Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Osme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 105 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
S obzirom da je danas četvrtak, imamo primenu člana 287. i molim narodne poslanike da se prijave za postavljanje pitanja.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Predsedavajuća, kolege i koleginice, svedoci smo u poslednje vreme iznošenja informacija u javnosti u vezi sa poslovanjem pojedinih srpskih klubova. Novac o kome se govori i dugovi su nepristojno veliki, a nikako ili nikada do sada nije utvrđena finansijska slika ni jednog srpskog sportskog kluba. Ne zna im se ni vlasnička struktura, ni način poslovanja. Pominju se dugovanja, prema recimo javnim preduzećima, a opet da apsurd bude veći, u hvali sebe i svog poslovanja članovi upravnog odbora, direktori, treneri uvek ističu da su uspeli da obezbede veoma visoke sponzorske ugovore i sredstva koja im uplaćuju upravo javna preduzeća, republička javna preduzeća. Ta sredstva, tih republičkih javnih preduzeća nisu sredstva direktora tih preduzeća već je to novac svih građana Srbije.
Zato bih molio vlast, građani Srbije moraju, imaju pravo znati na koji način troši njihov novac da Vlada Republike Srbije obrazuje radno telo koje će sakupiti sledeće podatke. Koliko su novca javna preduzeća u poslednjoj deceniji na osnovu sponzorskih ugovora i donatorstva uplatili na račune srpskih sportskih klubova? Koliki je dug sportskih klubova prema državi, dakle njihove neizmirene obaveze kao i dug prema istim javnim preduzećima koja ih preko sponzorskih ugovora i donatorstva finansiraju? Onda bismo mogli da vidimo koliko smo bolnica, škola, obdaništa mogli da sagradimo za novac koji su nesavesnim poslovanjem u bunar prosuli sa minimalnim rezultatima koje opravdavaju uložena sredstva, generalni sekretari, članovi upravnih odbora, menadžeri, sportski direktori i ostali funkcioneri u našim sportskim klubovima.
Najveći problem čini mi se u poslednjoj deceniji u tome je, a ja neću govoriti o periodu 1990. do 2000. godine jer je to najmračniji deo srpske savremene istorije i tu se ne može govoriti o sportu već samo o problematičnim političkim situacijama u kojima smo se našli. Zato govorim da je najveći problem u poslednjoj deceniji u tome što za sportske neuspehe nema odgovornosti. Par meseci sam bio član Upravnog odbora fudbalskog kluba "Borac" iz Čačka, 2004. godine kada su navijači obukli odore Kju Kluks Klana. Podneo sam ostavku jer sam smatrao da na svaki vandalizam i svaku zloupotrebu sporta treba reagovati. Od ostalih ljudi koji se nalaze u sportskim klubovima, a imalo je i nemilih scena i nesrećnih događaja, nisam video njihove reakcije, adekvatne svim onim problemima ili zahtev u rešavanju problema koja su pred njima ili u ovom slučaju pred celokupnim društvom.
Sport bi trebao da bude razonoda i lepo provedeno vreme. Sport bi mogao da bude i ponos jedne nacije, mogao da bi da bude i veoma bitna privredna grana, privredni potencijal. Zato ukoliko budemo nastavili da se ponašamo neodgovorno za posledicu ćemo imati sve ono što već imamo samo u kontinuitetu daljeg propadanja.
Postoji druga ili možda drugi bolji put ukoliko već država pokazuje nesposobnost u protekloj deceniji da se obračuna sa svime što je loše u sportu i sa zloupotrebama prilikom trošenja sredstava koja dolaze u sportske klubove, da se opredelimo ulaganjima u masovni sport. Deca zaslužuju da imaju najbolje moguće uslove odrastanja, najbolje trenere, najbolje terene, klizališta, atletske staze, bazene na kojima će razvijati duh i telo.
Da li se nalazimo pred odlukom da se napusti finansiranje klubskog sporta i da država jednostavno kaže da nije u stanju, kao što nije bila u protekloj deceniji da se obračuna sa zloupotrebama, sa vandalskim ponašanjem navijača, sa svime onim što u savremenoj evropskoj zemlji, zemlji EU, a to mom idealu teži Srbija, nije moguće jer tamo ljudi odlaze sa svojim porodicama da gledaju sportske manifestacije vodeći malu decu bez brige za njihovu bezbednost.
