Gospodine predsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, u toku današnje rasprave u više navrata je, mogu slobodno reći, izrečena konstatacija o stanju u pravosuđu. To stanje u pravosuđu, naravno, i rasprava o stanju u pravosuđu ne može se odvojiti od rasprave o ovim vrlo važnim zakonima, koji obuhvataju i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija, a takođe i materijalno-pravna i procesno-pravna pitanja. Znači, sve ono što je važno za primenu od strane nosilaca pravosudnih funkcija.
Mogu da kažem da imam razumevanje za stanje koje je gospodin ministar nasledio. Demokratska stranka Srbije je uporno kontinuirano četiri godine, od 2008. godine, kada se ušlo u reformu pravosuđa, iznosila vrlo oštre kritike. Ne samo što je iznosila vrlo oštre kritike, nego je u raspravi na taj veliki set zakona koji su reformisali pravosuđe krajem 2008. godine ukazala šta će biti posledice. Možemo reći da žalimo što su se naši stavovi i kritike i predviđanja tih posledica obistinili.
Mislimo da su svi stubovi pravosuđa urušeni u Srbiji i da je pred novim ministarstvom, ali naravno i pred svima nama ogroman i težak posao – kako da se izađe iz ovog stanja i kako da nadomestimo ove četiri izgubljene godine. Ovo su četiri izgubljene godine za pravosuđe. Nažalost, one su donele velike probleme i velike nevolje, kako nosiocima pravosudnih funkcija, tako prvenstveno i građanima. Tu ne govorim samo o zakonima koji su rešavali statusna pitanja u pravosuđu, nego i o materijalno-pravnim propisima, o Zakonu o parničnom postupku, o Krivičnom zakoniku, pa i o onom nizu važnih procesnih zakona, a o jednom od njih danas raspravljamo, tačnije o njegovom pomeranju, ali i važnom Zakonu o parničnom postupku i Zakonu o izvršenju i obezbeđenju.
U tom smislu, kada se pogledaju ti svi osnovni stubovi zakonodavstva, ali i ono što čini živo telo pravosuđa, to su sudije i tužioci. Tu želim, naravno, da pomenem i zahvalim se kolegama koji su to pominjali, advokati i javni beležnici. O tome nismo puno govorili, a to je izuzetno važna materija i stanje u kom se taj deo pravosuđa nalazi i šta je tu uopšte urađeno je nešto što iziskuje vrlo ozbiljnu raspravu u Narodnoj skupštini. Želim to još jednom da pomenem, jer smo mi to i amandmanski intervenisali, izvršitelj. Od problema koje pratimo, koji se odnose na sudijsku i tužilačku funkciju, do problema u raznim advokatskim komorama, npr. i u beogradskoj, pa u haosu koji je nastao kod odlaganja primene Zakona o javnom beležništvu, do velikih problema koje je izazvao Zakon o izvršenju i obezbeđenju ili nikakvog efekta koji je uvođenje privatnih izvršitelja dovelo, govori nam o tome da je stanje takvo da morate početi da se bavite statusnim problemima. To je prvenstveni i najvažniji problem.
Kao što je rekla moja koleginica Milica Radović, mi u Narodnoj skupštini nismo imali priliku da se ozbiljno pozabavimo ovim statusnim pitanjima. U tom smislu izražavam kritiku, jer sam i lično očekivao da će nakon izbora Vlade to biti prvi korak u Narodnoj skupštini. Prosto apelujemo i ukazujemo na to da početkom naredne godine mora biti prva tema, jer svi segmenti, od VSS pa naniže, od Vrhovnog kasacionog suda i svih sudova su u problemima.
Naravno, ostaje pitanje kako mislite da krene primena nove mreže u sudovima koja je najavljena? Iako najavljujemo da će biti do kraja godine ovde u Narodnoj skupštini, mi o tom zakonu nismo raspravljali. On je izazvao ogromne probleme. On je izazvao sav onaj haos u kojem su se sudije našle, koje su bile prinuđene da putuju, da zbog toga trpe predmeti, da zbog toga trpe građani, da sudovi budu u velikim materijalnim troškovima kod naknade troškova svedocima, kod putovanja i svega ostalog. To manje-više svi koji su u pravosuđu znaju. Bez promene mreže sudova, mislim da to mora biti prvi zakon u Narodnoj skupštini, teško da ćemo ovakvim zakonima, koji jesu važni, išta uspešno rešiti. U tom smislu delim mišljenje svih koji su rekli da je ovo jedan isključivo parcijalni pristup.
Što se tiče samih zakona koji su ovde pred nama, zadržao bih se na Krivičnom zakoniku jer je on, gledajući po obimu kojim se interveniše u tekst, najvažniji. Moram da kažem da je moj osnovni utisak da mi ovde imamo različite vrste poruka, da su one vrlo divergentne, da su nejasne i da nam, ako se sagledaju sa aspekta vrednosti koje štite, ne pružaju jasan odgovor šta je predlagač zakona hteo.
Sa jedne strane imamo, da ne bi prosto zamarali, da ih svrstam u pojedine glave, da ne gubimo vreme, ono što bi se moglo reći da je intencija bila borba protiv korupcije i tu bi se mogla svrstati rešenja koja se odnose na javne nabavke, rešenja koja se odnose na ovo novo krivično delo – zloupotreba položaja odgovornog lica, dogovaranja ishoda na takmičenjima itd. Znači, to bi trebalo, po poruci koju ste vi nama poslali i mi mislimo da je to važno, da obuhvati onaj segment koji se zove borba protiv korupcije. Mi to podržavamo i smatramo da su ta rešenja koja idu u tom pravcu dobra.
