Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo poslanici, pred nama je set izuzetno važnih zakonskih predloga.
Ono što želim na samom početku da kažem, kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticaju građevinske industrije, da …
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike za tišinu. Izvolite.)
Odgovor na pitanje, da li je neko na nivou lokala, nivou gradova, opština dobijao poslove na neki od nelegitimnih načina, nije naša stvar. Ako je dobijao, neka to utvrde nadležni organi i nadležne institucije. Što se tiče SPS, mi verujemo u rad nadležnih organa i nadležnih institucija, ali svako u Srbiji treba da radi svoj posao.
Koliko sam vas razumeo, gospodine Iliću, kada je reč o ovom zakonskog predlogu, suština je u tome da će projekti koji su započeti, a nisu dovršeni od trenutka kada je usvojen zakonski predlog, jula 2010. godine do danas, biti završeni, što je izuzetno važno. Koliko sam vas razumeo, druga stvar koja je, takođe, još važnija, da su u budžetu Republike Srbije, odnosno na poziciji, koliko sam shvatio, vašeg ministarstva, obezbeđena sredstva, kojima će se finansirati, pokrenuti i realizovati projekti u naredne dve godine. Jasna je namera i cilj, ona jeste i potpuno opravdana i imaće podršku poslaničkog kluba SPS.
Ako će, kako ste rekli, biti finansirani projekti u narednom vremenskom periodu na osnovu zakona o kojem danas govorimo i koji je usvojen jula 2010. godine, onda je izuzetno važno i o tome je neko malo čas govorio, definisati kriterijume, po kojima će lokalne samouprave moći da konkurišu za realizaciju određenih projekata.
Dobro je da je Vlada Republike Srbije predvidela i da u okviru budžeta za 2013. godinu, jesu predviđena sredstva, ali ta sredstva, kao osnov, da bi aplicirala, moraju da predvide i lokane samouprave, a budžeti lokalnih samouprava, odnosno gradova i opština se manje–više, tokom ovog vremenskom perioda, upravo razmatraju i usvajaju. Dakle, važno je da na samom početku definišemo kriterijume po kojima će lokalne samouprave moći da konkurišu kod resornog ministarstva.
Dakle, ono što takođe želim da kažem jeste da niti sve počinje niti se završava kada je reč o jednoj Vladi Republike Srbije. Vlade i parlamentarne većine u Srbiji jesu promenljive i to je demokratija, ali odnos prema pitanjima, koje jesu od suštinskog, vitalnog značaja za građane Srbije, nikada ne sme i ne treba da bude promenljiv. Naravno, da ukoliko je prethodna Vlada, svaka vlada ima svoje pozitivne i negativne stvari, ali naravno ako neke pozitivne stvari u mandatu prethodne vlade nisu završene, potpuno je logično da to preuzme i da nastavi realizaciju tih, konkretno u ovom slučaju, projekata, infrastrukturnih, kapitalnih projekata, nastavi naredna vlada.
Predlog zakona o podsticanju građevinske industrije, mi smo usvojili, preciznije, 4. jula, odnosno počela je primena 4. jula 2010. godine i poslanički klub SPS jeste podržao ovaj zakonski predlog, tada u Republičkom parlamentu. Ono što smo govorili tada, da ne bi bilo da smo tokom vremenskog perioda menjali mišljenje, dakle, ono što smo govorili tada, ja ću reći i danas. Podržali smo ovaj zakonski predlog, jer pre svega podržavajući ovaj zakonski predlog jer smo želeli da podržimo nameru i cilj, koji su se želeli postići i realizovati usvajanjem ovog zakonskog predloga, a to je podsticanje, razvoj, upošljavanje građevinske industrije, obezbeđivanje likvidnosti ovog, izuzetno važnog sektora, u periodu negativnih efekata ekonomske, osećamo negativne efekte ekonomske krize. Zatim, uposliti, podstaknuti preduzeća, koja se bave proizvodnjom građevinskog materijala, otvoriti nova radna mesta i ono što je suštinski jako važno na osnovu svega toga, podstaći privredni razvoj.
Sa druge strane, podržavajući ovaj zakonski predlog, mi zapravo jesmo želeli da podržimo i sve ono što je trebalo realizovati i finansirati kroz ovaj zakonski predlog, a to je ono o čemu je već ovde bilo reči, i obdanište, i škole i razne objekte od javnog značaja, stanove, autoputeve. Očekivani pozitivni rezultati ovog zakonskog predloga, ne želim da budem politički nekorektan, dolazim iz Valjeva i očekivani pozitivni rezultati ovog zakonskog predloga, u gradu iz kojeg dolazim, jesu i vidljivi i prepoznatljivi. Ali, ono što je suština, i o tome je takođe malo čas bilo reči, važno je, i bilo bi dobro, da smo u okviru obrazloženja ovog zakonskog predloga, imali konkretnu analizu rezultata primene zakona, koji smo usvojili u julu 2010. godine.
