Zahvaljujem.
Predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, Vlada Republike Srbije usvojila je tri zakona iz oblasti zdravstva, koji predviđaju značajne reforme u ovom sektoru.
Ovim zakonima se rešavaju, po meni i po mišljenju mojih kolega iz poslaničke grupe, važna pitanja iz domena zdravstva.
Ko god je od vas živeo van Srbije, živeo i radio u nekim zapadnim zemljama, zna i složiće se sa mnom da ne postoji idealan zdravstveni sistem.
Ono što vidite u serijama koje gledate, u filmovima, opšte bolnice po Americi su u mnogo većoj gužvi, u mnogo većem haosu, u mnogo većim problemima, nego što vidite kod nas.
Privatne bolnice koje vidite na tim istim filmovima su našminkane. Doktori voze "ferarije" i "lamburdžinije", ali vraćamo se u Srbiju i vraćamo se u realnost.
Vlada Srbije je zatekla ogroman dug. Prvim zakonom od ova tri je probano i pred nama se nalazi na razmišljanje i raspravu da se taj dug vrati i da sistem zdravstva počne da funkcioniše kako treba. To zatečeno stanje koje smo dobili, pre svega, ne može da dozvoli pacijentima da se u skladu sa zakonom i Ustavom omogući kvalitetna zdravstvena zaštita, jer nema medicinskih sredstava i lekova.
S druge strane, nećemo moći da plaćamo nikakva nova zaduživanja ukoliko se ovaj dug ovim zakonom ne reši. Ono što je važno jeste da se centralizacijom kroz ove zakone omogućava da bude ušteda čak i do 20 do 40% kroz te velike javne nabavke države.
Ono što je važno istaći jeste da lokalne zdravstvene ustanove neće moći da se zadužuju više i da same obezbeđuju neophodna sredstva, već dostavljati planove ministarstvu i čim je veća nabavka, sigurno će se nabaviti i manja. Pre svega, to je uvođenje finansijske discipline u sistem zdravstva.
Mnogi od vas su ukazivali na propust u zdravstvu, na korupciju. Siguran sam da će se ovim setom zakona korupcija svesti na minimum, jer mislim da se to kao pojam nikad ne može iskoreniti.
Ono što je važno kao podatak, na primer, 2012. godine dug je bio preko 250 dana. Ovim setom zakona se dug u 2013. godini smanjuje na 150 dana, u 2014. godini na 120 dana i 2015. godine na 90 dana. Ovo je važan stimulans i ovim forsiramo privatne apotekare da sklapaju ugovore sa fondom i da krenu u saradnju i da ih uvučemo u državni sistem.
S druge strane, menadžment zdravstva, menadžment lokalnih bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara preuzima mnogo veću odgovornost. Tu bih kratko, pošto je kolega Dušan otvorio neka pitanja, dao neke konkretne odgovore.
Ukoliko ovaj zakon usvojimo neće se desiti ono što se desilo kod mene u Kliničkom centru u Nišu, a to je da imamo listu čekanja od 1.500 ljudi za lečenje katarakte. Ovi koji se malo razumeju u medicinu znaju o čemu pričam. Imamo 400 sočiva, mi nemamo potrošna sredstva. Ne postoji način da nabavimo potrošna sredstva, jer firma koja nas snabdeva time je u blokadi.
Ukoliko bi se nabavka sredstava vršila preko države, ova lista od 1.500 ljudi bi bila skinuta u dve sale za dva do dva i po meseca, tako da se nijedan pacijent ne bi žalio, ni jedan od poslanika sa juga Srbije.
Juče ujutru pre nego što sam stigao ovde, imao sam sastanak sa ljudima sa patologije i svi nalazi će biti maksimalno ubrzani i biće skinuta lista.
Juče sam opet vezano za zakon, opet vezano za potenciranje toga ako država preuzme nabavku, onda za menadžment zdravstvene ustanove, bavi svojim poslom.
Juče sam, što je bilo neprijatno pre svega meni, smenio direktora tehničke službe, jer nije prijavio kraj trećeg aparata. Imamo tri aparata za zračenje u Nišu, pa se ponovo odlaže pacijentima zračna terapija.
Ako bi država kupovala aparaturu, rasporedila je pravilno regionalno, obezbedila kvalitetan servis, tih stvari ne bi bilo.
U petak sam smenio direktora jedne klinike. U petak je u ambulanti hirurgije bila gužva od preko 200 pacijenata. Nije mi dao kvalitetan odgovor zbog čega postoji gužva i čovek je od juče van funkcije.
Svrha prvog zakona je da se obezbede svi lekovi, sva medicinska sredstva, da se tim poslom ne bavi menadžment ustanove, a naše ostaje da radimo na podizanju kvaliteta usluga pacijentima.
Ova druga dva zakona iz ovog seta treba da stvore uslove da se zaštite najugroženije kategorije stanovništva i da se uspostavi kvalitetan finansijski sistem, koji je pre svega održiv.
Ono što je važno, izmenama u članu 1. proširuje se maksimalno krug lica koja imaju nove oblike zdravstvene zaštite. S druge strane, povećava se udeo svih nas u borbi protiv onkoloških bolesti. Tu se pre svega misli na skrininge, na rano otkrivanje karcinoma. Sve te skrining metode će Ministarstvo da pripremi. Misli se na karcinom dojke, karcinom materice i karcinom debelog creva, na bolesti odnose pacijente.
