Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2012.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

26.12.2012

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 09:20 do 00:05

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Judita Popović. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala vam, gospođo predsedavajuća.
Poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici Vlade i poštovani predstavnici Pokrajinske skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, za veoma kratko vreme po drugi put raspravljamo o jednom zakonskom predlogu koji potiče od Pokrajinske skupštine, ali dok je onaj prvi zakon usvojen, odnosno usvojen je prvobitno nakon glasanja skupštinske većine, pa brzopotezno je ponovljeno glasanje i krajni skor je taj da zakon nije usvojen, protivno članu 126. Poslovnika.
Ovaj novi Predlog zakona iz Pokrajinske skupštine, ima jednu tendenciju da postane, takođe, problematičan i skandalozan. Mislim da je to najodgovarajući termin koji mogu da koristim kada govorim o raspravama o predlozima zakona koji dolaze iz pokrajine Vojvodine, jer očigledno će ovaj zakon biti usvojen, ali neće biti u formi u kojoj je predat.
Ovaj zakon je, u stvari, rezultat jednog sporazuma Pokrajinske i Republičke Vlade. Ako je rezultat jednog sporazuma, valjda su oni koji su se sporazumevali i dogovorili odlučili šta žele ovim zakonom, pa je zaista čudno što se, u međuvremenu, Vlada nešto predomislila, pa predala dva amandmana, pa su se neki poslanici vladajuće koalicije dosetili da daju neke amandmane.
Sve to govori i ukazuje na jednu činjenicu, da kada god se razgovara ovde o predlozima zakona koji dolaze iz Pokrajinske skupštine, u stvari, nisu tema na dnevnom redu ti zakoni, nego je tema odnos Srbije prema Vojvodini, odnos Republike prema Pokrajini, odnos centralne vlasti prema decentralizaciji države. Kada se pogleda kakav je rezultat svih tih odnosa, rezultat nikako ne može da se nazove pozitivnim.
Kada smo govorili o tome da bi trebalo da se na dnevnom redu ovog parlamenta nađu i predlozi zakona koji stižu iz Pokrajine Vojvodine, nismo mislili na ovu vrstu odnosa parlamenta, na odnos Skupštine Republike Srbije, odnosno Vlade prema inicijativama koje dolaze iz Pokrajine.
Postoji neka ironija u činjenici što se danas raspravlja objedinjeno o ovom predlogu zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine i o četiri garancije za kredite za privredna društva, odnosno javna preduzeća. U čemu se sastoji ta ironija? Sastoji se, faktički, u tom obrazloženju koji je dat u ovom predlogu zakona o Razvojnom fondu AP Vojvodine, gde se kaže da ovaj zakon ima ambiciju da zaštiti i očuva stabilnost finansijskog sistema Republike Srbije.
Ako ćete ovim zakonom da očuvate stabilnost finansijskog sistema ove države, ne znam šta mislite da učinite sa ovim garancijama? Kada se govorilo o "Razvojnoj banci", bilo je pitanje da li treba dokapitalizacija u vrednosti od 150 miliona evra ili ne i kako će se to uraditi? Pokrajinska vlada je dala argumentaciju koja je ukazivala na to da bi eventualno to moglo i da se realizuje.
Gledajte, 2013. godine, po sadašnjem stanju javnog duga imamo obaveze prema kreditorima po osnovu kamata dnevno dva miliona evra. Ukoliko to saberemo sa danima, od prilike vam dva meseca treba, konkretnije, dva i po meseca, da dostignete visinu iznosa od 150 miliona evra, koliko je novaca bilo predloženo da se dokapitalizuje ova "Razvojna banka Vojvodine". Toliki je bio veliki povik oko toga da li to može da uradi Vojvodina - ne može, zašto ne može, i bože moj, treba da zaštitimo finansijski sistem i finansijsku stabilnost države Srbije.
Verujte mi, ukoliko imamo takve obaveze po kreditima, kao što sam već napomenula, zaista smo u velikim problemima i to nešto nagoveštava neku vrstu bankrota.
Hajde sada da krenemo na ove garancije. Jako je interesantno što ove garancije, u stvari, predstavljaju jednu obavezu koju ova država preuzima na sebe, da za slučaj da se ti krediti ne vrate kreditorima, onda to učini sama država.
Šta radi država? Država daje garanciju za "Srbijagas" u iznosu od 200 miliona evra, daje "Galenici" 15 miliona evra, daje JAT 10 miliona evra. To su javna preduzeća, odnosno privredna društva koja su do sada pokazala u kojoj meri ne umeju, ne znaju, neće ili pogrešno troše sredstva koja dobijaju iz određenih izvora za koje garantuje ova država. Pokazali su se kao loši domaćini, pokazali su se kao loši privrednici i uprkos tome, umesto da se proveri kako se novac trošio do sada, samo "Srbijagas" duguje, recimo, oko milijardu evra i uskoro će to da se pretvori u javni dug, uzimaju se novi krediti i država, bez problema, garantuje.
Znate kako, uvek sam protiv privida, uvek sam protiv iluzija, protiv sejanja iluzija. A šta je to nego iluzija, kada ovde raspravljamo o zakonima koji potiču iz Pokrajinske skupštine, a u stvari, ne postoji uopšte politička volja da se Vojvodina ozbiljno tretira i posmatra i da se ozbiljno prilazi pitanju odnosa Pokrajine i Republike, kada se govori o inicijativama Pokrajinske skupštine.
Takođe, to se isto odnosi i na ove garancije. Verovali ili ne, svaki od ovih predloga zakona ima jedan član koji govori o pravu na regres ove države, ukoliko isplati neke obaveze kreditora po osnovu kredita, a sve po osnovu garancije koja je data za te kredite. To vam je za ovaj kredit kod "Galenike" član 7. To vam je kod kredita za Južni tok, za realizaciju projekta Južni tok "Srbijagasu" član 5. To vam je član 7. kredit za "Srbijagas". To vam je član 4. za JAT.
Ovde lepo stoji da država može da istakne regresno potraživanje. Pretpostavljam da su svi zakoni koji su se odnosili na garanciju države, da će se krediti vratiti i kada je država te kredite otplatila. Svi ti zakoni su imali taj član koji se odnosio na to šta država treba da radi ukoliko isplati tuđi dug, makar se radilo i o javnom preduzeću, makar se radilo o miljeniku, makar se radilo o privrednom društvu koje je ona stvorila.
Dakle, i to je iluzija, da danas raspravljamo o garancijama. Mi ne raspravljamo ni o čemu, mi samo svako iz svog ugla ukazuje na to - trebaju li nam te garancije, ne trebaju li nam te garancije? Ja vam kažem da nam ne trebaju te garancije. Ne trebaju i hajde da vidimo šta će se desiti ukoliko ta javna preduzeća ne budu toliko svesna, savesna i sposobna da vrate te kredite. Hajde onda da vidimo šta će uraditi svi ti silni sposobni menadžeri i hajde da vidimo šta će uraditi država da, u stvari, spase samu sebe od bankrota.