Na osnovu te analize, mi danas mogli da sagledamo rezultate. S druge strane, mogli bi da sagledamo ono što je zapravo bila i suština prilikom usvajanja ovog zakonskog predloga. Rečeno je da ovaj zakonski predlog, zapravo treba da podstakne razvoj građevinske industrije, odnosno da podstakne na viši nivo, aktivnost građevinske industrije. Vrlo precizno i jasno je tada rečeno, da je nivo aktivnosti građevinske industrije, u tom periodu, u trenutku kada smo usvajali ovaj zakonski predlog 2010. godine, bio najniži nego u prethodnih deset godina.
Dakle, mi bi da imamo danas u zakonskom obrazloženju, mogli kroz analizu da sagledamo, na kojem nivou je danas građevinska industrija, odnosno aktivnost građevinske industrije u Srbiji. Ali, rezultati, ponavljam, polazeći od opština, gradova, jesu vidljivi i prepoznatljivi. Namera i cilj, kada je reč ovom zakonskom predlogu nisu sporni, oni su opravdani i zbog toga će ovaj zakonski predlog ponovo imati podršku poslaničkog kluba SPS.
Da bi se realizovali ciljevi Vlade Republike Srbije, definitivno je važno pokrenuti ekonomski oporavak države. Da bi došlo do ekonomskog oporavka države, važno je podstaći privredni razvoj, važno je pokrenuti investicije, važno je pokrenuti realizaciju kapitalnih i infrastrukturnih projekata, o tome danas govorimo. Dakle, nema bez infrastrukturnog, nema ekonomskog oporavka i zato je ulaganje u infrastrukturne projekte, kapitalne projekte, jedini realan pristup, kojim možemo rešiti ono goruće i suštinsko pitanje danas u Srbiji, a to je pitanje nezaposlenih.
Stimulisanje privredne aktivnosti, ulaganje budžetskih sredstava kroz intenziviranje kapitalnih ulaganja, pre svega, rekao sam u infrastrukturu. Jačanje kapaciteta domaće proizvodnje, jesu naši prioriteti i to je nešto što treba da se podstakne i realizuje ovim zakonskim predlogom.
Građevinska industrija, o tome takođe je već bilo reči, jeste sektor od izuzetnog nacionalnog značaja, naročito u periodu ekonomske krize i ono što je važno, jeste, da Srbija mora ponovo da bude veliko gradilište, jer samo na taj način i samo to jeste garant bolje budućnosti. Kao što sam rekao, poslanički klub SPS, podržaće ovaj zakonski predlog u danu za glasanje.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, najpre želim da kažem da je zakon o planiranju i izgradnji izuzetno važan i značajan zakon. Dakle, reč je o jednom kompleksnom pitanju. Sama kompleksnost i složenost ovog pitanja leži u činjenici da je zapravo ovaj zakon, Zakon o planiranju i izgradnji, da su u okviru ovog zakona sadržana tri zakona, odnosno da je on sinteza i skup svih zakona, Zakona o planiranju, Zakona o izgradnji i Zakona o građevinskom zemljištu.
Kada je reč o planiranju, veoma kratko, u jednoj rečenici ću reći da je jako važno da Srbija bude planski uređena i pokrivena. Kada je reč izgradnji, takođe, ona mora biti uređena, moraju biti pojednostavljene procedure i smanjeni troškovi. Što se tiče legalizacije bespravno izgrađenih objekata, ne sme se odustati od onih suštinskih ciljeva, da se popišu svi objekti, da se legalizuju oni koje je moguće legalizovati i da se spreči dalja bespravna gradnja.
Kada je reč o građevinskom zemljištu, ovde je u pitanju konverzija. Radi se, rekao bih o jednoj o najvećih privatizacija u Srbiji. Ono što želim posebno da istaknem, jeste da je najveće bogatstvo jedne opštine ili grada, upravo građevinsko zemljište. Zato ova privatizacija mora da bude pravična, socijalno pravedna i mora se sprečiti ono o čemu je takođe već bilo reči, a to je tajkunizacija građevinskog zemljišta.
Predložene izmene i dopune imaju za cilj podsticanje, tako je rečeno u zakonskom obrazloženju, investicionog ciklusa, poboljšanje stanja u građevinskoj industriji, a sa druge strane se pretpostavlja da će rok, koji je predložen, biti dovoljan da se na jedan sistemski način reši ključno pitanje, a to je pitanje konverzije.
