Poštovani predsedavajući, predstavnici ministarstva i poštovane kolege poslanici, htela bih da napomenem da kod Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika postoje određene obaveze za Republiku Srbiju, koja proizilaze iz međunarodnih ugovora, kao i zahtev EU u procesu pridruživanja.
Iz tih razloga je bilo potrebno da se izvrše određene izmene, u tom smislu što bi se uvela neka nova krivična dela, što bi se izvršila dekriminalizacija nekih postojećih krivičnih dela i otklonile određene nepreciznosti zakonskog teksta, kako je on postojao.
Što se tiče ovih novih krivičnih dela, vrlo je bitno napomenuti da je važenje i primena krivičnog zakonodavstva Republike Srbije proširena na učinioce krivičnog dela terorizma, koje je upravljeno i van ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, ukoliko za to postoji međunarodni ugovor. Osim postojećeg krivičnog dela i bića tog krivičnog dela, onako kako je ono sačinjeno u zakonu, postoje i nova krivična dela terorizma, a to su javno podsticanje na izvršenje terorističkog dela, vrbovanje i obučavanje za vršenje terorističkih dela, upotreba smrtonosne naprave, uništenje, oštećenje nuklearnog objekta, terorističko udruživanje. Ovakva vrsta dela je usklađena sa nizom konvencija, kojima je cilj da spreče akte terorizma, što je i bio razlog da zakonodavac interveniše u tom smislu.
Novina ovog zakonika je da se prilikom odmeravanja kazne, uvodi kao obavezna otežavajuća okolnost za krivična dela koja su učinjena iz mržnje, što znači da će se u slučaju prepoznavanja ovakve motivacije prilikom izricanja kazne učiniocu, obezbediti strožije kažnjavanje. Time će se pojačati krivično-pravno zaštita u odnosu na pojedine ranjive grupe, koje su obično kao što je poznato i meta za vršenje ovakvih krivičnih dela i sa pobudom koja je prepoznata kao mržnja.
Umesto postojećeg krivičnog dela, nesavesnog rada u privrednom poslovanju, uvodi se delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Ovo je iz razloga što postoji razlika između službenog i odgovornog lica, pošto ta lica imaju različita ovlašćenja u različitim oblastima. Službeno lice deluje organima, na primer organima uprave, dok odgovorno lice vrši određeni krug poslova u delovanju subjekta privrednog poslovanja. Dakle, postoji bitna razlika u njihovom položaju.
Takođe, postoji novo krivično delo u vezi sa javnim nabavkama, jer je zakonodavac, imajući u vidu štetnost i proširenost ovog dela, kao i čitav niz zloupotreba, trebalo je ovim delom obuhvatiti i naručioca, tj. službenog lica kao naručioca i ponuđača, s tim što bi kvalifikovani oblik dela činila visina vrednosti javnih nabavki.
Novo krivično delo je omogućavanje zloupotreba ostvarivanja prava azila u stranoj državi. Inkriminacija ovog dela je rezultat proširene aktivnosti radi pomaganja našim državljanima koji zloupotrebljavaju mogućnost za dobijanje azila u stranoj državi. Te radnje se odnose na organizovanje njihovog putovanja i na drugi način, omogućavanja zloupotrebe prava na traženje azila u stranoj državi. Posledica ovakvog krivičnog dela, odnosno vršenje ovakvog krivičnog dela je nesagledivo za status naše države, kao i za bezvizni režim koji je odobren.
Kod dela primanja i davanja mita, proširuje se zakonski opis, pošto se inkriminiše mogućnost vršenja dela, ne samo u okviru svojih ovlašćenja, nego i u vezi sa njim. Novina krivičnog zakonodavstva jeste što se dekriminalizuje krivično delo klevete. Zapravo, to je delo koje nestaje iz Krivičnog zakonika. Razlog ovoga je veliki broj zahteva svih udruženja, stručne javnosti, naročito novinarskih udruženja, koja su apelovala na to da je ovo jedno anahrono krivično delo. Zakonodavac je sada izvršio brisanje ovog dela iz teksta zakona.
Osim naznačenih novih krivičnih dela i ukidanja postojećih dela, radi se o otklanjanju nepreciznosti zakonskog teksta, pa se recimo, predviđa kao niža granica u pogledu novčanog iznosa, krivično delo sitne krađe, utaje i prevare, čime se proširuje osnovni oblik krivičnog dela. To će značiti mogućnost da se ta dela više ne gone po privatnoj dužnosti, biće u nadležnosti javnog tužioca. Ne radi se o tome da se delo uopšte neće goniti kao što se moglo pretpostaviti iz nekih izlaganja, nego će se javni tužilac uključiti samo u slučaju veće vrednosti. Razlog za pomeranje granice, sa 15 na deset hiljada je nizak životni standard i prosečne zarade u Srbiji. Gonjenje se radi po službenoj dužnosti.
Republika Srbija je započela proces sistematskog usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Ovaj proces je 2003. godine unapređen usvajanjem velikog broja zakona i podzakonskih akata, a brojni standardi su preuzeti i u domaći pravni sistem. Nažalost svedoci smo loše izvršene reforme pravosuđa, koja je zaustavila proces reformi i duboko unazadila pravosudni proces. Posledice će biti vidljive u našem pravosudnom sistemu još dugi niz godina.
Proces evropskih integracija predstavlja usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. U Republici Srbiji su na snazi mnogi propisi, koji su nastali u različitim fazama državnog uređenja. Mnogi propisi i pojedine oblasti su preregulisane ili su nedovoljno regulisane ili su uređene neusklađenim normama, čime se otvara prostor za jednu pravnu neizvesnost, koja dovodi do ostvarivanja prava i obaveza, usporava privredne aktivnosti, povećava troškove i takođe rastuću sivu ekonomiju, kao i podsticaj korupcije.
Kontinuirano unapređenje zakonodavnog procesa je jedan od najznačajnijih instrumenata za upravljanje društvenim promenama i principu vladavine prava, kao i poverenja u institucije države. Sigurnost za građane kao i za privredu je preduslov pravne sigurnosti uopšte. Ovo što je izneto, a vezano je za odgovarajuće izmene postojećeg zakonodavstva, koje su put u harmonizaciju našeg zakonodavstva sa Savetom Evrope i međunarodnim ugovorima, bilo je presudno za to. Iz tih razloga će SDPS podržati tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Poštovani predsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kako je krenula ova današnja rasprava na početku ove sednice, očekivao sam da će ovde sala biti puna do duboko u noć. Makar prema vašim najavama. Sada vidim da su klupe poluprazne, da su naročito poluprazne ili prazne na strani vladajuće većine, a čini mi se da su poslaničkim klupama SNS, koliko vidim dve kartice se same bore protiv korupcije, s obzirom da su ubačene, a da njihovi vlasnici narodni poslanici nisu u sali. Te vas molim da taj problem rešite.
Pratio sam ministre vaša vrlo oštra, nadahnuta i odlučna izlaganja u medijima proteklih dana, pre svega kada ste govorili o borbi protiv korupcije. Onda sam očekivao da pred ovaj parlament dođete sa mnogo ozbiljnijim i mnogo konkretnijim izmenama krivičnog zakonodavstva, nekih drugih zakona fokusirani na borbu protiv korupcije. Vi ste to uradili, čitajući dosledno tekst obrazloženja zakona koji smo dobili pre nekoliko dana. U nekim delovima ste pominjali borbu protiv korupcije i mislim da nije sporno i da ćemo se složiti da najveći deo izmena zakonodavstva, pre svega Krivičnog zakonika koji predlažete, ili nije usmeren na borbu protiv korupcije ili nema nikakve konkretne, direktne veze sa borbom protiv korupcije. Najveći deo vašeg obrazloženja se nije ticao poboljšanja uslova stvaranja institucionalnog okvira za mnogo jasniju, konkretniju, ozbiljniju borbu protiv korupcije, za suzbijanje onih njenih korena koji su, kao što znate, najvažniji. Gde je veza između kriminala, onih koji su skloni korupciji i države, njenog aparata, njenih diskrecionih i različitih drugih ovlašćenja, političara koji rade u državi i visoko rangiranih državnih službenika.