Međutim, kada je u pitanju niz drugih rešenja koja ovde nudite, nama nije jasno šta ste vi hteli, odnosno koju poruku u smislu zaštite vrednosti vi nama šaljete. To jeste ukidanje klevete, ukidanje komentarisanja nepravosnažnih presuda, rešenja koja se odnose na ugrožavanje sigurnosti. Ne razumemo zašto se tu snižavaju, uslovno rečeno, kriterijumi i zašto se tu, one vrednosti koje su jako važne u ovom slučaju, pravi jedan korak nazad.
Pored opravdane potrebe, to je očigledno Vladina glavna politika, borbe protiv korupcije, smatramo da vrednosti koje se štite u ovim krivičnim delima, a gde dolazi ili do ukidanja pojedinih krivičnih dela ili do ublažavanja kaznene politike, prosto se šalje jedna poruka koja stvara jednu sliku da se povlađuje, odnosno prosto deluje demagoški. Nismo dobili ubedljivo obrazloženje kada su u pitanju ovakva rešenja.
Naša poslanička grupa je rekla šta misli o ukidanju krivičnog dela klevete. Prosto se reagovalo na pritisak koji je došao od različite vrste novinarskih udruženja, zapostavljajući da se, na to su kolege sa pravom ukazale, krivično delo klevete, da se klevetanje vrši u najvećoj mogućoj meri u saobraćaju između građana.
Nije moguće samo uredbom zaštiti čast i dostojanstvo. Nekome to da je neko izneo nešto neistinito pred velikim brojem građana o njemu i te kako važno za zaštitu njegove časti i ugleda. Možda ako ste hteli da rešite taj problem koji se odnosi na širenje slobode reči, možda ste mogli naći rešenje kada su u pitanju novinarska udruženja ili novinari ili uopšte pisanje. Ali, vi ćete sada otvoriti jedan širok prostor. Lično verujem kao i većina ljudi koji su ovde radili u pravosuđu zna kakvi svi slučajevi kada su u pitanju ove privatne službe i na šta su sve ljudi nailazili u svojoj praksi kada je u pitanju krivično delo klevete.
Mislim da je ovo jedan opasan korak koji neće, a osnovni cilj koji je očigledno imala Vlada da se reši problem koji je dolazio od strane novinarskih udruženja, da se omogući šira sloboda pisanja, otvoriće prostor na sasvim drugoj strani.
Osim toga, ovaj deo koji se odnosi na ugrožavanja sigurnosti, jako je važno da znate da zaštitimo, bez obzira koliko sada to delovalo, ako smo ozbiljna država sve najvažnije institucije i funkcionere ne ulazeći u to da oni predstavljaju neki poseban sloj, nego oni su prosto predstavnici države.
Ovde ću ukazati na par stvari na koje smo mi amandmanski intervenisali, o tome ćemo više u amandmanima, ali prosto oni deluju kao jedna šira slika ovoga o čemu govorimo. Mi smo podneli amandman kada je u pitanju krivično delo ometanja pravde. Mi smatramo da sudske izvršitelje treba takođe zaštiti kao advokate. Ne može se do kraja sprovesti presuda koju je doneo jedan sud ukoliko su sudski izvršitelji predmet nasilja, pretnji, da čak i policija ne može da tome pomogne. Znate, taj čovek radi svoj posao, on mora da sprovede jednu odluku koju nije doneo, to je odluka suda, ako je ne sprovede. Ako je on neko ko nije zaštićen, ako ga čak ni policija ne štiti, mislim da će te presude ostati mrtvo slovo na papiru. Mi smatramo da pored advokata, izvršitelji moraju biti neko ko će posebnom pažnjom u ovom slučaju zaštićeni.
Što se tiče, novog krivičnog dela koji se odnosi na zloupotrebu položaja odgovornog lica, smatramo da je jako bitno to razdvojeno i to je nešto što apsolutno prihvatamo. Ali, mislim da ste preširoko odredili definiciju odgovornog lica. Ona može da stvori velike i ozbiljne probleme, pa čak, hajde da kažem uslovno rečeno i zloupotrebe i da ne pogodi cilj koji je imao tužilac kada je podizao optužnicu ili kada se vodi krivični postupak.
Znači, kaže se ovako – odgovorno lice, pravno lice, smatra se lice koje je na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja nadzora ili druge poslove ili delatnosti pravnog lica. Sad ide ono što je po nama vrlo sporno – kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova.
Znate, neko ko ima sva ova ovlašćenja po zakonu može na osnovu ovoga da izbegne odgovornost. Prosto, da kažem, ja to nisam radio, ja sam to svojim radnjama poverio nekom drugom, da zbog svog uticaja i moći u tom pravnom licu obezbedi čak i svedoke da potvrde da je to tako. Da neko lice koje je potpuno nevino, nedužno u jednom krivičnom postupku strada. Mi smatramo da ovo treba da se briše jer će to stvoriti ogromne probleme i moguće zloupotrebe i neće targetirati, pogoditi one koji su odgovorni.
U svakom slučaju, naša poslanička grupa je podnela veliki broj amandmana i vrlo ćemo aktivno učestvovati, ovo su vrlo važni zakoni, ali ostaje taj utisak da u nizu intervencija ovaj tekst zakona niste nas ubedili, niste bili dorečeni i smatramo da ta rešenja koja ste ponudili nisu dobra i stvoriće probleme u praksi. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedniče. Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre drago mi je što ste danas došli u parlament da razgovaramo o ovim pravosudnim zakonima. Čini mi se da ste i prethodnog puta bili kada smo raspravljali o Zakonu o amnestiji. Toplo se nadam da ćete sa ovim zakonima imati više sreće, nego sa tim Zakonom o amnestiji.
