Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Božidar Đelić i Branka Karavidić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici i građani Republike Srbije, javiću se poslednji put ovim povodom danas i apelujem na članove vladajuće koalicije da jednostavno se ne napravi šteta našoj državi.
Kao pokretač, u ime naše zemlje, izrade Strategije EU za Podunavlje, odgovorno vam tvrdim da, ukoliko usvojite ovakav zakon, kroz koji mesec će se ponovo morati praviti jedna forma ovakve direkcije. Zašto? Zato što za sprovođenje projekata, a znamo dobro da izvor finansiranja za projekte one teže oko infrastrukture ćemo dobiti nadajmo se što više iz donacija EU, a verovatno iz nekih nekomercijalnih kredita, bilo da je Nemačka banka za razvoj, EIB itd. Oni će tražiti da se formira jedna jedinica da bi se takvi projekti formirali. Imamo tu jedinicu. Zove se "Plovput". Decenijama radi i priznata je.
Da paradoks bude veći, krajem novembra meseca na prvoj godišnjici proslave Podunavske strategije EU, kao organizacije koja je sprovela najuspešniji projekat koji je finansiran iz EU, mi danas u Srbiji predlažemo da se ta institucija ukine, samo da bi kroz koji mesec se formirala mnogo slabija, drugačija, neiskusna institucija koja mora da radi slične poslove.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, pomoćnici ministra, narodni poslanici i obraćam se onima koji imaju danas većinu u ovom domu, nema nikakve politike u ovome. Ovo je samo jedan adut koji danas ima Srbija da bude jedan od lidera u primeni i privlačenju finansijskih sredstava, donacija i nekomercijalnih kredita sa raznih strana, koji, ukoliko se ovakve izmene i dopune zakona usvoje, će nestati, a da nikakva ušteda se neće realizovati. Zbog toga apelujem poslednji put da očuvamo kvalitet tamo gde ga ima, da nema ljubomore tamo gde nema mesta i da pustimo one koji su pokazali da mogu da na lep način brane boje Republike Srbije, da nastave to da rade. Hvala puno.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Branka Karavidić. Izvolite.

I ovaj naš amandman je odbijen sa istim obrazloženjem. Jeste to posledica promene statusa Direkcije, ali bih želela da se pridružim apelu kolege Đelića i da od kolega poslanika zatražim da podrže ove naše predloge, odnosno nastojanje da  Direkcija ostane u statusu koji stoji trenutno u zakonu.
Što se tiče obrazloženja za naš amandman na član 10, rekla bih da u skladu sa nadležnostima Direkcije bi pozicijom posebne organizacije, Direkcija je u obavezi da daje saglasnost na objekte koji mogu uticati na međunarodne i međudržavne plovne puteve.
Ova praksa postoji uspešni niz godina, a poseban značaj ima pod realizacije velikih infrastrukturnih objekata. Direkcija jedina poseduje iskustvo, neophodne podloge i ogromnu bazu podataka, što je garancija da međunarodna plovidba neće biti ugrožena. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj vaš odgovor na amandman je prava paradigma tome kako imate dvostruka merila kada procenjujete naše amandmane.
U amandmanu o kome sam prethodno govorila, a koji se odnosi na visinu taksi koje treba da propiše ministar saobraćaja, zajedno sa ministrom finansija, tu su dva ministra imala nadležnost, ali kada je u pitanju ovaj amandman, ovaj član se odnosi na transport opasnog otpada, ovde tražite da isključivu nadležnost ima samo Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove. Interesantno je zbog toga što su dva zakona vrlo povezana. Sećam se kada smo ih ovde donosili. Jedan je zakon o upravljanju otpadom, a drugi je zakon o transportu opasnog otpada.
Ta dva zakona su izuzetno povezana. Znam da kada smo ih donosili, Odbor za zaštitu životne sredine je imao svoje mišljenje vezano za ovaj zakon.
Ministarstvo za zaštitu životne sredine je vrlo blisko povezano sa ovom materijom. Po našem mišljenju, u ovom slučaju, nadležnost bi trebala da bude dvostruka. Treba da bude MUP, ali i Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Vrlo su povezana ova dva zakona, vrlo važna oblast za zaštitu životne sredine u Srbiji. Naše mišljenje je da ćete pogrešiti ako ne usvojite naš amandman. Tim pre, što u Srbiji postoje dokumenta, kao što je Strategija održivog razvoja, koja zaštitu životne sredine vidi kao treći stub održivog razvoja. Zaista smo puno uradili u toj oblasti i vrlo je važno da se, prilikom transporta i opasnog otpada, vodi računa o zaštiti životne sredine.
Mislim da ta dva ministarstva, MUP i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, treba da budu nadležni za ovu oblast. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela narodna poslanica Donka Banović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Donka Banović. Izvolite.

