Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Devete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 84 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja narodnih poslanika prisutnih u sali molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Milica Dronjak i Aleksandar Čotrić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 5, 7, 20. i 23. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma i Milutina Mrkonjića, ministra saobraćaja, pozvao da sednici prisustvuje i Pavle Galić, pomoćnik ministra saobraćaja.
Nastavljamo rad zajedničkim načelnim i jedinstvenim pretresom o predlozima zakona iz tačaka 5, 7, 20. i 23. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 5, 7, 20. i 23. dnevnog reda, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmeni Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vijeća ministara Bosne i Hercegovine o plovidbi plovnim putevima na unutrašnjim vodama i njihovom tehničkom održavanju i Predlogu zakona o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji.
Da li predstavnik predlagača Velimir Ilić, ministar građevinarstva i urbanizma, želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Velimir Ilić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici,  izuzetno mi je zadovoljstvo danas da može da se nastavi jedan projekat koji je počet u prethodnoj vladi, ali nije završen i zato smo predložili da se danas razgovara o zakonu o pomoći građevinskoj industriji i industriji građevinskog materijala, da jedan projekat, koji je rađen, se privede kraju.
Možda i znate da sam u startu kao narodni poslanik u opoziciji bio u principu protiv ovog zakona onako kako je bio koncipiran, ali to je izglasano. Projekti su krenuli širom Srbije. Urađeni su delimično i moraju se završiti.
Mi imamo velike probleme što projekti koji su krenuli, većina njih ni do danas nije plaćena.
Trenutne situacije koje su stigle iz prethodnog perioda su preko 2,5 milijarde i do kraja godine moraju se izvršiti sva plaćanja građevinskim firmama koje su izvele radove.
Isto tako, ti projekti su počeli da se rade. Neki su napola, a neki su urađeni 80%, neki 30%. Moraju se završiti. Žalosno bi bilo da ti projekti sada propadaju i zato Vlada Republike Srbije je prihvatila da predloži parlamentu da se ovaj zakon produži na 2013. i 2014. godinu, da bi se svi projekti završili.
Sada je jedna bolja situacija. Zašto? U Vladi su u budžetu odvojena sredstva za projekte koji će se raditi u 2013. godini. Znači, sve ono što se bude uradilo, biće i plaćeno. Zato će to biti jedna pravna pomoć, podsticaj građevinarstvu koji je motor pokretanja razvoja srpske privrede, a isto tako sigurno će biti podsticaj proizvođačima građevinske industrije.
Znate da je bio jedan od uslova da 70% firmi radne snage budu domaće, da oprema bude domaća i to je taj podsticaj domaćoj industriji građevinskog materijala.
Sigurno dolazite iz gradova gde su ti projekti u toku i mnogi su urađeni i ne mogu se ostaviti. Njihovo konzerviranje je izuzetno skupo, tako da ih moramo završiti i privesti kraju.
Prema tome, molim vas da ovaj zakon podržite i da nam pomognete da ovaj zakon jednostavno zaživi, što građevinari i traže od nas. Prvo traže da isplatimo sva dugovanja iz prethodnih godina i da sve ono što budu uradili u 2013. godini bude na vreme plaćeno i u 2014. godini da to završe i da sve privedu do kraja.
Druga stvar veoma važna, pošto je objedinjena rasprava, mi imamo jednu promenu Zakona o planiranju i gradnji, koja je izazvala mnogo reakcija u Srbiji. Kada pomenete konverzija, svi komentarišu na svoje načine, međutim, konverzija kada je donešena i usvojena, zaustavila je kompletnu gradnju u Srbiji.
Pre donošenja Zakona o konverziji mi smo imali 180 hiljada građevinskih radnika u Srbiji. Danas imamo 78 hiljada. Od donošenja Zakona o konverziji sve velike investicije su stale. Konkretno, u Beogradu, od donošenja Zakona o konverziji, samo je urađena jedna jedina konverzija. Tu konverziju uradila je firma "Napred". Nijedna više konverzija nije urađena i nijedan projekat nije zaživeo.
Trenutno se računa da preko dve milijarde evra projekata čeka na realizaciju, ali dok se ne uradi konverzija, ne može se dobiti građevinska dozvola.
Pojam konverzije nije poznat nijednoj banci. Strani investitor ne može dobiti sredstva za plaćanje konverzije i niko to neće podržati i svi su nam stavili primedbu da jedini mi u Evropi imamo pojam konverzije i nijedna druga država.