Mislim da nema nikakvog spora među nama ni u javnosti Srbije da su to suštinski koreni korupcije, a da jedna druga vrsta generatora korupcije, pre svega, počiva u onom delu neuređenosti, privremenosti institucija naše države, jednog opšteg provizorijuma oko koga ćemo se takođe, verujem, svi složiti.
Više ne znam koja je ovo izmena krivičnog zakonodavstva, materijalno-krivičnog zakona u proteklih nekoliko godina. Prošla rasprava je bila pre tek nešto više od godinu dana, ne ulazeći na ovom mestu da li su sve odredbe koje su tada unete u krivično zakonodavstvo dobre ili ne, očigledno je da nisu. Već godinu dana nakon toga vi dolazite sa novim izmenama, koje su opet delimične, opet ograničene i već nam najavljujete neke šire, ozbiljnije, korenitije izmene Krivičnog zakonika u narednim mesecima.
Dakle, nekoliko stvari, nekoliko tema je moguće razdvojiti, kada su u pitanju te, kako bih rekao, delimične, parcijalne i skokovite izmene Krivičnog zakonika. Neke norme su svakako nesporne. Liberalno-demokratska partija pozdravlja i podržava način na koji su uređena dela koja su vezana za terorizam u ovom zakonu. Tu nema nikakve dileme. Ona su sada na mnogo bolji i kvalitetniji način usklađena sa međunarodnim zahtevima ili međunarodnim zakonodavstvom i to je sigurno vrlo važno.
Liberalno-demokratska partija podržava i uvođenje, prvi put na jedan ozbiljniji način, te kategorije zločina iz mržnje, u ovom slučaju kao obaveznom otežavajućom okolnosti i to je nešto što je svakako vrlo važno u našem pravnom, ali pre svega bih rekao u javnom životu i u političkom sistemu.
Verujem da će, ukoliko organi gonjenja, kako se obično kaže, ili naše pravosuđe, ukoliko za to bude bilo političke volje, u narednim mesecima nakon usvajanja ovog zakona mnogo oštrije, mnogo doslednije, mnogo jače goniti sve one koji podstiču na vršenje ili vrše krivična dela koja su inspirisana mržnjom, od onih dela koja su inspirisana netrpeljivošću ili mržnjom prema licima različite nacionalne, etničke, rasne pripadnosti, pa do onoga što je bilo izvor nasilja u našem društvu u proteklih nekoliko meseci, kao što se svake godine ponavlja krajem septembra, početkom oktobra, kada imamo veliku neizvesnost oko toga da li će jedna grupa naših građana drugačije seksualne orijentacije moći da iskoristi svoje građansko, ustavno pravo, da izrazi svoje mišljenje i opredeljenje javno.
Moram da vam kažem da postoji mnogo više odredbi noveliranog Krivičnog zakonika sa kojima se ne slažem. Mi ne spadamo u one političke partije koje misle da ste tu vrlo važnu stvar preuređivanja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja izveli na dobar i prihvatljiv način. Probaću da vam objasnim zbog čega tako mislimo, zbog čega ovo što ste uradili neće doprineti i izoštriti oštricu države u borbi protiv korupcije, nego će je naprotiv učiniti slabijom, a utisak o toj borbi, još nepovoljniji, još neizvesniji i nepouzdaniji, kao što je to bilo i u nekim prethodnim godinama.
Naime, vi ni u obrazloženju onoga što ste govorili u proteklim mesecima, čini mi se da sam to pažljivo pratio, ni u jednom trenutku niste u potpunosti prihvatili nespornu ideju da krivično delo zloupotrebe službenog položaja, onako kako je ono postojalo u našem zakonodavstvu, apsolutno više ne može da postoji i da ono ima mnogobrojne štetne posledice.
Vrlo često se govori o tome da je najvažnija štetna posledica što je to delo preširoko određeno, što je neprecizno, što otvara prostor za političke zloupotrebe, manipulacije. Gospodin Cvijan klima glavom. Siguran sam, znam da se slažemo. To jeste vrlo važno. To je vrlo ozbiljan prigovor ovom delu, i u prošlosti, a i danas.
Ali, postoji još jedan vrlo ozbiljan problem kod krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Pošto je definicija tako široka, pošto u njoj nema onih elemenata koji moraju da budu nužni kod ovakvih krivičnih dela, to je određenje šta je korist ili šteta, odnosno određenje da ona mora biti imovinska, pošto nema ni reči o nameri, pošto nema pojma protivpravnosti, onda je policiji i tužilaštvima, a pre svega policiji, u proteklim godinama, a tako je i danas, apsolutno najjednostavnije da se koncentrišu na gonjenje za ovo delo, da prikupe minimalne dokaze koji su potrebni za gonjenje za to delo i da ne rade ono što je korisnije za državu i društvo, da se fokusiraju da njihova akcija bude mnogo konkretnija, mnogo detaljnija i da dokažu neko ozbiljnije i konkretnije krivično delo.
Vi praktično kod svake zloupotrebe službenog položaja, onako kako ona postoji u našem zakonodavstvu, možete ukoliko prave zloupotrebe ima da dokažete neko drugo, ozbiljnije, konkretnije delo, da taj postupak bude nesumnjiviji i da se ne završava pola sudskih postupaka oslobađajućim presudama, da onda imamo dodatnu uznemirenost javnosti i oštar pad poverenja u rad državnih organa, u rad onih koji imaju ambiciju da se hvale političkom voljom za borbu protiv korupcije, ali i u rad naših pravosudnih organa. To je jedan od ključnih problema u našem pravosudnom sistemu ne poslednjih nekoliko godina, nego poslednjih nekoliko decenija.
Šta ste vi u ovom trenutku uradili? Vi ste praktično razdvojili dela, izvukli iz krivičnog dela iz člana 359. zloupotrebu službenog položaja, odgovorna lica i od toga napravili novo krivično delo. Ostatak dela zloupotrebe službenog položaja ostaje apsolutno identičan. Dakle, za one koji nisu odgovorna lica, nego su službena lica u klasičnom smislu te reči, gonjenje za delo zloupotrebe službenog položaja će biti apsolutno isto kao do sada.
To bih možda i mogao da prihvatim kao vaše načelno opredeljenje da ste iste takve odredbe zadržali u ovom novom članu. To će biti član 234. Međutim, to krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica će se razlikovati od krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, zato što će kod zloupotrebe položaja odgovornog lica odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribaviti sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugome nanese imovinsku štetu. Dakle, ovde postoji protivpravnost i postoji određenje koristi, odnosno štete. To nemate u delu iz člana 359.
Drugo, kako ste vi uredili sankcije i kod jednog i kod drugog krivičnog dela? Iz ovoga kako ste napravili raspon kazni, izgleda da je delo zloupotreba položaja odgovornog lica ipak znatno blaže, da je mnogo manje društveno opasno nego što je delo zloupotreba službenog položaja. Molim vas, rasponi nisu isti. Za osnovni oblik je kod dela zloupotreba položaja odgovornog lica, a da bi nas građani razumeli, to bi mogli da budu, recimo, manje ili više poznati privrednici koji naprave zloupotrebu službenog položaja, odnosno nalaze se u koruptivnom odnosu sa političarima, predstavnicima državnih organa itd, da ne pominjem konkretna imena.
