zatvora za žene, koje datira iz davne prošlosti, predstavlja veoma značajnu prekretnicu u istoriji zatvaranja i kažnjavanja žena. Prvi zatvor koji je otvoren 1645. godine samo za žene u Amsterdamu imao je status ustanove u kojoj su zatvarane žene skitnice i prosjakinje, u kojoj je vladala urednost i red, a zatvorenice su radile za holandsku tekstilnu industriju interne potrebe.
Tek je u prvoj polovini 19. veka u Evropi i u SAD počelo osnivanje odvojenih zavoda za žene i muškarce.
Pozivam predložene članove komisije koje će se baviti ovim problemima da uzmu sve ove aspekte u obzir. Mislim da je stanje u našim zatvorima dosta teško i da nedavno usvojen Zakon o amnestiji neće dodatno olakšati položaj ljudi koji se tamo nalaze.
Poslanička grupa DS će glasati za ovakvu odluku Komisije, iako imamo samo jednu primedbu, da je samo jedan predstavnik opozicije u ovoj komisiji. Hvala.
