Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Moram da priznam da, kao poslanička grupa ovde smo već šest ili sedam godina, mislili smo da nas ništa ne može iznenaditi, ali ova dva predloga su nas iskreno iznenadila.
Prvo, na početku jedna formalna zamerka i svakome ćemo je upućivati i molim vas da nas shvatite ozbiljno.
Najveći problem Srbije u procesu donošenja zakona predstavlja donošenje zakona po hitnom postupku. Ja vas molim i lično kao čoveka koji je u politici jako dugo, da to više ne radite. Za sve ima vremena, uvek ima dve ili tri nedelje više, da se neki zakon donose, 99% problema koji postoje u ovoj zemlji zbog nekakvih zakona su posledica toga, loših tehničkih rešenja i političkih koje mi donosimo na vrat – na nos. Dobijemo ih u petak, a u utorak ih izglasamo.
Ja vas molim, nije važno da li ste opozicija ili vlast, ili da li smo mi opozicija ili vlast, uvek se mogu naći dve ili tri nedelje za dodatne rokove da i poslanici i svi zainteresovani mogu da stignu da pogledaju te izmene, da uporede sa stručnjacima bliskim strankama i samim tim da daju kvalitetnije amandmane. Međutim, nije to o toj hitnosti, uvek ćemo je ponavljati.
Ono što mene začuđuje, to je i delimično ova rasprava koja se vodi u ovoj Skupštini, pre svega o ovom Zakonu o pomoći građevinskoj industriji.
Ja bih tu raspravu razumeo, da je tema ovo o čemu poslanici pričaju, ali nije tema završetak objekata. Vlada je došla kod nas sa predlogom da ovaj zakon važi još dve godine. To znači, kako postojećih objekata završavanje, to znači i pravljenje novih, sa svim manjkavostima o kojima svi govore.
Dakle, mi nismo dobili predlog zakona u kojem Vlada traži novac, razumevanje i to, da završi objekte počete po ovom zakonu. Mi smo dobili predlog da ovaj zakon važi još dve godine. Kako stvari stoji, bar političke, ono što vidimo na televiziji, to je najmanje još dva ili tri izborna ciklusa na različitim nivoima. Na primer, Voždovac i Zemun, eventualno Beograd, i ono što svakim danom sve sigurnije postaje, republički izbori.
Znači, još jedan izborni ciklus po zakonu, za koji ne postoji niko, osim tog njegovog predlagača pre tri ili četiri godine, koji misli da je zakon dobar. Dakle, ja, prosto i ovaj put apelujem, povucite iz procedure zakon i predložite ono što ste nam rekli da ćete predložiti. Tada ćemo moći da diskutujemo o tome i da se složimo sa činjenicom da ne mogu objekti da ostaju nezavršeni, da, ne znam, prokišnjava, jadna deca na snegu se igraju, ono se kruni. U ovom zakonu se ne radi o tome.
Izmene i dopune koje je Vlada predložila, traže od nas, od poslanika ovog parlamenta, da suspendujemo javne nabavke, tržište u građevinskoj industriji, da uvedemo arbitrarnost, generator korupcije, kao što je rečeno, koje ne kažu samo mi, to ste govorili vi, danas najveća poslanička grupa u Skupštini, svi koji se bave ocenom transparentnosti, odnosno borbom protiv korupcije, a nisu državni organi i državni organi.
Dakle, ova Vlada nije predložila nikakvo završenje nikakvih objekata. Znači, zakon kaže – broj 212, menja se u broj 2012-2014, što znači da sve odredbe ovog zakona ostaju da važe, što znači, možemo da govorimo i o tome preciznije, da je moguće i dalje kroz formu pomaganja, lažnu naravno, građevinskoj industriji, mogući je pokrenuti finansiranje bilo kog objekta gde to želi bilo ko iz vlasti, bez tendera, bez ušteda koje omogućavaju javno takmičenje u ponudama, bez ikakve kontrole na kraju krajeva i sve sa čekanjem toga, pošto ćemo se opet naći u situaciji da nam ne prokišnjavaju objekti započeti i stadioni ispred kojih narod kliče. Kod nas se dođe opet za dve godine i traži se isto to, da produžimo još dve godine, da kažem jedno potpunog bezvlašća.
