Poštovani potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, na prvom mestu moram da kažem da se DHSS uvek zalagala za borbu protiv korupcije i, na kraju krajeva, to je jedna od njenih programskih ciljeva.
U pogledu Predloga zakona o javnim nabavkama, smatram da je ovo jedan preopširan tekst zakona, koji najviše pažnje upravo posvećuje odredbama koje regulišu i sprečavaju korupciju, kao i preuzimanje mera koje se sprovode u tom pravcu. Mislim da bi cilj ovakvog predloga zakona trebao da bude unapređenje sistema javnih nabavki u Republici Srbiji.
Naručioci su, s jedne strane, ovde u obavezi da obezbede i da osiguraju ekonomično trošenje sredstava iz budžeta, uz strogo poštovanje forme i obaveštavanje javnosti, nadležnih državnih organa o svakoj fazi u postupku javne nabavke i sprečavanje sukoba interesa, a s druge strane, da doprinesu ostvarenju jednog ustavnog načela i jedinstvenog tržišta.
Mislim da je ovakva intencija teško ostvarljiva ovakvim Predlogom zakona o javnim nabavkama, imajući u vidu nedovoljna ovlašćenja, nadležnosti i kapacitete naručioca, dok su, s druge strane, naručiocima nametnute brojne obaveze.
Tekst zakona je prožet idejom stavljanja pod lupu naručioca, od strane državnih organa, od Uprave za javne nabavke, Republičke komisije za zaštitu prava i DRI, tako i od strane javnosti, pa se dovodi u pitanje samo sprovođenje postupka javne nabavke, a što je predmet ove regulative.
Pitanje je koliko će se uspešnih postupaka sprovesti, a da se postigne ravnoteža između onih organa koji kontrolišu postupku, zainteresovanih lica za zaključenje ugovora i lica koja sprovode postupak, s jedne strane, a s druge strane, da se omogući pribavljanje dobara, uslova ili radova pod onim najpovoljnijim uslovima i u traženom kvalitetu.
Ovim predlogom zakona su predviđene i opsežne pripremne radnje, kako bi naručioci uopšte i mogli da organizuju rad na sprovođenju javnih nabavki, što predstavlja i kadrovske, tehničke i organizacione izmene kod naručilaca.
Sam postupak je strogo formalan, a uz nametanje raznih saglasnosti, mišljenja i odobrenja, koje su naručioci dužni da pribave od strane državnih organa, pitanje je da li će se na ovaj način postići sistem unapređenja javnih nabavki u Republici Srbiji.
Regulisana je obaveza donošenja internog akta, kojim će se bliže urediti postupak javne nabavke, a čiju sadržinu bliže određuje Uprava za javne nabavke, čime Uprava posredno utiče na unutrašnju organizaciju naručilaca.
Predviđena je i obaveza naručioca da obrazuju posebnu službu koja će sprovesti i kontrolu planiranja, sprovođenja postupka i izvršenja javnih nabavki, ukoliko ukupna vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou prelazi milijardu dinara.
Neophodno je proširenje kapaciteta naručilaca, kako bi mogli da ispune sve svoje zakonske obaveze. Takođe, ukoliko ukupna vrednost javnih nabavki na godišnjem nivou prelazi milijardu dinara, onda je naručilac u obavezi da donese jedan interni plan za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama.
Članom 11. ovog predloga zakona o javnim nabavkama je predviđeno da su naručioci u obavezi da obezbede javnost i transparentnost postupka javnih nabavki, poštujući, ali ne ograničavajući se samo na obaveze ovog zakona. Naime, predviđena je i obaveza naručilaca, primeni elektronske nabavke, što podrazumeva i dužnost uspostavljanja informacionog sistema.
Članom 111. ovog predloga zakona je predviđeno izveštavanje ponuđača o sprovedenom postupku od strane Komisije za javne nabavke. Jednom rečju, sam ovaj postupak je preopterećen nizom obaveznih radnji, koje će definitivno u praksi, neminovno, otežati postupak dodele ugovora, a cilj jeste upravo unapređenje sistema javnih nabavki kroz racionalno trošenje sredstava iz budžeta, a ne opterećenost samog postupka.
Istovremeno, proširena su ovlašćenja nadležnosti i kapaciteti, pre svega, uprave za javne nabavke, od vršenja nadzora nad primenom zakona, do donošenja podzakonskih akata, spisak negativnih referenci, podnošenje zahteva za zaštitu prava, saradnja sa stranim institucijama, pa do obavljanja drugih poslova.
Onaj organ koji ne sprovodi postupak javnih nabavki, a ima ovlašćenja kontrolnog, odnosno nadzornog organa, pa čak i donosioca zakona, na taj način, indirektno ih donosi. Na ovaj način se stvara, i ovakvim predlogom zakona, jedan krajnje glomazan aparat u sistemu javnih nabavki, koji je prvenstveno sastavljena od organa koji kontrolišu postupke, a bez aktivnog učestvovanja u samim postupcima i bez ikakve odgovornosti u vezi samih postupaka.
Takođe, predviđena je i obaveza da postupak nadgleda građanski nadzornik, i to, ukoliko naručilac sprovodi postupak javne nabavke, čija je procenjena vrednost veća od milijardu dinara, a uslove i kriterijume za imenovanje i za način rada uređuje Uprava, što znači da upravo iz njenih redova može biti postavljeno to lice, čime se, opet, proširuju ovlašćenja ovog organa.
Deo zakona koji je posvećen Upravi za javne nabavke predstavlja državni organ sa izuzetno velikim ograničenjima. Na kraju krajeva, ceo ovaj tekst zakona je prožet raznovrsnim kontrolama naručioca, novim obavezama koje su naručioci dužni da ispune, uz preuzimanje potpune odgovornosti za zakonitost postupka od strane naručioca, a istovremeno su proširena i ovlašćenja i nadležnosti organa koji vrše nadzor nad tim postupcima, a to su Uprava za javne nabavke, Republička komisija za zaštitu prava i DRI.
S tim u vezi, smatram da ni malo nije poboljšan, ovakvim predlogom zakona, položaj naručilaca, kao i položaj ponuđača, što je neophodno upravo za ostvarenje ciljeva ovakvog predloga zakona, a to je zapravo sistem unapređenja javnih nabavki. Hvala.