Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

Što se mene tiče predložiću ovo i nadam se da ćemo se oko toga dogovoriti. Druga stvar, slažem se sa vama da su rađeni neki objekti koji možda nisu bili neophodni. U kriznim godinama se radi ono najneophodnije.
Znači vi znate kod vas npr. imate klizište gde je stotine ljudi bez krova nad glavom, ili je ugroženo to naselje, možda je to bilo preče? Možda je bilo preče završiti stanove za sirotinju, za samohrane majke, za invalide i to je možda bilo preče nego uraditi neki bazen itd. ali neko je tako odabrao i tako je urađeno.
U tome nisam učestvovao, ja sam to kritikovao, ali moram to da završim. Svi mi to moramo završiti bez obzira i ne mogu da kažem što je to tako. Bio je možda potrebniji kargo centar, skladišta za hranu, PAK centri, pomoć poljoprivredi, niz projekata drugih je moglo da se radi građevinskih koji su bili neophodni i koji donose profit i koji će sebe da otplaćuju.
Luksuz se radi kada se ima para, a u kriznim godinama se radi ono što je najneophodnije.
Neko je počeo, dajte da to ne propadne, da spasemo ono što može da se spasi, a i građevinarima da platimo. Verujte mi, ako mi ne platimo 2, 5 milijarde, preko 50 građevinskih firmi u Srbiji ide u totalnu propast. Oni čekaju kao ozeblo sunce da im se ovo isplati.
Ako ne donesemo ovaj zakon, iduće godine ne možemo dinar da im platimo. U januaru, možda ne stigne sve sada da se poplaća, trudiću se do Nove godine da obezbedim ove 2,5 milijarde da se to plati. Situacije su sve čiste. Što se situacija tiče, sve je uredno, potpisano, overeno i povereno. Ko ih je naručio i kod koga, ako vas to interesuje, mogu da uzmem izvode, tačno koje su firme, mogu da vam podelim svima, koje su firme u kom gradu izvodile, koliko posla, ko je vlasnik firme, a ako vas to interesuje, mogu to da vam podelim svima i možete da uzmete i po situacijama tačno se vidi ko su izvođači.

Gospodine Lapčeviću, jel završavamo?

Završavam, biću vrlo kratak. Rekao sam da nije sporno da podržavam da treba priča da se završi do kraja, kao što mislim da nije sporno i da ako se otvaraju novi poslovi po ovom zakonu, da moraju da budu po javnim nabavkama, koji će biti skoro usvojen, ali mi je takođe jako važno da kažete da li ćete vi kao ministar preduzeti nešto u pogledu odgovornosti vašeg prethodnika za preuzimanje obaveza mimo dozvoljenih budžetskih stavki.
Ministar Dinkić je pre mesec dana kada se raspravljalo o rebalansu budžeta, pre dva meseca, rekao da Ministarstvo za životnu sredinu i poslovno planiranje, je preuzelo obaveze i ugovorilo poslove za tri puta više, nego što je bilo predviđeno budžetom.
Sada vi morate kao njegov naslednik da to sprovodite i da plaćate, iako ga budžet nije ovlastio da to radi, niti je smeo da ugovara mimo onoga što je dozvoljeno budžetom.
Za to mora da postoji konkretna odgovornost. Tu odgovornost neko mora da pokrene. Ako vi trpite štetu i imate glavobolju kako ćete to da isplatite, verovatno je logično da pokrenete tu odgovornost.

Reč ima ministar Ilić.