Vi ste sami rekli u početku, u prvoj rečenici, da taj zakon nije pomogao građevinskoj industriji, o tome govore činjenice. Ne znam da li je to samo zbog tog zakona, verovatno ima još nekih spornih faktora, ali oni je u suprotnosti sa svim drugim zakonima u ovoj zemlji, on je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama, koji ste vi podneli kao poslanici koji će doći za sedam dana u ovu Skupštinu.
Ovaj Zakon o podsticaju građevinske industrije je u suprotnosti sa tim. Ja razumem vašu političku potrebu da cela vaša vladajuća koalicija ispadne pravedna, koja se bori protiv korupcije, hapse se tajkuni, jedno opšte stanje ludila u isterivanju pravde, ali suštinski, vi radite sve isto kao prethodna Vlada. Sve ono za šta ste i tu prethodnu Vladu optuživali, sve je isto.
Znači, prosto, danas vam je tražila jedna organizacija, koja vas je upozorila da je Ustavni sud tražio od ove Skupštine, 11. novembra 2010. godine, izjašnjenje o oceni ustavnosti ovog zakona. Danas je, ja ne znam koji, neki decembar 2012. godine, znači dve godine, Skupština nije odgovorila. Vaša Vlada, umesto da odgovori po tom zahtevu Ustavnog suda i da pomogne Ustavnom sudu da utvrdi da li je ovaj ceo Predlog zakona neustavan, za šta svi znamo da jeste, pošto ukida osnove garantovane Ustavom, kao što sloboda tržišta, pravo na konkurenciju, i sve ostalo.
Vi umesto toga dolazite i predlažete nam zakon da ovaj zakon važi još dve godine. Ne zavisi uvek sve od dobre volje ministra, i to nas je vreme naučilo. Znači, to što vi danas kažete da vi nećete koristiti ovaj zakon i da to samo služi da se stvari završe, one koje su bile loše, prosto to ne mora da znači da je tako. Ovaj zakon se raspravlja od danas, on ide daleko od očiju javnosti i vi kao ministar, kao ministarstvo, vaše kolege u Vladi, vi imate puno zakonsko pravo, da po ovom zakonu postupate. To, da li će vas neko uhvatiti, otkriti, to, kako da kažem, je stvar kao što ste sami rekli nekih drugih organa, ali mi danas raspravljamo o onome što je obaveza ove Skupštine da raspravlja.
Dakle, apsolutno svi koji imaju sumnje u ovaj zakon, moraju biti protiv ovog zakona, zato što se ovde ne radi ni o kakvom završavanju objekata, nego se zakon produžuje, njegovo trajanje, ne godinu, nego dve. Dakle, do kraja 2014. godine, što znači svaka predizborna laž, koju su građani gledali na televiziji, a koje su sve moje kolege govorile o tome, ni mogućnost za novu laž na televiziji, otvaranjem mostova, gradnju škola, početak izgradnje objekata, svega, traje još dve godine. To je suština. Nikakva deca, gde se mraz kruni o beton, ništa od toga nema ovde.
Da ste to hteli, mogli ste da napišete predloge da se završe svi započeti objekti i po ovom zakonu ne može se ulaziti u nove projekte, ali to ne piše. Vrlo je jednostavno, čak nije moguća ni greška – reč 2012, zamenjuje se rečju 2014. Znači, nema nikakvih drugih ispravki.
Dakle, prosto, ono što je, da kažem, jedna od tema, koja provejava u našem političkom životu, a to je ta načelna borba ili nekakva borba protiv korupcije, koju propoveda vladajuća koalicija, koja je, da kažem, negde sigurno i u nekom prvom koraku dobra, bar o tome pričamo, ranije nismo ni pričali. Ali, da tu nedostaje sistemsko rešenje ovaj zakon je jedan od ključnih dokaza o tome. Džaba vam i zakon o javnim nabavkama, ako izuzmete sve ove objekte, 350 – 400, o kojima je ministar pričao na početku svog izlaganja, džaba vam.To znači amnestiju za sve one koji su nezakonito u tome učestvovali u protekle dve ili tri godine, koliko ovaj zakon važi.