Prema tome, da bi otkočili projekte koji su u fazi pripreme za dobijanje građevinske dozvole i gradnju, moramo odložiti konverziju do donošenja zakona o planiranju i izgradnji, koji će se doneti najkraće za šest meseci i doći ovde u parlament kod vas. To je jedan sistemski zakon koji se morao veoma pažljivo i dobro uraditi, jer treba da podstakne i planiranje i izgradnju u Srbiji.
Znate da je građevinarstvo motor razvoja srpske privrede i zato ga moramo veoma pažljivo napraviti. Mi smo ovu promenu odložili, odnosno odlaganje konverzije, da se ne vrši nadoknada i da se mogu dobiti građevinske dozvole do zakona koji ćemo usaglasiti. Sam zakon imaće ovu stavku koja je čisto političke prirode, gde ćemo svi jednostavno doneti zajedničku odluku, razgovarati o tome. Ako je ukinemo konačno, onda ćemo je zajedno i ukinuti i doći ovde u parlament kao novi zakon koji se mora jednostavno usvojiti.
Znate da smo na rang listi zemalja treći otpozadi po izdavanju građevinske dozvole i mogućnosti i uslovima za gradnju i logistici koja se pruža gradnji. To je za nas poražavajuće.
Od nas se traži da konverziju ukinemo. Evo, i danas su neki napisali dopis, i banke i svi ostali, da ne bude ovo promena jednog stava, već da je trajno ukinemo. Međutim, mi to ne možemo dok ne donesemo novi zakon o planiranju i gradnji.
Moj predlog će biti da se konačno i ukine, jer sa tom konverzijom ne možemo nastaviti dalje da radimo.
Nemojte da sada neko želi neku spornu privatizaciju da opere kroz konverziju. Kaže, jesmo dali džabe, ali će kroz konverziju to da se nadoknadi. Postoje drugi načini da se to oporezuje, da se uradi itd, ali konverzija kao konverzija je nepoznat pojam. Znači, da bi pokrenuli mnoge projekte, moramo raditi na tome.
Konverzije u unutrašnjosti Srbije su prošle one koje su besplatne i za koje nema šta da se plaća. Inače u Beogradu, za tri godine ili četiri je urađena samo jedna konverzija. Građevinarstvo koje je u teškoj situaciji, zamolili su nas da ovo pitanje razrešimo, i svi koji su zainteresovani zamolili su nas da to sredimo, banke, svetska banka, svi traže jedan novi zakon o planiranju i izgradnji. Svi traže da se dozvola dobije na jednom šalteru, svi traže da se građevinska dozvola ne plaća unapred, već da bude besplatna, a u toku gradnje da se upotrebne dozvole sukcesivno izmire. Svi traže da se samo plati ono što grad ili opština uloži u taj objekat koji se gradi, a nikako da ima neku cenu i neke obaveze koje se ne izvršavaju na terenu. Sve ono što investitor može sam da uradi ne može da plati još jednom.
Prema tome, ovo je zakon koji ćemo sigurno doneti za šest meseci i sve to ćemo obuhvatiti. Na tome moramo veoma ozbiljno raditi da bi ušli u sistem banaka koje finansiraju određene projekte. Za ovo odlaganje konverzije do donošenja zakona su dobijene sve saglasnosti. Tražio sam saglasnost iz svih relevantnih institucija u Srbiji, od raznoraznih udruženja, od građevinara, od Republičkoj javnog pravobranilaštva i svih ministarstava u Vladi, Sekretarijata za zakonodavstvo, Kancelarije za evropske integracije i svi su jednoglasno dostavili pozitivno mišljenje da se ovo mora uraditi da bi se građevinska sezona dočekala spremno.
Konverzija je bila leglo korupcije i zato nije ni zaživela. Sve je bilo individulano koliko će šta i ko kome proceniti i na koji način, zato je niko nije ni plaćao. Prema tome to moramo rešiti.
Konverziju su mogli da urade samo oni koji su imali gotova sredstva. Da dobiju od banaka, to nisu mogli, jer banka ne finansira konverziju. Prema tome, molim vas da nas podržite da ovu odluku donesemo, da promenimo član koji je sporan, uz obavezu da za šest meseci u parlamentu, ovde pred vama zajednički usvojimo novi zakon o planiranju i izgradnji i da dobijemo za njega podršku svih institucija koje su neophodne. To je jedan izuzetno važan zakon i već smo zatražili mišljenja Svetske banke, Evropske investicione banke, Razvojne banke i svih onih koji trenutno finansiraju projekte u Srbiji.