Prema tome, neće se država spasiti tako što će se doneti Zakon o Razvojnom fondu AP Vojvodine i to na taj način da će se pogaziti svi ti sporazumi koji su plod određenih pritisaka na pokrajinsku Vladu da se sklope sporazumi i da umesto Razvojne banke stvori neki razvojni fond, verovatno sa određenim ciljem i ambicijom o kojim ciljevima i ambicijama mi ne vidimo i ne možemo pročitati ništa u obrazloženju ovog predloga zakona.
Prema tome, naravno da nećemo glasati za ove predloge zakona. Smatramo da su ovi predlozi zakon od izuzetno velike štete po budžet Republike Srbije, a pogotovo o Razvojnom fondu Vojvodine koji je od izuzetne štete po same odnose između Republike i Pokrajine. Ne mogu se oteti utisku da je samo plod određenih pritisaka i harangi koje su vođene u proteklih mesec dana. Vrlo se dobro sećam na koji način je promenjen onaj zakon koji je bio na dnevnom redu ove skupštine, a to je da bi sanirao sve gubitke "Agrobanke" i odjednom se u toj priči pojavila "Razvojna banka Vojvodine".

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ana Novković. Izvolite.

Ana Novković

Ujedinjeni regioni Srbije
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministarka, predstavnici pokrajinske Skupštine, zaista mi je drago da se Zakon o Razvojnom fondu Vojvodine našao na dnevnom redu. On je rezultat dogovora republičke i pokrajinske vlade o rešavanju problema koji su bili u "Razvojnoj banci Vojvodine".
Tokom rasprave o Zakonu o preuzimanju imovine određenih banaka, ministar finansija je govorio o stanju i dubiozama u Razvojnoj banci i da bi taj problem trebalo rešiti na adekvatan način.
Dobro je što je vlast u pokrajini, odnosno pokrajinska Vlada napokon prestala da brani nešto što je neodbranjivo, a to je "Razvojna banka Vojvodine". U njoj je do sada za dokapitalizaciju dato 150 miliona evra. Postoji odluka pokrajinske Skupštine o dokapitalizaciji za još 150 miliona evra, što je potpuno besmisleno. U ranijim raspravama sam govorila da je taj novac mogao biti iskorišćen na mnogo bolji i kvalitetniji način. U raspravi o tom zakonu se govorilo da je to upad u pravni sistem zemlje. Meni je to ličilo, dokapitalizacije, na upad u džepove građana Vojvodine, ali je suludo dati tolike pare za dokapitalizaciju nečega što nema budućnost.
Vojvodini zaista treba Fond za razvoj i URS će to podržati, a ne treba Vojvodini banka koja ima 75% nenaplativih potraživanja. Formiranje Fonda za razvoj Vojvodine svakako ne treba da amnestira od odgovornosti one koji su krivi za ono što se dogodilo u "Razvojnoj banci Vojvodine". Prilikom formiranja "Razvojne banke Vojvodine" 2009. godine, kada je preuzeta "Metals banka", od čelnika pokrajinske Vlade, mi koji smo bili u pokrajinskoj Skupštini, smo slušali da će ona biti zamajac razvoja, podsticati zapošljavanje, da će oživljavati privredne aktivnosti, da će njena sredstva moći da koriste lokalne samouprave za sopstveni razvoj.
Nažalost, od te priče su ostali samo dugovi i bačene pare građana Vojvodine, koje su mogle biti iskorišćene za razvoj siromašnih opština kojih u Vojvodini ima jako puno. O tome se ovde dosta pričalo i ne bih toliko ponavljala.
Sada na dnevnom redu imamo formiranje Fonda za razvoj Vojvodine. URS podržaće formiranje Fonda za razvoj Vojvodine koji po onome što piše u zakonu treba da podstakne razvoj privrede, poljoprivrede, preduzetništva i ono što je nama jako važno – ravnomerniji regionalni razvoj u Vojvodini. Apsolutno podržavamo. On je Vojvodini neophodan, jer nažalost BDP u Vojvodini je manji od republičkog proseka. Vojvodina je neravnomerno razvijena. Postoje velike razlike u razvijenosti opština i to svako mora da primeti.
Da bismo poboljšali ovaj zakon, podneli smo niz amandmana. Jako mi je žao što je predsednik Pokrajinske skupštine izašao i što ne prati ovu raspravu. Zaista me ljuti njegova opaska, malopre sam reklamirala Poslovnik, ali predsedavajući nije video, nema veze. Osnovno pravo svakog poslanika jeste da podnese amandmane na zakon. Amandmane smo podneli da bi zakon poboljšali i ne vidim razlog da se neko ljuti na poslanike zato što podnose amandman ili da govore o tome kako je nama neko rekao šta treba da kažemo.
Jednim amandmanom smo predvideli da se jasno definišu namena, visina, uslov i način korišćenja sredstava Fonda, uslove, kriterijum i procedure za odobravanje kredita. Zašto smo ovo predložili? Smatram da je u radu Fonda javnost i transparentnost veoma važna. Treba da se zna jasno gde će novac ići, jer smo imali slučaj u "Razvojnoj banci Vojvodine" da ne znamo ko je dobio kredite, na koji način i otkud to da postoji 75% tih nenaplativih kredita.
Drugim amandmanima smo predvideli mogućnost, odnosno tražili smo da se dostavlja redovan izveštaj o poslovanju i da se stvori mogućnost da se na zahtev jednog od osnivača izvrši nadzor češće, zbog javnosti i transparentnosti trošenja novca.
Imali smo, da tako kažem, negativno iskustvo sa Fondom za kapitalna ulaganja. To sam nekoliko puta naglasila. Za četiri godine u Pokrajinskoj skupštini razmatrali smo samo jedan izveštaj Fonda za kapitalna ulaganja. Čula sam da je posle tri godine bio i drugi izveštaj, ali mislim da to nije u redu. Imali smo gubitke u tom fondu za kapitalna ulaganja i onda se desilo da lokalne samouprave iz svojih budžeta moraju da daju sredstva i da pokrivaju te dugove.
Jednim amandmanom smo predložili da se broj organizacionih jedinica odredi ugovorom o osnivanju Razvojnog fonda AP Vojvodine. Smatramo da je jako važna dostupnost ovog fonda građanima, pogotovo onim nerazvijenim opštinama. Treba pomoći i građanima i lokalnoj samoupravi da brže, bolje i kvalitetnije mogu da popune formulare, da apliciraju i da dođu do ovih sredstava. Međutim, ne želimo, sa druge strane, da se ovo pretvori u neko novo zapošljavanje i nagomilavanje administracije.
