Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ana Novković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženi zakon važan je iz dva razloga. On predstavlja mehanizam za sprečavanje korupcije i dovodi do znatnih ušteda u budžetu i zato će ga URS, u danu za glasanje, podržati.
Prethodni Zakon o javnim nabavkama imao je niz nedostataka. Pored toga što nije bio usklađen sa direktivama i praksom EU, na veliki broj nabavki zakon se nije primenjivao, nisu postojali mehanizmi za sprečavanje korupcije i sukoba interesa i ne uređenost nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti je postojala. Sve ovo stvaralo je pogodno tlo za korupciju. Naravno, na kraju su ceh plaćali građani, jer su mnogi ugovoreni poslovi i nabavka robe bivali pretplaćeni, dato je mnogo više novca nego što je bilo potrebno.
Koliko je ovo sve bilo unosno, jasno se vidi po tome da su se mnoge firme osnivale samo da bi učestvovale u javnim nabavkama, dobijale poslove bez obzira što imaju samo 1-2 radnika i kao pijavice se prilepljivali na budžet i tako crpili novac.
Ova Vlada je odlučna da se obračuna sa korupcijom i to pokazuje svakoga dana. Osim toga, što treba otkriti i procesuirati odgovorne za korupciju u prethodnom periodu, potrebno je delovati preventivno i korupciju sprečiti.
Ovaj zakon upravo to čini, jer se njime uspostavljaju mehanizmi za sprečavanje korupcije i sukoba interesa, kao i za njegovo blagovremeno otkrivanje. Ovim zakonom uvodi se obavezno planiranje javnih nabavki, što do sada nije bio slučaj, utvrđuju se jasne procedure dodele ugovora, podstiče se transparentnost i konkurencija, skraćuje se vreme potrebno za sprovođenje postupka, sprečavaju se ne opravdane izmene ugovora i uspostavlja se brz i efikasan sistem revizije postupka javnih nabavki, što je jako važno, kroz davanje posebnih ovlašćenja Republičkoj komisiji za zaštitu prava i Komisiji za zaštitu konkurencije.
Sve ove mere treba da dovedu do sprečavanja korupcije i sukoba interesa. Nemamo pravo da se odnosimo prema državnom novcu, odnosno prema novcu građana na način da on završava u privatnim džepovima, a da se poslovi usluga i nabavljana dobra pretplaćuju na štetu građana.
Drugi važan segment ovog zakona jesu uštede i ovaj zakon stvara preduslove za velike uštede novca građana. Po podacima, ukupna vrednost evidentiranih javnih nabavki u 2011. godini u Srbiji iznosila je oko 293 milijarde, mada je to verovatno više, jer mnoge javne nabavke uopšte nisu bile evidentirane.
Neka se primenom ovog zakona uštedi makar 10-15%, pa je to značajno. Taj novac može se iskoristiti na dobrobit svih građana, da se uloži u otvaranje novih radnih mesta, u razvoj infrastrukture u čitavoj Srbiji i za socijalna davanja.
Ono što je nama jako važno jeste i finansijska disciplina koju ovaj zakon omogućava. Kada je formirana ova vlada i parlament počeo da radi, kada su zakonu počeli da nam stižu, videli smo da je rupa u budžetu ogromna, da postoje dugovi u zdravstvu od 26 milijardi, da je država morala da isplati dugove građevincima i putarima, znači, dugovi su postojali na sve strane. Tako više ne možemo da se ponašamo, finansijska disciplina je veoma važna. Mora da se uštedi bukvalno svaki dinar u budžetu i ovo jeste jedan dobar preduslov za te uštede.
Da je ova vlada odlučna da stane na put korupciji govori i to da je u nedavne izmene Krivičnog zakonika uneta i odredba, odnosno zloupotreba u procesu javne nabavke, da je to krivično delo, što do sada nije postojalo. Ono što je veoma važno, ovim zakonom poslaćemo i dobru poruku potencijalnim ozbiljnim investitorima i stvorićemo povoljan ambijent za ulaganja. Svaki ozbiljan investitor želi red u državi, želi finansijsku disciplinu. Šta je nama važnije nego otvaranje novih radnih mesta?