Policija će stići nešto da utvrdi, nešto neće, ali suština korupcije, mogućnost arbitražnosti kod političara, u političkim funkcijama, ona je zacementirana za naredne dve godine. Oko toga mi sada možemo da slušamo obećanja, da će se nešto promeniti, da će se ovo raditi, ili se neće raditi, to je sve manje važno. Suština formalna je ovo što smo rekli.
Što se tiče ovog drugog zakona, nama Zakon o planiranju i izgradnji, tu je da kažem potpuno neverovatno to objašnjenje, naročito što nam se potkrala jedna greška, a to je da u tom obrazloženju, jednog od ova dva zakona, piše da se dao rezultat i da je zabeležen blagi rast građevinske industrije, a vi ste rekli potpuno suprotno. Ali, hajde, to je trivija, nećemo o tome pričati. Ali, ono što je jedinstveno mišljenje, to je da je taj prošli zakon bio loš. Ali on je takođe bio sistemski zakon, ogroman sistemski zakon.
Sada, bez, kako da kažem, ikakve javne rasprave, vi ste naveli da ste konsultovali neke, ja vam verujem, ali to nije dovoljno. Vi ukidate jednu petinu jednog člana i kažete nam da je to stvar koja će odblokirati sve blokirane procese u građevinskoj industriji. Izvinite, to sigurno nije tako. Ovaj zakon ima, kao što ste i vi govorili i mi govorili, i većina naših kolega koji danas sede ovde, mnogo loših stvari.
Šta je bio problem do sada da se urade ozbiljnije izmene ovog zakona? Znači, on je potpuno neverovatan, to je zakon, slažem se, sa manje ili više, svim prethodnicima, on je, ne mogu da kažem uništio, uništila je svetska ekonomska kriza i nedostatak novca, ali on je nekako dokrajčio građevinsku industriju. To provejavanje činjenice, da će država na neki način, svojim delovanjem, pošto valjda ovi vlasnici ti građevinskih, od malih do velikih, svejedno, koji ne uspevaju da se snađu u ovom vremenu, ali država kada im pomogne ovim zakonima, onda će sve da cveta i sve će država da gradi. A odakle državi pare? Šta radi država? Odakle njoj novac? Zašto bi država bilo šta gradila u vremenu krize, da spase građevinski rad? To znači da će uništiti, ne znam, 100.000 penzionera. Možemo i tim jezikom da pričamo.
Naravno da su svi, da je analiza svakog efekta, možda bude pozitivna i negativna, problem je ovde što te analize nema.
Znači, od 150 članova Zakona o planiranju i izgradnji, ukidamo jednu rečenicu iz jednog člana. Da li znamo kakve će efekte imati ta rečenica? U obrazloženju toga nema. Šta će se desiti? Jedna od stvari je sigurno da neće više morati da se radi konverzija da bi se dobilo odobrenje za gradnju, građevinska dozvola. To je sigurno jedna od posledica. A šta ako za 12 meseci ne budete promenili zakon? U Srbiji može sve da se desi. Šta ako ne bude novi zakon, jer onda se ruši ono što je neko izgradio po ovim izmenama i dopunama za ovih 12 meseci?
Prosto, moramo predvideti sve stvari. Jedna stvar su želje vladajuće većine. Nas iskustvo uči, naročito u ovoj vladajućoj većini, da se želje daleko razlikuju od onoga što je realnost i od onoga što se zaista desi.
Dakle, prosto ne pristajemo da menjamo jedan loš zakon time što se izbacuje jedan rečenica, bez ikakve javne rasprave, bez ikakvog ozbiljnog uverenja da će samo ta jedna rečenica biti dovoljna da odblokira sve ono što godinama stoji blokirano. Prosto, ne verujem u to.
Mi smo bili protiv konverzije kao takve kada se o tome raspravljalo. Ovaj zakon čak i ne ukida konverziju. On je na neki čudan način obesmišljava. On sada kaže da nije potreban taj papir, da možete da nastavite tu gde ste stali, da gradite ili da dobijete pravo da gradite i mi ćemo promeniti zakon za 12 meseci, ali ne kaže šta će se desiti ako se ne promeni zakon za 12 meseci.