Svi strani investitori su stali sa svojim investicijama zbog nerešenog pitanja konverzija. Ne možete da im objasnite da oni treba da plate konverziju, jer oni taj pojam nikako ne mogu da razumeju. Mi ne možemo da im objasnimo jer oni ne mogu da shvate. Da ne bi u Srbiji sve stajalo, moramo ovo zajednički uraditi.
Pozdravljam vas u ime kolege Milutina Mrkonjića, pošto je objedinjena rasprava, koji je trenutno sprečen da dođe ovde. Tu su njegovi saradnici, ako nešto treba oni će pomoći da se ovo pitanje koje je na dnevnom redu raspravi. Tu su gospoda koja su došla iz Ministarstva saobraćaja. Prema tome, molim vas da nas podržite da nešto zajednički uradimo, da pokrenemo i otčepimo ovaj čep koji se stvorio u građevinarstvu. Da pokrenemo građevinarstvo i proizvodnju građevinskog materijala i da zaposlimo hiljade ljudi, da se barem onih 100.000 građevinara vrati na posao i da dobiju poslove kao što je to bilo pre četiri godine. Hvala.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, ministre, kolege i koleginice  poslanici, podsticanje razvoja građevinske industrije usled negativnih efekata svetske ekonomske krize nije u prethodnom periodu dalo planirane rezultate.
Niti se građevinska industrija oporavila, niti se povećao broj zaposlenih, niti se povećala likvidnost građevinskog sektora, niti je to dovelo do otvaranja radnih mesta. Sve su ovo bila obećanja prethodnih ministara, u vreme donošenja ovog zakona, opravdanosti glasanja u Skupštini za jedan ovakav predlog. U cilju donošenja ovog zakona isticano je da će se uposliti domaća građevinska preduzeća. Dobili smo uveravanja da će 325 projekata prošle Vlade biti finansirano iz već obezbeđenih budžetskih sredstava. Odnosno, da je za 250 obezbeđeno finansiranje iz budžeta, a da se za ostalih 75 projekata, sredstva nalaze u celosti kod ovlašćenih predlagača projekata.
Malopre sam u neformalnom razgovoru sa ministrom Ilićem saznao da od onoga što je planirano da bude isplaćeno domaćim građevinskim firmama, veoma malo, ili gotovo ništa nije dospelo na njihove račune. To je pokazatelj da opravdanost donošenja ovog zakona nije poslužilo svrsi da se oporavi domaća građevinska industrija, već je još jedanput pokazana nebriga i nemar prema svemu što dolazi iz Srbije, jer ne verujem da bi se na ovaj način bilo koja Vlada u Srbiji ponašala prema stranim građevinskim firmama.
Bilo je najava da će 113 projekata ukupne vrednosti 5,4 milijardi dinara, biti odobreno lokalnim samoupravama sa teritorije Vojvodine, pa 11 projekata 4,2 milijardi u Beogradu, pa 126 projekata vrednosti 7,9 milijardi dinara odobreno ostalim lokalnim samoupravama.
Postavljam pitanje, po kom kriterijumu je odlučivano …
Predsedniče molim vas ako možete opomenete kolege.

Molim sve kolege da omogućimo gospodinu Jugoviću da u normalnoj atmosferi završi svoje izlaganje. Izvolite.

Postavljam pitanje, po kom kriterijumu je odlučivano? Da li je neko uopšte pogledao demografsku kartu, koji će projekti biti od prioritetnog značaja i koji su to 325 projekata?
Ubeđen sam, učestvujem u političkom životu Srbije, shodno veličini svoje političke partije, da su oni ljudi koji su imali politički uticaj u svojim lokalnim sredinama, obezbedili preko veza iz ministarstava, finansiranje tih lokalnih samouprava. Dakle bez sistemskog rešavanja problema, ušlo se u rešavanje problema građevinske industrije, uz obećanje da će se smanjiti broj nezaposlenih.