Ne želim da se bavim time i ja da pokrećem bilo šta protiv bilo koga. Nikada u životu nikoga nisam utužio i ne želim to ni sada, ili da pokrećem krivični postupak itd. Ako je nešto nezakonito, imamo mi određene institucije u državi, budžetske inspekcije, državne revizione komisije koje to treba da rade, da iskontrolišu.
Što se mene tiče, ovo što sam rekao, moram da završim i moram da platim, jer dolaze kod mene ljudi. Sve te firme dolaze kod mene, dolaze radnici pred Vladu, meni svaki dan presedne kada mi dođe njih 50 iz raznih firmi i kažu – nemamo hleba da jedemo, nismo primili platu. Videli ste, svaki dan dođe neko, mi moramo to da platimo. Moramo da budemo ozbiljna država, bez obzira šta ko zaduži, država je dužna da to reguliše ako je neko kao član Vlade bilo šta potpisao. To je naša obaveza.
Ne želim da dobijemo na sudu blokadu računa i da nam to neko skine sa nekim kamatama, bolje da se nagodimo i da to lepo izmirimo, jer ljudi su korektno uradili, onaj keramičar nije kriv ili vodoinstalater ili ostali, oni su ljudi radili i moraju da budu plaćeni i to je suština cele priče. Znači, mi ćemo to završiti.
Što se tiče bilo kakve odgovornosti, ja se time ne bavim, to neka rade određene službe, ako je nešto neko zgrešio, on će odgovarati, ako neko smatra da to treba. Hvala.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragomir Karić.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, drage koleginice i kolege, poštovani gledaoci, ja se radujem da će ministarstvo pod komandom gospodina Ilića i Vlade, obradovati sve potražioce sredstava možda i iz prošle godine, ove godine, za Božić i da će i u njihovoj kući proslaviti se Božić na najbolji način i dočekati Nova godina.

Da, ministar je u pravu, to što je urađeno, to mora da se plati bez obzira koja je vlada zakazala te radove i potpisala ugovore.

Ima ovde jedan drugi problem. Nije ovde problem u ministru Iliću, niti u njegovom ministarstvu. Ovde je problem nedostatka razvojne strategije Ministarstva privrede, ekonomije, finansija i to pogađa direktno i Ministarstvo gospodina Ilića i Ministarstvo saobraćaja, gospodina Mrkonjića, jer sve što se potpiše i uradi i ako su sredstva obezbeđena, tu problema neće biti, to su sposobni ljudi, oni će te poslove izvršiti i ugovoriti.

Hteo bih da vam skrenem pažnju na nešto drugo o čemu niko nije govorio. Mi se prepucavamo da li će to biti plaćeno, da li će biti javne nabavke, a to što je urađeno, treba da se završi normalno. Sve što je urađeno, to će biti završeno i sve što je ugovoreno, a pretpostavljam da to što nije završeno, da je to ugovoreno i da neće biti nikakvih novih ugovaranja. Naprotiv, samo će se nastaviti radovi, izvršiti obaveze finansijske prema izvođačima radova i ići u dalje radove.

Sada tu ima jedan drugi problem. Vi znate da je Beogradska Arena u gubitku, Crvena zvezda je u gubitku, svi su u gubitku, a mi ćemo da pravimo nove stadione, nove arene, nove hale. Zato, izvinite, ja predlažem gospodinu Iliću i Vladi, dajte od tih objekata prioritete izgradnji neizgrađenih fabrika, ako to uopšte postoji, neizgrađenih fabričkih hala, ne izgrađenih bolnica, dečijih obdaništa, škola, dajte na tu sferu, to je ono što je neophodno, to treba da bude prioritet Vlade i prioritet ministarstva kojim upravlja gospodin Ilić i njegovi saradnici.

Što se tiče kako da se pospeši proizvodnja, što je i tema današnje Skupštine, sednice, kako da se pospeši proizvodnja građevinskih materijala, uopšte građevinske operative, ja mogu odmah da vam kažem, da u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza je deficit radne snage 2,5 miliona ljudi.

Nedavno sam imao čast da budem u delegaciji sa gospodinom Ilićem u Minsku, i sa gospodinom Gojkom Radićem, dojučerašnjim kolegom i predočeno nam je da je u Belorusiji deficit građevinskih radnika, deficit građevinskih materijala, jer samo Belorusija izvozi godišnje oko 15 milijardi građevinskih materijala i to je zemlja u sankcijama. Obratite na to pažnju. Mi danas nemamo nikakve sankcije, niko nam ništa ne brani, reklo bi se da imamo povoljniji položaj, nego što ima Republika Belorusija i nismo u poziciji toj da možemo da izvozimo, odnosno još uvek ne možemo da snabdemo ni naše sopstveno tržište.