Htela bih da vas obavestim, ako to već ne znate da sudovi imaju ogromne probleme u primeni tog Zakona o amnestiji, tako da zaista bi bilo dobro kada god se neki zakon predloži da se dobro razmisli koji je krajnji cilj i koja je to politika koja se želi ostvariti sa predlogom zakona, pogotovo što se radi o veoma osetljivim temama gde se govori o kriminalu, kada se govori o pravosuđu, sudovima, tužilaštvu itd.
Pročitala sam i razloge za donošenje zakona kao i razloge za hitnost postupka u ovom parlamentu. Drago mi je što su ti razlozi nekako vezani za EU, drago mi je što su vezani za usaglašavanje domaćih propisa sa standardima propisa EU i što zaista želite da usaglasite sve propise sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima. Dakle, to je jedna poruka koja se šalje javnosti da ova Vlada ima ozbiljne namere u vezi integracija u EU.
Međutim, to nekako dolazi u neku koliziju sa porukama koje šaljete, konkretno vi kao ministar pravde, kada demonstrirate ispred zgrade ove Skupštine za vreme zasedanja Skupštine sa nekih hiljadu ljudi. Dakle vi kao ministar, vi kao deo izvršne vlasti, dakle čovek koji je na vlasti i kao diplomirani pravnik radite nešto što je prosto nedozvoljeno, što je u najmanju ruku prekršaj. Zato što imamo neki zakon o javnim skupovima, koji prosto ne dozvoljava da se demonstrira ispred Skupštine za vreme dok Skupština zaseda.
Dakle, vi ste sve to morali da znate, a uprkos tome vi prosto zakon niste poštovali. To je nedopustivo zato što to nisu standardi propisa EU. Šta se tu onda dešava? Jedno pričamo, a drugo radimo. Znate, jedna ozbiljna država koja pretenduje da bude između ostalog i pravna država, mislim da to sebi ne sme da dozvoli. Prema tome, ako ministar pravde na taj način ne ceni pozitivne propise ove države u tom slučaju trebalo bi da snosi određene konsekvence.
To je samo jedna opaska na činjenicu šta ste naveli kao jedan od razloga za donošenje izmena i dopuna Krivičnog zakonika. Ako sam dobro razumela vaše obrazloženje danas i ako sam dobro pročitala ove razloge između ostalih ovo što sam navela, vi govorite o tome da želite da promenite kaznenu politiku u smislu smanjivanja represivnih težnji.
Sa druge strane, kao jedan od razloga za donošenje ovog zakona govorite o borbi protiv korupcije, govorite o tome da treba da se ukinu određena anahrona krivična dela i sad opet dolazimo u neku vrstu kolizije. Ako vi smanjujete represivnost Krivičnog zakonika, a želite da se borite protiv korupcije to prosto ne može da se usaglasi jer je korupcija i organizovani kriminal toliko ozbiljna boljka ove države da država mora da koristi sve svoje mehanizme da bi sprečila rast korupcija, sprečila bujanje organizovanog kriminala, a u svakom slučaju da radi na tome da i smanjuje ove negativne društvene pojave. Sa smanjivanjem represija u krivičnim delima, teško da ćete to postići.
Vi govorite stalno o greškama prethodnika i slažem se, grešaka je bilo, kao što će biti uvek, kada god neko nešto radi i što se više radi, više je i grešaka. Međutim, koji su propusti ove nove vlasti, o tome se nešto ne govori, to se ne spominje, prosto, nema se vremena od te silne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a pri tom se radi mnogo toga što sprečava da ta borba bude zaista ozbiljna i utemeljena na zakonu i na pozitivnim propisima.
Vi ste, recimo, ukinuli određena krivična dela. Ukinuli ste krivično delo koje se odnosi na komentarisanje sudskih postupaka. Podsećam vas da je to krivično delo bilo na dnevnom redu Skupštine 2010. godine, kada je istovremeno bio na dnevnom redu i zakon o informisanju. Tolika je povika bila na zakon o informisanju, a nekako je prošlo u tišini i pozadini i ovo rešenje, što se tiče komentarisanja sudskih odluka. Pretpostavljam da ste vi imali interes da se ovo krivično delo ukine, da ne biste došli u neku vrstu kolizije borbe za pravnu državu, a pri tom se krši zakon, odnosno određeno krivično delo od strane jednog od ministara koji je najisturenija figura kada se govori o borbi protiv korupcije.
Vi ste napomenuli da želite nekako te evropske standarde da ugradite u ovaj krivični zakonik i ja sam čitala ta krivična dela, zloupotreba službenog položaja i zloupotrebu odgovornog lica i ja tu nisam videla ništa evropsko, jer u evropskim državama, ovakva krivična dela, u ovakvoj formi kako postoji u našem Krivičnom zakoniku, ne postoje.
Dakle, kako god da vi šminkate ta krivična dela i koliko god govorite o tome da se tu radi o nekakvoj vrsti unapređenja odnosa države prema svima onima koji vrše određena krivična dela, radi se o zloupotrebi službenog položaja ili odgovornog lica, ali to nije tačno.