Imam ovde neke izvoda govora koji su bili pušteni u javnost 2010. godine, za vreme donošenja ovog zakona, ministra koji kaže da bi za svaki uložen dinar u oblast građevine, dobili bismo tri dinara za investicije u druge sektore privrede. Svako novo radno mesto da bi dobilo četiri nova radna mesta u granama koje je podržavaju. Upravo to kažem 100.000 građevinaca je ostalo bez posla u prethodnom periodu.
Ne možemo govoriti o nekim efikasnim efektima ovog zakona, pogotovo kada je u pitanju zapošljavanje. Čak i da je sve idealno na ovom planu, mi se susrećemo sa drugim problemom. Relevantne organizacije koje se bave nadzorom javnih finansija, recimo, Koalicija za nadzor javnih finansija i Transparentnost Srbija smatraju da je Zakon o podsticanju građevinske industrije Srbije u uslovima ekonomske krize neustavan. Oni su čak i podneli Ustavnom sudu na ocenu ustavnost ovog zakona. Smatraju da su odredbe ovog zakona u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Srbije, Sporazumom o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi CEFTA 2006. godine i SSP sa EU. Opravdanje za produženje važenja ovog zakona ovoj Vladi nalazi se u tome što su objekti koji su već počeli da se grade ostali na vetrometini i ne možemo ih prepustiti nemaru, već se moraju završiti.
Međutim, ukoliko je kasnije bio suspendovan zakon, odnosno ta odredba da se suspenduje Zakon o javnim nabavkama, pitam i vladajuću koaliciju, zbog čega nije po ubrzanoj proceduri doneti Zakon o javnim nabavkama, kako bi se sprečile sve eventualne zloupotrebe buduće u borbi protiv korupcije, koju svakako podržava SPO iako je opoziciona stranka? Dakle, što se nije požurilo sa Zakonom o javnim nabavkama, a zatim produžilo važenje i Zakona o podsticanju građevinske industrije u uslovima negativnih efekata svetske ekonomske krize? Da je ovaj zakon zaista imao dobre efekte, ne bismo došli u situaciju kojoj jesmo da ova Vlada plaća dugove prethodne Vlade?
Znamo i sada to poprilično jasno vidimo da je i osnova za donošenje jednog ovakvog zakona, bez obzira na sve primedbe relevantnih nevladinih organizacija, koje se bave sektorom javnih finansija, da je baza za donošenje ovakvog zakona ležala u tome što su se bližili parlamentarni izbori. Na tim parlamentarnim izborima političke stranke i ja ne amnestiram, naprotiv, pitam i onaj deo sadašnje Vlade, koji je bio deo i prethodne Vlade i koji je imao veliki politički uticaj i koji je, svi to dobro znamo, imao lokalne moćnike preko kojih je finansirao svoju kampanju i na kojoj je bazirao svoju kampanju, zbog čega je Srbiju doveo u ovu situaciju da sadašnja Vlada plaća dugove projekata koji su poslužili samo političkom promovisanju određenih partija? Otkud tolika neodgovornost, a znaju u parlamentu da se zaklinju kako su odgovorni i kako su oni politička snaga koja će da dovede do ravnomernog regionalnog razvoja, koja će decentralizovati Srbiju i koja će urediti Srbiju po evropskom modelu?
Koalicija za nadzor javnih finansija i Transparentnost Srbija pozivaju Ustavni sud da prihvati inicijativu i obustavi primenu Zakona o podsticanju građevinske industrije u uslovima ekonomske krize i donese odluku kojom se taj štetan i korumpcionaški zakon proglašava neustavnim i stavlja van pravne snage.
Dakle, ovo su relevantni podnosioci inicijative, "Toplički centar za demokratiju i ljudska prava", Prokuplje, "Centar za razvoj neprofitnog sektora", Beograd, "Građanska čitaonica Pirgos", Pirot, "Užički centar za ljudska prava i demokratiju", "Resurs centar", Majdanpek, "Beogradski centar za ljudska prava" i "Transparentnost Srbija".
U onim najavama iz 2010. godine, dolazimo do toga, pošto sam ja pogledao šta je bivši ministar govorio prilikom donošenja ovog zakona, da će se finansirati projekti za izgradnju škola i obdaništa, bolnica i drugih zdravstvenih ustanova, stanova, autoputeva i drugih državnih puteva, sportskih objekata, objekata za upotrebe obavljanja delatnosti filskulture i drugih objekata od javnog značaja. Svi smo svedoci, ovde sedimo u parlamentu. Pitam građane Srbije - koliko su oni to videli škola i obdaništa u poslednjim godinama da su izgrađeni u Srbiji, koliko
zdravstvenih ustanova, bolnica, koliko autoputeva i drugih državnih puteva, koliko sportskih objekata?