Još jednom želim da podvučem da je dobro da je nađeno rešenje za "Razvojnu banku Vojvodine" dogovorom i to što se dijalog vodi u institucijama.
Nadam se da će Fond biti u funkciji razvoja Vojvodine, a ne još jedan marketinški trik Pokrajinske vlade ili da bude u službi politikanstva.
Nešto bih rekla o Zakonu o energetici, odnosno o izmenama Zakona o energetici. Podržavam predložene izmene i treba uvesti red kada su u pitanju energetske dozvole. Srbija ima velike potencijale za razvoj energetike i to je naša šansa da u tom sektoru zaposlimo veliki broj ljudi, sa jedne strane, a da sa druge strane budemo energetski nezavisni.
Nažalost, do sada to nije bio slučaj, kao što je i ministarka rekla, a znam iz iskustva sa terena da je izdato jako mnogo dozvola, a realizovano je jako malo. Ovim izmenama se faktički tome staje na put i podržavaju se ozbiljni investitori, a uklanjaju se tzv. mešetari.
Razmišljala sam da li uopšte da diskutujem o ovoj tački dnevnog reda, ali s obzirom da dolazim iz Kovina, iz jednog mesta koje ima velike energetske potencijale, opština je mala, nerazvijena i mi ono što se planira u opštini Kovin gledamo kao ozebao na Sunce.
Meni je jako drago da je Ministarstvo energetike na svom sajtu objavilo prioritetne projekte. Tu se nalazi izgradnja termoelektrane i rudnik Kovin. S druge strane, naša opština ima velike potencijale za razvoj vetro-parkova. Na tom polju je dosta i urađeno i nije urađeno. Priča je počela pre pet godina, korišćena je čak i u predizbornoj kampanji, dolazili su jedni, drugi, treći, priča se negde privela kraju, što se tiče papirologije i urbanističkih uslova. Iskreno se nadamo da će bar neki deo potencijala naše opštine biti iskorišćen i da ćete nam vi u tome pomoći. Zato sam se javila za diskusiju i lično i u ime svojih sugrađana podržavam izmene ovog zakona, jer smatram da će mom gradu doneti boljitak i šansu za razvoj. Hvala vam.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vam.
Reč ima narodna poslanica Ružica Igić. Izvolite.

Ružica Igić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovano predsedništvo, poštovana ministarka, članovi vojvođanske skupštine, meni je drago što je gospodin Pastor već u više navrata prisutan ovde u republičkom parlamentu i što ima želju da čuje šta to mi poslanici imamo da mu kažemo.  
Kao poslanik koji dolazi iz Novog Sada, govoriću pre svega o ovoj temi koja interesuje sve nas koji dolazimo iz Vojvodine. Međutim, mislim da, pored gospodina Pastora ili bar umesto njega, daleko efikasnije i svrsishodnije je bilo da nam dođe ovde predsednik vojvođanske Vlade, gospodin Bojan Pajtić, koji je u stvari i član Upravnog odbora Razvojnog fonda, član Upravnog odbora Fonda za kapitalne investicije itd. i koji vrlo dobro zna sve šta se dešava u ovim fondovima, pa mislim da bi bilo svrsishodnije da je on ovde prisutan.
Mislim da čak gospodin Pastor i gospodin Pajtić nisu na istim talasnim dužinama. Ovo što je rekao gospodin Pastor potpuno je drugačije nego ono što je govorio gospodin Pajtić sa predstavnicima Vlade Srbije.
No, pred sobom imamo Zakon o razvojnom fondu AP Vojvodine koji nam je uputila Skupština AP i to da ga usvojimo po hitnom postupku. Pre nego što kažem uopšte nešto o samom Razvojnom fondu, hoću da podsetimo na neke stvari. Kada je u junu 2009. godine za 3,5 miliona dinara kupljena "Metals banka", cena jedne akcije "Metals banke"je bila 5.500 dinara. Na današnji dan cena jedne akcije "Metals banke" je 447 dinara. Toliko o toj neuspešnoj "Metals banci"koja je vidite kako poslovala u vreme kada je postojala "Razvojna banka".
Ne samo to, za tri godine, od kada postoji "Razvojna banka Vojvodine", imali smo nekoliko dokapitalizacija, o čemu su pričali svi poslanici koji su ovde govorili o uopšte Razvojnom fondu. Za tri godine je cena akcija pala jako mnogo, a toliko da ni mnogobrojne dokapitalizacije koje su izvršene nisu mogle da joj pomognu. Što se tiče, jedna od kapitalizacija je izvršena pre dve godine, godinu i po dana nakon preuzimanja "Razvojne banke". Ta dokapitalizacija je bila negde u visini od dve milijarde, druga u martu 2012. godine – 4, 28 milijardi, treća u novembru 2012. godine – oko 6,5 milijardi. Dakle, uloženo je više od 13 milijardi dinara u dokapitalizaciji.
Ni ovo nije bilo dovoljno. Skupština Vojvodine je pre dva meseca donela odluku da se ova banka dokapitalizuje još sa 15 milijardi dinara. S obzirom da smo tada od predsednika pokrajinske Vlade Bojana Pajtića čuli da je dokapitalizacija najgenijalnije rešenje koje postoji i da se "Razvojna banka Vojvodine" neće ugasiti, DSS se pita šta se to u međuvremenu dogodilo i promenilo da Skupština Vojvodine sada po hitnom postupku inicira donošenje Zakona o razvojnom fondu i da faktički ukida "Razvojnu banku"? Da li je razlog saznanje da "Razvojna banka" ima 75% nenaplativih kredita za koje se ni danas ne zna kome su dodeljivani i pod kojim uslovima ili je možda u pitanju nešto drugo?
Predlog zakona o razvojnom fondu Vojvodine kojim se ukida "Razvojna banka" predstavlja finalni čin u farsi koja je započela pre 10 meseci, kada je Skupština Vojvodine donela odluku kojom se tadašnji Fond za razvoj preuzima od strane "Razvojne banke", a sada imamo situaciju da se osniva novi fond i da se ukida "Razvojna banka". Demokratska stranka Srbije je tada ukazivala da je to očajnički pokušaj vlasti da se spase banka koja funkcioniše po političkom, a ne prema komercijalnom principu, dok se iz pokrajinske vlasti čulo da će na ovaj način "Razvojna banka" postati motor razvoja Vojvodine.
