Zahvaljujem. Uvaženi potpredsedniče, drage kolege narodni poslanici, zaista sam zadovoljna što danas imamo priliku da učestvujemo u raspravi o ovako važnom zakonu, koji je jedan od najvažnijih sistemskih zakona za našu državu.
Podsetila bih građane Srbije da je SNS i još prošle godine, u februaru mesecu, uputila Predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama, želeći u to vreme da pokažemo da i u trenutku kada je zaista bila velika ekonomska kriza i kada su bila ozbiljna nedostajuća sredstva u državi, moglo nešto da se uradi na tome da se ostvare uštede i da se neka sredstva obezbede. Tadašnja vlast, koja danas kaže da bi podržala zakon, eventualno uz neke ozbiljne izmene i amandmane, nije bila spremna čak ni da razgovara u ovom parlamentu o tim predloženim izmenama i dopunama. Ni na koji način nismo uspeli da dopremo do njih i do svesti koliko je važan ovakav zakon, ne samo za uštede već i za borbu protiv korupcije, uopšte povećanja konkurentnosti i na svaki način relaksiranja tržišnih uslova poslovanja i onoga što može da unapredi privredni ambijent i investicioni ambijent u Srbiji.
Dakle, tada nije postojala volja. Dobro je da smo došli u situaciju da danas politička elita i vladajuća većina hoće, ne samo da razgovara već i da na konkretan način unapredi poslovanje u Srbiji i pre svega na sistemski način i normativni način da se izbori sa korupcijom, posebno kada su u pitanju javne nabavke.
Javne nabavke su važan segment trošenja javnih sredstava. Da bi ste efikasno i uspešno trošili javna sredstva, vi za novac koji dajete, morate da dobijete najbolju moguću vrednost i zato je sistem javnih nabavki toliko značajan.
Moguće uštede, o kojima su svi govorili su projektovane na ozbiljan način, imajući u vidu sve ono što je uzeto u statistici, ne samo iz EU, ali uglavnom iz zemalja EU i dijalog sa Evropskom komisijom, SIGMOM, Tvining partnerima je trajao dugo i zbog toga ovaj zakon je nešto kasnije ušao u proceduru od predviđenog. Zbog ozbiljnih analiza koje su ukazale da uštede korišćenje ovakvih mehanizama, koje su predviđene u Predlogu Zakona o javnim nabavkama, zaista može da donese uštede od skoro 2% BDP. U prevodu, to znači, kao što je većina poslanika i kolega to rekla, oko 600 miliona evra na godišnjem nivou. Kada uzmemo u obzir da bi to bila direktna ušteda, koja bi značila da država ne mora za tih 600 miliona evra da se zadužuje niti kod međunarodnih partnera, niti kod komercijalnih banaka. Kada bismo imali u vidu smanjenje troškova kamate i svega onoga što su troškovi zaduživanja, to je cifra koja bi mogla da se popne na skoro milijardu evra godišnje i to je važna komponenta ovog zakona.
To nije jednina dobra stvar i jedini benefit novog zakona, odnosno Predloga zakona o javnim nabavkama. Druga veoma važna stvar jesu mehanizmi kontrole u postupku javnih nabavki koji na direktan način, u normativnom smislu uređuju i smanjuju mogućnost korupcije u ovim procedurama koje bi trebalo da budu standardizovane, ali koje su u Srbiji veliki problem izvora sistemske korupcije.
Između ostalog, tu je mehanizam za kontrolu primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva, mehanizam za sprečavanje sukoba interesa i korupcije u javnim nabavkama. To su mehanizmi koji dosadašnjim zakonom nisu ni na koji način predviđeni. Takođe izdvojila bih i sporazum o integritetu, kojim se sprečava mogućnost dogovora između velikih ponuđača, kao i građanski nadzornik koji bi kontrolisao te velike javne nabavke, koji godišnje u Srbiji ima između 35 i 40 javnih nabavki.