Druga stvar, ovde je prozvučalo nekoliko puta reč – daj da se pripremimo pre nego počne građevinska sezona. Ljudi moji, u tim zemljama, sam sam radio u Sibiru i rade danas mnogi naši građani naše države, naše okoline, ne postoji više sezona, kakva sezona? Šta je strašno, pao je sneg i pokrio breg i gotovo, nema sezone, ljudi rade na minus 35, a mi to u Srbiji nikada nismo imali, niti ćemo ikada imati.

Zato gospodine ministre, nemojte uopšte da govorite ni da dozvolite da vam neko govori da treba da se pripremimo. Priprema treba da počne od juče. Sezona treba da bude svaki dan. Svaki dan građevinska sezona.

Normalno, kada je u pitanju konverzija zemljišta, to je mač sa dve oštrice. Trebalo bi naplatiti bar od onih ljudi, kompanija koje su kupile kompanije, da bi ih osposobile za dalju proizvodnju, a ne da otpuste radnike da poruše objekte i fabričke hale i da tu niču neke nove stambene zgrade.

Imamo i takvog zemljišta, građevinskog zemljišta, gde, prosto, nema ništa osim možda nekoliko starih straćara, privatnih kuća. To treba videti, iako je zakon donet, treba razmisliti. Treba razmisliti kako to urediti, jer ne zaboravite nikada, jedino dobro koje se ne proizvodi, to je zemlja. Zemlja jedino bogatstvo, što je pre rekao kolega iz SDP, jedino bogatstvo kojim raspolažu lokalne samouprave, gradovi, opštine i naša država.

Prema tome, ima jedan predlog koji sam ja davao još 2004. godine i uporno ga branio 2005. godine podržavajući maksimalno DS u gradskom parlamentu. Predlog je prost i jednostavan, to rade svi veliki gradovi, to rade sve države u svetu, rade i manji gradovi. Država je ulagala u infrastrukturu, lokalne samouprave ulažu u infrastrukturu, čija sredstva? Ulažu sredstva iz budžeta. Hajde da omogućimo tim gradovima, lokalnim samoupravama, da vrate deo sredstava. Kako da vrate deo sredstava? Na koji način? Pa neka država proceni tj. lokalna samouprava ili grad Beograd. Neka procene vrednost uloženih sredstava u infrastrukturu.

Recimo, da je to 30%, i neka država tj. gradske samouprave, lokalne samouprave neka postanu suvlasnici izgrađenih, ogromnih supermarketa, ogromnih objekata koji služe isključivo, ne za stvaranje novih dobara, to je sve nadgradnja, to je potrošnja. Zašto ne bi, pa svuda postoji, ljudi moji, i šta time dobijamo? Time dobijamo punjenje tih lokalnih i gradskih budžeta, ili budžeta lokalnih samouprava. Dobijam vanbudžetsko punjenje. Oni dobijaju vanbudžetska sredstva, i biće suakcionari 30% uvek, velelepnih objekata kao što danas imamo "Vero" i "Nova" da ne nabrajam dalje, mnoge velike objekte.

Znači, kada je u pitanju korupcija, normalno da se tu skoro slažemo svi podjednako, ali to je toliko jednostavno iskoreniti, bar u ovom delu građevinarstva i duboko verujem da će to ministar Ilić uraditi i da će raditi na tome. Šta je to? Ako već učestvuje lokalna samouprava sa 30% vlasništva u izgradnji nekog novog građevinskog objekta, onda će ta lokalna samouprava biti obavezna da juri sve građevinske dozvole sve do onog prvog kamena temeljca. Znači, investitor nikada neće upoznati ni jednog radnika na šalteru, nikada neće znati ministra, neće znati ni onog lokalnog šerifa, nikoga. On će jednostavno pristupiti izgradnji i radnji.