Znate, živimo u vremenu u kome je moguće da se dese izbori posle praznika, da cela država opet stoji nekoliko meseci, da onda opet nekoliko meseci čekamo izbor neke nove vlade i onda se opet za nekoliko meseci sada nova vlada sa nekom novom idejom donese zakon o planiranju i izgradnji. Šta će ovi investitori da rade u tom trenutku? Da uzmu maljeve i da ruše ono što su izgradili, verujući nama, gledajući nas ovde? Ne, neće i vi to dobro znate. Ova izmena neće promeniti ništa. Niko ozbiljan neće uložiti novac na bazi izmena jedne rečenice u zakonu od 150 članova i ne znam kolik desetina strana.
Ovo je ništa. Ovo je jedan prikaz za televiziju. Svi ćemo mi ovde da govorimo o tome kako brinemo o jadnim građevinskim radnicima, o ne znam ni ja čemu, kako je cela prethodna vlada srušila državu. Vidim da to sada pričaju pripadnici prethodne i ove vlade. Svi se oko toga slažemo. Znači, nećemo utvrđivati nikakvu odgovornost, ni političku, nikakvu, samo ćemo okrivljivati prethodnu vladu i donositi nekakve lažne izmene za koje ovde svako zna da neće nikakvu promenu doneti. Ko je spreman da investira milion, dva, pet, deset ili 50 miliona evra na bazi ovakvih izmena i dopuna Zakona o izgradnji, u kome se čak na jedan izvestan način ekonomski radi ono što je potpuno neprihvatljivo, a to je da se kaže da će biti zakon promenjen, a ne kaže se kako?
Znači, uneli smo još jednu dodatnu dozu zbunjenosti, konfuzije, potpuno jednog nerešenog stanja i haosa koji u ovoj zemlji u ovoj oblasti vlada verovatno od kada postoji.
Donošenje ova dva zakona nije korak bliže rešenju problema. U to smo duboko sigurni. Oni su korak od rešenja problema. Umesto sistemskih rasprava, ozbiljnih rasprava, mi dobijamo ovako na dva papira - broj 2012 menja se u 2014, u članu 105. rečenica 4. stav 4. se prekrižava i ne važi više i sada će da procveta građevinska industrija. Prosto, to nije tačno. Prethodni dugovi su napravljeni, u tom delu imate naše razumevanje. Naravno da treba završiti stvari koje su počete, ali to predložite, pa ćete onda za to dobiti podršku. Ovako sebi otvarate vrata da, gledajući prethodnu vladu, radite isto što je i ona radila. Toliko od nas.

Hvala.
Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

Mi smo analizirali. Radovi koji su u toku mora da se plate sada i to su ogromna sredstva. Znači, sve što je urađeno nije plaćeno.        Ne može u jednoj godini da se završi i da se plati.
Mi smo razmišljali i radili analizu da li može u jednoj godini, ali ne možemo da izdržimo. Mora deo i u 2014. godinu da se prebaci.
Obećavam sada jedno. Novi poslovi po ovom zakonu neće se početi dok sam ja ministar, ali mora da se završe postojeći. Prema tome, nemojte brinuti o tome da li će biti, to sam obećao, rekao i to je bio uslov, da se završi ovo što je početo.
Naravno, čim se usvoji novi zakon o javnim nabavkama, sve će ići po zakonu. Tu nema dileme da neko može kršiti i koristiti ovaj zakon. Ovaj zakon će služiti da se ono početo završi i da se urađeno plati, što moramo kao jedna ozbiljna vlada i da uradimo.
Druga stvar, o konverziji, jednostavno u zimskom periodu, po zakonu koji je važeći, ne može niko u đe u proces dobijanja građevinske dozvole koji traje nekoliko meseci, da pripremi dokumentaciju, uradi projekte, podnese zahtev itd. Sada smo omogućili da se te pripreme urade, da se dobiju određeni papiri, da bi početkom građevinske sezone moglo da se startuje.