Što se tiče poslaničkog kluba SPS, mi podržavamo svaki predlog koji će podstaći razvoj građevinske industrije, podići na viši nivo aktivnost građevinske industrije u Srbiji, ali ne sme taj podsticaj da bude izgovor za narušavanje jednog od principa koje smo vrlo jasno definisali i istakli kada je reč o konverziji. Dakle, ona mora da bude pravična, mora da bude socijalno pravedna i mora da se spreči tajkunizacija građevinskog zemljišta.
Veoma je važno da tokom ove rasprave po pitanju konverzije otvorimo sve one nedoumice i otvorena pitanja koja postoje.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, reč je zapravo o racionalizaciji državne uprave, odnosno ušteda na nivou državne uprave što jeste opredeljenje Vlade Republike Srbije. Dakle, realizacija proklamovanih ciljeva Vlade Republike Srbije zahteva ovu racionalizaciju institucionalnog okvira u sektoru vojnog saobraćaja da se ne bi, pre svega, na jednoj strani onemogućilo nesmetano funkcionisanje kada je reč o saobraćaju, a na drugoj strani da ne bi došlo do određenih neusaglašenosti sa pravom EU.
Takođe, ovim zakonskim predlogom, to je rečeno i u obrazloženju ovog zakonskog predloga, otklanjaju se i neki nedostaci koji su uočeni u primeni zakona. I ovaj zakonski predlog imaće podršku poslaničkog kluba SPS. Zahvaljujem.

Hvala, gospodine Milićeviću.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo četiri zakonska rešenja. Dao bih sebi za slobodu da ih svrstam u dve grupe. Prvu grupu zakona bi činile izmene Zakona o planiranju i izgradnji, kao i izmene Zakona o podsticanju građevinske industrije, a druga dva zakona govore i uređuju oblast vodnog saobraćaja u Republici Srbiji.
Što se tiče izmena Zakona o planiranju i izgradnji, već je dosta rečeno u prethodnoj raspravi, ali ono što želim da istaknem jeste činjenica da se poslednjih godina i na ovom mestu, u ovom parlamentu govorilo o Zakonu o planiranju i izgradnji, što upravo govori o kompleksnosti cele oblasti koju definiše ovaj zakon, ali, s druge strane, i određenom lutanju u traženju i nalaženju najboljeg rešenja. Svi smo svesni da je to jedan od bitnih sistemskih zakona i raduje i ohrabruje činjenica koju je danas potvrdio gospodin Ilić, da ćemo u narednom periodu, u narednih šest meseci, dobiti jedan dobar, moderan zakon, podržan od svih onih koji su životno zainteresovani za ovu oblast.
Što se tiče Zakona o planiranju i izgradnji, to je svakako zakon koji se odnosi na planiranje, građevinsko zemljište, izgradnju objekata, vršenje nadzora i svi ćemo se složiti da su to jako bitni segmenti jednog društva i da govore o uređenosti u toj oblasti, ali rekao bih ne samo uređenosti u oblasti planiranja i izgradnje, već i govore o uređenosti celog društva.
Onaj aspekt sa koga želim da govorim o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji jeste svakako aspekt investicija i stvaranja ambijenta za nove investicije i uklanjanje svih onih prepreka koje se nalaze na putu započetih investicija.
Siguran sam da nikad više, i ne samo u našoj zemlji, nije govoreno o neophodnosti investiranja i da se nikad više nismo zaklinjali u neophodnost i u potrebu i ponavljali privrženost i opredeljenost ka novim investicijama, ali postavljamo pitanje da li je dovoljno samo da se zaklinjemo i da kao mantru ponavljamo tu reč, da smo svi za investicije? Svakako da nije.
Činjenica je da je naša zemlja još uvek na 175. mestu, od 183 rangirane zemlje, po brzini izdavanja dozvola. Sve dok se dozvola u Srbiji dovija za 279 dana, deklarativno zaklinjanje investitorima nije dovoljno.
Prema analizi američke Agencije za međunarodni razvoj USAID, mnogo je uskih grla u važećim procedurama za izdavanje dozvola. U mnogim opštinama ne postoje urbanistički planovi. Investitori imaju teškoća oko utvrđivanja vlasništva nad parcelama, a potpuno ih zbunjuju restitucija, legalizacija i konverzija i upravo je tema konverzije tema današnje izmene Zakona o planiranju i izgradnji.
Svi smo svesni da ne treba neko sa strane da nam govori kakvo je stanje u našoj zemlji u ovoj oblasti i koliko je potrebno vremena za dobijanje dozvola. Dovoljno je da razgovarate sa svima onim ljudima koji su imali hrabrosti da investiraju u Srbiju. Oni će potvrditi identične stvari.