Na taj način, neće više biti nikakve korupcije. Stara je poslovica – ko radi sa medom njemu se prsti lepe. Prema tome, treba oduzeti to pravo lokalnim samoupravama. To je tih 30% o čemu se govori.

Što se tiče ove pesimističke izjave – šta da se radi, kako, da li da se pomogne građevinarstvu i da li će tu biti selektiranja, i još prozvučale su još takve reči od pojedinih kolega poslanika, da je navodno zatvoreno tržište u oblasti građevinarstva. Rekao bih, ne da je zatvoreno, nego je to otvoreno tržište uništilo državne, ili ako hoćete i društvene, privatne firme, građevinske kompanije u Srbiji. Zato danas nemamo ni jednu jaku građevinsku kompaniju.

Kada sam pre čuo da se "Energoprojekt" ponosi sa time što je dobio 50 miliona evra posao, to je sramotno, iskreno vam kažem. Šta je za jedan "Energoprojekt", veliki, moćni, "Energoprojekt", 50 miliona eura?

Prvo, takvim kompanijama kao što je "Energoprojekt", "Napred", i ostale velike kompanije, ne bih nikada dao šansu da rade u svojoj zemlji. Eno im tržište u inostranstvu, oni imaju ime imaju prezime, oni su poznati, imaju brend, i oni nikada nisu imali ugovore ispod 500 miliona evra, 500 miliona dolara.

Šta se sada dešava? Šta će onda da radi mali i srednji biznis u Srbiji?

Da li će on uopšte postojati, ako mu ovaj veliki biznis preuzme i to malo posla što postoji u Srbiji?

Gospodine ministre, zahtevajte od Vlade, zahtevajte od Ministarstva finansija i ekonomije, privrede, razvoja, da daju garancije za avanse građevinskim kompanijama u inostranstvu. Vi danas imate ugovorenih 12 milijardi dolara građevinskih poslova u inostranstvu. Želim da to svi vi čujete ovde. Dvanaest milijardi dolara ugovorenih poslova. Zato, ne treba da kod vas preovladava pesimizam. Ovo pre svega govorim, do sada nisam govorio, zbog građana. Treba da gledamo vedro.

Ljudi, postoje poslovi, shvatite kada vam govorim da ima dva i po miliona deficitnih radnih mesta u oblasti građevinarstva, pa šta je 150 hiljada nezaposlenih ljudi? To nije ništa. Pogotovo u tim zemljama koje su prijateljski nastrojene prema zemlji Srbiji.

Zahtevajte da te beneficije, nisu to beneficije, to je posao. Neka država obezbedi garancije za učešće na tenderima, neka država obezbedi garancije. Ja vam garantujem, mogu da garantujem i povezaću vas, tražiću posebno prijem kod vas gospodine ministre i kod ministra Dinkića.

Dvesta miliona evra treba obezbediti garancije, da bi imali posao od pet milijardi evra za naredne dve godine i zapošljavanje 100 hiljada radnika, samo u tri države, Rusije, Ukrajine i Belorusije. Ja to govorim javno, slušaju me svi građani, 10 miliona ljudi, slušate me vi i možete uvek da se pozovete na moje reči.

Ja sam spreman gospodine ministre, da dođem zajedno sa vama, i da realizujemo deo onog posla, da pomognem koliko mogu, koji ste i vi pokrenuli u Belorusiji i u Rusiji prošli put.

Imamo još jednu vrlo važnu stvar. Ta proizvodnja građevinskih materijala meni ne može da bude jasna uopšte. Prosečna plata u Rusiji je 2000 dolara. U Srbiji je 300 evra, nekada to bude da je to 500 dolara, 450 dolara. Molim vas, mi smo super konkurentni, o čemu mi pričamo? Ako ide naš inženjer da radi, ja plaćam inženjera, plaćao sam u Rusiji Rusa, 20.000 dolara. Naš Srbin radi maksimalno za 5000 dolara, ima stan i hranu, itd. Znači, mi ne da smo konkurentni, hiper konkurentni.