Za osnovni oblik je kazna od tri meseca do tri godine. U članu 359. za ove koji nisu privrednici, nego su službena lica, je kazna od šest meseci do pet godina. Za prvi teži oblik, ako je pribavljena imovinska korist preko 450 hiljada od šest meseci do pet godina za odgovorna lica, od jedne do osam godina za službena lica. Za treći oblik je od dve do deset godina. Kod člana 359. mislim da je to bila čak izmena u jednom od prošlih izmena krivičnog zakonodavstva kazna znatno ozbiljnija, od dve do 12 godina. Oni koji su pravnici znaju da to nije razlika samo od dve godine, da to ima posledice na čitav niz i na primenu ili nemogućnost primene čitavog niza pravnih instituta u krivičnom pravu i krivičnom postupku.
Drugo ili treće u vašoj nedoslednosti, odnosno ono što nas uverava da sve ono što najavljujete kao borbu protiv korupcije zapravo nije skopčano sa ozbiljnom, osmišljenom strategijom, nego sa pojedinačnim slučajevima, pojedinačnim izmenama krivičnog zakonodavstva je i to pitanje uvođenja antikoruptivnog dela koje zovete zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama. Nema sumnje da je to delo važno u borbi protiv korupcije i da je dobro što se ono uvodi u naše krivično zakonodavstvo. Međutim, rekao bih da je to delo nedovršeno u odnosu na ono što su potrebe ove zemlje.
Vi predviđate odgovornost, odnosno kažnjavanje ili odgovornih lica u preduzeću koja daju ponudu zasnovanu na lažnim podacima. Vidite, predsedniče, Krivični zakonik, čak i ovaj koji je predložila vaša koalicija, koristi kao legitiman izraz "lažni podaci". Vidim da to očigledno nije uvreda, kada se radi o tekstu Krivičnog zakonika, ili koji u dogovoru sa drugim ponuđačima pokušava, kako se obično kaže, da namesti javnu nabavku, da namesti tender itd.
Vi tu, takođe predviđate, a naravno, prvo nema onih situacija koje su najopasnije i koje su najveći problem korupcije i zloupotrebe kod javnih nabavki, a to je kako se planiraju javne nabavke, u kom obimu se one planiraju, zašto su toliko velike?
Verujemo, bez obzira što je borba protiv, kako bih rekao, konkretnih krivičnih dela, odnosno kršenja zakona kod javnih nabavki i to je jedna vrsta opasnosti. Druga vrsta opasnosti je to što se kroz proces planiranja i izvođenja javnih nabavki nameštaju poslovi, izvlači novac iz države. Tu je šteta mnogo veća, nekoliko puta, da ne kažem deset puta veća nego kod onih slučajeva direktnog ili konkretnog kršenja zakona u samom postupku javne nabavke.
Ovaj član, ovako kako ste ga predvideli, taj slučaj ne rešava. Možda bi to mogla da bude situacija u kombinaciji sa nekim drugim delima, sa delom trgovina uticajem itd, ali to iz ovoga nije jasno.
Zbog čega smo danas toliko insistirali na potrebi da poslanici u ovom parlamentu, poslaničke grupe, pre svega poslaničke grupe vladajuće većine, podrže Predlog deklaracije o borbi protiv sistemske korupcije, koju je predložila LDP, a što ste vi, iz meni nepoznatih razloga, odbili da učinite? Zbog toga što bismo na taj način dobili listu od deset vrlo konkretnih koraka, vrlo konkretnih promena zakona, koje bi ona Narodna skupština ispostavila kao zahtev, sa vrlo javnim i određenim rokom pred Vladu, očekujući da Vlada Srbije koja je jedina u mogućnosti da to uradi na potpun i do kraja pravno valjan način, predložili ovom parlamentu. U toj deklaraciji ste našli neku od vrlo važnih antikoruptivnih mera, koje bi vam pomogle i u uključivanje u ovaj zakon i u uključivanje u neke druge segmente tzv. borbe protiv korupcije.
Jedna je, npr. naša inicijativa ili naš zahtev da se obavezno u Krivični zakonik uvede krivično delo zloupotreba državne pomoći i državnih subvencija. Pored ovih problema ogromnog odlivanja novca, pražnjenja države i pljačkanja građana, ako hoćete tim popularnim rečnikom, kroz preterano velike javne nabavke, ili nepotrebne javne nabavke koje se vrlo često prave, drugi deo problema je zloupotreba onoga što zovemo državna pomoć, bez obzira da li je reč o direktnoj budžetskoj subvenciji ili onoga što je neka druga vrsta dotacije iz državnog budžeta. Toga je u prethodnim godinama bilo koliko hoćete, toga ima i danas.
To je problem sa ovakvom borbom protiv korupcije, što je ona izlovana, što je ogrančena na jedan segment društva, a potpuno se zapostavlja ono što je koren korupcije. Koren korupcije nije samo direktno kršenje zakona u okvirima države, koren korupcije je modeliranje političkog i privrednog sistema koji omogućava da se tako nešto radi. Na hiljadu primera to može da se dokaže.
Vi možete da budete vrlo uporni i da gonite, ne govorim o krupnim predstavnicima monopola ili predstavnicima krupnog kapitala, nego o desetine hiljada malih privrednika, srednjih privrednika, preduzetnika u Srbiji, zbog toga što nisu u stanju, ili neki od njih ne žele da uplaćuju doprinose, da redovno plaćaju poteze itd. i da ih svakog dana prikazujete na televiziji. Dok ne omogućite isto takvo dosledno i oštro gonjenje za iste takve stvari koje rade državne kompanije, društvena preduzeća, a zapravo političari koji na taj način kupuju ili socijalni mir ili politički mir, vi nećete moći da pledirate i da vodite ozbiljnu borbu protiv korupcije.
Drugo, kod stava 3. krivičnog dela zloupotrebe u vezi sa javnom nabavkom, kažete – ukoliko je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjen u vezi sa javnom nabavkom čija vrednost prelazi iznos od 150 miliona dinara, to je gotovo milion i po evra, onda je zaprećena kazna od jedne do deset godina. Dakle, milion i po evra nije tako mali iznos, mnoge, odnosno većina javnih nabavki, pogotovo kada se vešto podele na partije, daleko je ispod milion i po evra. Tu je kazna od jedne do deset godina.
Malopre sam vam pokazao primer iz jednog drugog dela, doduše, to je imovinska korist, ali ako je ona veća od 450.000 dinara, to je 4.000 evra, učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina. Gde je veća opasnost. Gde treba ponuditi oštriju sankciju?
Usput, to radite na predlog izmena Krivičnog zakonika, na kome ste naročito insistirali u vašem obrazloženju i kažete da u sadašnjem krivičnom zakonodavstvu ima dosta nelogičnosti, da je često zaprećena teža, oštrija sankcija za dela koja su manje važna ili manje opasna, ili čak nisu dovršena. Ali, morate da razumete, govorili ste o kriminalnoj politici, kontekst društva u kojem su takve inicijative pokrenute.
Predlogom izmena Krivičnog zakonika ukidate onu odredbu koja je uneta prošli put, malopre sam napravio grešku, prošle izmene su bile 2009. godine a ne 2011. godine, kada je zabranjeno ublažavanje kazne za čitav niz krivičnih dela. Onda u obrazloženju kažete, čini mi se da tačno citiram – u kakvoj vezi mogu da budu, kakav je racio, je li tako, za delo silovanja i za delo nedozvoljeni prelazak državne granice. Moram da vam kažem da je recimo ta izmena uneta u zakon u onom trenutku kada je naša javnost bila zasuta primera suđenja i presuda, koje su bile ispod granice svakog minimuma. Ne govorim samo o pitanjima zakonskog minimuma, nego o pitanjima najminimalnijih etičkih i moralnih standarda. Zbog toga je takva odreda uneta u zakon.
Ako mislite da nije postojao razlog da postoji takva zabrana za sva dela, onda ste mogli da isključite dela za koje mislite da nisu toliko važna ili toliko opasna. Ne, vi ste obrisali čitav stav koji govori o tome, odnosno tačku koja govori o tome, da je za neka dela u Krivičnom zakoniku apsolutno zabranjeno ublažavanje kazne.