Znamo kako je prošao stadion Borca u Čačku. Znamo da se krenulo sa gradnjom, da prethodna Vlada nije obezbedila dovoljna sredstva i da će sada teret plaćanja njihovih predizbornih kampanja, dakle, jakih političkih stranaka iz tog perioda, koje su participirale i pitale se i u prethodnoj Vladi, kako što se pitaju i u ovoj Vladi, da će dugove koji su ostali iz njihovih političkih kampanja koje su vođene preko državne kase opet plaćati građani Srbije.
Kad se zaklinjemo u centralizaciju i ravnomerni regionalni razvoj, zašto nekada ne pomislimo o tome koliko je siromašan istok Srbije, koliko je siromašan jug Srbije, koliko je nestalo ljudi za poslednjih deset godina u Srbiji? Pet stotina hiljada ljudi je više umrlo nego što se rodilo. Da li je uzeta u obzir ta činjenica prilikom odobravanja projekta škola i obdaništa, bolnica, autoputeva, državnih puteva, sportskih objekata? Da li je to borba za decentralizaciju Srbije i ravnomerni regionalni razvoj?
Ja sam više, SPO, kao i DHSS, za to da onaj ministar i ona Vlada koja napušta položaje, kojoj ističe mandat, koja je smenjena sa vlasti, položi račun pred građanima Srbije. Bio bih srećniji kada bi u ovom parlamentu danas imao izveštaj koji su to projekti, koje su to opštine koje su finansirane u prethodnom periodu, koji su to gradonačelnici koji su dobijali sredstva iz budžeta Srbije da bi vodili svoje privatne kampanje, čijim parama su vodili te kampanje, zbog čega sadašnja Vlada mora da vadi kestenje iz vatre, bez obzira što smo mi opozicija, i da plaća dugove onog dela i one Vlade ili onih koalicionih partnera koji su i sada njihovi koalicioni partneri.
Zar je Srbija zemlja talac nekoliko političkih partija bez kojih ne može da se formira vlast? Zar ne može u Srbiji da se promeni sve iz korena? Zar ne možemo da počnemo iz početka? Zar ne možemo da napravimo političku scenu prema uzoru onog čoveka iz Veljkove Krajine, koji nema ni obdanište, nema ni školu? Zašto mora sve da se radi po političkom modelu, koliko nam pošalje centralna vlast sredstava, imamo dovoljno jaku političku vezu, toliko ćemo glasova i vlasti imati na izborima? To je začarani krug iz koga ne može da se izađe.
Zato je najbitnije u ovom momentu da svi oni projekti iz prethodnog perioda budu podložni proveri, da vidimo šta se uradilo, gde je ta projektna dokumentacija, gde je taj objekat koji se gradio, gde je tih 70% kojih je trebalo da dođe u budžet firme, na osnovu ovoga zakona domaće firme koja će podstaći i privredni rast, koja će podstaći i privredni oporavak Srbije. Ovako, sve ostaje mrtvo slovo na papiru.
Ne znam, ne mogu da kritikujem one od kojih nisam nikada ni očekivao da će u vremenu posle 5. oktobra kao opozicija moći da promene Srbiju. Mogu da kritikujem samo one od kojih sam očekivao da će posle 5. oktobra sve ono za šta smo se valjda borili deset godina pre tog 5. oktobra, pre 2000. godine, pokušati da sprovedu u delo.
Postali smo taoci političkih funkcija, centralističke vlasti. Postali smo taoci jednog umišljenog uverenja da je onaj benefit koji nudi pozicija ministra, pozicija poslanika, pozicija vlasti, nasledan, pa smo dozvolili da svi oni koji su posle 5. oktobra došli na vlast da menjaju, shvate da za njihov lični interes promena ne znači nikakvu korist, već je bolje preuzeti stari način vladanja i na isti način kao što je urušavana Srbija od 90-ih do 2000. godine, doduše, ne na isti način, jer su ono godine nesreće i rata, protiv kojih smo se zajedno borili, dozvolimo da se legalizuje kapital pojedinih ljudi koji su izašli iz Miloševićevog šinjela, iz njegovog establišmenta i sa njima sarađivati kako bismo zauzeli potpuno iste pozicije i moć koje su imali Miloševićevi ministri.