Dragi moji prijatelji, koleginice i kolege, glavu gore, ne treba da budete zabrinuti. Šanse su velike. Što se tiče zakona, normalno je da će Pokret snaga Srbije, Bogoljub Karić i naša poslanička grupa SNS, podržati zakon. Ja sam pre rekao gospodinu ministru Iliću da ga malo ohrabrim, jer idu stalno neki napadi, neke žaoke, iako njemu pomoć ne treba, on je čovek sposoban da se odbrani i sam.

Bolje je da idemo napred i kao kornjača, ali samo napred, nego da idemo nazad, makar jedan korak. Molim vas da imate to u vidu i molim opoziciju, konstruktivnu opoziciju, ne razlikujete se vi mnogo od nas. Vi ste isto tu, u redu je, treba da nas kritikujete, trebate da stičete i ličnu afirmaciju, personalnu i afirmaciju svojih stranaka, za neku budućnost.

U svakom slučaju treba da znate jednu stvar. Perspektiva postoji, optimizam je opravdan, ko god radi i ko god se kreće napred, da ponovim kao kornjača, taj će stići na cilj. Ako vi samo kočite i idete nazad i tražite dlake u jajetu, jednostavno, želeo bih da prekinemo tu polemiku, to je bilo dva sata izgubljenog vremena, šta je ko radio, šta je bilo pre četiri godine, pre pet godina.

Objekti se moraju završiti. Prioritet moraju da imaju objekti koji su izuzetno važni.

Spomenuo bih još jednu stvar koja je bitna za sve vas, ne samo za moje vršnjake koji sede u ovoj sali. Brzo ćete doći u moje godine, a imate drugove u vašim redovima i starije od mene. Čak smatram da sam konsomolac ovde u skupštini ako imamo u vidu da ima i mnogo starijih od mene. Treba da se završi Klinički centar. Dvadeset godina da bolesne leči i zdrave čuva.