To nije tačno, jer vi u tim krivičnim delima, niti ste definisali nameru, niti protivpravnost, niti ste definisali imovinsku korist, a ta protivpravnost se vezuje za imovinsku korist kod ovog krivičnog dela zloupotrebe odgovornog lica, jer kada govorite o protivpravnosti imovinske koristi, vi ne znate na šta se odnosi, jer imovinska korist ili bilo šta drugo je u stvari samo jedna posledica nekih radnji koje moraju imati određenu protivpravnost, da bi proizveli tu korist.
Ovde ja zaista ne vidim razlog zašto se toliko žurilo sa predlaganjem Krivičnog zakonika, pa ćemo onda opet doći u situaciju da za koju nedelju, za koji mesec menjamo ovaj zakon, ukoliko ozbiljno mislite ono što ste naveli ovde u razlozima za donošenje zakona, pod jedan i za stavljanje zakona po hitnom postupku na dnevni red Skupštine.
Kada govorimo o toj preteranoj represivnosti, zaista ne vidim zašto je bilo potrebno da se briše onaj stav 3. člana 138. čini mi se, koji se odnosi na ugrožavanje sigurnosti sudija, tužilaca, novinara, predsednika Republike, političara, poslanika, zašto smo mi to brisali, a prosto govorimo o tome da ćemo raditi nešto što je humano, kada se spominju osobe koje su osuđene, a imaju pravo na automatski uslovni otpust, a sa druge strane, ostavljate na čistini sve one koji moraju da procesuiraju, da sprovode postupke i na kraju krajeva, da budu neposredni izvršioci te borbe protiv korupcije.
Ako je to onaj vaš cilj da vi smanjite tu represivnost u Krivičnom zakoniku, mislim da je to malo čudno, jer ponovo dolazite u tu neku koliziju između onoga što predstavljate kao vaš cilj, a sa druge strane, kako nameravate taj cilj da postignete.
Ono što sa jedne strane dajete osuđenim licima, sa druge strane vi oduzimate onima koji nose najveći teret borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Zaista ne bih više govorila o ovim rešenjima iz zakona, jer smatram da nijedno od tih rešenja nije u toj meri bitno, da će nešto unaprediti krivično zakonodavstvo, odnosno rad sudova, niti će na bilo koji način promeniti klimu u državi, što se tiče kriminala, odnosno korupcije.
Jako je interesantno, recimo, što u ovom članu 12. koji se odnosi na član 112, kada definišete šta je odgovorno lice, vi između ostalog, navodite ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica. U redu je to kada odgovornim licima u pravnom licu smatrate da je to lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja, vrši određene poslove upravljanja i nadzora. Kada tome dodate – ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, to znači da svako ko radi u tom pravnom licu može da bude odgovorno lice i može da podleže ovoj krivičnoj sankciji koja je predviđena tim krivičnim delom, zloupotrebe odgovornog lica. To vam je jedan primer šta ste vi mogli da promenite, pa ste nešto propustili.
Dakle, kao što sam i počela, jako je bitno da zaista odlučite šta hoćete i tek onda da razmislite kako mislite da postignete taj cilj. Ovako, sa ovakvim predlozima zakona teško da ćete se izboriti sa onim što se toliko u javnosti prezentira, kao osnovna politika ove vlasti, a to je jasna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Izvolite, dođite u parlament, razgovarajte sa poslaničkim grupama, zatražite mišljenja svih poslaničkih grupa, zatražite jedan opšti nacionalni konsenzus oko te borbe, bez bilo kakve zloupotrebe svog položaja, bilo kog ministra, nego jasno i glasno, hajde da nađemo zajednički imenitelj, hajde zajednički da napravimo plan.
Ovde se vi čak ne obazirate ni na onaj plan koji bi trebao da postoji kada govorite o krivičnom delu koji se odnosi na javne nabavke. Nisu javne nabavke samo one kada se raspravlja o tome da li će ili ko biti onaj ko će sarađivati sa pravnim licem u vezi javnih nabavki.
Javne nabavke su plan šta će se i kad nabaviti. Ako vi taj segment ispustite, džabe vam novo krivično delo. Dakle, uvek se u stvari radi o nekoj sitnici, ali jako bitnoj sitnici.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Pavle Markov. Izvolite.

Poštovani predsedniče, ministrem kolege poslanici, u prvo redu želim istaći važnost današnjeg dnevnog reda iz seta pravosudnih zakona, kojim se otpočinje rešavanje problema u jednoj od stubova, koja je u proteklom periodu devastirana i dovedena na jedan od najtežih nivoa, od trenutka svog postojanja.
Nemoguće je bilo kakvu ozbiljnu raspravu povesti na temu pravosudnih zakona, a ne pomenuti uzroke i trenutne posledice, odnosno, ogromno breme problema, koje ste vi gospodine ministre, sa svojim saradnicima, kao predlagač ovog seta zakona, preuzeli.
Naime, katastrofalnom reformom pravosuđa, iliti nazovi reformom, da je jedna politička stranka na vlasti, uzela za sebi pravo da uruši jedno od najvećih vrednosti sudske vlasti, a to je nezavisnost, i time pored ekonomske propasti, dovede državu u propast sistema vrednosti, pravde i svega onoga što pravosuđe sa sobom nosi.
Krivično – pravnim jezikom, demokratija je urušena u svom biću dela, i time doživela još jedan poraz, a na sve to smo dobili još jedan međunarodni šamar, te nas pri svakoj poseti Brisela i međunarodnim institucijama prvo pitaju – šta je sa pravosuđem?