Molim još jednom i apelujem na odgovorne ljude, a ima ih i u ovoj vlasti, da jednom za svagda prekinemo tu decenijsku praksu, praksu iz prošle decenije da ne postoji kontrola i da ne postoji obaveza ukoliko neko ulaže u vas da vi opravdate ta sredstva. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Aleksandra Jerkov. Izvolite.        ALEKSANDRA JERKOV: Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za ministra pravde gospodina Selakovića, da li je njemu poznato da je organizacija "Obraz" zabranjena? Da li mu je poznato da je to organizacija koja je zbog dokazanog raspirivanja verske, nacionalne i rasne mržnje morala da prekine sa svojim radom, a da nesmetano i dalje organizuje skupove, ima aktivnosti, deli propagandni materijal, ima aktiviste i da čak na nekima od tih skupova i sam ministar učestvuje?
To je organizacija koja je pre nekoliko godina sastavila spisak Jevreja u Srbiji. To je organizacija koja je napravila, sada već čuveni, proglas srpskim neprijateljima sa sve planom kako ti neprijatelji da budu odstranjeni iz Srbije. Sada imamo očigledne nastavljače tradicije te organizacije, to su Srpski narodni pokret Naši 1389 koji sastavljaju spisak nepoželjnih nevladinih organizacija, spisak nepoželjnih medija i očekujem da je samo pitanje trenutka kada će se napraviti i spisak nepoželjnih građana koji prema njihovom viđenju ne treba da imaju mesta u našoj državi.
Ministar očigledno ne mari za ovakve aktivnosti pomenutih organizacija. Njega ne sprečava da sa njima sarađuje, da učestvuje na skupovima koje ove organizacije priređuju i pitanje isto tako za Ustavni sud je - šta treba da se desi da ove organizacije konačno budu zabranjene i na koji način se kasnije može obezbediti to da njihov rad bude zabranjen, a ne samo da budu izbrisane iz registra organizacija u našoj zemlji. Samo je pitanje trenutka zahvaljujući Zakonu o amnestiji koji je usvojen zahvaljujući odlukom Apelacionog suda kada će ove organizacije i da počnu da rade na tome da spisak nepoželjnih počne i da se sprovodi, s obzirom na to da su posledice Zakona o amnestiji takve da vidimo, da očigledno mržnja, da očigledno nasilje protiv nepoželjnih u ovoj zemlji nema nikakve posledice.
Zbog toga je moje pitanje na koji način ministar namerava da osigura da se odluke Ustavnog suda u ovom smislu sprovode i na koji način misli da obezbedi da ovakvih pojava više nema. Moj je predlog, makar za početak da prestane on sam da sarađuje sa takvim organizacijama čime bi poslao poruku da ti koji prave spiskove ne poželjnih u našoj zemlji ne mogu da funkcionišu ili bar za to ne mogu imati razumevanja države.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Razne smo mi ministre pravde imali u ovih 20 godina višestranačja koji su bili u Vladi, koja je sprovodila ekstremističku politiku, govor mržnje, zločine itd. Ne sećam se da su učestvovali u skupovima sa organizacijama koje taku politiku sprovode. Sada smo dobili takvog, ja se nastavljam na pitanje koleginice Jerkov, a nemam nikakvo pitanje za takvog ministra.
Imam pitanje za Vladu, postoji zakon koji zabranjuje javno okupljanje ispred parlamenta, ovo je bio protivzakonit skup pre neki dan. Legalitet tom skupu daje, gle čuda, ministar pravde, učestvuje sa organizacijama koji prave spiskove nevladinih organizacija i medija za odstrel, pa ja pitam gospodina Dačića, to je njegov ministar, da li su nevladine organizacije razgovarale sa Tačijem, da li su urednici iz medija pregovarali sa Tačijem? Našta to liči gospodine predsedniče Skupštine, što ih ministar nije vodio pred Vladu, zašto ih je doveo pred Skupštinu? Da li je ova skupština usvojila Platformu o Kosovu i kakve mi veze imamo sa pregovorima?
Danas je evropski Milovan otkazao Odbor za Kosovo, a trebalo je da bude, tako ga zovu njegovi ljudi, na dnevnom redu informacija o IBM. Nije dobio stav državnog rukovodstva, a u novinama, pune novine jutros tih stavova. Da li je to sada kao jedna politika za Brisel, a unutra pumpamo ekstremiste. Ekstremisti su na Jarinju, šta vi mislite, ovde pred skupštinu dovedete ekstremiste, a oni će tamo da budu mirni i dobri. O čemu se ovde radi? Pitanje za Vladu, mi ćemo ono što možemo pokrenuti, dakle, inicijativu za smenu tog ministra, nema nas dovoljno, nadam se da će kolege iz DS, iz Lige, svi oni koji se smatraju opozicijom, pa i neki iz vladajuće većine koji ne žele da se Srbija vraća na ovaj način u devedesete i koji iskreno hoće da dobijemo taj datum za početak pregovora, da će podržati tu inicijativu.
Na šta to liči da demonstrira ispred skupštine sa advokatom ubice Zorana Đinđića, mislim na Legiju? Da li možemo da očekujemo, pošto nam se predsednik onako nekako utrenirao u iznenadnim amnestijama, nešto slično?
