Hvala.
Da li ste se vi prijavili kao ovlašćeni predlagač? (Ne.)
Izvolite, gospodine Iliću.

Samo bih da pojasnim. Ne bih se složio da nisu obezbeđena sredstva. Sredstva ste izglasali u budžetu. Imam tu poziciju u budžetu za ministarstvo koje ja vodim i koje ima svoj procenat. Jedan deo plaća lokalna samouprava. Sve je podeljeno ko šta plaća i u budžetu su obezbeđene pozicije za sprovođenje ovog zakona. Nikakva dodatna sredstva nisu potrebna, već ono što ste vi ovde u parlamentu usvojili je dovoljno da se ovo ispuni.
Drugo, ne znam šta se događalo, kako je ko dobio posao, pošto ste pitali ko je delio itd. Tačno je da je uvek izborna godina godina kada se više gradi, radi, ulaže. Ne možemo mi napasti neke ljude, ako su nešto napravili u nekom gradu i došli do neke pozicije i sada je tu prekinuto, nema dalje. Ne možemo ostaviti da to propadne u narednih 20 godina. Zamislite jedan stadion koji je napravljen do pola i da ne može da se koristi. Ne možete na gradilište pustiti gledaoce, a to se sada događa, ili jednu sportsku halu koja je urađena do pola i sada upada sneg u nju. Moramo da je završimo, bez obzira ko je počeo, bez obzira kako je neko dobio posao. Ne znam da li je bio tender, kako, na koji način, ali izvođač je radio i mora da mu se plati. On će da utuži nekoga sutra i da dobije spor i onda će iz budžeta da se uzmu sredstva i biće isplaćen.
Prema tome, konzerviranje ovih objekata je skuplje, nego završetak ovih objekata. To je veliki projekat. Moramo ga izgurati do kraja. Mnogi gradovi očekuju, a mnogi gradovi su uložili svoj deo u 100% iznosu. Lokalne uprave su uložile u svoj deo 100%. Sada mi moramo da završimo svoj deo posla. Da sada ponavljam kako je bio tender, to ne znam, u tome nisam učestvovao, ali da završimo moramo.
Shvatite, ne možete jednu sportsku halu ostaviti da bude ruglo grada. Ne možete školu ostaviti da bude ruglo grada bez krova, ne možete je ostaviti pod pločom itd. Shvatite, to su poslovi koje moramo da završimo, svi mi i pozicija i opozicija. Nema veze ko je šta počeo. Ni jedna vlada ne može sve da završi u svom mandatu. Nešto mora ostaviti za one koji dolaze.
Ne bih želeo da se sada bavim ko je šta, kako itd, postoje priče. Ako se samo bavimo sami sobom i kažemo da sve što se radi je korupcija, onda ćemo se samo vrteti u krug i jedni druge proveravati. Time se ne bavim, ali da završim objekte kao ministar, to moram. To od mene traže građani čitave Srbije. I da je pobedila druga opcija, to bi moralo da se završi.
Molim vas da podržite ovo, jer su sredstva obezbeđena. Ako nešto nije u redu, neka neke službe to provere. Nisam čovek koji to proverava, ali ljudi koji su bili na terenu, sve situacije koje su došle su proverene, sve su izvedene po projektu, a kako je ko dobio posao, to ne znam. Sve ono što je došlo na naplatu, dve i po milijarde, 100% je urađeno na terenu i 100% je u redu. Naložio sam službama da to provere. Ne mogu sada da napadam kolegu pre mene, ali je to urađeno i mora da se plati. Nemojte sada da bude – mi smo građevinarima pomogli, a u stvari mi smo im odmogli, oni uradili, nisu naplatili, pa su platili PDV po onom starom zakonu, podigli kredit i sada idu u stečaj.
Zato je odluka ove Vlade da do Nove godine sve mora da se isplati, jer smo firme kojima smo trebali da pomognemo doveli u situaciju da ih potpuno uništimo, ako im ne platimo i ako im prekinemo posao na pola, jer su oni kupili materijal, uložili, formirali gradilište, postavili skele, opremu itd. Prema tome, ovo je nešto što moramo da završimo. Naravno, opozicija i služi da proveri. Izvolite, ako mislite da nešto nije u redu, proverite slobodno, nije problem. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, replika. Izvolite.