Ceo Zakon o planiranju i izgradnji je jedan sistemski zakon za koji treba vreme. On se radi i rade najveći eksperti iz ove države. Ako vi znate još neke, mi ćemo ih uključiti, ali taj zakon treba najmanje šest meseci da se radi i da dođe u proceduru. Obećali smo da će doći za šest meseci u parlament i doći će sigurno pred vas za šest meseci, ali do tada ne možemo zaustaviti. Znači, ko ne plati konverziju ne može ništa da radi. Ne može da dobije ni jedan papir, ne može da podnese zahtev za dozvolu i ne može da radi projekte, ne može ništa. Znači, omogućili smo da to sve može da se uradi.
Moj predlog je bio i mislim da ću dobiti 100% podršku svih da se konverzija ugasi, jer jednostavno svi su za to. Nisam sreo još ni jednu instituciju i u zemlji i u svetu koja kaže da je to normalno da ostane.
Mi ne možemo van celog sistema i banaka i svega, ali nismo mogli na ovaj način da je ukinemo, ali smo je odložili. Znači, ne plaća se ništa. Ulazite u proceduru pripreme papirologije dok ne bude zakon koji će to posle eliminisati i regulisati na drugi način. Naravno, za to treba vreme. Ljudi koji to rade rekli su da im je neophodno šest meseci da bi se sve završilo, i kroz javne rasprave i sve ostalo. Evo, pružamo im šansu šest meseci i nadam se da ćemo posle toga doći ovde.
Građevinari i Privredna komora su tražili da bude dve godine, američka privredna komora. Svi su tražili najmanje dve, tri godine ili da se totalno ukine, ali ne možemo ga ukinuti kao jedan član, nego možemo promeniti zakon kao novi zakon.
Nemoguće je više tolerisati. Ako uradite jedan urbanistički plan za neko područje, uradite detaljni urbanistički plan za jedan grad i sad svako ko gradi u tom segmentu koji je definisan kroz urbanistički plan, mora posebno da vadi sve dozvole koje su zajednički dobijene. To neće niko u svetu da prihvati kao normalno. Svi kažu da ako ste dobili sve papire za npr. jednu industrijsku zonu, ne morate sada za svaku halu da vadite svaki papir. Znači, imate za celu zonu i onda odete na jedan šalter i dobijate da se uklapate u tu zonu i dobijate građevinsku dozvolu. Znači, to je nešto što i mi moramo da uvedemo.
Ovaj zakon je ozbiljan zakon i jedna revolucija u srpskom građevinarstvu da ne bi bili treći od pozadi od svih zemalja na svetu. Samo ovim što sada radimo trebalo bi da skočimo na listi npr. najmanje 100 mesta unapred, jer mi smo sebe zablokirali. Uveli smo pojam koji niko ne prepoznaje.
Pazite jednu veoma bitnu stvar. Ako dođe ozbiljan investitor spolja i on ima svoju banku koja ga prati. On treba da plati konverziju, npr, šest miliona evra. On ode u banku i traži pare. Oni kažu da ne može, jer taj pojam ne postoji. Znači, on mora da plati nešto što će da uradi, ali to ne postoji i banka ne prepoznaje da može da mu da sredstva. Znači, mogu samo da rade narkodileri, neki tajkuni koji imaju keš i mogu da dođu do para. Niko drugi. Regularno gradnja ne može da se radi. Da li razumete.
To je veoma važno. Zato je potrebno da se zakon promeni i moramo da ga promenimo, ako mislimo da gradimo i radimo kao što se u svetu radi. Treba nam vreme i drago mi je da ovde ima ljudi koji žele, pozivam sve da budu u toj radnoj grupi da pomognete. Bilo bi mi drago da sve političke opcije u ovom parlamentu sednu zajedno i napravimo jednu dobru stvar, da kažemo napravili smo jedan zakon koji će da važi naredni 50 godina. Da definiše srpsko građevinarstvo i da ga uvede u red svetskog ili evropskog građevinarstva, a ovako ne možemo nigde. Negde smo u nekom ćošku da nekim našim internim zakonima koje samo mi razumemo.