Ono što ovom zakonu daje dodatnu težinu jeste što je usklađen sa direktivama EU, što je postojala kvalitetna javan rasprava, što je učestvovao u njemu veliki broj učesnika i što je značajan broj sugestija i predloga usvoje.
Zbog svega ovoga URS u danu za glasanje podržaće ovaj zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković. Izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javne nabavke su u Srbiji u prethodnom periodu nažalost postale sinonim za korupciju. Ovaj predlog zakona zaista pravi određene pomake, kako bi se taj problem prevazišao. Neka rešenja koja su predviđena u predlogu ovog zakona su zaista dobra, ali DSS na čitav niz predloženih rešenja i na pojedine grupe članova koji su ovde predloženi ima vrlo ozbiljne zamerke.
Republička komisija za zaštitu prava ovim zakonom se pretvara u specifičan sud koji ima nadležnosti koje, po nama, ne bi trebalo da stoje kod Republičke komisije. Naime, ona će odlučivati u postupcima zaštite prava kupovine i zakupa nepokretnosti od strane državnih organa. Ona će kontrolisati sprovođenje odluka koje donosi, čime se na direktan način ulazi u ingerencije DRI. Ona će izricati novčane kazne, voditi prekršajne postupke, poništavati ugovore zaključene u ovom postupku, neki od ovih poslova imaju klasičnu sudsku nadležnost, a podsećam vas da u zemlji Srbiji funkcionišu organi, odnosno sudovi za prekršaje, koji bi trebalo da se bave ovim poslom. Članovima Republičke komisije je dato pravo da bez odluke suda zapečate prostorije i dokumentaciju naručioca, da uzimaju izjave. Po nama, ove radnje su predviđene nekim drugim zakonskim propisima i date nadležnosti državnim organima koji ovo treba da rade. Nije nam jasno zašto članovi Republičke komisije ne mogu da budu diplomirani pravnici. Podsećam da je jedna od nadležnosti i vođenje prekršajnog postupka. Nigde iz zakona se ne vidi kako će biti postavljen predsednik Republičke komisije, da li će na osnovu konkursa u skladu sa proklamovanim ciljevima Vlade, da će se pristupiti departizaciji, ili će to ponovo biti neko od stranačkih prvaka stranaka iz vladajuće koalicije.
Postupak pregovaranja je veoma diskutabilan po pitanju konkurencije. Pregovaranje po hitnom postupku zaista treba smanjiti na razumnu meru, ali to je jedini postupak u kome se odstupa od suspenzivnog dejstava zahteva za zaštitu prava. Imaćemo situaciju da, ako naručilac krene u ovakav postupak , preduzme određene aktivnosti i neko od ponuđača se žali, naručilac ne prekida svoje aktivnosti, već nastavlja realizaciju postupka kao da se ništa nije dogodilo i kao finale tog postupka zaključuje ugovor. Ponuđač koji se žali je uspeo da dokaže da je tender bio protivzakonit, kao jedinu mogućnost ima da se obrati sudu i da u sudskom postupku traži nadoknadu štete.
Predlog zakona predviđa značajno proširenje kruga postupaka koji će se sprovoditi bez državne kontrole i to nije dobro. Ne zna se o kojim naručiocima je reč, ne zna se koje su javne nabavke u pitanju i nepoznata je činjenica kolike su vrednosti tih nabavki, da bi bile izuzete od primene Zakona o javnim nabavkama.
Nosioci isključivih prava, to su pojedini delovi EPS, Elektromreže, distribucija gasa, kao i nosioci posebnih prava, kao što je oblast telekomunikacija, su u članu 7. Predloga zakona isključeni iz primene ovog zakona. Podsećam vas i ukazujemo na to da su u pitanju postupci od najveće vrednosti, višemilionski, čak i kada govorimo u evrima. Svima je poznato dobro da su u prethodnom periodu, recimo dobavljači iz oblasti energetike, osnivali svoje preduzeće "ćerke" kojoj su poverili svoje nabavke, nisu sporovodili postupak javnih nabavki, a ta "ćerka" firma uopšte ne sprovodi nikakav postupak, niti se zna kako su angažovani podizvođači za ove firme.