U tome je problem, gospodine Iliću, što vi na to tako gledate da je opoziciji dužnost da to mora da radi, a onda kada se postane vlast da se odstupi od tog principa. Mislim da ovde nisam govorio ništa različito ili drugačije od onoga što ste vi govorili kada ste bili protiv ovog zakona i kada ste napadali zakon pre nekoliko godina. Tada je, do duše, iz pozicije opozicije. To je problem u Srbiji, onda se dođe na vlast i stalno se priča o tome kako nešto mora da se završi, kako ne sme da se konzervira i kako će onda biti skuplja dara nego maslo, pa dajte da potrošimo još nekoliko stotina miliona.
Nije to pitanje da li vi istražujete ili ne istražujete. To je lajt motiv i brend vaše vlade, a to je žestoka borba protiv korupcije, a onda predlažete da se nastavi primena zakona koji je leglo korupcije u samoj svojoj suštini, svojoj prirodi. Nije to pitanje i nema potrebe da vi ispitujete da li je bilo tendera ili nije bilo tendera. Ovo je zakon koji isključuje tendere, isključuje takmičenje, isključuje mogućnost da se postigne najpovoljnija cena, najpovoljniji uslovi. To nije pitanje dokazivanja, nije pitanje kršenja Krivičnog zakonika ili bilo kog drugog zakona. Ovaj zakon je tako napravljen da on sam po sebi generiše korupciju, sprečava konkurenciju, štiti monopole i štiti kartelsko udruživanje. To je njegov problem i zbog toga on stvara korupciju.
Nemojte, molim vas, da to svodite na pitanje da građani traže ili građani ne traže. Nisam video milione građana Srbije koji svake subote ili nedelje protestuju i traže da im se završe stadioni, pošto bi inače išli da gledaju fantastične utakmice Jelen super lige. Ne bih rekao da je baš tako.

Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Govoriću kao ovlašćeni predstavnik.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo set zakona koji su na dnevnom redu. Govoriću o dva koja se tiču planiranja izgradnje, a moje kolege iz poslaničke grupe će govoriti o ostalim.
Ovo su u principu dva izuzetno važna zakona, ali su izmene u njima važne u svega dva člana. Produžava se rok važenja Zakona o pomoći građevinskoj industriji u uslovima ekonomske krize i produžava se ova odredba koja se tiče konverzije.
Ovo su dva zakona koja se tiču jednog od najvažnijih sektora u našoj zemlji. U prethodnih nekoliko nedelja je stalno postavljano pitanje ko treba o nečemu da govori. Konačno sam dočekao da imamo zakone o građevinarstvu i da kao građevinski inženjer govorim o svojoj oblasti.
Ono što se kod nas dešava, a što mora da se istakne kada se govori o Zakonu o planiranju i izgradnji, a to je da je prvi ozbiljan zahvat bio izmena zakona, odnosno donošenje novog Zakona o planiranju i izgradnju 2003. godine, pa je onda zakon donet 2009. godine, pa su izmene išle dve godine kasnije. Svaki put kada se raspravljalo o zakonu ministri koji su ih predlagali, a to su bili gospodin Šumarac i gospodin Dulić, su sa mnogo ambicije govorili o tim zakonima, a onda svi oni problemi koji su trebali da budu rešeni donošenjem tih zakona su postojali sve gori i gori nakon donošenja tih zakona.
Mislim da je prva ozbiljna greška koja je napravljena 2003. godine ideja da se tako važni, tako raznorodni, bez obzira što se tiču jedne oblasti, to su ipak raznorodne stvari, smeste u jedan zakon. Mislim da je to stvorilo veliki broj problema. Oni su raznorodni i po strukturi i po oblastima koje rešavaju, raznorodni su po nosiocima tih aktivnosti. Rekli ste nam da pripremate novi zakon.
Predložili smo amandmane, da se samo kratko osvrnem na Zakon o pomoći građevinskoj industriji u uslovima krize. Po nama najveća pomoć građevini bi bila ukidanje Zakona o planiranju i izgradnji. Ako hoćemo da pomognemo našem građevinarstvu, onda treba važeći zakon staviti van snage. Nisam imao podatak da pripremate taj zakon, ali naš amandman glasi – stupanjem na snagu Zakona o pomoći građevinskoj industriji prestaje da važi Zakon o planiranju i izgradnju i Vlada se obavezuje da u roku, mi smo predložili, 60 dana, a vi ste rekli šest meseci, donese novi zakon. Mislimo da je to najveća pomoć našem građevinarstvu i to će najviše pomoći da se gradi u Srbiji.
Zašto mislim da je potrebno materiju iz tog jednog zakona podeliti u nekoliko različitih zakona? Prvo, zakon reguliše materiju planiranja i izgradnje. Planiranje se odnosi na prostorne i generalne urbanističke planove. To je pre svega državni posao i taj posao radi država. Ne može privatnik da radi generalni urbanistički plan nekog grada. Ne može privatnik da radi prostorni plan, ni neke oblasti, ni države. To je državni posao. Kao takav, državni posao treba da bude uređen posebnim aktom i da ne opterećuje ovu drugu materiju. Građevinsko zemljište je izuzetno važna oblast, bez obzira na one priče i lekcije iz škole u kojima smo učili da smo izuzetno bogata zemlja koja ima apsolutno sve iz onog Mendeljevog sistema, da imamo sva moguća bogatstva. Iskreno verujem da je zemljište jedno od naših najvažnijih resursa. Ako je to tako, onda zemljište zaslužuje poseban zakon kojim će biti regulisane materije tog zakona.
Gospodin Dulić je pokušao u zakonu iz 2009. godine da konkretne slučajeve i konkretne probleme pretoči u zakonska rešenja. Videćete zakon u kome jedan član zakona ima po dve ili tri strane pojedinačnih slučajeva. Zakonska materija i zakonska obaveza je da se regulišu opšte stvari.
Treća stvar je Zakon o izgradnji. Ako rešite pitanje zemljišta, ako rešite pitanje planiranja, ako su planovi doneti, onda je gradnja jedna posebna oblast koja podrazumeva određene uslove kojima će se omogućiti da se dođe do građevinske dozvole i koji će regulisati neke od osnovnih stvari koje nisu tehnička stvar, kojima nije mesto u tehničkim pravilnicima, ali koji će definisati uslove kojima se obezbeđuje stabilnost objekta.