Izneti činjenice nisu neka preterana novost, ali nisu svakako ni za hvalu, ali ono što je neophodno u narednom periodu i što svi očekujemo, i svi oni koji su vezani za ovu oblast, jeste jedan sasvim nov pristup i, kao što rekoh, potpuna nova zakonska regulativa. Još jednom moram da ponovim, čuli smo da se ta zakonska regulativa priprema.
Ono što se predviđa izmenama u postojećem zakonu, a o čemu danas raspravljamo, vidim kao uklanjanje jedne od prepreka kako se ne bi izgubila još jedna za nas možda najvažnija građevinska sezona i kako bi se otkočile neke zaustavljene investicije.
Izmene koje predviđa ovaj zakon se odnose na konverziju prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu. Tačnije, brisanjem stava 6. u članu 103. osnovnog zakona, kao i davanje mogućnosti nosiocu prava korišćenja iz člana 103. stav 1. da može da ostvari pravo na gradnju novog objekta, odnosno dogradnju i rekonstrukciju postojećih objekata u skladu sa namenom zemljišta utvrđenom važećim planskim dokumentima u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona i, što je najvažnije, bez dostavljanja dokaza o izvršenoj konverziji zemljišta, pri čemu vidimo da je zakonodavac stvorio mogućnost da se trenutno zaustavljene investicije zbog problema konverzije pokrenu u narednoj godini, a procena je da je vrednost ovih zaustavljenih investicija oko dve milijarde.
Podatak da na početak gradnje zbog konverzije zemljišta uz naknadu čeka oko 100 velikih projekata, kao i činjenica da su se neki investitori već povukli i odustali od izgradnje, kao i činjenica da konverziju čeka IKEA, "Plaza", Hotel Jugoslavija, jasno je zašto je neophodno da se ovaj zakon donese po hitnom postupku.
Izmene ovog zakona svakako neće rešiti sve probleme posrnule građevinske industrije i stvoriti sve uslove koje potencijalni investitori ne mogu odbiti, ali će svakako ukloniti neke prepreke.
Ono što želim da kažem danas, a što se tiče i ovog zakona i Zakona o podsticanju građevinske industrije, jeste svakako naša podrška težnji Vlade da zavede red u javnim finansijama i da najpre izmiri dugove prema izvođačima radova koji su radili po ovom zakonu u prethodnom periodu. Jasna je namera Vlade da i ovim zakonom odobravamo. Raduje nas informacija da će do kraja godine dve i po milijarde biti isplaćeno građevincima u Srbiji, što svakako jeste podrška građevinskoj industriji.
Još jednom kažem, podržavamo činjenicu da Vlada želi da zavede red u javne finansije.
U danu za glasanje poslanička grupa URS će svakako podržati ovaj set zakona, svesni da je ovo samo jedan korak u stvaranju povoljnog ambijenta za investitore i pomoć građevinskoj industriji, ali s druge strane, očekujemo da je ovo samo početak stvaranja novog pristupa u ovoj veoma značajnoj oblasti. Hvala.

Hvala.
Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne.)
Naš prvi govornik je narodni poslanik Branislav Jovanović. Izvolite.

Uvaženi predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sa posebnim zadovoljstvom mogu da se osvrnem na Zakon o podsticanju građevinske industrije Srbije u uslovima ekonomske krize, koji je usvojila ova Skupština, a koji se pokazao u praksi veoma delotvornim, jer je ostvario svoje ciljeve i tek će davati rezultate. Po statističkim podacima, od početka primene ovog zakona beleži se rast u građevinskoj industriji.
Kada smo glasali za ovaj zakon, želeli smo da pre svega, sačuvamo radna mesta u toj grani, da uključimo domaću operativu i da pomognemo proizvođačima građevinskog materijala u Srbiji. Građevinska industrija je indikator krize. Investiranje u građevinarstvo, na prve znake krize se obustavlja i tako se uspostavlja čitav lanac krize. Upravo smo taj lanac prekinuli donošenje zakona o podsticaju građevinske industrije Srbije u uslovima ekonomske krize.
Da ne bude zabune, našim građevinarima, kao i u većini drugih grana, ne cvetaju ruže, ali sama činjenica da nema pada, već da se beleži makar i mali rast, pokazuje delotvornost zakonskog rešenja. Zato očekujemo, želimo i tražimo da se primena ovog zakona nastavi naredne dve godine, kako bi se ublažili i smanjili efekti ekonomske krize.
Takođe, želim da vam skrenem pažnju i na drugi pozitivan efekat primene ovog zakona. To su brojni infrastrukturni objekti koji su u mnogome poboljšali kvalitet života u opštinama i gradovima, mostovi, škole, obdaništa, sporski objekti, hale, bazeni, obnovljena pozorišta i druge ustavne kulture u Kragujevcu, Nišu, Subotici, Inđiji, Užicu, Novom Sadu, Apatinu, Rumi, Kosjeriću i drugim gradovima, dugačak je spisak.