Prodamo nešto bud zašto, a onda kada nas napadne javnost kažemo da ćemo doneti zakon o konverziji pa ćemo to ispeglati kroz konverziju i biće sve u redu. Nama sada svi kažu – ljudi da li ste normalni, ako nešto prodate strancu vi ste mu prodali a ne možete da kažete da platite još ovo, još ovo i na kraju mnogi odustaju od tih poslova. Nema od toga ništa.
Drago mi je i prihvatam vaše kritike. Tačno je da ima razloga za kritiku, ali ovo je nešto što je moralo da se uradi preventivno a ponavljam, ovo što se tiče pomoći građevinarstvu, to znači da nećemo ići u nove projekte na ovaj način, ali postojeće moramo završiti.
Neki projekti su megalomanski. To je ukupno 20 milijardi. Nije to milijardu-dve. Ukupno je preko 20 milijardi. Znate kako je to bilo regulisano itd, ali ti fondovi koji su stada postojali išli su iz sopstvenih prihoda ministarstava, a sada sopstveni prihodi idu direktno u budžet i mi više nemamo taj fond. Znači, moramo to nekako da dovedemo do kraja i to ćemo dovesti i to je naša obaveza.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić, replika.

I bez vašeg odobravanja naravno da znamo da smo što se tiče ovoga, apsolutno u pravu. Dozvolite samo dve primedbe.
Prva je na ovaj zakon o podsticajima za građevinsku industriju. Vi to svodite na jedan nivo nekog ličnog poverenja. Čovek sam i možda su naše generacije drugačije, naše političke stranke svakako, mislim da na to nemamo pravo. Ne radi se ovde da li mi verujemo vama ili neko drugi veruje nama ili mi svi zajedno verujemo u nekoga. Vreme je takvo i posao je takav da se mora gledati ono što se usvaja. To što ste rekli, možda i vi verujete u to, nemam razloga da vas lično manje ili više osporavam, to nije ni tema ove rasprave. Ono što je problem jeste da je to stvar vašeg ili našeg poverenja, poverenje opozicije. Ova Vlada ako je nešto pokazala do danas od svog formiranja jeste to da ni jedno predizborno obećanje do sada nije ispunjeno.
Tako da, radnje iz kojih gledamo stvari su drugačije. Vreme će pokazati. Mi znamo da smo u pravu. Vi niste predložili da se završe objekti, ne vi lično, nego vi kao Vlada, nego ste predložili da se zakon produži u trajanju još dve godine.
Što se tiče Zakona o planiranju izgradnje, slažemo se sa ovim što ste rekli. Sećam se da smo diskutovali, manje ili više isto. Znate kako, ne verujem da će ozbiljnom investitoru biti dovoljno izmena da bi uložio svoj novac ovde, naročito ako ne zna šta se dešava u vremenu koje je pred njim. Kažete da hoće. Videćemo se za šest meseci. Kažem vam da nećemo skočiti za sto mesta, neće ova zemlja postati raj na bazi ove jedne izmene. Da koristim jezik koji ste vi rekli, ako se rodilo valja ga ljuljati, ja vam kažem drugu izreku što se grbo rodi vreme ne ispravi.

Reč ima narodni poslanik Janko Radaković.

Hvala poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, danas ću kritikovati Vladu. Gospođo Kovač nadam se da mi nećete odmah oduzeti reč.
Poštovani ministre pre nego što se osvrnem na vaše zakone koji su u proceduri, pre svega zakon o konverziji, želeo bih da podsetim Narodnu skupštinu i građane Srbije šta sam rekao 26. jula 2012. godine. Čitam stenogram – da li je to gospodin Mrkonjić, gospodin Ilić ili gospodin Bačević ili jedini zahtev gospodina Bačevića da ukine Uredbu o konverziji zemljišta da bi mogao da dozvoli Milanu Beku da ne plati 120 miliona evra za konverziju Luke Beograd. Predsednik Skupštine prekida – molim govornika da ne koristi insinuacije kojima se vređa dostojanstvo ljudi koji su članovi ovog doma ili koji su budući ministri. Čime sam povredio? Kaže – naveli ste svojim tvrdnjama da neki od budućih ministara …

Gospodine Radakoviću, vratite se na temu.

Ovo je tema.