Predložili smo četiri amandmana na Krivični zakonik i nadam se da ćete neke od njih prihvatiti. Oni se tiču, pre svega, članova 359. i ovih novih dela koje uvodite kao zloupotrebu od strane odgovornog lica. To je jedini način da, koliko toliko, u ovom trenutku vratite bilo kakav kredibilitet onome što radite.
Još jednom vas pozivam da, ukoliko to niste bili politički u stanju da uradite danas, da u narednim danima počnemo ozbiljno da razgovaramo o onome što LDP predlaže kao jedan širi koncept. Uradili smo prvi nacrt zakona o zaštiti uzbunjivača. Znam da vaše ministarstvo radi na tome. Najavili ste zakon za prvu polovinu februara. Već sada imamo neki radni tekst i možemo da razgovaramo o tome kako ga unaprediti, bez bilo kakve ambicije da mi monopolizujemo tu borbu kao što, čini mi se, vi ponekada radite.
Dajte da uradimo novi koncept zakona o državnoj pomoći. Već sam vam objasnio kako se na taj način odliva novac. Kada budemo to počeli da radimo, onda će postati jasne veze političara i kriminala i onda više neće moći i morati na televizijama da se nagađa i da se insinuira na tu temu. Uvek će moći da se dokaže jasna veza. Oni koji su krivi neka krivično odgovaraju, ali za tako nešto mora da postoji ozbiljno organizovan sistem. Rešenja ne mogu biti ad hok i ne mogu biti usmerena, isključivo ili pretežno, u pravcu političkih kampanja.
Naši predlozi podrazumevaju reorganizaciju policije, reorganizaciju tužilaštva, reorganizaciju sudova, na vrlo sličan način kako smo radili negde 2001-2002. godine, kada su napravljeni najbolji segmenti, vidim da se to vama ne dopada gospodine Selakoviću, ali tada su napravljeni najbolji segmenti pravosuđa u ovoj zemlji koje danas koristite - sudovi ili veća za ratne zločine, Tužilaštvo za ratno zločine, veća, Tužilaštvo za organizovan kriminal…
(Predsednik: Vreme.)
Završavam vrlo brzo.
Vi ste na vlast došli na oštrim kritikama takvog modela. Bili se još oštriji kada ste bili u nekoj drugoj političkoj partiji pre deset godina, ali danas ovo što radite u ovom trenutku, radite isključivo zahvaljujući tim pomacima koji su napravljeni, tim ljudima koji su radili, tim ljudima koji su vrlo često politički, pa i od predstavnika vaše političke partije, bili izloženi vrlo teškim i ozbiljnim napadima. Zbog toga je naša inicijativa u ovom pravcu. Nadam se da će u raspravi biti još prilike da o ovome govorimo. Hvala.

Hvala.
Samo bih, pošto ste me pomenuli, hteo da kažem, da bi to bilo jasno zašto sam to rekao. Nije reč laž uvreda sama po sebi, ali se ne može izjednačavati odluka suda, koji utvrđuje da li je nešto istinito, odnosno neistinito, ili lažno, koji to ima pravo po zakonu, što je onda odluka suda i presuda narodnog poslanika u ovoj sali da je nešto lažno, jer to nema pravo da učini ni jedan narodni poslanik. Obraćati se sa takvim terminima i argumentima, može uvrediti druge, kao što je to, da sada ne pominjem ceo slučaj da ne bih izazvao seriju replika. Smatrao sam da je to uvredljiv izraz u kontekstu na koji način je to rečeno. Zbog toga sam smatrao, ne reč laž, reč laž postoji u našem jeziku, postoji u našem pravnom sistemu i to apsolutno nije sporno.
Obraćati se narodnim poslanicima i izricati, ne smatram da nijedan od nas ima pravo da donosi presudu da li je nešto bilo lažno ili nije lažno. To može da utvrditi na sudu. Kada sud donese takvu presudu, slažem se da je to legitimno, pogotovo kada se to koristi u smislu zakona, koji smo pominjali.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Dve stvari. Dakle, niste u pravu. Sa jedne strane, ne moramo da govorimo o sudu. Imali ste prošle nedelje, izbrisana je ta odredba, razlog za smenu direktora javnog preduzeća, ako daje lažne izjave. Tu nikakav sud ne bi utvrđivao da li je nešto lažno ili ne. Ok. Mislim da uvodite opasan princip i  presedan.
Da li znate šta radite sada kada kažete da u Skupštini ne može da se kaže na taj način, u sličnom kontekstu, da se upotrebi izraz lažan, odnosno lažno. Moraćete da kaznite svakog od narodnih poslanika kada upotrebi uobičajeno sintagmu "lažna država Kosovo". To je ista matrica mišljenja. Ne mislim da to treba da uradite, ali vi ste uspostavili takva pravila. U ovom slučaju nemate sudsku presudu koja bi tako nešto potvrdila.

Što se tiče lažne države Kosovo, spreman sam da snosim svu odgovornost i uvek ću podržati da je država Kosovo lažna. Što se tiče ovoga, postoji odluka države Srbije koja stoji iza takvog stava i koja smatra da je Kosovo lažna država. To je državna odluka.
Što se tiče odluka u svakom drugom smislu, uvek postoji stav nekog organa. Ne želim da se dogodi da dozvolimo da narodni poslanici, ako ne bi bilo toga, onda bi svako od nas mogao da ustane i da kaže za nekog – znate, vi lažete. Na šta bi onda ličio rad Narodne skupštine?
Reč ima gospođa Milica Radović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam ovo što ste sada rekli, ali ne podržavam ono što po tom pitanju radite, a to je da takva lažna država postane snažnija. Naravno, vratiću se na temu, da mi ne bi oduzeli reč.
(Predsednik: Molim vas, ne činite to što činite. To smatram uvredljivim. To što ste naveli nisam učinio ni na koji način. Meni je to veoma uvredljivo. Upozoravam vas da to ne činite.)
Zahvaljujem se na vašoj konstataciji. Molim vas da mi vratite vreme, pošto je prošlo 35 sekundi koje ste mi oduzeli od vremena ovlašćenog predstavnika.
(Predsednik: Ne mogu da vratim vreme. Sistem je takav.)
Dobro. Razumem, ali onda mi dajte mogućnost, ako prekoračim vreme, da me ne opomenete na 20 minutu.
Zakoni koji su danas na dnevnom redu bi trebalo da predstavljaju prvi korak u otklanjanju niza onih ogromnih grešaka, tačnije rečeno, neverovatnih grešaka načinjenih u tzv. reformskom pravosudnom projektu. Očekivali smo da će ovi predlozi zakona o kojima danas raspravljamo dati jedan sveobuhvatan, jedan pravi odgovor na ono što se danas dešava u pravosuđu. Nažalost, to ne mogu da kažem za ove predloge zakona, jer oni predstavljaju jednu vrstu polurešenja i njima se gasi samo jedan deo požara.
Kako drugačije da okarakterišem ovaj napor ministarstva kada se izmenama ZKP samo odlaže primena jednog neverovatno lošeg zakona za oktobar 2013. godine umesto da danas raspravljamo o kompletnom novom ZKP? Kako drugačije da okarakterišem nastojanje i trud Ministarstva pravde kada se ovim izmenama, odnosno dopunama Zakona o sudijama i tužiocima samo amnestiraju odgovornosti svi članovi VSS i Državnog veća tužilaca od njihovog neodgovornog postupanja?
Odmah na početku, moram da budem potpuno jasno, rešenje koje predviđa Zakon o sudijama i tužiocima, a to se odnosi na stvaranje uslova za izbor i omogućavanje izbora sudija koji su prvi put birani da se izaberu na stalnu funkciju, je jedina mogućnost koja je nama, kao poslanicima u ovom parlamentu, preostala. Naravno, to podržavamo, jer ne postoji nijedna druga opcija koja u ovom trenutku može da se iznađe kao adekvatno i pravično rešenje. Ovo je najpravičnije rešenje. Nemamo mogućnost da reagujemo u tom pravcu da tražimo da se taj rok probnog rada odloži, jer smo onemogućeni Ustavom.