Istovremeno, Zakonom o javnim nabavkama, čini mi se da to nije pomenuto, a veoma je važno, propisani su načini i rokovi za zaključivanje ugovora. Svako ko se bavi ovom temom sigurno zna da se veoma često dešavalo da od momenta donošenja odluke o izboru najpovoljnije ponude, do zaključenja ugovora prođe tri i više meseci, a to su ogromni troškovi, koji idu na teret ponuđača i kompromituju sam proces javne nabavke.
Ono što je takođe važno i što mislim da nije spomenuto, jesu javne nabavke iz oblasti odbrane i bezbednosti. Veoma je važno naglasiti, s obzirom da se radi vrlo često o nabavkama koje imaju oznaku strogo poverljivo, potpuno su netransparentne i nemamo uvid na način na koji se izvode, važno je naglasiti da su sada na prilično dobar način utvrđeni i etablirani neki ključni parametri na osnovu kojih možemo podeliti te javne nabavke u sektoru odbrane i bezbednosti, koji služe za potrebe službe i bezbednosti same vojske i koji se definišu kao one klasične nabavke, kao nešto što je deo tekuće opreme, neki delovi vojne opreme koji mogu da budu zaštićeni delimično i vrlo jasno definisano šta su to nabavke koje zaista imaju oznaku poverljivosti i koje mogu da budu izuzete od primene ovog zakona.
Znamo da je to važno, s obzirom da su neke od najvećih afera bile upravo afere "Satelit" i "Pancir" u prošlosti. Da bismo to sprečili, svakako da je značajno uspostaviti makar elementarnu kategorizaciju poverljivih nabavki. Takođe je veoma važno pitati da li i koliko se nabavke u oblasti odbrane i bezbednosti, dakle, za potrebe bezbednosnih službi, vojske itd, finansiraju iz javnih sredstava, onih sredstava koje kontroliše država, a koliko iz budžetskih sredstava koja su namenjena za tu vrstu nabavki.
Mogu da kažem da ćemo i kao odbor, pošto govorimo o civilnoj kontroli službi bezbednosti i sistema bezbednosti i odbrane u Srbiji, i kao Odbor za kontrolu službi bezbednosti svakako sarađivati u budućnosti sa DRI, koja bi trebalo da ima interes da kontroliše ovu vrstu nabavki u sistemu odbrane i službama bezbednosti. To će biti, između ostalog, i tema jednog od sastanaka, mislim da ćemo sutra na sednici Odbora razgovarati o tome na koji način će DRI moći da pomogne parlamentu da imamo tu vrstu informacija o zakonitosti trošenja i uopšte javnih nabavki iz ovog važnog segmenta.
Takođe, još samo nekoliko stvari koje, čini mi se, nisu dovoljno pomenute, mada su zaista kolege prilično detaljno obrađivale Predlog zakona. Radi se o delimičnoj centralizaciji. Ta delimična centralizacija znači da zapravo državni organi ne nabavljaju pojedinačno i odvojeno neka dobra, usluge itd, koje se stalno ponavljaju, jer to u priličnoj meri ukrupnjava troškove, a svakako da je interes da ih snizimo. Govorimo, pre svega, da još jednom naglasim, o organima državne uprave. To je važno da građani znaju. Tu mogu da se ostvare veoma značajne uštede.
Treća stvar koja je važna i na koju treba ukazati jeste pitanje konkurencije, koje se na bolji način uređuje ovakvim predlogom zakona. Našla sam podatak da je od 2003. godine konstantan pad broja ponuđača na javnim nabavkama. Godine 2003. je bio 8,5 u proseku, a 2010. godine je 3,5. To je drastičan pad broja ponuđača na javnim nabavkama, odnosno u procesu javnih nabavki, a u EU je taj prosek 5,4.