Prethodna vlada i nadležna ministarka, sa svojim ponašanjem i političkim lutanjem po pravosuđu su izazvali i dodatnu posledicu, koja se ogleda u stvaranju neraspoloženja i gneva građana prema nosiocima pravosudnih funkcija, a što je dalje dovelo do isto tako loše percepcije korupcije u pravosuđu, što je statističkim istraživanjima potvrđeno podatkom da je od primene reforme, sudstvo svrstano na visoko treće mesto po pitanju korupcije, i to odmah iza političkih partija i zdravstva, čime se obesmišljava institucija koja bi po svojoj prirodi morala da se bavi pitanjima korupcije.
Nakon svega, smatram da je apsurd i vrhunac poraza u činjenici da su svi nezadovoljni, i građani koji odlaze po pravo i pravdu i oni koji to pravo i pravdu dodeljuju. Nemir, nesigurnost i strah od sudija i tužilaca nakon tzv. reforme, je istog intenziteta, kao i kod građana koji se obraćaju ovim institucijama.
Zato današnjim Zakonom o dopuni Zakona o sudijama i Zakonu o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu, otvaramo deo ogromnog problema, koji bi se u narednoj kalendarskoj godini morao na jedan zakoniti i sistematski način rešavati. Naravno da su ova dva zakona iznuđena, da ćemo ih usvojiti jer smo na određeni način prinuđeni, da su sled događaja prošle vlasti i da istim nećemo rešiti ogroman problem, ali je veoma važno da smo već u ovoj godini započeli dugotrajan proces stvaranja pravne države.
Ono što nam se nameće kao prioritet u budućem unapređenju ova dva zakona, jeste depolitizacija, pravosuđa, nezavisnost sudstva, samostalnost tužilaštva, promovisanje struke i pravosudnih kodeksa. Uostalom, to je ustavna obaveza, koju uvek moramo restriktivno tumačiti i u skladu sa ovim načelima.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku, koji ste takođe pod prinudom nerazumevanja vaših prethodnika, predložili ovom domu iz razloga ozbiljnih nedostataka normativne i praktične prirode, važnost se ogleda u vašem reagovanju i odlučnosti prilagođavanja našem podneblju i ozbiljnom redakcijom istog zakona.
Sledeći zakon iz navedenog seta zakona, jeste Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i ovde ističem jasnu nameru Vlade Republike Srbije, kao predlagača, da praktično a ne kao do sada deklarativno izrazi svoj stav borbe protiv kriminala i korupcije i time zakona opravda sve razloge za donošenje ovog zakona. Prvenstveno, usklađivanje zakonodavne materije sa savremenim koncepcijama borbe protiv kriminaliteta, dekriminalizacijom prevaziđenih, anahronih i praktično, neprimenjivih krivičnih dela, kao i ona koja ugrožavaju važne vrednosti, interese građana i društva, te unošenje novih krivičnih dela, iziskivano pojavom novih oblika kriminogenog ponašanja.
Smatram da su predložene izmene i dopune nužne, da se ovim rešenjima drastično poboljšavaju i preciziraju zakonska rešenja, te prate preporuke država za borbu protiv korupcije, Saveta Evrope GREKO. U ovom pravcu je predlog izmene člana 45. stava 5. i 6. Krivičnog zakonika, koja uređuje kaznu zatvora, koja se izvršava u prostorijama u kojima osuđeni stanuje.
Posle uvođenja ove mogućnosti 2009. godine, u sudskoj praksi je došlo do izrazitih problema i nejednakog postupanja, zbog nejasne i protivrečne zakonske odredbe. Predložene izmene, otklanjaju postojeće dileme i neprihvatljiva rešenja. Ovde bih samo malu napomenu dao nadležnom ministarstvu da obrati pažnju u postupku nadzora, jer ovaj institut obuhvata okrivljene koji su osuđeni na kazne zatvora do jedne godine, a to u praksi može biti i teška telesna povreda ili teška krađa, čime postoji mogućnost zloupotrebe ovakvog rešenja od strane suda.
Članom 4. Zakona, menja se odredba 46. stava 1. KZ, koja umesto fakultativnog uvodi obavezan uslovni otpust, u slučaju da su ispunjeni zakonski uslovi. Uslovni otpust je krivično-pravna mera, koja je isključivo, specijalno preventivnog karaktera, tako da bi pitanje generalne prevencije, prilikom odlučivanja o uslovnom otpustu, trebala biti irelevantna.
Članom 6. zakona, uvodi se i otežavajuća obavezna okolnost, za krivična dela učinjena iz mržnje, i to smatram veoma bitnim okolnostima, pojačanih društvenih tenzija i u trenucima raznih vrsta produbljivanja mržnje, čime se obezbeđuje adekvatna zaštita pojedinih društvenih grupa, čiji su pripadnici žrtve raznih krivičnih dela, koje se čine baš zbog te pripadnosti.
Izmenom u pogledu zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenima, iz člana 89a, kojim se menja trajanje ove mere, država jasno pruža pojačanu zaštitu oštećenih lica. U oblasti imovinskih krivičnih dela, smatram opravdanim predlog, da se snizi imovinski cenzus kod krivičnih dela sitne krađe, utaji, prevari, jer se izmenom ovog iznosa obuhvata krivični progon javne tužbe na veći broj počinilaca.