Dakle, Vlada mora da se ogradi od svog ministra i zato pitam predsednika Vlade hoće li Vlada u nekoj formi da kaže, da ne stoji i da ne podržava organizacije koje prave spiskove. Ne može Vlada da ćuti, ne možete vi da vodite evropsku politiku, a da radite sve u zemlji, kako da kažem, da podrška evropskoj politici opada.
Time opada podrška i vašoj Vladi, ta dvoličnost i to licemerje, za unutrašnju upotrebu, sada smo mi malo patriote, pa mi ništa ne prodajemo i ne izdajemo, a napolju smo kooperativni i ne može dobro da se završi, a tako su radili i vaši prethodnici, ajde na barikadi, ajde sa barikada.
Obmanjujete tamo građane sa severa Kosova, ne kažete im istinu, izbegavate da se o tome priča, a danas je bila prilika na Odboru i još plus ministar pravde, član Vlade učestvuje sa ekstremistima u javnim skupovima.
Pitanje je vrlo jasno, da li će se Vlada ograditi od onoga što radi taj ministar pravde. To je prvo pitanje.
Drugo pitanje, to je za vas, kako ste dopustili da se ispred Parlamenta u vreme zasedanja održava javni skup, kada to nije dozvoljeno?

Reč ima dr Slobodan Samardžić.

Poštovani narodni poslanici, predsedniče parlamenta, juče je predsednik Vlade Ivica Dačić, opširno izvestio našu javnost o tome o čemu je razgovarao sa gospođom Ketrin Ešton i Hašimom Tačijem u Briselu.
On je jasno istakao da se napravljen dogovor u vezi sa carinama, polovičan, ali neki je napravljen, u vezi sa ličnim kartama da Srbi neće morati da menjaju svoje lične karte da bi slobodno prelazili ovaj granični prelaz. Neće morati da menjaju saobraćajne tablice, vozačke dozvole, itd. To je izričito naglasio, a pomenuo je još i neke teme.
U saopštenju sa istog sastanka koji je izdao kabinet gospođe visokog predstavnika za spoljnu politiku EU, ništa od ovoga se ne pominje.
U tom saopštenju imate opširno ono o čemu se govorilo. Govorilo se o integrisanom upravljanju granicama i o prelazu koji treba napraviti, o tome da je Tači napravio multietničku policiju da štiti srpske spomenike kulture i bogomolje, o tome da će se nastaviti dijalog, o tome da će se obrazovati određena veza preko oficira za vezu i o nekim drugim stvarima, ali nisu pomenute ni lične karte, ni carine, ni vozačke dozvole, sve ono što je gospodin Dačić rekao kao neku vrstu usmene garancije za Srbe na Kosovu.
To izaziva jednu veliku sumnju i podozrenje u predmetu i prirodi razgovora koji su prekjuče vođeni u Briselu. To najzad opravdava onaj zahtev ljudi koji protestuju već 48 sati na ciči zimi, na Jarinju, da su njima potrebna, ne samo usmena obećanja, nego i pisana garancija. Saopštenje iz kabineta Ketrin Ešton je najbolja potvrda da su oni upravu sa svojim upornim zahtevima. Oni su rekli da su do sada u poslednje vreme prevareni od mnogo koga. Mi znamo kakve su sve prevare bile i šta se sve događalo i povodom onog protesta od 2011. godine itd.
Moj zahtev jeste da se ta stvar raščisti, da dakle Vlada izađe pred parlament sa jasnim izveštajem o tome šta je prekjuče dogovoreno, a šta je dogovoreno tokom ranijih susreta sa Tačijem i da se o tome vodi rasprava.
Ne može se više blanko zaključivati i donositi sporazumi, kao što je to bilo u vreme pregovaranja Borka Stefanovića. To su bili neki ne obavezujući papiri, što bi se u diplomatskom rečniku reklo "non pejpr", što je kasnije Vlada uvodila u pravni sistem preko svojih uredbi, a te uredbe su sada predmet procene Ustavnog suda. Mi smo dotle dogurali. Nastavlja se istim načinom i to je predmet moga pitanja, dokle će se tako raditi i kada će se parlament obavestiti o onome što je rađeno.
Mi smo danas saznali da je zakazani sastanak Odbora za KiM otkazan, a razlog je, čak i opravdan, zato što se očekuje dolazak predstavnika Srba sa Kosova na razgovor, ali nije opravdana činjenica da je to drugi sastanak koji se organizuje od konstituisanja ovog parlamenta.
On je mogao da se organizuje i prošle nedelje, pretprošle, imali smo vremena da raspravljamo, nije samo juče i prekjuče bilo teško i opasno na Kosovu.