Dakle, uzrok nije samo ekonomska kriza, uzrok nije samo ta nedovoljna transparentnost i neizvesnost naplate potraživanja, što je takođe veoma veliki problem u Srbiji, pa se mala i srednja preduzeća veoma često pojavljuju samo kao podizvođači velikih kompanija i time se smanjuje broj ponuđača, odnosno smanjuje se konkurencija, a istovremeno se povećava i sama cena. Tu su i dogovori ponuđača, kao i visoki troškovi postupka. To je takođe stvar koja može ovim predlogom zakona na bolji način da se uredi i mehanizmi koji za to postoje su, čini mi se, veoma dobri. Naravno, praksa će pokazati i uvek je praksa ta koja pokaže koliko je zakon dobar, ali praksa zavisi od političke volje, a politička volja u ovom trenutku svakako u ovoj vlasti postoji.
Očekujem da će od aprila meseca, kada budu počeli da se vide realni rezultati ovog zakona, da se primenjuje zakon, s obzirom da će do tada komisija, kadrovi u Komisiji za zaštitu ponuđača, kao i u Upravi za javne nabavke morati da se izaberu i to moraju svakako da budu najstručniji, najodgovorniji i najozbiljniji ljudi. To je takođe veoma važno naglasiti.
Samo bih se vratila na još jedno pitanje, a to je – koliko uopšte košta postupak javnih nabavki i koliko su one efikasne? U EU, to je takođe podatak koji možemo da nađemo, 1,4% sredstava namenjenih za nabavke jeste cena koštanja postupka javne nabavke. Ne znam kako je to u Srbiji, ali svakako da su troškovi postupka javne nabavke takođe visoki i takođe, kao što sam prethodno obrazložila, smanjuju konkurenciju, a povećavaju cenu. Jedini način, koliko sam razumela, a nisam ekonomista, da predviđa ovaj zakon, jeste zapravo ukrupnjavanje nabavki na izvestan način, delimična centralizacija, koja neće omogućiti ponuđače i neće sprečiti manje i srednje ponuđače da učestvuju u samom postupku, ali i da je jako važno angažovati stručne, sposobne ljude, koji će da budu u komisiji i članovi Komisije za javne nabavke. Verujem da bi bilo veoma produktivno nagraditi sve članove Komisije koji izvedu javnu nabavku koja je donela konkretnu uštedu nekom državnom organu, javnom preduzeću ili bilo kome ko troši naša sredstva, sredstva građana, budžetska sredstva.
To su stvari koje su poznate svima, koje su prilično jasne, zbog čega je važno diskutovati o tome. Da li će neka opoziciona stranka glasati za Predlog zakona o javnim nabavkama ukoliko se usvoje njihovi amandmani? To smatram prilično politički neodgovorno, naravno, to je legitiman način i treba podneti amandmane. Verujem da će svaki amandman koji ima smisla i koji će unaprediti mogućnost da se ovaj zakon primeni u praksi i donese konkretne benefite našoj državi biti usvojen od strane vladajuće većine i svih nas u parlamentu, ali uslovljavati i na taj način ograničavati suštinu i važnost ovakvog zakona, mislim da je politički neodgovorno i mislim da je politikantski. Sigurno ne pokazuje dobru volju da se stvari na institucionalan način urede.
Zakon može i da se dorađuje, ali ovaj zakon je u mnogo čemu bolji od prethodnog. Ovaj zakon u mnogo čemu otvara ono o čemu se svi u Srbiji danas, čini mi se, iz opozicije bune, a to je da nema sistemskog načina borbe protiv korupcije. Ja ne vidim bolji sistemski način od Predloga zakona o javnim nabavkama, za početak, a onda, zaista i ne verujem da ima potrebe da diskutujemo, možda eventualno o nekim dodacima koji mogu da ga unaprede.
Ponavljam, verujem da će ova većina u Skupštini usvojiti svaki amandman koji zaista suštinski unapređuje postupak javnih nabavki i doprinosi jednom normativnom uređenju javnih nabavki i institucionalnom sprečavanju borbe protiv korupcije i kriminala. Hvala.