Formirana je Inženjerska komora. Sećate se šta ste vi govorili kada su zakoni bili na dnevnom redu? Ja to mislim i danas o Inženjerskoj komori. Ona je definisana sa svega dva ili tri člana zakona. To je jedna izuzetno važna ustanova, institucija, koja apsolutno ne pomaže inženjerima, ne samo građevinskim, nego svim inženjerima koji učestvuju u procesu projektovanja i izvođenja. Ta komora im ništa ne pomaže, ona uređuje stvari kako njima to odgovara, da vas citiram iz rasprave od pre nekoliko godina – pet, šest ljudi koji se vrte sa jedne pozicije na drugu. Tako je od kada je formirana, apsolutno ne vodi računa o interesima ni struke ni oblasti uopšte. Inženjerska komora, kao u većini zemalja u kojima je formirana, ima poseban zakon kojim se regulišu sve te važne stvari vezane za Komoru.
Peti zakon za koji smatram da mora da bude poseban zakon je Zakon o legalizaciji objekata izgrađenih bez dozvole. Mislim da nije u redu da se Zakon o legalizaciji, neko zida objekat iz raznoraznih razloga bez građevinske dozvole, on ne treba da se nađe, to je leks specijalis, ne treba da se nađe u materiji sa onim zakonima, sa parametrima za onoga ko je zidao u skladu sa zakonom.
U svakom slučaju, tri važne izmene zakona u poslednjih 10 godina. Sa svakom od tih izmena Srbija je padala na onim lestvicama Svetske banke po brzini dobijanja dozvole. Bila je na 150. mestu, a kada je donet taj zakon 2003. godine, Srbija je pala na 171 mesto. Kada je donet Zakon 2009. godine, ona je sa 171. otišla na 176. mesto. Kada je usvojena izmena zakona 2011. godine, onda je sa 176. pala na 181. mesto. Kako koja izmena i kako koja ambicija Srbija samo pada na toj lestvici.
Vaš prethodnik nam je objasnio ovde da u stvari nije problem sa našim procedurama i sa našim zakonima, ti zakoni su idealni, te procedure su savršene, ali je problem bio što Svetska banka u stvari ima loše metodologije, pa Svetska banka nije u stanju da to pravilno izmeri. Inače, mi smo, verovatno, svetski rekorderi.
Siguran sam da nas čeka važan posao i moje je mišljenje da tu materiju treba podeliti u nekoliko važnih zakona. Ti problemi nisu nerešivi. Moguće je doneti dobre zakone, predvideti mnogo jednostavnije i mnogo jeftinije procedure nego što su danas. Taj posao je moguće uraditi u sledećih nekoliko meseci.
Što se tiče pomoći građevinskoj industriji, Zakon je donet 2009. godine. Mada, 2008. godine se dugo odbijalo priznanje uopšte postojanja krize. Bilo je reči da kriza ne postoji, da to što postoji nije kriza, da iako jeste nekakav oblik, da će to samo pomoći Srbiji da sa svim onim prednostima koje imamo reši problem. Godine 2009. se priznalo da postoji kriza, pa je donet zakon. Vi predlažete da se zakon produži za još dve godine. To znači da postoji nešto što će trajati minimum šest godina i da se zove kriza. Jedan moj kolega kaže – ako nešto traje šest godina, onda to nije trenutno stanje, nego su to regularni uslovi poslovanja, pa teško da može da se nazove kriza.
Imamo razumevanja za vaš predlog, iz prostog razloga što postoje započeti objekti i ovaj zakon nije moguće staviti van snage i ostaviti silne objekte nezavršene, kao što je bilo 2001. godine kada je naš zajednički kolega, gospodin Mrkonjić, počeo sa onom Direkcijom za obnovu i izgradnju i ostavio u brojnim gradovima Srbije gradilišta i temeljne jame koje su i dan-danas pune vode i skupljaju žabe i žabokrečinu. To nije moguće. Treba završiti te objekte. Mislimo da je trebao zakon da važi godinu dana, pa ako se sledeće godine ispostavi da tih objekata još uvek ima, da treba produžiti na još godinu dana.
Druga stvar, mislimo da je uz prilog ovog zakona treba dostaviti spisak svih objekata koji su započeti po ovom zakonu, a neki su možda i završeni, ali da vidimo šta se to sve po ovom zakonu radilo i koliko je ukupno sredstava do sada potrošeno, koliko je plaćeno i koliko je ostalo da se plati. To bi sigurno pomoglo da malo drugačije gledamo na čitavu stvar.
Treća stvar, ako govorimo o pomoći građevinarstvu, treba da razdvojimo dve stvari. Kada govorimo o građevinarstvu, postoji nešto što se zove visokogradnja i postoji nešto što se zove niskogradnja. Ako suštinski hoćemo da pomognemo građevinarstvu, onda treba da mu pomognemo da jača u onim sektorima koji donose najviše profita, koji su najkompleksniji, koji mogu da nam pomognu i kao izvozna grana sa izlaskom na spoljna tržišta i koji mogu da razviju velike firme. Ako to posmatramo tako, onda je reč pre svega o niskogradnji, a ne o stanogradnji. Stanogradnja ne može da se izvozi, to je neisplativo. Ne postoje građevinske firme koje putuju po svetu, učestvuju na tenderima i grade objekte za stanovanje. To je vrlo jednostavna stvar.
Svako danas u svetu zna da izlije beton, svako zna da postavi prozor, to je sada toliko napredovalo tehnološki, da vrlo lako mogu ljudi da se obuče da rade. Postoje priručnici za postavljanje parketa, postoje priručnici za postavljanje keramičkih pločica i to nije isplativa stvar, ali je isplativo graditi poslovne objekte i graditi niskogradnju.