Prečesta je situacija da su građani zbog društveno-ekonomske situacije i niskog standarda žrtve ovakvih sitnih krivičnih dela, koje za mnoge nisu sitna, a oštećeni građani nemaju snage ni moći da povrate ukradene stvari. Učinioci ovo vrlo dobro poznaju, pa su se toliko izveštili da često i procenjuju ukradene stvari. Na meti je sve, u poslednje vreme, poljoprivredni proizvodi koji služe za ishranu, što kod mnogih građana predstavlja jedini način preživljavanja i zato je ovo krivično delo jedno od veoma zastupljenih na teritoriji Vojvodine.
Veoma je zanimljivo i novo krivično delo, dogovaranja i ishoda takmičenja, jer je očigledno da se mnoga takmičenja održavaju proforme, a da su rezultati unapred poznati, čime bi se omogućavalo enormno zarađivanje na prevaran način, pa se ovim krivičnim delom otvaraju mogućnosti ispitivanja kriminala u sportu.
Članom 22. zakona unosi se novo krivično delo, zloupotreba u vezi sa javnim nabavkama, što je odavno trebalo biti deo ovog zakona, posebno imajući u vidu koliko se novčanih sredstava neracionalno i na sumnjiv način utroši. Nepotrebno je dodatno objašnjavati važnost i društvenu štetnost ovog krivičnog dela, u situaciji kada je država sve siromašnija a pojedinci, nosioci javnih nabavki sve bogatiji.
Uvažavajući novi Zakon o javnim nabavkama, ovakvo rešenje će doprineti dodatnoj sigurnosti države. Prevencija je možda malo zakasnela, ali su očigledno tek sada stvoreni uslovi.
Izdvojio bih izmenu krivičnog dela iz člana 336b. stav 2. KZ, kojom se izjednačavaju advokati sa sudijom, tužiocem ili njegovim zamenikom, u pogledu pružanja krivično-pravne zaštite, jer je ona od podjednakog značaja za nesmetan rad pravosuđa. Ujedno se nadam da će ovakav odnos države prema advokaturi naići na adekvatan odgovor, i to uzvratiti podizanjem kvaliteta svog rada i odnosa prema građanima.
Uvažavajući okolnost, da sam vam sa zakašnjenjem dostavio predlog primedbi zakona o izmeni i dopuni Krivičnog zakonika, te da iz tog razloga nisam uputio amandmane, nadam se da ćete ih iz tih razloga uzeti u razmatranje za sledeći set izmena zakona, koje će nam nadam se i ubrzo doći.
Navešću samo nekoliko primera, a to je da bi se možda po mojoj proceni moglo razmotriti smanjenje roka predviđenog u članu 66. stav 3. KZ, koji zabranjuje izricanje uslovne osude, ako nije proteklo više od pet godina od pravosnažnosti osude, kojom je učiniocu izrečena kazna zatvora za umišljeno krivično delo. Smatram da bi sasvim dovoljan rok bio i tri godine.
Možda bi se moglo razmotriti ukidanje odredbe člana 49. KZ, kojim predviđa izricanje novčane kazne u dnevnim iznosima, jer je ovaj način odmeravanja kazne u praksi potpuno neprimenljiv, budući da iziskuje odugovlačenje krivičnog postupka i nepotrebno trajanje istog. A da je nepraktičan, vidi se i po ne primenjivanju od strane sudova.
Na kraju, zaključiću da je ovaj set zakona, posmatrano kao početak jednog dugotrajnog sistematskog posla, u cilju popravljanja stanja u pravosuđu, a samim tim i čitavom društvu.
Poštovani ministre, imate jedan od najtežih zadataka, a to je da jedan ogroman, kompleksan sistem pravosuđa i državne uprave, devastiran i unižen u svakom svom segmentu sa nasleđenim dugovima, vratite na put koji će u sebi zadržavati sve ono za šta su se borili velikani aleje Pravnog fakulteta u Beogradu i bez čega neće doći do društvenog, intelektualnog i ekonomskog razvoja naše države.
Posebno ću istaći vašu opredeljenost za timskim radom i što ste u ovom teškom procesu uključili veliki broj priznatih i stručnih institucija i što temeljno slušate mišljenje ozbiljnih zakonopisaca i prakse. U tom pogledu SNS vam daje punu podršku i u danu za glasanje ćemo podržati vaše zakone. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u ovoj raspravi ponovo imamo udrobljeno više stvari koje su suštinski vezane obe za pravosuđe, ali su suštinski različite. To je Predlog zakona o Krivičnom zakoniku i Zakon o krivičnom postupku i ovo drugo što se odnosi na izbor sudija i na izbor tužilaca. Znači, različite su stvari, tiču se pravosuđa. Mi kroz jednu raspravu moramo da se doteknemo…
(Slobodan Homen, s mesta: Izvinite, da li ste izmenili redosled?)

Poslanici su se međusobno zamenili. Zatekla sam ovako izmenjeni spisak i moram da nastavim po njemu.
Izvolite, gospodine Mihajlov. Dodaću vam vreme.

Imamo jednu raspravu kroz koju moramo da se dotaknemo jednih i drugih stvari i da stavimo sve to u funkciju realnog života i uopšte u funkciju građana.
Za razliku od uvažene koleginice Popović, ono što nju raduje, da je glavni razlog donošenja ovog zakona EU, najsrećniji bih bio da sam video da je glavni razlog donošenja ovog zakona interes građana Srbije. To je ono zbog čega sve ovo moramo da radimo i zbog čega bi trebali da radimo da donesemo ove zakone, da interes građana Srbije bude iznad interesa EU ili nekih drugih koji ne znaju do kraja odnose u Srbiji i ono što je potreba ovog društva.