Kao primer bih navela nekoliko stvari što se tiče fondova. Samo fond koji je postojao, Fond za razvoj Vojvodine, zaista, kao što je rekao gospodin Pastor, funkcioniše 10 godina i za tih 10 godina imao je oko 50 konkursa i odobrio oko pet hiljada i nešto kredita. Tih pet hiljada i trista i nešto kredita iznosili su, ukupna svota je više od 250 miliona evra, za 10 godina je ovaj fond uložio. Zadatak mu je bio da ih uloži u poljoprivredu, privredu, zapošljavanje, u razvoj, neke aktivnosti gde će se zaposliti ljudi. Na sajtu ovog fonda stoji izveštaj za 10 godina od 13 stranica A4 formata. Kako su raspoređivane pare i šta je to što u stvari upada u oči u svemu tome kada pogledamo? Prema ovom izveštaju čak negde oko 34% kredita je plasirano u južno-bački okrug. U Banatu u dva okruga, u Severno-banatski i Srednje-banatski, plasirano je ukupno manje kredita nego što je uloženo samo u grad Novi Sad. Grad Novi Sad je dobio negde oko 19% ukupno plasiranih kredita, a dva okruga u Banatu su dobila manje od toga. Da li je to regionalni razvoj koji je ravnomeran? Da li je to tako trebalo da radi Fond za regionalni razvoj? Tu se postavlja pitanje – da li je to Fond za razvoj Novog Sada ili Fond za razvoj Vojvodine?
Ovo jasno znači da pokazuje koliko se ne radi o regionalnom razvoju, u stvari da se ne vodi računa o razvoju siromašnijih područja. Što se oblasti ulaganja tiče iz ovog fonda, 10% je išlo u trgovinu, trgovina koja nema proizvodnju. Faktički nemamo zapošljavanje novih ljudi i to je loš primer poslovanja Fonda za razvoj.
Samo jedan primer želim da ukažem opet na isti fond koji se ovde navodi. Velika investicija koja je najavljivana, otvaranje pogona za proizvodnja unikatnih keramičkih listala. Ovaj pogon prvi put je krajem 2008. godine otvorila potpredsednik Izvršnog veća AP Vojvodine Ivana Dulić Marković, a septembra 2009. godine isti pogon je otvorio Bojan Pajtić, dva puta isti pogon. Dobijena su sredstva od Fonda za razvoj i Sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj po 25 miliona. Ukupna investicija je bila 80 miliona. Što se toga tiče, taj pogon više ne radi. On je u stečaju. Samo godinu dana posle toga taj pogon ne radi. Ako ćemo ovako raditi i sa Razvojnim fondom koji se formira, bolje da ne radimo i bolje da razmislimo o tome kako ćemo raditi. I ovaj fond, kao i Fond za kapitalna ulaganja, kao i neki sekretarijati Vlade AP Vojvodine imali su kao svoj osnovi zadatak, kao što sam rekla jačanje poljoprivrede, jačanje privrede, zapošljavanje. Radi realizacije tih ciljeva kroz razne projekte potrošeno je. Fond za razvoj, kao što sam već rekla, 250 miliona dinara. Fond za kapitalna ulaganja oko 600 miliona dinara, Sekretarijat za rad 90 miliona evra i subvencije iz budžeta oko 25 miliona evra. Ukupno oko milijardu evra je potrošeno različitim fondovima za ovakve stvari, a nezaposlenost u Vojvodini nikad manja, situacija sve lošija i lošija. Ovo su pare kojima je raspolagala naša pokrajinska Vlada.
Vratila bih se na ovaj deo koji ćemo mi usvojiti verovatno ovih dana, a radi se o Razvojnom fondu. Šta je to što nam ovaj predlog zakona donosi? Donosi nam obaveze prema štedišama i depozitarima. Treba da preuzme neka od zainteresovanih poslovnih banaka. Za uzvrat, odabrana poslovna banka će uzeti devize "Razvojne banke Vojvodine" iz obavezne rezerve, odbraće za sebe najbolje plasmane novca kategorije A, neke od poprilično razmeštenih i lepih zgrada, a ako ni to ne bude dovoljno, država i pokrajina će ostatak doplatiti emitovanjem obveznica, a drugi deo će ostati u budućem razvojnom Fondu Vojvodine, pošto se ovaj fond gasi.
Što se tiče DSS, mi zaista godinama pričamo i uvereni smo, kao što je i gospodin Pastor rekao, štaviše zainteresovani smo da vidimo kako izgleda izveštaj Razvojne banke Vojvodine i šta se to desilo sa Razvojnom bankom Vojvodine. Nadamo se da ćemo, s obzirom da Republika Srbija ima učešća od 23% u Razvojnom fondu, ovde u Skupštini imati priliku da vidimo izveštaj i Razvojne banke i Razvojnog fonda o utrošku tih sredstava.
Takođe, nadamo se da će neka buduća istraga pokazati gde su naši novci, a ta priča o navodnoj borbi za autonomiju je u stvari šarena laža za lakoverne, jer se ovde radi o nekontrolisanom trošenju stotina miliona evra, koje zaista ova Skupština mora da ratifikuje i da vidimo gde su ti novci potrošeni. Hvala lepo.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Božidar Đelić

Demokratska stranka
Hvala, gospođo potpredsednice.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pridružiću naš glas činjenici da ovde stvarno razgovaramo o jednom paketu zakona koji imaju veoma malo veze sa drugima. Ima tu i nekih, da tako kažem, sinergija, ali u suštini se radi o različitim tematikama.
Što se tiče energetike, dok smo ovde raspravljali ja sam, kao i verovatno ne mali broj drugih poslanika, dobio veliki broj poruka od ljudi koji se bave ovom tematikom. Jedna od boljih stvari koja se desila prethodnih godina, a jeste se predugo čekalo proteklih 10 godina da se prvo usvoji uredba gde će se odrediti cena i pod kojim uslovima će se otkupljivati proizvedena električna energija iz raznih izvora, ali to se desilo i onda je tu bio jedan broj investitora koji su se suočili sa našom administracijom i, u ne maloj meri, učilo se dok se radilo. Veliki broj njih sada pita da li treba uopšte da nastavljaju da investiraju, jer preko noći se menjaju neki uslovi.
Prethodni zakon se može kritikovati, ali tu je i bivši ministar, pa ću to prepustiti njemu. Činjenica jeste da je on godinu dana bio raspravljan. Činjenica jeste da je to bila temeljna rasprava i da je dobio zeleno svetlo Energetske zajednice, čiji smo mi član, koja je locirana u Beču.
Nedvosmisleno nije dobro, ako već želimo da se pokažemo kao zemlja gde vredi investirati u obnovljive izvore energije, da se jednostavno u roku od nekoliko dana posle jedne rasprave, kojoj ja nisam prisustvovao, ali sam dobio nekoliko poruka, hajde da verujem onima koji su mi poslali tu poruku, da se tokom te diskusije u Privrednoj komori nije pričalo o ovim elementima, nego se pričalo o finding tarifama, tj. o uslovima otkupa električne energije.