Sigurno da vreme opšte ekonomske krize ovakvi projekti izgradnje prevazilaze mogućnosti mnogih lokalnih samouprava. Jasno je da je izgradnja Beograda i ostalog dela zemlje nije na istom, čak ni na približnom nivou, ali je takođe sve jasnije da neravnomeran razvoj zemlje samo produbljuje jaz na svim nivoima i umnožava krizu. Zahvaljujući ovom zakonu i ostatak Srbije će dobiti svoju šansu da se razvija i bar zaokruži potrebe građana iz unutrašnjosti.
Kao Nišlije, građanin Srbije sa juga, imao sam prilike da vidim kako se kvalitet života, nas iz unutrašnjosti, menja na bolje, kako rastu šanse naše dece da žive u boljem ambijentu. Zahvaljujući ovom zakonu mi smo u Nišu dobili šansu da izgradimo novi stadion. Legendarni Čairski stadion je bio pred urušavanjem i velika bezbednosna pretnja. Prvi čovek naše fudbalske reprezentacije je već najavio da će naši najbolji fudbaleri na obnovljenom stadionu igrati zvanične utakmice. Sa nestrpljenjem to čekamo i to je prilika da se promovišemo i kao grad.
Znate da se niška sporska publika ne brojano puta do sada pokazala da je Niš deo velike sportske publike. U mnogome smo postigli velike rezultate ne samo na domaćem, nego i na međunarodnom planu. Imali smo i sada imamo samo halu Čair. Stara je oko 40 godina, sada je renovirana i to je dobro. Može da primi samo 3.500 gledalaca i to je za Niš i nišku sporsku publiku premali kapacitet. Niš je grad u kome gravitira dva miliona stanovnika regiona i iskazuje realnu potrebu za mnogo većom halom, arenom. Nismo megalomani i naša očekivanja nisu Beogradska arena, već niška arena primerena veličini i potrebi našeg grada. Niš i Nišlije zaslužuju razvoj vrhunskog sporta, uslovima koji mogu da odgovaraju potrebama reprezentacije.
Još u mandatu prethodne republičke i lokalne vlasti, doneta je odluka da se takva hala gradi i to po odredbama Zakona o podsticaju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize. Nažalost, neka nevidljiva politička ruka, upravo iz Beograda, je neko ko je sve to zaustavio. Još jednom su naše potrebe podređene nekim političkim voljama, neformalnih grupa i moćnika u tom trenutku. Mi u Nišu imamo dovoljno političkog i životnog iskustva da znamo kako se i koliko treba boriti, biti uporan i strpljiv da ostvarimo naše zacrtane ciljeve. Ono što je realno je da imamo dovoljno energije i motivacije da se borimo za svoj grad. U prethodnim decenijama smo više puta pokazali, da smo dobri organizatori velikih nacionalnih i međunarodnih manifestacija u sportu, nauci, kulturi, u najširem smislu te reči.
U Nišu postoji bar na papiru dogovor svih političkih stranaka o tome da je nova hala potrebna i obraćamo se Republici da nam pomogne u izgradnji, a jedan od tih koraka je i ovaj zakon. Uostalom, izađimo iz Beograda, pitajmo Piroćance, Zrenjanince, Valjevčane, Zaječarce, u svim gradovima postoje slični odgovori i dogovori o izgradnji kapitalnih infrastrukturnih objekata za ono što je realna potreba opština i gradova i što prevazilazi njihove finansijske mogućnosti.
Zato je svima nama potreban ovaj zakon, kao logistika i novi korak u realizaciji naših ciljeva. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Zašto vam je ovo uradio gospodin Jovanović, gospodine Iliću? Vi ste nam pet puta rekli kako po ovom zakonu, produženju zakona o pomoći građevinskoj industriji, neće biti pokretani novi projekti. Gospodin Jovanović je sada pet, šest minuta pričao o tome kako će Niš dobiti nišku arenu, upravo zahvaljujući primeni ovog zakona u narednim godinama.
Da li će biti primenjivan ovaj zakon na nove projekte, ili neće biti primenjivan na nove projekte? To je vrlo važno da čujemo u ovom trenutku.
Druga stvar je da kada se ovde slušaju neke diskusije o ovom zakonu, vrlo često imam utisak da smo ili u DDR ili u Severnoj Koreji. Ako u Nišu ili u bilo kom drugom mestu u Srbiji postoji toliko veliko interesovanje, toliko ljudi će dolaziti da gleda sportske, kulturne i druge manifestacije, tako fenomenalno rade sportski klubovi, umetnici itd, kako onda da ne postoji interes na tržištu da neko organizuje posao, izgradi halu, stadion ili bilo šta drugo?