Predlog ovog zakona predviđa i da se imenuje lice iz reda istaknutih stručknjaka u oblasti javnih nabavi, ili da taj posao obavlja neko udruženje koje se bavi javnim nabavkama. To je tzv. građanski nadzor. Ovo lice preuzima značajan deo posla koji spada u direktnu nadležnosti DRI. Nije jasno iz Predloga zakona koja su njegova ovlašćenja. On o uočenim nepravilnostima obaveštava državne organe i javnost. Međutim, kako je to predviđeno, on nadgleda sve tendere čija je vrednost veća od milijardu dinara. To su ozbiljni tenderi, ozbiljni poslovi, ali nije nam jasno kako će ovo lice koje se bavi tako značajnim postupcima volonterski raditi ovaj posao, jer nije predviđena nikakva naknada za njegov rad. Nisu predviđene nikakve sankcije ukoliko to lice nesavesno posluje, ukoliko pokrene postupak i stopira određenu proceduru, a na kraju se ispostavi da nije bilo u pravu.
Nije nam jasno zašto naručilac nije dužan da objavi plan nabavke na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici. Mislimo da bi se na ovaj način povećao broj ponuđača, da bi oni mogli u jednom realnom vremenu, ukoliko vide šta je naručilac stavio na svoju internet stranicu, da se bolje pripreme, adekvatnije pripreme, kako bi učestvovali u postupku. Takođe nije jasno zašto postupak, odnosno objavljivanje tenderske dokumentacije i izvršenih javnih nabavki se ne nalazi odmah na Portalu nakon usvajanja ovog zakona. Pravne pretpostavke, odnosno prepreke za to ne postoje. Ukoliko u 21. veku imamo problem sa tehničkim nedostacima, onda mislim da to nije dobro.
Što se tiče člana 94, smatramo da je potrebno preciznije definisati rok koji je naručilac dužan da odredi ponuđaču i da umesto, kako to stoji, primerenog roka, taj rok bude najduže 20 dana. Demokratska stranka Srbije je uložila amandman i na ovaj član.
Takođe oko registra ponuđača uopšte nije precizirano. Tu stoji da će voditi organ nadležan za registar. Koji je to organ? Da li je to Agencija za privredne registre ili neko drugo telo, iz ovog zakona se ne vidi.
Govorilo se ovde o kaznenim odredbama koje su predviđene u ovom zakonu. Mislimo da njih treba pooštriti, jer pojedine sankcije su, ne mogu da kažem baš besmisleno male, ali mi smo čak bili na ideji da se predloži i krivična odgovornost za pojedine učesnike u ovom postupku, ukoliko hoćemo zaista preventivno da delujemo. Možda to nije tema ovog zakona, ali potrebno je produžiti svakako i rok zastarelosti sa jedne na tri godine za pokretanje prekršajnog postupka, jer sigurni smo da DRI i ovim organima koji su predviđeni ovim zakonom treba omogućiti da imaju dovoljno vremena kako bi pokrenuli određeni postupak i kako bi izvršili reviziju na kvalitetan način.
Ponavljam još jednom, zakon nudi dobra rešenja, ali zaista ima i određenih nedoumica koje su se javile kod nas. Zbog toga je DSS podnela gotovo 30 amandmana kojima pokušavamo da učinimo ovaj postupak transparentnijim i da sve ovo izgleda mnogo bolje nego što je predloženo, kako bi sprečili da javne nabavke i dalje budu sinonim za korupciju u Srbiji. Hvala najlepše.

Reč ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se prethodnom govorniku na nekim kritikama, ali neke stvarno nemaju mesta. Ukoliko bi objavili ceo plan javnih nabavki, odnosno kada bi taj plan bio dostupan, to bi bilo jedan od načina da se ponuđači dogovore. Oni koji učestvuju u postupku javnih nabavki kao izvođači imali bi priliku da se dogovaraju. Onda zakon jednostavno gubi smisao.