Hajde da kažemo istinu šta se tu stvarno desilo. Moj kolega Nikolić je već pričao o tome šta mi smatramo da nije dobro u ovom zakonu. Moja koleginica Čomić će malo kasnije govoriti o članu 11. koji nedvosmisleno ima elemente retroaktivnosti i unosi nestabilnost u uslove poslovanja. Zbog toga neću mnogo više govoriti o ovom zakonu. Govoriću o ovim zakonima za ministarku.
Dobili smo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o saradnji u oblasti energetike. Ako se dobro sećam, a mislim da se dobro sećamo svi ovde prisutni narodni poslanici, ovaj tekst je već bio ovde uvršten u dnevni red i naprasno je povučen iz dnevnog reda. Mislim da se dobro sećam, kao što se svi ovde dobro sećaju da je ministarka, ako se ne varam, rekla da će pomno proveriti šta se tu dešava jer je poslanica DSS izrazila određene sumnje u način na koji se došlo do tog teksta. Ostavljam njoj da o tome raspravlja.
Moje pitanje je dosta jednostavno. Pošto sam uporedio dve verzije i nisam uspeo da vidim jednu jedinu zapetu razlike, da li na taj način, gospođo ministarko, potvrđujete, imajući u vidu da ste posle temeljite provere vratili i sada branite pred nama večeras tekst Sporazuma između Srbije i Italije u domenu obnovljivih izvora energije, da je ono što je određeno bilo najbolje moguće? Ne vidim drugo objašnjenje. Na ovaj način potvrđujete da nije bilo razloga za bilo kakve sumnje i na tome sam vam zahvalan. Na taj način mi potvrđujemo da će Republika Italija, sa kojom godinama radimo, biti i u tom ključnom strateškom domenu energetike jedna od naših veoma bitnih partnera u godinama koje dolaze.
Neću pričati o Fondu, mislim da je dovoljno rečeno. Samo da kažem da je verovatno ovako prirodnije, da kad već imamo jedan broj ciljeva, gde postoji i razvojna komponenta, kao što se to pokazalo na nivou Republike, bolje da imamo jednu instituciju "Svi generis", jednu specifičnu instituciju, nego da pokušavamo takve ciljeve, da pokušamo da uguramo u jedan veoma striktni okvir poslovne banke. Na taj način mislim da ćemo imati i stabilnije rešenje za Vojvodinu. Naravno, DS će glasati za taj zakon.
Što se tiče, i tu bih se koncentrisao, ovih predloga zakona o davanju garancija, tu imamo energetike, a nemamo samoenergetike. Želim da vas podsetim, poštovani narodni poslanici, kao i građane Republike Srbije, da smo tačno pre mesec dana čuli od ministra finansija i privrede u ovoj vladi da dolazi do preokreta u javnim finansijama, da će Srbiji da svane, da se više neće gurati novac i sredstva u ono što nema budućnosti i veoma konkretno, imamo ovde i zapisnik, tj. stenogram sa te sednice, rečeno je da je gotovo sa garancijama za likvidnost za javna preduzeća.
Nemojte mi reći da je to bilo rečeno tako što će se to primeniti sledeće godine. Ne znam šta je to preokret na odloženo. Ako je preokret, neka bude odmah. Šta će nam preokret, ako ne treba da preokrene nešto što mora pod hitno da se menja? To je jedan argument koji nije prihvatljiv. Onda je trebalo reći pre mesec dana da je i prethodna Vlada, u kome je i on bio deo, i to veoma bitan u domenu ekonomije, morala da se suoči sa ozbiljnim udarima krize, da nije bilo lako ni tada, kao ni danas. Odmah velika kolebanja u ceni gasa prebaciti na našu oslabljenu privredu i na naše građane i da se zbog toga ispružio i podmetnuo budžet da amortizuje taj šok na našu privredu, koja je već tada bila dosta prodrmana. Ne, za uzvrat smo imali demagogiju da je to neko neodgovorno radio, da je to loše promišljeno i da to ne treba raditi. Mi smo vama pre mesec dana poverovali. Zato, žao mi je, nema podrške od DS za ovo što vi pokušavate uraditi, a to je da odustanete od onoga što ste nam rekli da ćete raditi, a to je taj preokret u javnim finansijama.
Poštovani narodni poslanici, pošto se stalno ovde pokušava uporediti pre i posle, hajde da vidimo cifre. U prvih sedam meseci ove godine ukupni iznos za garancije za likvidnost i za druge stvari, pre svega za Građevinsku direkciju, da se grade stanovi, to je većina investicija, korisna, jer se kaže da građevinarstvo pokreće čak 16 sektora oko sebe. To je bio prvi cilj garancije koje su date ove godine. Pre toga "Galenika" i delimično "Srbijagas" i JAT. Ali, mi nismo govorili o tome da odjedanput sada treba sve to preokrenuti. Imali smo cilj da to bude ona inicijalna kapisla koja treba da vodi ka restrukturiranju.
Šta danas konstatujemo? Evo nas, mesec dana posle burno najavljenog preokreta u javnim finansijama, posle štetne navodno politike neke prethodne Vlade, mada su i oni učestvovali u njoj, imamo paket, ništa manje, od 225 miliona evra. Prvih sedam meseci ove godine – 15 milijardi dinara, oko 140 miliona evra. U poslednji momenat ove godine – 225 miliona evra.
Sada ću pogledati pojedinačno ove četiri ratifikacije, da dam stav DS. Prva garancija se daje u korist "Deutsche bank London" po zaduženju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, radi realizacije Projekta Južni tok.
Poštovani narodni poslanici, ukoliko dobijemo valjane odgovore na pitanja koja ću sada postaviti oko uslova ovog kredita, DS će podržati ovu garanciju. Zašto? Zato što je predsednik Boris Tadić 2007. godine pokrenuo sa gospodinom Putinom diskusije koje su od samog početka zamišljale ono što treba da postane strateško partnerstvo sa Ruskom Federacijom, zato što u tom ključnom domenu Ruska Federacija ima šta da ponudi našoj zemlji, i to u nezavisnosti od onoga što je principijelni stav Ruske Federacije oko pitanja Kosova i Metohije.
Gospođo ministarka, ako se dobro sećam u to vreme ste dosta blogovali protiv toga, pa me interesuje da li i danas kada eto NIS u sklopu Gaspromnjeft se sprema posle uspešno realizovane investicije od 500 miliona evra u revitalizaciju Rafinerije u Pančevu, očekujemo da će apsolutno ekološki, po evropskim standardima gorivo, derivate izvoziti u region u iznosu od 800 miliona evra.