Naravno da zakoni i usklađivanje ovih zakona sa potrebama društva je nešto što je nama neophodno. Stoga pozdravljamo donošenje i uvođenje nekih novih krivičnih dela, koja se odnose na nameštanje utakmica, na korupciju. To su krivična dela koja svakako moraju da isprate događaje i okolnosti u društvenim odnosima i koja moraju da normiraju pojave koje su evidentne, a to je da postoji nameštanje utakmica, da je korupcija zahvatila sve pore društva i da ona, po samim rečima te EU, na koju se pozivamo, Vensana Dežera, od 2007. godine napreduje u Srbiji, galopirajući da ona ove godine dostiže svoj maksimum.
Mi kao DSS smo kritikovali reformu u pravosuđu koja nije bila reforma, nego jedno opšte nazadovanje u pravosuđu. Na vama je nimalo lak zadatak, da očistite "Augijeve štale" koje su ostale iza vaših prethodnika i da rešite probleme i Visokog saveta pravosuđa i ovo što rešavamo ovim zakonom, nefunkcionisanje Visokog saveta pravosuđa. Imamo sudije koje nisu bile reizabrane, koje su vraćene na posao odlukom Vrhovnog suda i došli smo u situaciju da naša nazovi reforma pravosuđa bude tema i Saveta Evrope i Evropske komisije, koji su nama sugerisali da se ta reforma zaustavi i da se vrati tamo gde je bilo pre te reforme i da krenemo sa onim izmenama koje će doneti neku korist ovoj državi.
Očekujemo da se vi naredne godine ozbiljno pozabavite i Visokog saveta pravosuđa i mrežom sudova i uopšte da se napravi jedan novi sistem koji će biti usklađen sa potrebama Srbije, a ne sa pohvalama koje očekujemo iz EU, Saveta Evrope i sa nekih drugih mesta.
Nama bi trebao da bude interes da naš pravosudni sistem prilagodimo interesima i potrebama građana Srbije i države koju treba da gradimo i ovim krivičnim delima koja uvodimo i samom organizacijom sudstva, tako da očekujem da svi zajedno rešimo haos koji je ostavljen, koji smo nasledili. U nama ćete svakako uvek imati partnere da pomerimo sa tačke na kojoj smo sada, na bolje ovu situaciju.
Ovo je samo jedan deo problema koji imamo i koji ste nasledili. Malo više vremena posvetiću ukidanju klevete kao posebnog krivičnog dela.
Iskreno se nadam da ste dobro procenili da je sada pravi trenutak da se ukine ovo krivično delo klevete, da se izbriše iz našeg javnog poretka. Verujem da imate dobre procene da je naše društvo dovoljno zrelo i odgovorno za ovakvu meru.
Pretpostavljam da smatrate da je nivo tolerancije i razumevanja na nivou koji može da istrpi nesankcionisanje klevete kao česte pojave u našem društvu.
Za razliku od vas, nisam siguran da je naše društvo na onom stupnju koje može da podnese ukidanje krivičnog dela klevete. Ovo krivično delo nije ukinuto ni u
Velikoj Britaniji, Engleskoj, ni u jednoj drugoj evropskoj državi na čije zakonodavstvo smo se mi kroz istoriju Srbije ugledali, da li je to Francuska, Nemačka, Austrija, Italija. Ono postoji u svim tim zakonodavstvima i očigledno, po nama, postoji potreba da i u Srbiji to krivično delo zadržimo.
Smatramo da ukidanje krivičnog dela klevete bi samo proizvelo dodatne tenzije, vratilo neke tradicionalne načine rešavanja povrede časti i ugleda i obraza i kaljanja obraza, koja postoji kod nas. To bi samo prouzrokovalo dodatno širenje tenzija, netrpeljivosti i vratilo bi pravdu u ruke građanima.
Samo postojanje krivičnog dela klevete deluje i preventivno na one koji smatraju da mogu ili bi posegli za tim krivičnim delom i kazna koja je novčana i kazna sama po sebi, upis da je kažnjen i da je odgovoran i da je kriv za to krivično delo, jeste satisfakcija i jeste prevencija koja je nama neophodna.
U skladu sa preporukama Saveta Evrope, ovo krivično delo smo dva puta izmenili. Prvi put je ukinuta kazna zatvora za krivično delo klevete, a drugi put je ukinuto gonjenje po službenoj dužnosti za klevetu protiv državnih organa. Sveli smo klevetu samo na presudu da je taj neko ko je izvršio klevetu kriv. To je pod jedan. Pod dva, samo na novčanu kaznu koja završava u budžetu Republike Srbije, a ne kao u procesnim stvarima, građanskoj parnici, gde je to satisfakcija onoga ko je tužio.
Posebnost krivičnog dela klevete ogleda se i u tome da jedino kod uvrede i klevete u celom zakonodavstvu teret dokazivanja je na tuženom, a ne na tužiocu. Stavljanjem krivičnog dela klevete u parnični građanski postupak teret dokazivanja bi bio na tužiocu. Znači, tužioc bi morao da dokaže da nije uradio ono za šta ga neko kleveti.
Uzmimo za primer krivičnog dela klevete. Ja kažem da je profesor Petar Perić u svom kabinetu određenoj studentkinji predložio da će joj dati pozitivnu ocenu iz ispita ukoliko ode sa njim da popije kafu posle ispita. Ja to kažem i učinim krivično delo klevete ovim putem, preko sredstava javnog informisanja, što je još teži oblik i taj dotični profesor nema na raspolaganju mogućnost da me tuži za krivično dela klevete, iako svesno znam da taj profesor tog dana nije uopšte bio na fakultetu i ja učinim krivično delo klevete. Profesor nema mogućnost.