Otvara se jedno novo pitanje informisanja, novo pitanje uloge ovog parlamenta u temi koja glasi – opstanak Srbije u svojim granicama. Ne znam da li vam je to dovoljno alarmantno, ali ja ću ponoviti, Srbija je ugrožena u svojim granicama i ovaj parlament se ponaša kao da to nije slučaj i zato se mora u ovom parlamentu raspravljati o tome, inače će se dogoditi isto ono što se događalo srpskom parlamentu od početka višestranačja, i 1991. godine i 1996. godine, 2000. godine u oktobru, narod je izašao na ulicu i stao ispred ovog parlamenta da protestuje, zato što nema informaciju o onome šta se događa i zato što se ne slaže sa politikom Vlade.
To se događa i danas. Skup od pre nekoliko dana su organizovali studenti Srbije, pet studenskih univerziteta, organizatora univerziteta države Srbije, došli su ovde ispred Skupštine u ogromnom broju i rekli šta misle o Haškom tribunalu, a bogami i o KiM. Nemojte se čuditi ako taj pokret poraste, ja sam uvek za institucionalnu akciju i zato ovo i govorim.
Ako ona ne radi, ako se država rasprodaje tako, a da to mi ni ne znamo, onda će morati da radi tzv. "otvoreni parlament", ulica, dakle skupljanje ispred ovog parlamenta. O tome se radilo pre neki dan, a ne o nečem drugom o čemu je takođe ovde bilo reči. Postavio sam jasna pitanja, molim da se daju jasni odgovori.

Samo kratak odgovor za gospodina Ostojića, pošto sam proveravao, čisto da bi bio siguran.
Predsednik Narodne skupštine nema nikakvo ovlašćenje da odobri ili zabrani bilo kakvo održavanje skupa. Svako odobrenje ili održavanje skupa daje odobrenje, ili zabranjuje, PU za Grad Beograd, područni organ za određenu opštinu, tako da predsednik Skupštine ne može odobriti ili zabraniti bilo kakvo održavanje, bilo kakvog skupa, niti je to mogao ranije, niti će to moći po zakonu ubuduće.
Reč ima dr Predrag Mijatović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Dame i gospodo, hteo bih da postavim i postavljam pitanje Skupštini i nadležnim službama u Skupštini, oko incidenta koji se juče desio u ovom visokom domu i istupu predsednika Odbora za zdravlje i porodicu, prof. Milosavljevića.
Javnost, a i poslanici i cela lekarska struka je zgranuta takvim jednim ponašanjem, pogotovo što je prof. Milosavljević zloupotrebio svoj položaj na dva načina.
Prvo je zloupotrebio da je na Odboru za zdravlje i porodicu, prekršio Poslovnik i doveo roditelje obolele dece, koji su iznosili svoje probleme. To je presedan koji nije smeo da se desi, jer ako bismo uveli takvu praksu, s obzirom da imamo dosta nezadovoljnih ljudi, kojima treba da pomognemo, red bi bio, verovatno, od Skupštine do Slavije. To je zloupotreba položaja predsednika Odbora za zdravlje i porodicu.
Drugo, juče, pismo kojim je prof. Milosavljević mahao ovde u Skupštini, zavarao je i poslanike i javnost, jer to pismo je preko njegovog imena upućeno Odboru za zdravlje i porodicu, tj. komisiji koja rešava probleme pacijenata koji imaju određenih problema sa zdravstvom. Nije upućeno njemu lično da se on time pozabavi, nego Odboru za zdravlje i porodicu, tako da to predstavlja obmanu da je on zadužen da to iznosi javno, bez obzira, i pored toga što kažem da je prekršen i lekarski etički kodeks i prekršene zakonske uzanse, koje ne dozvoljavaju iznošenje imena i prezimena pacijenata koji su bolesni, sa svojim dijagnozama i problemima koje imaju.
S obzirom da mi vreme dozvoljava, vidim da su ovde postavljena neka pitanja oko legalnosti i legitimnosti skupa koji se odigrao pre neki dan ispred Skupštine Republike Srbije. Pitam se, kao poslanik ove skupštine, da li je pitanje koje je postavio gospodin Ostojić, nastavak politike njegove stranke o nezavisnosti Kosova.
Jeste, upravo tako. Možete i da se smejete. Da li smatrate da je potrebno da se ova skupština i Vlada RS, slože sa odlukama Haškog suda? Na ovaj način, ovo što vi govorite, vi se slažete sa tim odlukama, što je nedopustivo, apsolutno nedopustivo.

Ima samo jedan tehnički problem. Ne možete postaviti  pitanje sami sebi. Rekli ste: "pitam se…".
Dakle, morate postaviti pitanje određenom organu Vlade, a naravno da možete postaviti pitanje.