Možemo zajedno da se setimo, vi ste malo stariji od mene, bar 10 građevinskih firmi koje su ovoj zemlji donosile više od milijardu evra deviznih priliva godišnje. Samo tih 10 firmi je zapošljavalo više radnika nego kompletno današnje građevinarstvo. "Energoprojekt" je bio poznat svuda u svetu. "Energoprojekt" je u jednom trenutku imao više svojih predstavništava u svetu nego što je tadašnja Jugoslavija imala ambasada po svetu, više predstavništva u više zemalja i više svojih objekata u svetu nego što je bivša Jugoslavija imala diplomatskih predstavništava. Slična je stvar i sa "Napredom", "Ratkom Mitrovićem", "Trudbenikom", "Planumom", "Hidrotehnikom", "Gošom", "Mostogradnjom".
Ako hoćemo da pomognemo građevinarstvu, onda treba da pomognemo tim firmama, da vidimo šta je njihov najveći problem, kako da dođu do referenci i kako da se vrate na ona tržišta koja su osvojena. Pre jedno mesec dana smo pričali o Alžiru, to je jedna od mogućih šansi za naš izvoz. Oni ne mogu, iako učestvuju na ovim projektima, to nisu nikakve reference. S jedne strane, mi pomažemo našoj građevinskoj industriji, uz sva ograničenja koja postoje i uz sva ograničenja koja će SSP nametati sa nemogućnošću da se beneficije za domaću privredu ostvare, ali za sve ključne objekte koji se grade u Srbiji, uz ograničenje da su pod međunarodnim kreditima pa važe neki drugi standardi, ali sve ključne prave inženjerske projekte i niskogradnju rade strane firme. Most kod Borče – Kinezi. Most na Adi – Austrijanci. Puteve – opet većinom strane firme. Naše firme mogu da budu samo podizvođači koji rade za most kod Beške.
Naše firme rade sa značajno manje sredstava, nemaju referencu, ne mogu da se pojave nigde u inostranstvu.
Kada se pričalo o ovom zakonu, ideja da se pomogne našoj građevinskoj industriji nije ideju koju mi ne možemo da podržimo, ta ideja kao ideja je nesporna, ali je pitanje na koji način se pomoglo. Mi nemamo nikakve finansijske elemente na osnovu kojih bismo zaključili, broj zaposlenih se nije povećao, industrijska proizvodnja, promet u građevinarstvu je ostao praktično isti, vrlo se malo se zida, a kada kažemo da se zida, treba da budemo svesni da se zida najviše u Beogradu i Novom Sadu. Najveće gradilište u Srbiji, pre svega je Beograd, drugo gradilište u Srbiji je Novi Sad, a sve ostalo je verovatno ispod 10%.
Pre nekog vremena smo raspravljali o Programu nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita koja 80 do 85% svih osiguranih kredita imaju ova dva grada. To je slika i Srbije i slika našeg građevinarstva.
Mi imamo razumevanja zašto ste predložili ovaj zakon. Smatramo da treba da skratite rok njegove primene sa dve na jednu godinu. Smatramo da treba ozbiljno razmisliti da li treba da važi za nove projekte ili samo da se završe započeti projekti. Smatramo da je izuzetno važno da se donese novi set zakona iz oblasti planiranja, izgradnje koji će značajno da popravi uslove za početak gradnje i gradnju. Takav set zakona će da pomogne našem građevinarstvu.
Druga stvar, koja nije stvar samo vašeg ministarstva, a vi ste resorno nadležni, to je da vidimo kako našim građevinskim firmama pomoći u nastupu u inostranstvu. Kada odemo u inostranstvo i razgovaramo o nekim poslovima, kada vas pitaju ko to može da radi, vi praktično nemate građevinsku firmu koja ozbiljno može da gradi na poslovima nisko gradnje, mislim da samo Putevi Užice rade nekoliko aerodroma u Rusiji ali nisam siguran. Postoji problem garancija, postoji problem uslova radnih dozvola i svega drugog na tim tržištima i to našeg građevinske firme bez pomoći naše zemlje ne mogu da urade. Ne postoji građevinska firma u svetu koja uspešno radi u inostranstvu bez pomoći svoje zemlje, ako ne nešto vaš zadatak onda je i to. U nama ćete uvek imati podršku i saradnika u tim stvarima.
Nismo srećni što će ova dva zakona u ovakvoj formi ostati da važe, ne mislimo da je to dobro, ali imamo razumevanja da ste to nasledili pre nekoliko meseci, stanje iz koga ne možete tako lako da izađete. O vašim rezultatima možemo da govorimo tek kada prođe dovoljno vremena i tek ono što ste vi započeli i vi završili, počne da daje rezultate. Ovo su sve nasleđene stvari, tako ih treba uzeti i mi ih tako i prihvatamo. Kažem još jednom, očekujem od vas puno toga u narednom periodu. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Ilić. Izvolite.