Sa druge strane, kada je u pitanju krivična odgovornost, jeste, postojala je praksa jedno vreme u zakonodavstvu Srbije da su krivične odredbe bile pisane u zakon koji nije Krivični zakonik. Mi smo, nadam se, sa tom praksom završili. Imali smo pre samo nekoliko dana izmene i dopune Krivičnog zakonika, gde su konačno i zloupotrebe u postupku javnih nabavki postale krivično delo. Da li to može da bude zastarevanje za godinu, dve ili tri, to je stvar oko koje možemo da se dogovaramo, ali treba prestati sa tom praksom da imamo više paralelnih zakona koji regulišu jednu materiju koja treba da bude regulisana jednim posebnim zakonom.
U svakom slučaju, pažljivo ćemo razmotriti vaše amandmane i videti koji su prema našim procenama oni koji će poboljšati kvalitet zakona.

Hvala.
Reč ima Miroslav Petković, replika. Izvolite.

Gospodine Arsiću, da li to znači da se ponuđači do sada nisu dogovarali? Valjda zbog toga i menjamo ove odredbe. Po nama je zaista normalno da se stavi sve na sajt, pa neka oni vide u kojim će postupcima učestvovati i gde mogu da dobiju određeni posao, ukoliko se ovaj zakon bude primenjivao onako kako jeste predviđeno.
Što se tiče krivično-pravnih odredaba, nisam ni rekao da one treba da se nalaze u ovom zakonu, ali to je problem koji već imamo jedan duži period u ovom parlamentu. Prvo smo usvojili budžet, pa smo onda nakon sedam dana raspravljali o Fondu za zdravstvo, gde smo u javni dug ubacili milijarde i milijarde dinara. Prošle nedelje smo raspravljali o Krivičnom zakoniku u kome se ne nalaze odredbe vezane za krivičnu odgovornost. Naravno da nisam mislio da u Zakonu o javnim nabavkama treba da stoje ove odredbe. Tako da, postoji stalno tu neko kašnjenje, bar za sedam dana, ali mislim da će se u praksi pokazati da to nije dobro.
Pozivam vas još jednom da zaista ozbiljno razmotrite amandmane DSS, jer naša namera jeste zaista krajnje dobronamerna, da ovaj zakon popravimo u onim segmentima koliko je to moguće. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Zakon o javnim nabavkama i nema potrebe da ponavljam, naravno da će poslanički klub SPS podržati ovaj zakonski predlog. Između ostalog, svojim potpisima samo kao predlagači podržali ovaj zakonski predlog.
Ono što želim da kažem na samom početku jeste da je prvi Zakon o javnim nabavkama u Srbiji stupio na snagu 2002. godine i pretrpeo je brojne izmene i dopune. Važeći zakon je u primeni od januara 2009. godine. Ono što je interesantno, i jedan i drugi zakonski predlog, i ovaj aktuelni i onaj koji je stupio na snagu 2002. godine, doneti su po hitnom postupku. Kao jedan od suštinskih razloga za donošenje i jednog i drugog zakonskog predloga je bilo usklađivanje, odnosno harmonizacija našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, odnosno ubrzavanje procesa pridruživanja EU.
Složiću se sa malopređašnjim konstatacijama, mislim da je propuštena prilika da se uredi, da se unapredi proces javnih nabavki u Srbiji i da se uskladi sa regulativom EU, kada je reč i o prvom i o drugom zakonu. Isto tako mislim da praksa i iskustvo u sprovođenju ovih zakona moraju biti izneti, kao i jedna opšta ocena da li su problemi nastajali u sprovođenju zakona ili je manjkavost samo u odredbama zakona, ili su problemi nastajali i usled sprovođenja zakona i u određenim lošim rešenjima, kada je reč o zakonu.
Moje lično viđenje je da su izmene, kada je reč i o prvom i o drugom Zakonu o javnim nabavkama, vršene ad hok, radi prilagođavanja procedure za određene poslove. Takva praksa je definitivno poništila one osnovne principe, one osnovne uzance i razloge zbog kojih je usvojen i donet zakon.