Treći deo koji je važan segment ovog zakona jeste i da samohrani roditelji sa decom do sedam godina, u skladu sa članom Ustava, dobijaju ono što im je Ustavom i garantovano. U članu 2, o kome je juče pričala i moja koleginica se govori o proširenju ovlašćenja na pokrajine, gradove i opštine. Zašto je ovo bitno? Ovo je pre svega bitno ako govorimo o kućama odnosno o krajevima koji imaju kliničke centre, postoje četiri klinička centra, Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš, proširivanjem ovlašćenja vezano za ustanove čiji su osnivači lokalne samouprave dobija se mnogo kvalitetniji tretman pacijenata. Lokalni osnivači ne samo što će moći, za razliku od ranijih tehnika, da dobiju i da kupuju opremu, nego će time obezbediti da pacijenti pre nego što dođu do kliničkog centra, sve ono što je važno, bitno, završe u lokalnoj ustanovi u domu zdravlja i time ne opterećuju teret celog zdravstva. Kada kažem – opterećuju, ne mislim negativno, već da stvaraju gužve i pacijenti ne mogu da završe kvalitetno sa pregledom. U onim sredinama gde nema kliničkih centara, gde postoje domovi zdravlja i zdravstveni centri, ako je osnivač lokalna samouprava, ta ustanova dobija mogućnost da zanovi prema planu, da zanovi opremu i da bolje funkcioniše.
Malo pre sam rekao da kroz centralizovane nabavke, pre svega u članu 6, osnivanje uprave za centralizovanje javne nabavke zdravstvenih ustanova iz plana mreže, dobijamo šta? Dobijamo uštedu 20 do 40% nabavne cene leka. To je važno istaći da su nabavne cene lekova. Dobijamo kontrolu troškova i da ću ja iz Niša koji znam, ako je ove godine kod mene bilo operisano dve do tri hiljade katarakti, moj plan sledeće godine će ponovo biti tri hiljade katarakti i neka mi država obezbedi sočivo i potrošni materijal. Biće operisano tri hiljade pacijenata. Neće biti odliva u privatne ordinacije.
Naravno, ovo olakšava i drugi deo priče koji su pominjale neke kolege poslanici, da se raščisti ko je napravio ovaj dug i da od kada se usvoji zakon, svako od nas iz menadžmenta u zdravstvu snosi svoju odgovornost i nosi deo tereta, da bude spreman da odgovara ukoliko napravi propust.
U članu 8. predloženo je da se uredi oblast donošenja kadrovskih planova zdravstvenih ustanova. Vezano je za plan mreže i to znači da ukoliko lokalna sredina ili moj klinički centar u Nišu ima potrebu za dečijim neurolozima, ima potrebu za anesteziolozima, ima potrebu za radiolozima ili kardiohirurzima, moje je da to dostavim Ministarstvu, da Ministarstvo na konto toga, zajedno sa Batutom uskladi stav i da krenemo u sređivanje kadrovskog plana.
Sami znate da neko kada upiše medicinu, dok ne postane subspecijalista, treba mu 14 i po godina od dana upisivanja na medicinski fakultet u Nišu, Beogradu, Kragujevcu ili bilo gde. Za razliku od nas lekara, onaj ko je upisao prava i ekonomiju posle četiri godine je diplomirani pravnik ili ekonomista, posle godinu dana ima advokatski ispit ili neki specijalistički ispit iz ekonomije i posle dve godine može da bude predsednik suda. Kod lekara priča je malo duža i malo više traje.
Važno je da se kroz plan nabavke opreme, medicinska oprema u Srbiji rasporedi tako da ako je neko u lokalu u lokalnoj sredini dovoljno jak i moćan i kupi magnetnu rezonancu ili kupi skener za neki lokalni dom zdravlja ili lokalnu bolnicu a nema prateću hiruršku salu koja će tog pacijenta kome je postavljena dijagnoza uputiti u hiruršku salu. Planom mreže, pravilnim, dobrim i regionalnim planom mreže, raspoređivanjem ili uvođenjem standarda kao što je u Americi na 100 hiljada stanovnika ide sedam skenera, dolazimo do brojki koje su važne za sve nas.
Ono što je u celom ovom setu zakona važno istaći jeste da je Ministarstvo formiralo republičke stručne komisije za svaku pojedinačnu oblast medicine i da će se za svako pitanje vezano i za nabavku i za kadrovski plan i za sve ostalo obavezno tražiti mišljenje republičkih stručnih komisija u kojima sede najeminentniji stručnjaci predloženi totalno van partija, van stranaka, predloženi od direktora odnosno rukovodstva menadžmenta lokalnih sredina, veoma veliki broj akademika je tu. Te komisije će za svako pitanje vezano za plan, kadrove, nabavku, davati svoje mišljenje sa kojim će Ministarstvo ići prema Fondu.
Poslanička grupa SPS će u Danu za glasanje podržati set ovih zdravstvenih zakona. Na resornom odboru ćemo videti da li će tu biti nekih amandmana. Sve što bude kvalitetno predloženo podržaćemo i očekujem da veliki broj poslanika shvati i razume da je ovo pokušaj, i to dobar pokušaj, ovog ministarstva i ove vlade da se uvede red u zdravstveni sistem Srbije koji je ozbiljno uzdrman. Hvala.