Naravno, ovo podržavamo. Niko od nas neće tražiti da 600 sudija prekršajnih sudova ili 300 sudija osnovnog suda čestitkom za Novu godinu budu kažnjeni time što neće biti izabrani, odnosno što će biti razrešeni, jer je sastav VSS radio na zastrašujuće neodgovoran način. To niko od nas ne traži.
Moram da vam kažem da se ovde postavlja jedno drugo pitanje. Pitanje je da li će neko zbog ovoga što je VSS radio da odgovara?
Podsetiću vas, gospodine ministre, da je ovo samo jedna u nizu grešaka koje je VSS učinio na podrivanju celokupnog pravosudnog sistema. Ovde smo četiri godine ukazivali, ne samo na greške predstavnika bivšeg ministarstva pravde i na greške članova VSS, nego smo ukazivali na sve one greške koje su se u tom, nazovi, reformskom projektu činile, a posledice tih grešaka su dovele do deformacije pravosudnog sistema. Sada kada su određeni pomaci, u tom smislu, napravljeni, kada su vraćeni na radna mesta sve sudije i tužioci, ponovo se vraćamo na početak, znači na negde 2008. godinu. U međuvremenu su brojni problemi nabujali i moramo u ovom trenutku da znamo kako da ih rešimo. Koja su to adekvatna rešenja koje Ministarstvo pravde u ovom trenutku nudi?
Izvinite, ako grešim, ali moram da kažem da je moj utisak da vi u ovom trenutku nemate najjasniji plan kako da iz ove situacije izađete.
Ono o čemu mi danas raspravljamo, naravno, su samo rešenja. Njima se mi, kao narodni poslanici, i vi, kao ministar pravde, ne hvatamo u koštac sa osnovnim problemima.
Podsetiću vas kada je na dnevnom redu bio izbor Vlade i odlučivanje o ekspozeu mandatara, tada sam vam rekla nešto pri čemu danas još čvršće stojim. Rekla sam vam da je danas nemoguće napraviti bilo koji pomak u pravosudnom rešavanju nagomilanih problema u pravosuđu sa ovakvim sastavom VSS. Oni snose odgovornost, najveću odgovornost, za ono što se desilo u pravosuđu danas. Tada sam takođe rekla da je neophodna da izmenite i da vaš prvi zadatak bi trebalo da bude izmena Zakona o Visokom savetu sudstva i Državnog veća tužilaca.
Sada vam kažem i dodajem još jedan argument da vi u ovom trenutku imate potpuno razložnu pravnu argumentaciju da to učinite. Sve neizabrane sudije i tužioci su vraćeni na svoja radna mesta. U ovom trenutku postoji jedna trećina tužilaca, odnosno sudija koji nisu učestvovali, ni na koji način, u izboru sadašnjeg sastava VSS i Državnog veća tužilaca i, na taj način to telo, njihov sastav ne odražava adekvatnu predstavljenost pravosudnog sistema u ovom trenutku. Oni nisu imali mogućnost, niti da se kandiduju, niti da glasaju. U tom slučaju, mislim, ako su već nepropisno bili razrešeni, njima funkcija, u pravnom smislu reči, nikada nije ni prestala. To je, po mom mišljenju, jedan od ključnih argumenata zašto bi trebalo da pristupite ovakvom rešavanju stvari.
Naravno, najjači dokaz o tome kako je radio VSS je i odluka Ustavnog suda Srbije kojim su vraćene sve nepropisno razrešene sudije i tužioci na radna mesta. Tom odlukom je potvrđeno sve ono o čemu smo mi četiri godine u ovom parlamentu govorili, a to je da VSS radi potpuno protivzakonito, da radi u nepotpunom sastavu, da su neki njegovi članovi bili u direktnom sukobu interesa, da ne primenjuje načelo raspravnosti prilikom odlučivanja o sudijama, ne pravi rang listu sudija. Postavlja se jedno osnovno pitanje – na osnovu kojih kriterijuma oni donose odluku o izboru samih sudija? Naravno, ti kriterijumi ne postoje, oni u pravnom smislu ne postoje. Ne vidim ih.
Upravo na to se odnosi ova današnja tačka dnevnog reda, jer da su postojali ti kriterijumi mi ne bi bili danas prinuđeni da radimo ovo rešenje koje je na dnevnom redu.
Visoki savet sudstva, po mom mišljenju, naravno, i po Ustavu i zakonu, treba da obezbeđuje i nezavisnost i samostalnost, ne samo sudova, nego i sudija u Srbiji. Čini mi se da je svojim dosadašnjim radom ono potvrdilo da je preuzimalo određene poteze koji ne mogu da se podvedu pod zakonit način postupanja.
Setićemo se da je jedan član Visokog saveta sudstva priveden, čini mi se u novembru 2011. godine, a da je drugi član Visokog saveta sudstva dao ostavku. Treći član Visokog saveta sudstva je bio u sukobu interesa i čak mu nije padalo na pamet da prihvati obrazloženje Agencije za borbu protiv korupcije, da je njemu funkcija po sili zakona prestala.
Ono što je najveći problem u tom slučaju, u Visokom savetu sudstva, jeste što je on odlučivao u nepotpunom sastavu i bez ove dvojice sudija. Još veći problem je što je njihovim odsustvom iz Visokog saveta sudstva narušen onaj princip koji je zagarantovan Ustavom, a to je da sudije kao članovi Visokog saveta sudstva moraju da imaju većinu u odlučivanju. To je više nego jasan primer kako nije trebalo da se radi.
Da li treba dodatno da podvlačim da su predsednici bivšeg Ministarstva pravde i sadašnji sastav Visokog saveta sudstva najodgovorniji za krah reforme pravosuđa? Mislim da tome danas u ovom parlamentu nema ko da prigovori.
Pored svega ovoga, žao mi je, ali vi ne pokazujete odlučnost da ispravite to, a to bi mogli da ispravite ukoliko bi sadašnji sastav Visokog saveta sudstva bio promenjen donošenjem kompletno novog zakona o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca. Potpuno mi je neverovatno, tačnije, vrlo sam ozbiljno zabrinuta da to nije vaš prvi potez koji je morao do sada da usledi, jer bez njega, ponavljam, nema pomaka i nema napretka u rešavanju nagomilanih problema u pravosuđu.
Pošto mi vreme ide, neću moći mnogo da se zadržavam na ovom predlogu zakona. Kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, ovde se faktički odlaže primena, kao što sam na početku rekla, jednog izuzetno lošeg zakonskog rešenja. Mislim da danas ne postoji niko ko bi mogao da uputi bilo koju reč hvale za Zakonik čije su osnovne karakteristike eliminisanje istine, materijalne istine iz krivičnog postupka. Zatim, eliminisanje, odnosno pasivna uloga suda u krivičnom postupku i, naravno, ono što je najvažnije, neravnopravnost stranaka i više nego inferiorna uloga odbrane u odnosu na tužioce.
Podsetiću vas da su Zakonikom o krivičnom postupku u Srbiji uvedene dve kategorije okrivljenih lica. Jedna kategorija koja se tereti za krivično delo organizovanog kriminala i za ratne zločine i protiv kojih se krivični postupak vodi pred posebnim odeljenjem Višeg suda. Druga kategorija okrivljenih su za sva ona druga krivična dela koja se vode po nekim drugim zakonima. To je nešto što je, naravno, definitivno loše. Mene raduje da smo saglasni u pogledu toga da taj predlog zakona sadrži u normativnom smislu veliki broj nedostataka i da je neophodno da dođe do intervencije. Danas moram da vam kažem da našu podršku možete da imate samo ukoliko do promene ovog zakona dođe u koncepcijskom smislu.