On može da pokrene parnicu i u toj parnici treba da dokazuje da tog dana nije učinio to krivično delo, da toj studentkinji nije ponudio polaganje ispita za uslugu da popiju kafu ili već šta drugo, da on nije uradio ništa od onoga za šta sam ga oklevetao, dok nije na meni, kao što je sada predviđeno postojećim zakonom, da ja dokazujem, ukoliko me taj dotični profesor tuži za krivično delo klevete, da je uradio to o čemu sam govorio.
Velika je razlika između ta dva postupka koja se vode sada po Zakonu o krivičnom postupku i po građanskom postupku koji će se voditi, gde je odgovornost na tužiocu da dokazuje da on to nije radio, a ne ovaj koji kleveće, kako sada stoje stvari, da treba da dokaže da je on to uradio.
Mislim da treba pažljivo još jednom razmotriti da li treba izbrisati krivično delo klevete iz našeg zakonodavstva.
Smatramo da je još rano za to, ako to nisu uradile države u kojima je tolerancija, sigurnost na mnogo višem nivou nego što je kod nas, da treba sa tim sačekati neko drugo i bolje vreme kada će se međuljudski odnosi u Srbiji biti bolji i kada će sama svest o tim krivičnim delima biti na mnogo višem nivou, neto što je to sada. Pogotovo, imajući u vidu kada su u Srbiji čast i obraz važniji od materijalne satisfakcije koju će dobiti kroz neki parnični postupak koji jako dugo traje. Za njih je važnije da se proglasi krivim taj neko ko ih je klevetao, nego to da on dobije neku novčanu nadoknadu.
Kada smo kod novčane nadoknade, kroz parnični postupak, ako uzmemo u obzir da izvršitelji, za koje predlažemo da budu zaštićeni ovim zakonom kao sudije i advokati, ako taj izvršitelj koji treba da sprovede odluku, koja je satisfakcija u parničnom postupku za onoga koga je neko kleveta, a on to ne može da sprovede, kakva je onda na kraju, satisfakcija onoga koga je neko lažno optužio da je nešto uradi. On tu satisfakciju na kraju neće ni dobiti.
Za naše ljude je mnogo važnije da nisu važni iznosi i sume koje će dobiti, koje su i ovak male u odnosu na čast i ugled, koji se nekom povredi. Tako da imamo prilike i kroz amandmane i sama Vlada da razmotri da li je pravi način i trenutak da se ukine krivično delo klevete? Prosto treba obezbediti slobodu informisanja i na drugi način, a ne ukidanjem krivičnog dela klevete sa kojim smo se kroz sudsku i pravosudsku praksu, susretali na raznim nivoima, od svađe komšija do toga da klevete ima u medijima.
Razmotrite još jednom. Vidim da kolege iz vladajuće koalicije su za, iz SPS i URS, da se ne briše krivično delo klevete. Pretpostavljam da će oni glasati za ovakav zakon, bez obzira na to što su u raspravi rekli da su protiv, ali većina poslanika smatra da ovo nije pravi trenutak za ukidanje krivičnog dela klevete.
Ono što je takođe važno jeste ukidanje zabrane komentarisanja presude. Slažem se da tajnost podataka iz sudskog postupka ne treba da se iznosi, ali komentarisanje presude pre njene pravosnažnosti, dok je doneta samo prvostepena ili u toku same rasprave, je nešto što nije dobro. Stavlja u neravnopravan položaj sve učesnike u postupku.
Onim učesnicima u postupku za koje se pretpostavlja da su materijalno imućniji, dolaze u poziciju da preko sredstava informisanja i na bilo koji drugi način mogu da zaštite sebe, da naprave medijsku klimu i kroz nju da izvrše pritisak na sam sud. To je nešto što nije prihvatljivo. Ne obezbeđuje svima njihovo Ustavom zagarantovano pravo na sud, na jednakost pred sudom i zato smatramo da treba obezbediti javnost sudskog postupka, da svi budu upoznati sa tim šta se pred sudom dešava, ali ne treba ukinuti zabranu komentarisanja presuda. Naročito ne treba dok je u toku sudski postupak i pre njegove pravosnažnosti. To je jedna mera koja može da doprinese da građani budu neravnopravni pred sudom, gde će se favorizovati oni koji su imućniji, koji mogu sebi da obezbede intervju u nekim novinama, u više novina da štampaju svoje priloge, podneske, pamflete koji će ubeđivati javnost i tako vršiti pritisak na sud.
Tako da treba razmisliti o modalitetima ove mere i ukidanju ovog krivičnog dela i na drugi način obezbediti javnost u postupku. Mi iz DSS pozdravljamo s jedne strane neka krivična dela i namere predlagača Vlade da se reše pojedine situacije i normiraju pojedini odnosi i pojave u društvu kao što su korupcija, nameštanje utakmica i ublažavanje pojedinih sankcija a pooštravanje drugih. Isto tako smatramo da je prerano da se ukine kleveta, da se potpuno ukine zabrana komentarisanja sudskih postupaka i presuda i da treba malo brže poraditi na rešavanju pitanja Visokog saveta pravosuđa, mreže sudova i opšte prilagođavanje celokupnog sudskog sistema, građanima Srbije a ne EU ili nekom drugom, jer mi smo svi ovde zbog građana. Da prilagodimo naš sistem kako bi naša država bolje funkcionisala i više radila u interesu građana i obezbeđivanju njihovih prava i kroz sudske postupke. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.