Čak mi se čini da sam čuo i da ministar finansija i privrede koji je bio neprijatelj tog sporazuma je pohvalio jedan od retkih elemenata koja će obezbediti veći izvoz iz naše zemlje. Tu se vidi zašto su DS sa predsednikom Borisom Tadićem na čelu toliko i dosledno, uprkos mnogobrojnim kritikama, pa i nekim političkim opcijama koje su nam bliske nastavili, istrajali na tom putu. Zašto je predsednik Tadić i DS išla i završila to strateško partnerstvo u domenu naftne i gasne industrije.
Danas imamo obnovljeni NIS koji će biti regionalni lider sa značajnim izvozom naftnih derivata iz naše zemlje. Srbija iz raznih razloga nije bila u stanju da obezbedi te investicije i nije imala, možda je to iskustvo i težinu u tom strateškom domenu da dođe do te pozicije. Tu govorimo ne o ljubavi, nego govorimo o zajedničkim interesima. Ali, pandan u svakom momentu je bilo da se izgradi "Južni tok".
Koliko smo puta čuli da je to iluzija? Koliko puta su ljudi kritikovali govoreći da je sve u svemu to jedna velika prevara? Da će, da citiram – NIS jeftino biti prodat, rasprodat i zatvoren, jer ko želi sada da ima rafinerije u ovom delu, ionako je višak kapaciteta u ovom delu Evrope. A šta ako padne cena nafte? Ionako od tog "Južnog toka" nema ništa i protiv njega je Evropa? A šta danas vidimo?
Pre koji dan da je gospodin Putin bio u Briselu i razgovarao sa evropskim zvaničnicima i da ono što je možda bilo konkurencija se sve više pretvara u saradnju. Od Nabuka po svemu sudeći nema ništa. Ključni partneri, naročito nemački iz njega izlaze. Zbog toga danas kada nam Vlada predlaže da se odobri garancija za kredit od 30 miliona evra za Srbijagas, da Srbija počne među prvima da gradi taj "Južni tok", mi kažemo – milo nam je, milo nam je ne samo zbog toga što DS je vodila taj proces, nego zbog toga što je to dobro, da gospodo, i sa DSS, mi to nismo zaboravili, i sa nekim drugim partnerima. Danas kada i ova Vlada nastavlja tim putem mi kažemo da je to dobro za našu državu.
Ali, ja imam nekolik pitanja u ime DS. Prvo, kada smo govorili o postrojenjima od ove gasne industrije, jedan od bitnih projekata je bio podzemno skladište. Zašto? Da bi izbegli 2009. godinu, da bi imali kao neke druge zemlje mogućnosti da prenebregnemo razne geopolitičke ili druge ekonomske, ne daj bože, terorističke napade na ono što je sistem prenosa gasa.
Mi smo obezbedili i domaće ali i inostrane izvore i sad je veoma bitno to notirati, za takve investicije obezbedili smo nekomercijalni kredit od Evropske banke za obnovu i razvoj koja je tu po prvi put finansirala Srbijagas i pod veoma povoljnim uslovima mi smo ne samo na taj način imali jeftinije izvore finansiranja za tu investiciju, nego smo naravno, ušli, jer Evropska banka za obnovu i razvoj i te kako je bliska EU, onome što, na kraju će uvek biti istina, a to je da u domenu energetike, Evropa i Rusija će sarađivati. Mi imamo samo da dobijemo od toga što ćemo pametno odigrati naše karte u tom strateškom partnerstvu.
Međutim, šta vidimo ovde? Dobili smo kredit od koga? Od Deutsche bank iz Londona. Sada ću vam reći koji su uslovi. Prvo, za ono što je dugoročni projekat ovaj kredit je samo na pet godina i on ima samo jednu godinu počeka. Dva, koja je kamata? Kamate, euroribor na tri meseca, danas u 16,00 časova kada sam proverio on je bio 0,186% plus 6,2% marže, tj. 6,386% kamate u evrima. Dodajte na to, poštovani narodni poslanici, građani Republike Srbije, i nadoknadu od 1,5% na ukupno odobrena sredstva i evo nas skoro na 8% u prvoj godini.
Da li je to uspeh? Gde je sada taj ministar finansija koji nam je govorio pre mesec dana da tržište kapitala podržavaju Republiku Srbiju. Čuo sam 4,8, 5% kamate, odakle 8%? Zašto, gospođa ministarka i to je pitanje za vas koliko i za one koji vode Srbijagas, niste tražili, niste dobili od međunarodnih finansijskih institucija kredit i podršku za jedan ovakav poduhvat? Još jedno pitanje. Naravno, da niko ne veruje da je 30 miliona eura dovoljno da se izgradi "Južni tok".
Voleo bih da čujem od vas, kakav je vaš plan da ona sredstva i vi ćete nam siguran sam reći u kom iznosu će biti obezbeđena da Srbija pokrije svoj deo investicija tako da "Južni tok" funkcioniše onda kada je to očekivano, ako se ne varam koliko već za dve do tri godine u punom kapacitetu. Toliko o ovoj garanciji. Mi ćemo za nju glasati i očekujem da ćemo razumeti zašto niste išli tamo gde smo mi išli i bolje prošli i zašto i kako tj. kako ćete obezbediti iznos novca koji još fali da se taj "Južni tok" realizuje.
Na kraju, imamo tri garancije, čisto onako kako nam je rečeno da smo mi loše radili, a da vi nećete raditi - 170 miliona eura za Srbijagas. Da ste nam rekli, mi ovo radimo i razumemo da ste vi to radili, da se da jedna forma amortizacije značajnog rasta cene gasa za naše građane, mi bismo možda to i podržali. Međutim, ovde od preokreta nema ništa. Sada želim da pitam ministarku kada već govorimo o gasu, jedna Bugarska u poslednjem momentu njenih pregovora oko "Južnog toka" je obezbedila značajno smanjenje cene gasa, za njene građane. Nedavno je jedna Nemačka dobila značajno smanjenje cene gasa za njene građane.
Da li imate strategiju, vi koji ste potpisali nedavno okvirni sporazum za koji ste i vi lično, slušao sam vas na televiziji, rekli da je to samo neki okvir i da ćemo se tek kasnije dogovoriti oko cena? Da li biste mogli da nam potvrdite, da radite da poput naših suseda ćete obezbediti nižu cenu od Gasproma, a samim tim ono što ste nam već najavili, a to je povećanje cene gasa, da nje uopšte ne bude, tj. da bude mnogo niža od onih 10 do 20% koliko ste najavili, ako sam vas dobro shvatio pre kraja grejne sezone?