Dalje, kada je u pitanju Krivični zakonik, on samo na prvi pogled ostavlja utisak da su u pitanju velike izmene i dopune, a u osnovi se radi o velikom broju sitnih izmena i dopuna. On, naravno, neke odredbe sadašnjeg zakona popravlja, precizira, otklanja greške koje su se potkrale u prethodnom zakonu, uvodi neka nova krivična dela, koja mi podržavamo, ali takođe moram da kažem da neka rešenja i unazađuje.
Naša ogromna primedba je upućena u pogledu dekriminalizacije klevete. Mislim da je ovo jako loše rešenje i da će praksa pokazati da smo kod ovog primera svi pogrešili. Koliko mi je poznato, a mislim da raspolažem sa pravilnom informacijom, radna grupa, koju je formiralo Ministarstvo pravde, nije dala pozitivno mišljenje u pogledu dekriminalizacije klevete. To je informacija sa kojom ja raspolažem, a vi me ispravite ako nisam u pravu.
Takođe, danas u Evropi moderne, demokratske, zapadno-evropske zemlje nisu prihvatile ovaj koncept. Čuli smo u vašem izlaganju da se radi o Velikoj Britaniji, ali juče sam gledala taj zakon u Velikoj Britaniji i nisam mogla da nađem gde se dekriminalizuje kleveta. Molim vas da mi prosto to potkrepite nekom vrstom dokaza ili upućivanjem na poseban član koji to definiše. Koliko mi je poznato, danas samo par evropskih zemalja je to uradilo, a to su: Moldavija, Gruzija, BiH i Crna Gora. Znam da nama one nisu bile u prošlosti, a neće biti ni u budućnosti uzori u razvoju savremenog krivičnog zakonodavstva.
Takođe ću da vas podsetim da je to Rumunija uradila 2006. godine, ali je vrlo brzo shvatila da je pogrešila, pa je 2009. godine to krivično delo vratila u svoj krivični zakon.
Argument koji nam je dat u obrazloženju, po mom mišljenju je vrlo mršav. Iz kog razloga? Zbog toga što ste rekli da ste bili prinuđeni da ovo uradite zbog pritiska koji ste trpeli. Da budem preciznija, udovoljili ste zahtevu velikog broja udruženja i tu posebno ističete novinarska udruženja. Govorite da je to bio zahtev stručne javnosti. Ako je moja informacija tačna, da radna grupa Ministarstva pravde nije dala pozitivno mišljenje i saglasnost da dođe do dekriminalizacije klevete, onda vas molim da mi obrazložite o kojoj stručnoj javnosti se ovde radi.
Ako ste uzeli u obzir stavove nekih nevladinih organizacija, udruženja, novinarskih udruženja, onda vas molim da mi odgovorite na pitanje zbog čega niste uzeli u razmatranje zahteve građana? Mislim da su u ovom slučaju potpuno zanemarena njihova prava u pogledu ovog krivičnog dela.
Vrlo ću kratko da vam objasnim o čemu se ovde radi. Reč je na ovim našim prostorima oduvek imala specifičnu težinu. Nisu retki slučajevi ni u prošlosti, a ni danas, da su ljudi zarad odbrane svoje časti i ugleda posezali možda i za nekim tradicionalnim metodama odbrane obraza. Da budem potpuno jasna, posezali su za tim da pravdu uzmu u svoje ruke. Prosto imam bojazan da će ukidanjem krivičnog dela klevete ta pojava postati sve učestalija.
Takođe, moram da vam kažem da za jednog časnog i uglednog čoveka uvreda, odnosno kleveta ima veću težinu nego možda čak fizičko kažnjavanje, brutalno prebijanje ili čak teška telesna povreda. Zbog toga iznosim svoj argument u kom smislu mislim da ovo delo nije trebalo brisati iz Krivičnog zakonika.
Građansko pravo naravno da teško može da obezbedi efikasnu zaštitu od klevetanja, jer, po mom mišljenju, a to govori i praksa zemalja koje su ukinule klevetu, na taj način se ohrabruju samo bogati moćnici da i dalje kleveću. Njima uopšte ne pada teško da plate u parničnom postupku na ime nadoknade nematerijalne štete određeni iznos novca. Oni to danas mogu da rade bez ikakvog osećanja straha od krivične sankcije koja možda može da usledi. Zbog toga ono lice koje je oklevetano ne nalazi satisfakciju u parama koje će možda dobiti u parničnom postupku, nego nalazi upravo svoju satisfakciju u tome da tuženi bude okrivljen, da se protiv njega vodi krivični postupak i da se u krivičnoj evidenciji on vodi kao učinilac krivičnog dela. To je možda jedan od osnovnih razloga zbog čega iznosim svoj argument protiv brisanja ovog krivičnog dela.
Takođe, ne treba zaboraviti da krivična sankcija predstavlja prekor za jednu vrstu ponašanja i da ona predstavlja osudu sredine koja je u tom trenutku javna. Treba reći, da je ovo jedino krivično delo kod koga teret dokazivanja snosi tuženi. Znači, na njemu je obaveza da dokaže da ono što je pronosio ili iznosio na račun drugog, a nije bila istina, treba da dokaže da je istina. Znači, još jedan razlog, odnosno argument u prilog toga da ovo krivično delo ne treba ukidati.
Kada su novinari u pitanju, žao mi je što imam još jako malo vremena, kada su novinari u pitanju ja u ovom slučaju ne vidim ništa sporno. Ukoliko je novinarima potpuno jasan izvor informacija, od koga su dobili, oni nemaju razloga da brinu za to da će jednog dana biti krivično gonjeni zbog klevete, pa čak i u slučaju ukoliko klevetu i iznose. Ali, ukoliko novinari pronose određenu vrstu neistine o bilo kom, znači drugom čoveku, a za to nemaju dokaze, znači ne mogu da materijalizuju te svoje tvrdnje u pogledu podnošenja određenih dokaza, onda treba da snose odgovornost. Potpuno svesno i čvrsto stojim na ovom svom stavu, jer ne vidim razlog zašto bi oni bili privilegovani u odnosu na druge članove i druge građane. Znači, potpuno je opravdano. Mislim da nije trebalo prihvatiti argumente novinarskog udruženja, jer oni treba da postupaju u skladu sa principom novinarske pažnje.
Naravno, da imam još mnogo zamerki na ovaj predlog zakona, ali one su u svakom slučaju mnogo manje važne nego ova koju sam iznela i zbog toga sam potrošila mnogo vremena da vam objasnim. O svemu drugom govoriću, vrlo podrobno u raspravi u pojedinostima. Hvala vam.

U sistemu sledeći prijavljeni jeste narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, kolege poslanici, poslanička grupa SPS će podržati predloge zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama.
Ovim zakonima se potvrđuje da je Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Ivicom Dačićem na dobrom putu da konačno uvede red u sistem vlasti, ovaj put sudske vlasti. Ne sumnjivo je da Ministarstvo pravde Republike Srbije na čelu sa ministrom Selakovićem učinilo veliki napor da se sistemski poboljša kvalitet krivično-pravne zaštite i u vremenu konsolidacije stanja u pravosuđu omogući sudovima da efikasno postupaju i donose pravične i na zakonu zasnovane odluke.
Svakako da to mora da bude trajan proces, da se u tom procesu mora kontinuirano analizirati koje oblasti društva nisu obuhvaćena krivično-pravnom zaštitom, a potom da se donose zakoni kojima se ta zaštita obezbeđuje i garantuje. Zašto? Zato što smo svakodnevno suočeni sa izvršenjem krivičnih dela i to naročito teških krivičnih dela sa izrazito visokim stepenom društvene opasnosti. Tu su pre svega svirepa i brutalna ubistva, nasilja u porodici i drugi vidovi nasilja sa teškim telesnim povredama, a ne retko i sa smrtnim posledicama. Tu su razni vidovi i vrste bahatog i bezobzirnog ponašanja kako pojedinačno, tako i u grupi, kao poseban vid nasilničkog ponašanja. Naročito velika pošast današnjice jesu i veoma opasne protivpravne radnje koje se vezuju za trgovinu narkoticima, trgovinu ljudima, ljudskim organima, za trgovinu oružjem kao i korupcija koja definitivno predstavlja problem koji karcinom počinje da metastazira i zahvata sve pore društva, sve pore sistema i države i opasno ugrožava državu.