Uvek mora da se pojavi država i lokalna samouprava, da donose političke odnose i da grade Potemkinova sela. Uspeh Niša ili bilo kog drugog mesta u Srbiji, uspeh naše fudbalske reprezentacije neće zavisiti od toga da li će država izgraditi stadion ili od toga da li će igrači gromoglasno pevati himnu. Zavisi od njihovog tehničkog, sportskog fudbalskog umeća. Kada se država umeša u te poslove, ona samo krivi tržište, deformiše ga, uništava konkurenciju i uništava privredu. Nije tačno da je zakonom o pomoći građevinske industrije, spašava građevinska industrija i da je izvučena iz problema. Ovo je bio način da građevinske kompanije uvučete u vrzino kolo i stavite ih pod potpunu zavisnost od republičke ili lokalne vlasti.
Zaista ne razumem taj argument, da je zakon fenomenalan, da je fenomenalno funkcionisao, a da nam vi na samom početku izlaganja kažete da postoje enormna dugovanja prema građevinskim firmama i kompanijama koje su učestvovale u realizaciji ovog projekta. Da li je to tačno?
Učestvovale su u realizaciji i ovog projekta i realizaciji svakog od projekata koje volite da zovete ulaganje u infrastrukturu, pa se onda iz mandata u mandat takmičite da dokažete gde će biti veći multiplikaktor, pa od tri dinara na svaki uloženi dinar, preko pet dinara na svaki uloženi dinar, vidim da je kod Ministarstva finansija u nekim najnovijim procenama, kada subvencioniše radna mesta, da se na svaki uloženi dinar vraća sedam dinara kroz poreze i doprinose. Takav tempo uvećavanja novca i imovine nije postojao ni u "Jugoskandik" i "Dafiment" banci. Kako su se te piramide završile, tako će se završiti i ovaj pokušaj. Vi ste toga i te kako svesni.
Dogovorite se šta vam je politički koncept kada dolazite pred ovaj parlament, a ne da svaka partija u Vladi i njeni poslanici u parlamentu imaju dijametralno suprotne stavove oko toga da li je zakon dobar ili nije, da li je ostvario epohalne rezultate ili je bio katastrofa, da li je ustavan ili je protivustavan, da li omogućava korupciju ili ne omogućava korupciju, da li ćete nastaviti sa njegovim sprovođenjem ili ne.
Dakle, još jednom da ponovim pitanje – da li će biti dovršeni samo postojeći projekti ili će biti građena i nova Potemkinova sela u svakoj izbornoj kampanji koja je pred nama ili vraćanjem dugova za one poslove koji su pokretani u kampanjama koje su prethodile ovom zakonu?
Gospodin Andrić je o tome govorio. Vidim da su još neki poslanici. Doduše, neki od njih će glasati za ovaj zakon, iako smatraju da nije dobar, što je takođe specifičnost srpskog političkog sistema, da je zakon u ovoj jedinoj odredbi koju ima, zapravo duboko protivustavan, da narušava konkurenciju na tržištu, da je ovaj deo zakona koji se zove izjava o usklađenosti sa propisima EU prosto uvreda za zdrav razum. Kako možete da kažete da ne postoji izvori prava EU koji regulišu pitanje pomoći nekom segmentu u industriji? Ne znam da li je vama poznato da je Srbija potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, primenjuje Prelazni trgovinski sporazum i ima Zakon o državnoj pomoći?
Ključno pitanje naših integracija na tržište EU je poštovanje i unapređenje pravila konkurencije, borba protiv monopola, borba protiv podele tržišta, borba protiv kartela.
Vi ovim zakonom pravite državne kartele tako što okupite kompanije koje možete, morate, ucenite, ili oni to od vas traže iz nekih razloga i onda im međusobno delite poslove, naređujete im šta da rade, uslovljavate ih da preuzimaju realizaciju političkih projekata i ucenjujete ih tako što ukoliko toga ne bude, nećete im isplatiti ko zna koju ratu, ko zna kog duga koji je napravljen u prošlosti.
To je stvarno neverovatno u zemlji u kojoj kad padne prvi ozbiljniji sneg, ista ta država koja gradi auto-puteve, održava auto-puteve, sve radi u ovoj zemlji, nije u stanju da na elementaran način obezbedi uslove za život građanima ove zemlje.