Složio bih se sa gospodinom Obradovićem, tačno je da su naše firme izgubile licence, tačno je da treba povratiti to sve, ali imamo i dobre vesti. U ovom kratkom periodu "Energoprojekt" je dobio npr. 56 miliona evra posla u Srbiji. "Energoprojekt" je od te cifre dobio nedavno 30% avansa. "Planum" je dobio 78 miliona evra posla, od toga je dobio 30% avansa. Oni imaju izuzetno puno podizvođača, dobiće licence nazad, vratiće se, imaće rejting. Sve to ide polako. Želimo da i druge firme uključimo u sve to.
Znači, proces koji je krenuo mora se nastaviti. Tačno je da je "Mostogradnja" izgubila sve reference, licence i sve ostalo, ali moramo to vraćati nazad. Mi smo nekad bili izuzetno dobri u izgradnji mostova, brana, "PIM" mora da se vrati na noge itd. To je jedan proces, treba puno novca. Ali, kroz ove investicije, kroz partnerstvo nekih država spolja da podignemo domaće na noge i da ih onda takve jednostavno plasiramo i u svet i na domaće tržište. To je jedan dobar proces.
Slažem se sa Inženjerskom komorom, ona je izuzetno važna i sada će biti izborna Skupština, veoma brzo, moramo da postavimo ljude, oni daju licence, daju odobrenja, rade puno i treba jednostavno njihov uticaj Privredne komore Beograda, Privredne komore Srbije, mora da se oseti. Da svi imamo jedan cilj, a to je da određene privredne grane stavimo na noge i kroz ove investicije spolja. Za neki dan će doći kod vas, veoma brzo i ovaj ugovor sa Kinezima, Obrenovac – Ljig, tu će se uključiti izuzetno puno domaćih izvođača. To je šansa za nove da dobiju sredstva.
Kao ministar sam zauzeo jedan stav, ništa se ne može raditi bez avansa, građevinske dozvole i određene dokumentacije. Mislim da je to dobro i da to svi treba da podržite. Prvi put u putnoj privredni i građevinarstvu, na ovim objektima koji se rade, u jednom danu je dato 61 milion evra avansa, od toga 30 miliona evra domaćim firmama, a kod stranaca radi 70% radnika, opet domaćih. Prema tome, to je jedna infuzija građevinarstvu i putnoj privredi i mi to moramo podržati. Ne može ni jedna finansijska konstrukcija da ide, a ovo što su pojedini poslanici kritikovali kako se krenulo u sve ovo, ne može se ući u posao bez zatvorene finansijske konstrukcije. Slažem se potpuno sa vama, to je ono kao, krenete u maglu, pa šta vas zadesi. To je ovde bilo.
Međutim, mi to sada moramo da platimo, te ljude moramo jednostavno da pokrenemo, podignemo da im platimo i da im damo da završe posao. Oni su uložili, kupili materijale, njemu stoji na gradilištu pokrivač, stoje mu pločice, stoji sanitarija, ne može da ugradi nije mu plaćeno, blokiran je, moramo prvo da mu platimo to što je uradio, a onda i da završi kompletan posao, ako mislimo da mu pomognemo. Tačno je da ovde ima nekih kršenja Ustava, nije bilo tendera i to je tačno i Zakona o javnim nabavkama, to će sutra verovatno neko izanalizirati, ocenjivati itd. Ali, znate kako naš narod kaže – rodilo se, moramo da ga ljuljamo, ne možemo sad da ga bacimo u sneg, to nije ljudski. Sve što smo počeli moramo da završimo, bez obzira ko je počeo.
Nije meni prijatno, odem u neki grad pa me tamo spopadnu svi – evo, vidite kako to truli, propada, ruši se, kruni se itd, lije voda, ali moramo da završimo. Neki objekti su otkriveni i sad ulazi voda unutra, neke zgrade su upropašćene, otkrivene, tamo ljudi imaju velike probleme. Ova vlada mora što pre to da završi. Jednostavno da završimo posao do kraja bez obzira ko ga je počeo. Ne možemo mi pacijenta ako je neko počeo da ga leči, doktor se razboleo nije tu, ajde umri sad nema ko da te leči, ne interesuje te. Mora neko to da nastavi.
Prema tome, jeste problem, ali ja vas molim podržite da sve ovo završimo. To je u svakom vašem gradu i u Nišu, u Kragujevcu, u Kraljevu, u Čačku, u Užicu u skoro svakom gradu ima takvih objekata, to moramo da završimo, negde na izvanrednim lokacijama u centru grada. Vi sada ne možete godinu dana da ogradite tu zonu i ne prilazite joj. Mi smo počeli škole, tamo se deca igraju, obrušavaju se zidovi, skele, pašće nekome, povrediće se neko itd. Znači, završimo to, pa ćemo onda, ako neko želi nešto da proveri, nikad nije kasno, proveravajte šta god vas interesuje.
Slažem se da ove zakone možda treba i razvrstati i ja vam predlažem, predlažem svima vama, nek sve poslaničke grupe daju, sad se radi zakon, neka daju po jednog predstavnika u to radno telo koje će oblikovati zakon i predložiti ga Vladi i parlamentu. Hajde, uključite se svi da napravimo jedan dobar zakon i da kažemo – mi smo napravili zakon koji je stvarno u interesu svih nas i pozicije i opozicije.