Logično je da posledice ovakvih protiv-pravnih delovanja predstavljaju jako teške posledice, u svakom slučaju nesagledivo štetne, a bez adekvatne krivično-pravne zaštite ove protivpravne radnje jednostavno mogu, kako sam već rekao, da budu daleko, daleko intenzivnijeg karaktera i sa daleko većim stepenom opasnosti.
U komentarisanju predloženih zakona želim najpre da ukažem i afirmišem ono kvalitetne delove Krivičnog zakonika, ali istovremeno da probam i koliko je to moguće ukažem krajnje dobronamerno, dobronamernim sugestijama na neke delove Krivičnog zakonika za koje smatram da sa određenim korekcijama mogu poboljšati u smislu kvaliteta zakona.
Juče na sednici Odbora za pravosuđe sam izneo stav koga se i sada dosledno držim, a to je da je Predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika samo početak prečišćavanja Krivičnog zakonika i da će to biti jedan trajan proces u kome će se Krivični zakon kontinuirano dorađivati i poboljšavati u svom kvalitetu. Tu SPS nema dilemu, uvek će Ministarstvo pravde u tom pravcu imati pravu podršku.
Ono što zavređuje pažnju predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika je sistematizovanje novih krivičnih dela, a samim tim i uvođenje u zakon znatno većeg broja zaštićenih dobara u tim krivičnim delima. Tako sada krivično-pravnu zaštitu uživaju i sportska i druga takmičenja, da jednostavno ne zažmurimo na činjenicu da upravo organizacija sportskih takmičenja i realizacija istih u zadnje vreme predstavlja pogodno tle ili dobar poligon za raznorazne protivpravne aktivnosti i inkriminiacije koje se uglavnom manifestuju u vidu zloupotreba, prevara i tome slično.
Takođe, je dobro da krivično-pravnu zaštitu sada uživaju i javne nabavke. Imajući u vidu da su upravo javne nabavke najpogodniji teren koruptivnog delovanja i možda najopasniji generator korupcije. Imajući u vidu opet činjenicu da se u odnosu na javne nabavke pojavljuju i one situacije odnosno društveni delovi koji mogu biti u velikoj opasnosti od ovakvog načina koruptivnog delovanja kao što je zdravstvo i tome slično. Upravo kriminalizacijom javnih nabavki utičemo na to da prevencija koruptivnog delovanja u ovom pravcu bude što efikasnija.
Posebno je zadovoljstvo istaći da je karakter zaštićenog dobra u krivično-pravnom smislu reči dobila i advokatura, kao javna funkcija. Dobro je što je prepoznavajući probleme azilanata u našoj, a i u drugim državama, predlagač u Krivičnom zakoniku sistematizovao i krivično delo koje se zove – onemogućavanje zloupotrebe ostvarivanja prava azila u stranoj državi, a naročito je dobro i usaglašeno sa međunarodnim standardima to što je predlagač u Krivični zakonik uneo i ona krivična dela koja predstavljaju pošast današnjice, a to su terorizam, udruživanje radi terorističkog delovanja i srodna krivična dela. To su krivična dela kod kojih je zaštićeno dobro, ništa drugo nego sve države ovog sveta i stanovništvo, celo stanovništvo na ovoj planeti.
Kada je reč i kada se analizira uvodni deo Krivičnog zakonika i krivično-pravni instituti iz tog uvodnog dela mora se u kvalitativnom smislu reči istaći da je jako dobro rešenje ocena i utvrđivanje vrste i visina krivične sankcije kod krivičnog dela kod koga se kao motivacija izvršenja krivičnog dela pojavljuje mržnja prema rasama, nacionalnim zajednicama, ljudima različitih veroispovesti, različitih rodnih grupa i tome slično.
Ove okolnosti, a u svakom slučaju motiv za izvršenje krivičnog dela ili pobude koje su opterećene mržnjom, svakako da zavređuju pažnju, da trebaju da budu posebno otežavajuće okolnosti i lično bih apelovao na sve sudove i sve sudije da zaista kod ovakvih krivičnih dela prilikom odluke o odmeravanju kazne, odnosno prilikom odluke o vrsti i visini krivične sankcije, ove okolnosti tretiraju kao osobito otežavajuće okolnosti.
Zašto? Zbog toga što se na ovaj način ostvaruje daleko veći stepen krivično-pravne zaštite u onim delovima populacije ili delovima naroda, odnosno stanovništva koji tu zaštitu do sada nisu imali na adekvatan način, a u svakom slučaju da je to u celosti upodobljeno sa međunarodnim krivično-pravnim standardima.
Kvalitativna promena u krivičnom zakoniku i to opet u uvodnom delu odnosi se kod mere bezbednosti, zabrane približavanja i komunikacije učinioca krivičnog dela sa oštećenim, učinioca krivičnog dela koji je delo učinio na štetu upravo tog oštećenog, gde se vreme oročava od šest meseci na tri godine, pri čemu učinilac krivičnog dela ne dobija nikakav benefit, zbog toga što ovo vreme ne ulazi u vreme izdržane kazne zatvora ili mere bezbednosti.
Međutim, pored svih ovih kvalitativnih iskoraka u poboljšanju Krivičnog zakonika, postoji nešto što bi trebalo ukazati i pokušati određenim korekcijama razjasniti ili precizirati pojedine delove Krivičnog zakonika.
U tom smislu, ja ću da ukažem na predloženi krivično-pravni institut obaveznog uslovnog otpusta. Zašto?
Jednostavno, iz razloga što smatram da obaveznost uslovnog otpusta ne treba da bude generalizovan, odnosno ne bi smela da se odnosi na sve učinioce krivičnog dela. Mi imamo učinioce krivičnih dela koji u suštini predstavljaju jako opasna lica u društveno-pravnom smislu. Zašto? Zato što su oni učinili krivična dela sa najvećim stepenom društvene opasnosti, zbog toga što se radi o recedivistima, višestrukim povratnicima, kod naročito teških krivičnih dela. Kod takvih učinilaca krivičnih dela obaveznost uslovnog otpusta nije uvek opravdan, a opravdanost uslovnog otpusta kod takvih krivičnih dela se vezuje za ispunjenje uslova koji su zakonom predviđeni, a to znači da je njihovo ponašanje tokom izdržavanja kazne u KZP, u toj meri popravljeno da se sa pravom može očekivati da oni na slobodi neće vršiti nova krivična dela, da su se za vreme izdržavanja kazne pokazali kao disciplinovani, da protiv njih nije vođen disciplinski postupak, da su svoje radne zadatke i obaveze uredno izvršavali.
Šta kada imamo predisponirane učinioce krivičnih dela i to onih krivičnih dela kod kojih je zaprećena kazna i preko 10, pa čak i od 30-40 godina zatvora.
Da li takvim učiniocima krivičnih dela treba davati benefit, odnosno privilegiju obaveznog uslovnog otpusta? Kao čovek koji je vezan za pravosuđe, smatram da to nije opravdano i smatram da jedino sudovi mogu vršiti ocenu za to propisanim postupkom, da li u odnosu na te učinioce krivičnih dela postoji mogućnost uslovnog otpusta podrazumeva diskreciono pravo suda, da samo u odnosu na te učinioce krivičnih dela odlučuje o opravdanosti uslovnog otpusta i pri tome, ono što smatram obaveznim, da se izvrši selekcija krivičnih dela i to onih krivičnih dela koja izvršavaju učinioci na koje se ovaj uslovni otpust odnosi, a za koje smatram da ne bi smela imati privilegiju na koju se ovde ukazuje.