Ako pogledamo, što se tiče Srbijagasa, ovde je još lošije. Nije se našla ni jedna banka, išlo se na tri. Koliko traže? Onaj euroribor o kome sam pričao malo pre i maržu koja ide od 6,2 do 6,95% marže plus na to 1,5% provizije. Znači, evo nas na 9%. Evo nas na 9% sve sa suverenom garancijom o kojoj mi ovde raspravljamo. Suverena garancija Republike Srbije, prevedeno na naš jezik to znači da ako Srbijagas ne plati, neće moći da plati, platiće budžet Republike Srbije.
Evo šta misle po svemu sudeći sada stvarno ta tržišta kapitala o riziku Republike Srbije. Zašto je ovo ovoliko skupo? Ta Vlada koju ste toliko kritikovali i to Ministarstvo finansija koje ste toliko kritikovali je dobijalo, da vas podsetim, maržu od 4,5 do 5%, uglavnom. Manje su bile marže za ovakve kredite. Ne samo to, kada govorite o naknadama očigledno su malo bolje pregovarali i ja o tome slobodno govorim, nisam lično pregovarao, jer su te naknade bile između 0,2% ili 0,5%. Kada se kaže 0,5% na 170 miliona evra svaka decimala to su milioni.
Naravno, ono što naročito zabrinjava to je činjenica da ni ovaj kredit nije uopšte na neki duži rok. Evo i ovaj kredit je na pet godina i mi stvarno ne razumemo zašto nije bilo moguće da se obezbedi više novca za ovu potrebu.
Napokon, ova dva dodatna aranžmana. Što se tiče Galenike, voleo bih da ministarka, mada ona nije tu nadležna, ali da nam se bar odgovori zašto ovde nemamo nikakve elemente oko ovog kredita. Voleo bih da ministar finansija dođe i da nam to objasni. Ovde nam je rečeno da se daje garancija u iznosu od 15 miliona evra plus svaka kamata i svaka druga nadoknada. Samo što ovde u tekstu, nisam video ni trag od toga. Šta se ovde krije? Ne bi trebalo da se krije. Mi tražimo iz DS, naročito imajući u vidu, da već nekoliko meseci, da ne kažem, godinu, godinu i po, postoje osnovane sumnje u ozbiljne nezakonite radnje u tom preduzeću, da nam se kaže koliko će ovo na kraju krajeva da košta.
To je minimum transparentnosti koji je, nužan, da razmatramo na jedan ozbiljan način ovu garanciju.
Na kraju, JAT. Dakle, deset miliona evra, evo i ovde, euribor na tri meseca plus 6,95%. Nikada nije bilo ovako skupo, nikada nismo imali ovakve marže na ono što treba da garantuje Republika Srbija i na to dodajte jedan posto naknade. Ovo je malo duže, ovo ide na sedam godina, imamo unutar toga dve i po godine počeka, to je malo bolje, ali marža, trošak ovoga, to je veoma nepovoljno. Još jedna stvar, da li oni koji danas vode Vladu znaju da se trenutno isplaćuje 13 plata i bonusi u JAT? Ako ne znate, raspitajte se. Pogledajte šta se tamo dešava. Nisam siguran da ste uopšte obezbedili transparentnost i taj zaokret u vođenju javnih preduzeća o kojima se govorilo.
"Srbijagas", moj dragi kolega, njega ste imenovali, a i poslanik istovremeno, za direktora tog preduzeća, par dana pre nego što smo izglasali ovde Zakon o javnim preduzećima, zato što, da se sačekalo, on ne bi mogao da bude imenovan. Na kraju, želim da kažem da nažalost, čini mi se, da i u ovom slučaju, vidimo jednu stvar koja je konstanta u radu ove vlade, gromoglasne najave, a onda ponovo preokret u onome što se radi. Mi smo čuli pre leta da Zakon o NBS, da je usklađen u potpunosti sa regulativama EU, i mislim da je dva i po meseca kasnije, morao je na vrat, na nos da bude menjan, da ne bi bio iskritikovan izveštaju Evropske komisije za 2012. godinu.
Ovde mi nemamo mišljenje Evropske komisije. Moglo je to da se traži. Nije ovo bezazleno. Hajde da se ne lažemo. Energetika sa poljoprivredom, je jedna od onih strateških sektora gde i te kako EU želi da bude pitana. Kada budemo članica EU i kada počnemo da pregovaramo, mi nećemo moći da gradimo nikakvo postrojenje, ni gasovod bilo kog gabarita, a da za to ne dobijemo zeleno svetlo te EU, neka to zapišu ljudi iz DSS ako ih interesuje. To je tako.
Nije se slučajno gradila, to kolega Škundrić veoma dobro zna i ovi drugi koji su bili ministri, jedan od najsnažnijih mehanizama koji postoji za zapadni Balkan jeste ta energetska zajednica, koja ulazi, kako narod kaže, sitna crevca svega onoga što se dešava u ovom domenu.
Mi u DS, evo već sada, mada je bilo malo vremena dobijemo poruke iz budžeta, nisu bili konsultovani, nisu bili pozvani u tu vašu privrednu komoru. Zašto? Nema razloga. Šta je ovde toliko hitno? Zašto lepo ne povučete, kao što je moj kolega Nikolić predložio, povucite ovaj zakon i mi ćemo sa velikom srećom, gospođo ministarka da vas sretnemo ponovo u januaru, februaru mesecu, kada nam pokažete da se zajednica slaže sa ovim, kada malo popričamo i sa svim investitorima u ovom domenu i da lepo vidimo ukoliko je sve u najboljem redu, da izglasamo ovaj zakon, ali u ovom stanju, narodni poslanici, Zakon o energetici donet preko noći, sporazum sa Italijom, koji je povučen, koji je ministarka povukla i rekla da tu ima ozbiljnih problema, a danas nam ga vraća uz zapetu istog. Garancije za izgradnju "Južnog toka" gde se nije obezbedilo da to bude finansirano iz nekomeracijalnih uslova, kao što mora da bude i eventualno uz podršku EU, bespovratnih sredstava napokon, ova garancija za likvidnost, za koju ste nam vi govorili da je bila veoma loša i rđava u prethodnoj vladi, a sada predlažete da to uradite i jednom, jedan i po puta više, nego što je bio slučaj prethodne vlade, mislim da građani Republike Srbije veoma dobro shvataju zašto po ovim okolnostima, DS neće i ne može podržati ove predloge.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima ministarka Mihajlović.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Odakle krenuti kada tako govorite, što su u nekim stvarima i posledice toga što vi niste dobro radili svoj posao. Kada govorite, da vas samo podsetim, da krajem 2011. godine ste emitovali državne hartije u vrednosti, u iznosu od jedne milijarde dolara, a kamatna stopa je bila 7.7%. Kako vi kažete i volite da ponovo to ponovite, da vam još jednom kažem, milijardu dolara, 7.7%, nema problema, morate da sačekate da ja kažem, pa vi recite šta imate, a da smo mi poslednje emitovali sa kamatom 5.2% i posebno je zanimljivo kada vi pokazujete žal za stanje u privredi Srbije, zato što to stanje danas u privredi Srbije je velikim delom zahvaljujući vašem radu, odnosno neadekvatnom radu. To što je danas privreda Srbije u ozbiljnim problemima, to što smo imali pad kreditnog rejtinga na koji ste pokušali da optužite novu vladu, izgleda da nije baš tako, nego je to rezultat onoga što ste vi radili u prethodnom periodu.