Hvala.
Reč ima gospodin Mijatović. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani ministre, zakon o podsticaju građevinarstva je jedan vrlo bitan i važan zakon, pre svega, zbog 100.000 ljudi koji rade u toj oblasti, koji žive od plata koje zarađuju u građevinarstvu i žive u vrlo teškim uslovima.

Ponekada se i sam iznenadim, sada sam prošao most na Beški, vidim da danas rade po ovoj hladnoći i po ovoj zimi koja se dešava. Istina, nekada nisu radili u leto, ne znam zašto, verovatno zato što im nije bilo plaćeno, ali danas rade i to je dobro. U ovoj oblasti, zaista radi mnogo ljudi, ali ja hoću nešto drugo da kažem.

Voleo bih da vlade pamtimo po tome šta je koja završila, a ne ko je bio premijer te vlade.

Jako bih voleo da pamtim prethodnu Vladu, da je završila Koridor 10, a prethodna Vlada Koridor 10 nije završila. Istina, započet je i Koridor 11, on se sada kao gradi, verovatno će biti završen tamo ko zna kada, samo se nadam da neće biti ista dužina kao što je bila za Koridor 10.

Isto tako, taman smo započeli Koridor 11, počinjemo gradnju autoputa od Novog Sada do Rume i tunel kroz Frušku Goru.

Budite uvereni da bih daleko više voleo i želeo da imamo završen jedan deo posla, da otvaramo drugi, a ovako, čini mi se da najviše gradimo upravo pred vreme izbora. Inače, Srbija je podeljena na dva dela, na tzv. realnu i virtuelnu Srbiju.

Virtuelna Srbija, to je ova prva koju sam vam rekao, gde se sve gradi, gde sve građevinske mašine rade veoma mnogo, a onda druga realna Srbija, gde u decembru mesecu obično iznenadi sneg i nemate čiste autoputeve, gde u proleće iznenade poplave i uvek se negde krećemo od samog početka i jednostavno, postavljam pitanje, kada ćemo nešto dovršiti i ostaviti dovršeno.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ove izmene i dopune Zakona, ne sa velim zadovoljstvom, ali i zbog onih 100.000 ljudi koji rade, zbog onih poslova koji nisu završeni i koje očekujemo da će biti završeni u ovom periodu.

Zbog toga ćemo dati podršku ovom zakonu i svim drugim zakonima koji idu.

Međutim, svesni smo činjenice da zakoni sami od sebe neće rešiti probleme, ali ako nema zakona, imaćemo mnogo zastoja u dosta poslova. Jedna od ovakvih stvari jeste i ovaj iznuđeni potez koji podržavamo da se produži ovaj zakon za naredne dve godine, ali da istovremeno krenemo sa onim što je ovde najavljeno i što je kolega Obradović rekao, što ste i vi ministre rekli, da vidimo kako urediti ovu oblast građevinarstva, da se više ne spotičemo oko silnih problema koje imamo da bi započeli gradnju, da bismo dobili dozvole, da bismo regulisali stanje u ovoj oblasti. To je posebno važno, jer mi imamo izuzetno jaku i važnu industriju građevinskog materijala.