Zakon koji ste predložili danas i za koji tražite da važi naredne dve godine, pucanj u Zakon o javnim nabavkama koji ste predložili ovom parlamentu protekle nedelje. Vi izvlačite iz primene tog zakona, antikoruptivnog, kako volite da kažete, segment u kome su moguće zloupotrebe najveće, najčešće i gde su ljudi se bave ovim poslom, kojima navodno želite da pomognete, zapravo nemaju nikakvu drugu mogućnost izbora. Oni su do guše u vašim poslovima, nelikvidni su, kako kaže gospodin Milićević, zbog toga što im država duguje i zbog toga što im duguju jedinice lokalne samouprave.
Nekoliko puta sam čuo kako su građani u ovom ili onom mestu oduševljeni. Nisam čuo ni jedan konkretan podatak, osim što je gospodin Milićević rekao da bi baš voleo da vidi kakvi su efekti, pa da može da raspravlja konkretnije o zakonu, ali ga to nije sprečilo što efekata nema da ipak obeća svoju podršku i da za ovaj zakon glasa. Ne znam, možda je za neke meštane u okolini Niša onaj čuveni most od dva, dva i po metra toliko važan, ali nisam siguran da je nacionalni interes Republike Srbije da potpuno urušimo pravni sistem zbog toga da bi takav neki most ili neka slična stvar mogla da se izgradi.
Da li je uložen novac u neku ozbiljnu stvar? Da li Srbija danas ima manje poljskih toaleta u osnovnim i srednjim školama nego što je imala pre tri godine kada ste usvajali zakon? Hiljadu škola u Srbiji ima poljski toalet, ali pošto se u poljskom toaletu i ispred njega ne može voditi kampanja i ne možete organizovati novogodišnji koncert jedne estradne zvezde, onda se u to ne ulaže. Gospodin Lapčević kaže da može. Srbija toliko nisko pada u toj demagogiji, da očekujem da to bude poslednja faza ili sledeća faza, gospodine Lapčeviću.
Čujem da postoje neki gradovi gde se sada ta ideja da se upodobi vlast republička i lokalna realizuje na terenu tako što će postojati više dočeka Nove godine i više pevača. Valjda i jedna i druga koalicija pokušavaju na taj način da pridobiju građane i, kako vi volite da kažete, zadovolje njihove potrebe.
Bilo je dosta populizma u ovoj raspravi i kod ovog zakona i kod Zakona o planiranju i izgradnji. Liberalno-demokratska partija je bila vrlo nezadovoljna predlogom tog zakona i onda kada je on bio predlagan. Vi ste nas pozvali, sve političke partije, koliko sam shvatio, da se uključimo u izradu tog zakona i usput ste rekli da najveći stručnjaci trenutno pišu novi zakon o planiranju i izgradnji.
Gospodine Iliću, i vi i ja znamo da nije problem u stručnjacima, da stručnjaci mogu i da su i prošli put mogli da napišu vrlo solidan zakon, u tehničkom smislu. Naše zakone o planiranju i izgradnji uništavaju političari, političke ambicije i politička demagogija. Ona je prošli put bila usmerena na to da se građanima ponudi zadovoljenje i jeftina pravda tako što će im biti obećano da će zli bogataši ili oni koji su učestvovali u privatizaciji odjednom donošenjem ovog zakona isplatiti milijarde ili desetine milijardi državi, da će to poslužiti kao neka vrsta zamene za realan stvarni život.
Ta ambicija je neverovatna. Vi to očigledno nemate u ovom trenutku snage da promenite. Pažljivo sam vas slušao. Bežite od toga da kažete da je možda ili da se politički zalažete za to da konverzija nije najbolji mogući model ispravljanja nepravdi u privatizaciji, preteranog bogaćenja, ako hoćete, čega je svakako bilo.
Ne razumem zašto se foliramo 20 godina nakon početka privatizacije. Naravno da u većini onih slučajeva gde je prodavana firma koja više ništa ne vredi, koja ne radi godinama ili više od 10 godina, naravno da su oni koji su kupovali, kupovali lokaciju, kupovali zemljište. Nije to nikakvo iznenađenje, o tome se radi. Onda naknadno uvodite pravilo, očekujući da će sada tu biti nekakve milijarde evra. Neće biti. Najbolje bi bilo da budu, ali neće biti. Niko to neće platiti i pokušavaće da nađe način da ne plati. Uveli ste mehanizam da nekakve poreske uprave to procenjuju. Gde je tu tržište? Gde je tu podstrek investitorima, o kojima govore gospodin Jovanović i gospodin Mitrović? To je takođe potpuno neverovatno.
Vi vidite podstrek investitorima da dolaze u ovu zemlju tako što štitite na skandalozan način domaću građevinsku industriju. Meni je teško da zamislim veći verbalni nonsens od toga što ste vi takvom formulacijom izgovorili.