Nekoliko stvari koje ste ovde pomenuli i za koje mislim da su vrlo značajne da se kaže koliko, prosto niste u pravu. Da počnemo sa tim kreditom IBRD za "Srbijagas", uzet upravo u vreme kada ste vi bili potpredsednik Vlade, izvinite me ako sam pogrešila, ako niste bili potpredsednik tog trenutka, ali svejedno, vreme kada ste bili u Vladi, uzet jednim delom zbog tekuće likvidnosti, jednim delom zbog podzemnog skladišta gasa, zbog određenih restrukturiranja, a meni su bili predstavnici IBRD i znam tačno zbog čega je uzet kredit od IBRD, jer to su njihove reči.
Nažalost, da vas podsetim, niste uradili restrukturiranje javnog preduzeća "Srbijagas", a uzeli ste kredit za to i mi danas imamo ozbiljne probleme zbog toga, zato što taj novac nismo iskoristili za šta je bilo potrebno, odnosno, niste ga vi iskoristili za šta je bilo potrebno, a da ne govorim o podzemnom skladištu koji nije ni počeo da se gradi. Izvinite, vi ste bili deo vlade kada je taj kredit uzet.
Druga stvar koju pominjete, vezano za cenu gasa, podsetiću vas da je Bugarska čvorište i nažalost, ima veću mogućnost da u tom smislu pregovara i vi to vrlo dobro znate, a Nemačka najznačajniji partner u Evropi ruskog "Gasproma" i zbog toga je građen severni tok.
Prema tome, njihove mogućnosti za pregovore su mnogo veće nego naše, nažalost, mi smo poslednji, da tako kažem, pa imamo problem i oko cene, ali sam ja vrlo jasno rekla, mi smo potpisali okvirni sporazum u narednih deset godina o nabavci gasa, ali će se svake godine kroz godišnji ugovor učiniti apsolutno sve i ja sam ta koja želim da učinim apsolutno sve da Srbija ima povoljniju cenu gasa, jer mislim da je cena gasa previsoka za jednu Srbiju, imajući u vidu i partnerski odnos sa Rusijom o čemu vi pričate i govorite kako ste mnogo učinili na tom partnerskom odnosu sa Ruskom Federacijom, a imali smo najvišu cenu gasa u regionu. Izgleda da niste baš toliko učinili u tom partnerskom odnosu, da ne govorim o tome kako ste pregovarali sa ruskim partnerima, vezano za energetski sporazum.
Ako su sve zemlje koje su potpisnice "Južnog toka" dobile partnerski odnos, oni koji su u to vreme pregovarali, a vi ste se time podičili sada i naravno, vaš bivši predsednik stranke, tada predsednik države, je potpisao taj energetski sporazum sa Ruskom Federacijom, onda treba takođe da kažete da smo mi jedina država, zahvaljujući vašem pregovaranju koje imamo nažalost 49% u tom energetskom sporazumu. To nije odgovornost onih koji su bili u opoziciji, to je vaša odgovornost.
Zašto kao i sve druge države mi nemamo partnerski odnos, zašto ne kao ta Bugarska, kao sve druge države koje su potpisale sporazum?
Pored toga, kada ste potpisivali sporazum, taj partnerski odnos o izgradnji "Južnog toka", nije samo za "Južni tok", manjinsko učešće Srbije, nego i za Banatski dvor, nego, naravno, pri prodaji NIS. Prema tome, na vama je da objasnite, šta ste vi to radili u pregovorima kada su sve druge države u tom trenutku bolje prošle od Srbije? Šta je, tu je. Mi smo sada tu da radimo "Južni tok" i da učinimo apsolutno sve da Banatski dvor funkcioniše, pa i u takvom odnosu, učešću Srbije.
Na dalje, kada govorite i pominjete italijanski sporazum, ja možda jesam umorna, ali vrlo dobro znam da sam ovde u Skupštini jasno rekla, povlačimo Italijanski sporazum iz procedure, zbog toga što se Republika Srpska, koja je deo energetskog sporazuma i sa kojoj na srednjoj Drini gradimo elektrane, obratila i rekla da želi da promeni određeni spisak projekata unutar projekata, unutar energetskog sporazuma sa Italijom. Zato smo bili povukli sporazum, obavljene su dodatne konsultacije u Rimu i sa predstavnicima Ministarstva energetike i rudarstva Republike Srpske.
Bili su predstavnici Ministarstva energetike Srbije. Republika Srpska se povukla iz svojih promena i zbog toga je taj sporazum u spisku projekata potpuno isti kao onaj koji smo povukli.
Nažalost, mi nismo mogli da znamo da Republika Srpska iz toga neće promeniti, iako je najavila svoju promenu, tako da je to bio razlog zašto smo Italijanski sporazum povukli, odnosno sad ga vratili, potpuno isti.
Još jedna zanimljiva stvar, kada govorite ponovo o izmenama i dopunama Zakona o energetici, znam da sam rekla nekoliko puta, ali opet moram da vam pomenem, ovo su izmene i dopune devet članova Zakona o energetici. Ne postoji apsolutno nikakva potreba da tražimo druga mišljenja, tu mislim na Evropsku komisiju koju ste toliko puta pomenuli, ili Beč, odnosno energetsku zajednicu posebno, nego mišljenje Kancelarije za evropske integracije. Da li hoćete da kažete da je Kancelarija za evropske integracije nepotrebna ustanova, da ona ne daje mišljenje u skladu sa direktivama EU? Ne bih se složila sa vama. Upravo tu postoji da bi nam pomogla i da bismo radili zajedno. Na kraju krajeva, i vi ste podržavali i te kako rad te kancelarije.
Mi zaista imamo sva mišljenja. Ovo što smo pokušali kroz izmene i dopune zakona da uradimo, jeste zaista samo da pomognemo da se što pre ovde grade male hidroelektrane.
Meni je žao ako vi to ne razumete. Meni je takođe žao što vi ne podržavate dobre predloge. Možda je zbog toga i razlog što ne podržavate dobre stvari, pa vam je i rejting stranke tako nizak, to je sve "ok", ali hajde, razmislite malo o tome šta se ovde predlaže, jer ako se predlaže, verujte da se predlaže zbog toga da Srbiji bude bolje. Hvala.