Ta industrija građevinskog materijala koja sve više posustaje u svom radu, a zapošljava vrlo veliki broj ljudi. Meni su se pre mesec dana obratili ljudi iz "Ciglane" iz Sremskih Karlovaca, koji su rekli da postoji velika opasnost da ostanu bez posla, jer građevinski materijali ne idu kako su išli, a tu radi 450 ljudi koji treba da ostanu, da imaju svoja radna mesta i da ta radna mesta budu ona radna mesta za koje će oni sačuvati da bi mogli da rade.

U tom pogledu, mi smatramo, i stajaćemo uvek na svim onim zahtevima koji će biti i reformski, jer ne vidim zašto mi u mnoštvo zakona u ovoj Skupštini, jednostavno stanje koje je bilo prolongiramo i sve govorimo, to je zbog iznuđenog poteza, moramo produžiti ovaj zakon, onaj zakon i to je ono što želim da kažem.

Očekujem i od vas gospodine ministre, da u svom domenu predložite u roku od šest meseci ove zakone o kojima smo govorili i da ih date na javnu raspravu, nek stručna i naučna javnost kaže šta misli o tim zakonima, a onda da znamo kako ići dalje. Naravno, tu sigurno govorim da ćete uključiti i sindikate koji su na strani onoga što govorimo, a to je da čuvamo radna mesta.

Mi smo inače skloni da donosimo zakone koje često nazivamo reformskim zakonima i koji po pravilu uvek ukidaju radna mesta. Srbija se i ovako nalazi na istorijskom minimumu broja zaposlenih, pa ako budemo i dalje donosili one zakone koji će ukidati radna mesta, i ono malo ljudi, milion i 800 koji rade u Srbiji, pa postavljam pitanje gde ćemo stići?

Mi trenutno imamo vrlo veliku raspravu o tome, šta ćemo sa privrednim komorama, odmah se kaže, idemo ih ukinuti, iz prostog razloga, jer to je nasleđeno iz komunizma, pa postavljam pitanje, gde će ti ljudi koji su tu radili, naći svoja nova radna mesta i gde će ići imovina tih privrednih komora.

Inače smo skloni da u mnoštvu oblasti gledamo način kako da smanjimo broj zaposlenih, a ja ne vidim razvojne programe kako otvoriti nova radna mesta. Gde ih možemo otvoriti? Upravo u građevinarstvu, ako ne znamo graditi satelite, znamo zgrade, autoputeve, znamo graditi mostove.

Naravno, dugo godina mi smo imali po raznoraznim tenderima, konkursima, projekte gde su dobijali stranci, a naši ljudi su bili podizvođači.

I sami ste rekli, 70% ljudi radi upravo kao podizvođači kod građevinskih firmi. Postavljam pitanje gde su ti naši vrhunski stručnjaci koje smo imali u gradnji mostova, u gradnji tornjeva, zgrada?

Nažalost, lošom politikom, građevinska industrija je došla do vrlo teške situacije, tako da ti ljudi koji rade u vrlo teškim uslovima, moraju da prihvataju minimalne plate da rade u teškim uslovima, da i sagradili ono što imamo. Očekujem od vas, a to vidim i kao šansu razvoja Srbije, da stvorite zakonske mogućnosti, da se građevinska industrija razvija, da možemo imati mnogo više radnih mesta nego do sada i upravo tu će SDPS davati punu podršku, ne samo u izradi zakona, već i u odvajanju sredstava koja će se usmeravati u tu oblast.

Ako ne budemo odvajali sredstva za razvoj građevinarstva, za razvoj poljoprivrede, prerađivačke industrije, postavljam pitanje, gde ćemo onda ulagati? Konačno, dajte da završimo te naše puteve, a vas kao ministra molim da sve svoje kapacitete angažujete, da imamo mogućnosti da konačno završimo Koridor 10, Koridor 11, a ja kao neko ko živi u Sremu, biću presrećan, bar da se počne kopati tunel na Fruškoj Gori, jer će to biti velika šansa za razvoj Srema i povezivanje Novog Sada, zajedno sa Šapcem i Loznicom, gde će biti jedna nova Srbija, a to je ono što nama treba.

Zbog toga moramo razrešiti sve ove probleme i molim Vladu i vas kao resornog ministra da više ne usvajamo iznuđene zakone, već da konačno donosite ovde u ovaj parlament zakone koji imaju razvojnu šansu, koji će biti reformski, i to je i zahtev koji smo imali kada smo ulazili u koaliciju sa ovom vladom. Hvala.