Gospodine ministre, dajte akcenat na to i biće u redu. Hvala vam i izvinite za ovako dugo vreme.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući i poštovani ministre, imam utisak da su ovde spojena četiri zakona da bi se maskiralo šta je to što nam donosi Zakon o planiranju i izgradnji. Govoriću samo o Zakonu o planiranju i izgradnji.
Zakon o planiranju i izgradnji je treći zakon u nizu koji vladajuća većina predlaže i donosi, a koji apsolutno oslikava novu politiku Vlade. Prvi zakon je bio amnestija. Drugi zakon je bio Krivični zakonik, kojim se ublažavaju zatvorske kazne, kojim se ublažava kaznena politika i predviđa se uslovni otpust posle dve trećine kazne i omogućava zakonom ublažavanje kazne za pedofile i za silovatelje. Treći zakon je Zakon o planiranju i izgradnji, kojim se ukida konverzija zemljišta za određene kategorije ljudi u našoj zemlji.
Za prva dva zakona koja sam nabrojao tačno znamo kome pogoduju. Postavljam pitanje ministru kome pogoduje ovakav Zakon o planiranju i izgradnji? Ko su ti, da nam kaže imenom i prezimenom, koji čekaju da podnesu papire za građevinsku dozvolu, a neće da plate konverziju?
Ovim Zakonom o planiranju i izgradnji uvodi se diskriminacija između različitih kategorija stanovništva. Oprašta se konverzija u narednih 12 meseci, odnosno ne moraju da plate konverziju zemljišta samo oni koji su privatizovani preduzeća u poslednjim godinama u Srbiji, a svi drugi koji su stekli zemljište, po zakonima koji su važili za uređivanje zemljišta pre 2003. godine, oni i dalje moraju da plate konverziju zemljišta. Dakle, imamo potpuno različite kategorije stanovništva u ovom zakonu.
Da li ministar može da nam objasni zašto član 104. ostaje i kaže svi oni koji su odlukom nekog nadležnog organa stekli zemljište, moraju da plate konverziju da bi zidali, a ovi koji su kupili preduzeće u privatizaciji, znamo po kojim cenama su ih kupovali, ne moraju da plate konverziju zemljišta?
Ne samo da se uvodi diskriminacija, ovim zakonom se duboko produbljava nepravda u našem društvu. Svi mi znamo da je proces privatizacije bio neophodan i znamo da je procesom privatizacije naneta nepravda građanima u našoj zemlji.
Uvođenje konverzije je bio pokušaj da se ta nepravda ublaži. Zato ću zbog građana objasniti, a mislim da to treba da čuju i kolege iz SNS. Malo pre je kolega Karić diskutovao na temu da se ne slaže sa ovim izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, što znači da možda SNS neće glasati za ovaj zakon. Dakle, ovim zakonom, koji predlaže ministar Ilić, oni koji su kupili preduzeće u privatizacije jeftinije, odnosno za manje para nego što je cena zemljišta, vrednost zemljišta koje koristi to preduzeće, po konverziji, morali su da plate razliku. Sada se ukida zakonska obaveza da se plati razlika.
Dakle, vrlo je jednostavno Zakon o planiranju i izgradnji ne predlaže ništa drugo. Ima samo izmenu jednog člana, a to je ako je neko kupio fabriku ili preduzeće za 100 hiljada evra, a vrednost zemljišta koje koristi to preduzeće je milion evra, po našem zakonu, kojim je uvedena konverzija, morao je da plati 900 hiljade evra, dakle, razliku, odnosno da to zemljište, ako hoće na njemu da zida, stekne po tržišnoj ceni. Ministar Ilić kaže da sada ne mora da se plati razlika, nema veze za koliko ste. Ako ste za jedan dinar privatizovali preduzeće, a ima hektare zemljišta, vi možete da zidate na tom zemljištu stanove. U redu je, otpustili ste radnike, ne bavite se više proizvodnjom kojom se ta firma bavila i koju ste privatizovali, možete da zidate stanove i ne morate da platite vrednost zemljišta.
Ministre, ovde se radi o nepravdi. Neko može da zida kada stekne svojinu na zemljište tako što kupi to zemljište po tržišnoj ceni, a ovi koji su privatizovali preduzeće, oni ne moraju da plate po tržišnoj ceni. U čemu je problem? Zašto se ovo sada radi? U čemu je problem da ne možete da izdržite jednu zakonsku normu koja kaže da svi oni koji su kupili jeftinije od vrednosti cene zemljišta, moraju da doplate do cene zemljišta.
Još jednom vas pitam – za koga je ovaj zakon pravljen? Ako ste pravili analizu, a mislim da jednu ovako krupnu odluku ako donosite, morate da donosite posle analize, sigurno vrlo dobro znate ko su ti koji su trebali da plate konverziju na zemljište. Dajte nam imena i dajte da građani znaju ko je taj ko će imati profit od ovog zakona.
Postavljam pitanje drugim poslaničkim grupama iz vladajuće koalicije – da li vi stvarno podržavate da neko za jedan dinar stekne zemljište i može na tom zemljištu da gradi kao da je njegova privatna svojina?
Dakle, DS ne može da podrži zakon koji unosi jaz i nepravdu u naše društvo. Ovaj zakon je duboko nepravedan. To je jedna politička odluka Vlade koja nema niti valjano obrazloženje, niti njoj prethodi valjana analiza.
Sve ovo što smo čuli danas, a to je da strani investitori tobože ne mogu da zidaju, prosto nije tačno. Koji su to strani investitori koji su privatizovali preduzeća po Srbiji jeftinije od tržišne vrednosti zemljišta?
Još jednom ponavljam, onaj ko je platio u privatizaciji cenu privatizacije, ta mu se cena priznaje prilikom konverzije zemljišta. Dakle, ako ste platili milion evra, vama će se priznati milion evra, ako je zemljište vrednije od milion evra, morate da platite razliku. Zašto vi sada ovim zakonom uterujete milione evra razno raznim ljudima koji su privatizovali firme, upropastili te firme i omogućavate im da zidaju tako što su besplatno stekli zemljište? Hvala.