Posebnu pažnju u analizi izmena i dopuna Krivičnog zakona, po meni, pa i po nekim mojim drugim kolegama, zavređuje dekriminalizacija krivičnog dela klevete, to zavređuje pažnju.
Lično smatram i to opreza radi, da dekriminalizacija ovog krivičnog dela otvara prostor za neke opasnosti. Te opasnosti mogu da se produbljavaju, da multipliciraju i da izazovu raznorazne probleme, imajući u vidu da je zaštićeno dobro kod ovog krivičnog dela, izuzetno visoke vrednosti i to za svakog pojedinca, shodno njegovom ličnom etičkom kodeksu, a to su čast, ugled svakog čoveka.
Ako ova zaštićena dobra nisu pod krivično-pravnom zaštitom, kako onda očekivati da čast i ugled pojedinca budu krivično-pravno zaštićeni, tim pre što ova dva zaštićena dobra nisu sistematizovana u drugim kvalifikacijama, u drugim krivičnim delima.
Meni je savršeno jasno da je ovakav predlog brisanja krivičnog dela klevete iz Krivičnog zakonika uticaj međunarodnih organizacija, institucija, pa i sugestije unutrašnjosti i unutrašnjih faktora, ali to ne može opravdati dekriminalizaciju nečega što podrazumeva zaštitu jako vrednog zaštićenog dobra, jer će se otvoriti vrata raznom etiketiranju, omalovažavanju, klevetničkom progonu, a pogotovo je to problem, ukoliko se to učini preko sredstava javnog informisanja, iako ovo što govorim ni u kom slučaju nije osuda sredstava javnog informisanja, odnosno medija, jer i oni imaju svoj etički kodeks, kodeks novinarske etike koga treba da se drže, ali ne možemo da zažmurimo na činjenicu da postoji opasnost upravo ovakvih pojava gde će, ne samo javne ličnosti, već i svi pojedinci biti izloženi jednom klevetničkom teroru.
Stoga bih zamolio da se još jednom analizira i razmotri mogućnost opstanka ovog krivičnog dela ili sistematizovanja bića i obeležja tog krivičnog dela u nekom drugom krivičnom delu.
Smatram jako dobrim, jako kvalitetnim u sistemskom smislu reči rešenje što je u Krivičnom zakoniku sada sistematizovano krivično delo koje se vezuje za sportska i druga takmičenja, odnosno dogovaranje ishoda takmičenja.
Uvaženi ministre, ja bih ovde izneo neke sugestije koje sam i u amandmanu afirmisao, pa bih vas zamolio da ih pažljivo razmotrite, i ukoliko vam budu od pomoći, da se ovo krivično delo daleko jasnije i preciznije definiše u njegovoj kvalifikaciji.
Ja podržavam predlagača što je prepoznao nužnost da se upravo u organizacijama i realizacijama sportskih takmičenja ostvari krivično-pravna zaštita, jer su tu brojne zloupotrebe u vidu nameštanja rezultata takmičenja, određivanje pobednika takmičenja uz ostvarenje imovinske koristi u enormnim iznosima, da ne govorim o nezakonitim transferima igrača ili takmičara itd.
Šta je ovde problem? Problem postoji u tome što u sistematizaciji, kvalifikaciji krivičnog dela nije određeno nešto što podrazumeva obavezni element bića krivičnog dela, a to je vreme izvršenja krivičnog dela.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što uticaj na nameštanje rezultata i pobednika takmičenja, kao i dogovor može da egzistira samo pre otpočinjanja takmičenja ili u vreme trajanja takmičenja, ali nikako posle toga, jer sve krivično-pravne radnje posle toga, potpadaju pod drugu kvalifikaciju, pod biće nekog drugog krivičnog dela ili falsifikovanja službene isprave ili zloupotrebe ili nečeg trećeg.
Mislim da je ovde potrebno imati u vidu da se kvalifikacija krivičnog dela precizira kako bi sudovi imali što manji prostor ili što veće mogućnosti da se precizno odrede prema učiniocu krivičnog dela i da identifikuju radnju izvršenja krivičnog dela.
Ja bih stoga predložio da kvalifikacija ovog krivičnog dela glasi upravo ovako, ko pre održavanja, kao i u toku održavanja sportskog takmičenja ili drugog nekog, dogovori i na drugi način utiče na rezultat takmičenja i određivanje pobednika takmičenja u nameri da sebi ili drugom licu pribavi imovinsku korist, kazniće se propisanom kaznom.
Čini mi se da je daleko preciznije i da je daleko primenjivije u praktičnom smislu reči, zakonsko i sistemsko rešenje i da će sudovi na osnovu ovoga imati efikasnu mogućnost da prilikom pravne ocene svih činjenica koje se u postupku pojave protiv optuženog ili osumnjičenog lica, kome je na teret stavljeno ovo krivično delo, donesu zaista pravičnu i na zakonu zasnovanu odluku. Međutim, pored svega ovoga, postoji nešto što ne može izazivati polemiku.
Ako sam možda izazvao polemiku, barem u glavama nekih kolega, sa ovim prethodnim isticanjima, ovde sigurno polemike nema, radi se o krivičnom delu neuplaćivanja poreza po odbitku.
Po meni, jedno stalno i konstantno loše rešenje, kako u postojećem zakonu, pa čak mi se čini i sada, iako je predlagač učinio ogroman napor da odvajanjem službenog lica od odgovornog lica pojednostavi ovo krivično delo. Zašto? Zbog toga što se ovde radi o inkriminacija, koja podrazumeva da odgovorno lice u preduzeću, u nameri da izbegne plaćanje poreza i doprinosa PIO, nije uplatilo taj iznos koji je inače obračunat i evidentiran u poslovnim knjigama.
Hajde sada da mi neko objasni ko nije pravnik, ko nema nikakve veze sa pravnom strukom, kako je moguće, i tu se postavlja opravdano pitanje, u čemu se sastoji protivpravna namera onog odgovornog lica u preduzeću, koje je u višemesečnoj blokadi kada preduzeće ne radi, ne ostvaruje apsolutno nikakav prihod, zbog lošeg finansijskog stanja i koje zbog blokade računa nije u mogućnosti da plaća svoje obaveze. Pa gde je tu protivpravna namera, ako je on evidentirao sve ono što je dužan da plati u poslovnim knjigama, a nije u mogućnosti da plati, a mi kolege smo svakodnevno suočeni sa tim, da se upravo ti direktori, u najvećoj meri procesuiraju ni krivi ni dužni? Ovo je anahronizam, u pravnom smislu reči, koji treba izbaciti iz Krivičnog zakonika.
Smatram da je krivično delo zloupotreba službenog položaja, u ovom pravcu, s obzirom da je diferencirano od ostalih krivičnih dela, je moralo da ostane i nemam ništa protiv toga, ali za ovo kratko vreme koje mi je ostalo, moram se samo kratko osvrnuti na odredbe Zakona o sudijama, a one su po meni, nešto što je neminovnost i nešto što je za mene kao čoveka i pravnika, a ne kao narodnog poslanika i člana stranke, normalno i logično. Da li je normalno i logično, da sudije koje su izabrane prvi put na tri godine, budu četiri godine …
(Predsednik: Samo da vas upozorim na vreme, gospodine.)
Vrlo kratko, budu sve tri godine bez vrednovanja rada, bez ocenjivanja, bez bilo kakvog upliva u kvalitet struke, sada kada ste vi prinuđeni da im date status stalnih sudija i tužilaca, jednostavno, ni krivi ni dužni došli u takav status.
Nisu krive sudije, krivi su oni koji su činili ogroman zakonski propust ...

Sada moram stvarno da vas upozorim na vreme, jer ako vama dozvolim, onda će i svi drugi prekršiti vreme drastično. Hvala vam gospodine Jovanoviću.
Reč ima gospođa Kolundžija. Izvolite.