Kada je u pitanju zakon o konverziji, sve je to lepo, ali propustili smo godine. Propustili smo, od 5. oktobra do danas 12 godina, da primenimo zakon o restituciji.
Svi znamo šta od nas traži EU. To je SPO znao i 2000. godine, kada je govorio – donesite zakon o restituciji, ili je znao 1992. godine, kada je tada sa DS podneo zakon o vraćanju imovine crkvama i manastirima na KiM, pa je taj zakon u parlamentu usvojen, a kasnije ga je vratio Slobodan Milošević na ponovnu skupštinsku proceduru, jer je imao pravo na suspenzivni veto.
Sada se nalazimo u situaciji kada bez zakona o restituciji, treba da donesemo zakon o konverziji. Stalno govorim, bez sistemskog rešavanja problema, ne možemo rešiti nijedan problem. ne možemo rešiti problem, jer ova naša Srbija je toliko izranjena u poslednje dve decenije da liči na jedan meh kome se kože toliko istanjila da jedva drži vodu. Ukoliko zakrpite jednu rupu, povećate pritisak na drugoj rupi i onda bez sistemskog rešavanja svih problema, bez pravljenja Srbije na novim temeljima, potpuno drugačije od ove koju sada imamo, mislim da ne možemo lako i brzo krenuti napred.
Kada pogledam koja su bila obećanja 2008, 2010. godine od ministara, kada je u pitanju donošenje ovog zakona o podsticaju građevinske industrije u Srbiji, poprilično sam razočaran činjenicom da se sve svelo na jedno veliko pozorište, na jednu veliku masku i na velika obećanja. Zato smatram da je poslednji momenat kada je u pitanju bilo koji zakon, kada je u pitanju i ovaj zakon, kada je u pitanju sistemsko uređenje Srbije, da krenemo od zdravih temelja, da se više ništa ne gradi na propalim ruševinama loših i nesrećnih 20 godina prošlosti.
Još jednom ponavljam, ovaj zakon ima opravdanje za donošenje produženja važenja ovog zakona u tome što ne možemo ostaviti objekte nedovršene i što ne može nemarnost nekih prethodnih biti model po kojem će se ponašati neki budući, ali nećemo glasati za ovaj zakon zato što su negativni efekti prošlosti ovog zakona jasno ispoljeni, zato što nismo videli u prošlosti, prethodna vlada nam nije ranije donela dokaze na koji su način potrošena sredstva od ovih obezbeđenih sredstava, ili koje su firme dobile poslove iako su domaće firme, ili nismo dobili odgovore zašto tim domaćim firmama, uglavnom, nije plaćeno ono od posla što je urađeno?
Zato se pitamo – zašto je Srbija u ovom stanju? Sve dok se ne preuzme odgovornost, dok ne dobijemo izveštaj od svih prethodnih ministara, ne samo od prošle vlade, dok ne dobijemo izveštaj i od onih ministara koji nisu amnestirani, nadam se i to pitam ljude iz vladajućih političkih stranaka, ili najvažnije političku stranku u vlasti koji nisu amnestirani time što su postali deo nove vladajuće koalicije, dok ne polože račune pred ovim parlamentom, pred građanima Srbije, dok ne budemo videli na koji način su radili, dok ne budemo videli šta je sve ono iz prošlosti, čime su lošim zadužili građane Srbije, Srbija ne može krenuti u ekonomski oporavak.
Još jednom vam kažem, borba za centralizaciju nije da se iz beogradske kancelarije odlučuje od 325 projekata prema tome ko ima koliku političku moć na terenu. U Srbiji se susrećemo sa veoma i možda najznačajnijim problemom, a to je nestanak Srba u Srbiji. Ukoliko se ne budemo sa ovim izborili, ukoliko ne budemo podržavali prave projekte i donosili prave zakone, nema ni nacionalnog, ni duhovnog, ni biološkog oporavka Srbije. Hvala.

Želite po Poslovniku? (Da.)
Izvolite, gospodine Đuriću, po Poslovniku.

Uvaženi predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povrede članova 151. i 153. Poslovnika Narodne skupštine.
Danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona koji ne može da se nađe na dnevnom redu zbog toga što ne ispunjava sve zakonom i Poslovnikom predviđene uslove za tako nešto i zbog toga ste vi prekršili član 151, odnosno član 153. jer je vaša dužnost bila da prekontrolišete tekst zakona, pogotovo njegovo obrazloženje, da Vladi vratite Predlog zakona o izmeni Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize.
Zašto sada reagujem? Zbog toga što ono o čemu je govorio ministar Ilić, zapravo potvrđuje ovu moju primedbu. Ovaj zakon, prvo, nema deo koji se zove – finansijska sredstva potrebna za sprovođenje zakona. Pogledajte pažljivo, u obrazloženju se kaže – za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva iz budžeta. To je nonsens.
Predlaže se usvajanje zakona koji treba da obezbedi konkretnu pomoć, direktnu pomoć koja je, uvek, na neki način, finansijska i budžetska. Za građevinsku industriju u 2013. – 2014. godini, predlagač kaže da nije potrebno obezbediti sredstva. To je već samo po sebi razlog da ovaj zakon ne može da se raspravlja pred parlamentom danas.
Druga stvar, zakon nema analizu efekata. Zaista je neverovatno, cinično, bezobrazno obrazloženje predlagača, da nije potrebno navesti i uraditi bilo kakvu analizu efekata, zbog toga što se važenje zakona samo produžava. Baš zbog toga je potrebno uraditi analizu efekata.
Bez ovog zakona u 2013. – 2014. godini, ne bi išla sredstva iz budžeta za pomoć građevinskoj industriji i ne bi bili realizovani ovi projekti o kojima je gospodin Ilić govorio. Na ovaj način, bez osnovnih analiza, bez procene finansijskih sredstava, raspravljamo o zakonu, koji je jedan od glavnih generatora korupcije u ovoj zemlji. Vi to odlično znate. Zakon o pomoći građevinskoj industriji je jedan od ključnih generatora sistemske korupcije u Srbiji i zaista je nedopustivo.
(Predsednik: Vreme.)
Pozivam vas da postupite po Poslovniku, da se ovaj predlog zakona skine sa dnevnog reda i da ga Vlada uredi u roku od 15 dana, kako Poslovnik nalaže.

Smatram da nisam prekršio navedeni član Poslovnika, zato što se u zakonu koji je predložen kaže, da nije potrebno obezbediti sredstva za sprovođenje ovog zakona, zato što se odnosi na dodatna finansijska sredstva. Finansijska sredstva postoje u budžetu Republike Srbije, koji smo izglasali u ovom parlamentu i ona već predviđaju sredstva koja će biti upotrebljena za ovu svrhu.
Što se tiče tog jedinstvenog metodološkog principa, uvek se slažem da treba da bude što širi i što bolje da predstavi sve ono što tamo stoji i da treba narodnim poslanicima da se omogući. Mislim da se u tom slučaju Vlada vodila ovim principom i da se odnosilo na to, da nije bilo potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva za sprovođenje ovog zakona.
Po Poslovniku? (Da.)
Izvolite, gospodine Đuriću.

Vaše objašnjenje nije u skladu sa Poslovnikom. Poslovnik je precizan, član 151. stav 2. tačka 4.) – procenu finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje propisa, koji obuhvata i izvore obezbeđenja tih sredstava. To ne piše u obrazloženju. Kaže se – za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva iz budžeta. Dakle, nikakva sredstva nije potrebno obezbediti. To kaže predlagač zakona. Nije ispunjen uslov.
Nije ispunjen još jedan formalan uslov. U tački 2. istog stava, koji sam malopre citirao, između ostalog se traži da se odgovori na pitanje – da li su razmotrene mogućnosti da se problem reši bez donošenja propisa i odgovor na pitanje, zašto je donošenje propisa najbolji način za rešavanje problema? Ni tog odgovora nema u obrazloženju ovog zakona.
To nisu fakultativni uslovi ili delovi obrazloženja, to su obavezni delovi obrazloženja po Poslovniku ove skupštine. Radite kako hoćete, samo vam kaže da kršite Poslovnik i da kršite zakon. To nije ništa čudno, s obzirom da je ovaj zakon najbrutalnije kršenje svih pravila ustavnog poretka, slobodne konkurencije, otvorenog tržišta. Ponoviću još jednom – generator sistemske korupcije u Srbiji.