Ukoliko želite da odustanete od te demagogije u oblasti planiranja i izgradnje, onda to počnite da radite odmah. Teško mi je da zamislim da ćete uspeti da napravite zakon o planiranju i izgradnji koji neće počivati na demagogiji i borbi protiv privatnog sektora, protiv potencijalnih investitora u ovoj atmosferi u kakvoj se zemlja nalazi. Naravno da je sada najlakše reći da se neko obogatio. U isto vreme, ova zemlja pomaže nekim investitorima, plaća radna mesta itd. Cela Vlada moli rusku stranu da kupi bud zašto tu Železaru u Smederevu. Hoćete li i njima posle tražiti neku konverziju, promenu itd? Zato se to zove tranzicija. Naravno da nije uvek pravedno, ali zato je najvažniji cilj da bude što brže, da se što pre završi i da nakon toga svi imaju ravnopravne uslove na tržištu.
Mi taljigamo 20 godina i ponovo zidamo Potemkinova sela, pa ćemo na kraju svi da proizvodimo džem ili ćemo na neki drugi način da imamo organizovanu državnu proizvodnju. Dobro, ali hajde onda da se to dogovorimo i da tako idemo na izbore. Severna Koreja – Potemkinovo selo, to može da bude preambula novog ustava Srbije i valjda će svi biti zadovoljni. Samo, ne znam ko će graditi takvu zemlju? Valjda ova deca koja u 1.000 škola idu u poljske toalete.
Povucite ove zakone, makar ovaj zakon o tzv. pomoći građevinskoj industriji. Nemojte dovoditi zemlju u situaciju da Ustavni sud kad tad odluči da je ovo bilo protivustavno i da onda svi imamo ogromne probleme zbog ovoga.
Sve koji učestvuju u usvajanju ovog zakona i koji će učestvovati u njegovom sprovođenju podsećam da u našem krivičnom zakonodavstvu i dalje postoji i da će postojati delo zloupotrebe službenog položaja, a biće i dela zloupotrebe u postupku javnih nabavki. Postoji i trgovina uticajem. Pa, kad stvorite zakon gde svako postupanje po tom zakonu zapravo znači izvršenje nekog od tih krivičnih dela, onda neka svi vode računa o tome kako će izgledati ova zemlja za nekoliko godina, kada dođe neka nova vlast ili kad neko u ovoj vlasti reši da je vreme da se novom kampanjom demagogije i populizma obrati biračima. Stalno se traži neki Pedro koji će visiti. Hvala.

Hvala.
Gospodine Mitroviću, da li ste vi tražili repliku? Izvolite.

Nije ovo klasična replika, samo jedno kratko pojašnjenje. Ono što sam ja izneo u svom izlaganju i što je stav URS, jeste stav svih onih ljudi koji su pokušali ili koji su investirali u Srbiju. To je stav tih ljudi i rekli su nam – trenutno ćete otkočiti te investicije koje stoje upravo uklanjanjem ove prepreke. Da li je to krajnje rešenje, i to sam jasno rekao – naravno da nije krajnje rešenje. To je svima u ovoj zemlji jasno, najpre ljudima iz građevinske industrije, investitorima i svima nama da pod hitno nešto treba da se uradi u pogledu te zakonske regulative koja će biti ispoštovana i koja će biti proveravana i podložna sudu stručne javnosti.
Drugu jednu stvar želim, koja se ovde kroz raspravu provlači, za koju mislim da je jako bitno da kažem. Gledajući iz pozicije Beograda, jedan most u nekom selu od sedam metara svakako nije neka velika investicija. Ali, verujte da je njima to podjednako važno kao Most na Adi za Beograd.
Samo molim da se ispoštuju i ti ljudi, kojima život znači most od sedam metara. To mi je jako bitno i nikada neću podržavati niti demagogiju, niti populizam. Zadnji ću biti i uvek ću podržavati vaše diskusije, iako su mi, da kažem, pozitivne kada kritikujete demagogiju i populizam.
Još jedna stvar, nije tačno da nijedan od ovih projekata, koji su po ovom zakonu građeni, nije završen i da su to neki, kako rekoste, započeti projekti koji nemaju izvestan kraj. Konkretno, u gradu Užicu je započet stadion. Završen je. Svakog drugog vikenda se tu dešava sportska manifestacija na koju dođe 10 hiljada ljudi.
(Predsednik: Vreme.)
Da li treba hleba i igara građanima? Ali, moram da vam kažem da su odbornici vaše odborničke grupe u Užicu glasali upravo da se grad Užice zaduži sa 150 miliona i da bude projekat gradskog…

Moram da vas zamolim da završite, pošto je prošlo dva minuta. Hvala.
Replika, gospodin Đurić.