Ovaj član 19, u stvari, ovim članom se uvodi, čini mi se, oko 12 ili 13 novih članova u ovaj zakon. To je posledica odluke da se ukine Direkcija za plovne puteve, kao posebna organizacija i da se ona uvrsti u sastav Ministarstva. Ovi novi članovi nisu ništa drugo nego pravilnici, uredbe, tehnički pravilnici itd, koji su važili i koje je donela Direkcija. To je sada u Predlogu zakona.
Inače, ovaj amandman se odnosi na novi član u sastavu Zakona, koji govori o redovnim pregledima plovnih objekata. Konkretno se odnosi na rokove za vršenje redovnih pregleda. U ovom članu su određene grupe objekata, a predlog amandmana se odnosi na putničke brodove, tankere i druge brodove koji prevoze opasnu robu, i ledolomce čelične konstrukcije, da je rok za vršenje njihovog redovnog pregleda pet godina. Amandmanom predlažemo da taj rok za redovan pregled bude kraći i da on bude tri godine.
Ova moja diskusija se nekako nadovezuje na diskusiju moje koleginice Milice Vojić-Marković, koja je govorila i o ekološkom aspektu ovog predloga zakona, da danas kada govorimo o našim rekama, moramo da kažemo da su one i do tri puta zagađenije od reka u nekim drugim državama.
O tome koliko je važna ispravnost putničkih brodova, da i ne govorimo. U prethodnoj godini je bilo nekoliko incidenata, da kažem, katastrofa, gde su veliki putnički brodovi, ne govorim o Srbiji, govorim o putničkim brodovima iz Evrope, doživele strašne havarije, gde je bilo i ljudskih žrtava. Smatramo da kada je u pitanju prevoz ljudi, da nije zgoreg da se ti tehnički pregledi vrše češće i, isto tako, kada je u pitanju prevoz opasnih materija. Hvala.

Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman je podnela narodna poslanica Milica Vojić Marković.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, za Srbiju su važni koridori. O jednom kopnenom govorimo mnogo dugo, o Koridoru 10, ali postoji ovaj drugi vodni, Koridor 7, koji je za nas takođe vrlo važan i o kome vrlo malo znamo i malo govorimo.
Potencijal vezano za vodni Koridor 7 su bili intenzivnije korišćeni ranijih godina, naročito tamo od 50-ih do 80-ih godina. U tom periodu je Srbija, po broju plovila na Dunavu, recimo, bila na drugom i na trećem mestu. Danas je daleko iza toga i daleko je vreme, jer umesto da napredujemo, išli smo korak nazad.
Početkom 90-ih godina se smanjio i broj plovila i prekinuta je plovidba zbog oružanih sukoba, raspada zemlje, uvođenja sankcija. Sredinom 90-ih je ponovo plovidba obnovljena i srpski brodari su sve do 1999. godine plovili Dunavom. Onda je agresija NATO i rušenje mostova, potpuno onemogućila da se plovi, pa je onda došao period uklanjanja bombi, eksplozivnih naprava, izgradnja mosta "Sloboda" 2005. godine.
Poslednjih godina je obim usluga za oko 50% manji nego, recimo, 1990. godine, što je potencijal koji imamo doveden zaista u jadno stanje i zapravo, nazadujemo, 20 godina smo za onim što smo imali, odnosno 50% manje imamo nego pre 20 godina.
U 2007. godini, recimo, brodarske kompanije su posedovale oko 350 plovila, koja su bila starija od 40 godina. To je u vezi sa ovim što sam predložila, smatrajući da je potrebno da se potpuno ili zamena dotrajalih elemenata opreme za spasavanje ljudi, takođe, unese kao element člana 90e, kako ste ga vi ovde krstili, gde se govori o pripremi trupa broda za vršenje redovnog pregleda i obavezno obuhvata sledeće elemente. Jedan od tih elemenata je to što sam navela, potpuna ili zamena dotrajalih elemenata za spasavanje ljudi.
Ima još nekoliko stvari koje su nama važne i o kojima treba da govorimo. Domaći putnički saobraćaj gotovo da ne postoji, ali se broj inostranih brodova u našim lukama za prevoz putnika povećava. To je ono što treba da znamo i na čemu treba da nastavimo da radimo. U tom smislu, ukidanje ove direkcije zaista neće doprineti boljitku.
U našim teretnim rečnim lukama i malim pristaništima se godišnje pretovari preko 6,5 miliona tona robe, a s obzirom na starost naših plovila, ovo što smo predložili, a moram da kažem još nešto, ovde radi preko hiljadu ljudi u ovoj delatnosti i još oko hiljadu ljudi radi u pristaništima i lukama, što nije mali broj ljudi na plovilima i zato smatramo da ovaj amandman koji sam predložila, a to je potpuna ili zamena dotrajalih elemenata opreme za spasavanje ljudi, mora biti uneti u ovu oblasti. Hvala.