Kada kažem takva praksa, definitivno je postojao i veliki broj izuzetaka iz primene. Netransparentno su podzakonskim aktima uređene nabavke malih vrednosti. O tome je govorio i ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SPS, gospodin Radenković. Nisu dobro propisani i nekako su prethodna iskustva i promene koje su se dešavale doprinele da zakon izgubi svoj antikorupcijski značaj i kontrolu vršenja javnih prihoda, a pre svega kada je reč o velikim poslovima sa značajnim sredstvima.
Malopre je neko o tome govorio, a ja želim to da ponovim, predstavnici DRI jesu vršili kontrolu 47 subjekata. To je manji uzorak od 1%. Na kraju prošle godine utvrđena je nabavka dobara i usluga suprotnih zakonu u iznosu od 85 milijardi dinara. Dakle, uzorak koji je manji od 1% i zaista ovi podaci jesu katastrofalni i frapantni.
O pojedinim odredbama ovog zakonskog predloga mislim da je gospodin Radenković dovoljno govorio, ali ono što želim da kažem jeste da je pred nama zakonski predlog koji jeste i sistemski i antikorupcijski i rekao bih da jeste revolucionaran, kada je reč o ovoj izuzetno važnoj i značajnoj oblasti u Srbiji. Verujemo da će usvajanjem ovog zakonskog predloga biti stvorena jedna bolja poslovna klima u Srbiji, da će Srbija pokazati da je u institucionalnom smislu uređena država i da neće biti dozvoljeno ni rasipanje, ni neracionalno trošenje novca građana, kao i to da će građani Srbije znati kako se troši njihov novac.
Dakle, ovaj zakon jeste jedna jasna poruka i za međunarodne finansijske institucije i za strane investitore, jer pokazuje odlučnost i opredeljenost vladajuće koalicije, Vlade Republike Srbije da uredi i reguliše pitanje javnih nabavki. Ovaj zakon jeste garant i uštede i transparentnosti, bolje kontrole i discipline, ali i efikasnijeg sankcionisanja onih koji neće poštovati ovaj zakon u narednom vremenskom periodu.
Svakako da će ovako definisan zakon biti značajan i važan instrument u jednoj kontinuiranoj, uspešnoj i odlučnoj borbi protiv korupcije. Treba da doprinese konsolidaciji javnih finansija, što je takođe izuzetno važno. Uštede koje će biti ogromne značajno će doprineti realizaciji onog hrabrog cilja Vlade Republike Srbije da budžetski deficit bude prepolovljen.
Predlog zakona o javnim nabavkama, i o tome je maločas bilo reči, jeste u skladu sa evropskim standardima. Ne usvaja se i ne razmatra, kao prethodna dva, po hitnom postupku. Održana je jedna kvalitetna javna rasprava, što je zapravo omogućilo da sve zainteresovane strane daju svoje sugestije, da sve zainteresovane strane daju svoje predloge, s tim što, naravno, još uvek ima vremena za sve predloge koji će doprineti da ovaj zakonski predlog bude još kvalitetniji. Danas je rasprava u načelu, a narednih dana će biti vođena rasprava u pojedinostima.
Važno je usvojiti ovaj zakonski predlog, ali ono što je daleko važnije jeste svakako njegova primena. Dakle, jedna od najosetljivijih oblasti u kojima se javlja korupcija koja degradira, koja ugrožava i vladavinu prava i društvenu pravdu, ugrožava i stabilnost demokratskih institucija, jeste upravo oblast javnih nabavki. Zato je izuzetno važno što pre usvojiti i primenjivati zakon koji će na kvalitetan način urediti ovu izuzetno važnu, značajnu i osetljivu oblast u Srbiji.
Dakle, usvajanjem ovog zakonskog predloga pravimo jedan kvalitativan pomak, pravimo jedan ogroman korak napred u uvođenju reda u javnim nabavkama. Ovaj predlog, još jednom želim da ponovim, imaće podršku poslaničkog kluba SPS. Zahvaljujem.