Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da kažem da ovaj papir koji predstavlja i rezoluciju i platformu da je nešto što me raduje, što meni pruža unutrašnje zadovoljstvo, da će problem koji je vezan za našu AP KiM da se reši onako kako bi mi najviše voleli.
Zato me i čudi sve ovo što se danas dešava na sednici Skupštine Srbije, jer po prvi put od kada Srbija ne vrši vlast na teritoriji AP KiM nemamo ozbiljan i odgovoran konsenzus nas koji je narod birao na izborima oko rešavanja problema koji su vezani za KiM. Kroz ovo zasedanje po prvi put sam takođe imao da čujem i izjave da ovde određene političke stranke vrše određene političke manevre kada je u pitanju KiM, optužbe da se ova rezolucija i platforma donose zbog datuma početka pregovora sa EU, a ono što je najveći utisak na mene ostavlja jeste, čini mi se i to odbijanje odgovornosti za sudbinu KiM.
Da li smo mi koji učestvujemo u političkom životu, pogotovo oni koji su vršili vlast od 5. oktobra 2000. godine do sada, baš uradili sve što god su mogli za Kosovo i Metohiju. Mogu da kažem, da jesu makar pola od onoga što su mogli, sadržaj ovog papira bi bio daleko bolji.
Samo da vas podsetim šta se sve dešavalo u Srbiji u tom proteklom periodu. Kada je bilo nasilje na Kosovu, koje je imalo pogrom Srba, marta meseca 2003. godine, u Srbiji se istrančarilo ko će da bude predsednik Vlade, ko će da bude ministar, koje će stranke da formiraju vladajuću većinu.
Šta se sve dešavalo sa ranijim rezolucijama, koje je isto ova skupština donosila? Ništa, osim deklarativnog prihvatanja da su Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, da nikada nećemo priznati nezavisnost Kosova, dalje od toga se nikada nije otišlo i u tome se ogleda odbijanje odgovornosti za sve ono što se dešava na Kosovu i Metohiji. Čak su nam i neke velike zemlje, sa velikim političkim uticajem u svetu, govorile, lično prisustvovao - odredite gospodo šta hoćete sa Kosovom i Metohijom, napravite taj predlog i dostavite. Ne možemo mi više da se borimo za Kosovo i Metohiju od vas koji ste u Srbiji. Ne možemo mi bolje da mislimo o Kosovu i Metohiji od vas koji ste u Srbiji.
Mi nikada do sada, do dana današnjeg, nismo osim deklarativnog zalaganja, šta sa Kosovom i Metohijom, kao narodni poslanici imali ni od predsednika Republike, ni od vlada Republike Srbije koje su bile u tom periodu ovde. Šta smo imali za posledicu? Možda smo i mogli da pregovaramo i sa međunarodnom zajednicom, koja je tada vršila vlast na Kosovu i Metohiji, ali nismo imali o čemu, nismo imali sa čim, nismo imali ideju, zato što smo se bojali političke odgovornosti rejtinga svojih stranaka, da jedan takav papir koji sagledava realno činjenično stanje na terenu, napravimo i dostavimo i Skupštini i da znaju za njega i građani Srbije, koji glasaju za nas na izborima.
Dok smo mi bili uvijeni u jednu svoju ljušturu, u jedan svoj oklop, privremene institucije na Kosovu i Metohiji su polako, ali sigurno zaokruživale svoj put ka proglašenju nezavisnosti AP Kosovo i Metohija u odnosu na Srbiju, i u tome se ogleda najveća odgovornost svih onih koji su tada vršili vlast u Republici Srbiji. Od proglašenja, morala je da se prihvati činjenica da se promenila politička situacija i da sada više ne možemo da pregovaramo sa međunarodnom zajednicom, nego da prihvatimo činjenično stanje da to moramo da radimo sa predstavnicima privremenih institucija na Kosovu i Metohiji. To je sada najviše što možemo da postignemo.
Osim našeg političkog delovanja po pitanju ovog problema, hajde da pogledamo šta to ono faktički utiče da Kosovo i Metohija ostanu u sastavu Republike Srbije? Ako se neko zanosi da će to biti rezolucije, deklaracije, političke floskule, grdno se vara. Ako se misli da će za to biti dovoljan samo Ustav Republike Srbije, takođe se grdno vara. Da bismo ostvarili pravo da polažemo to pravo na Kosovo i Metohiju, kao sastavni deo Republike Srbije, na prvom mestu, tamo moraju da žive pripadnici srpskog naroda. To jeste što se prvi put jasno, nedvosmiselno, insistira na razvoju, na prvom mestu na bezbednosti, a kasnije i ekonomskom i drugom razvoju pripadnika srpskog naroda na Kosovu i Metohiju. Samo na taj način možemo da sačuvamo Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije. Baš zbog toga je bila velika odgovornost predlagača i rezolucije i platforme, da započne jedan dijalog, koji nam daje za pravo da će u nekom periodu Kosovo i Metohija da ostane u sastavu Republike Srbije, sa punim uvažavanjem Ustava Republike Srbije, na čitavoj njegovoj teritoriji.
Oni koji se boje da prihvate takvu odgovornost, ne treba ni da se kandiduju na izborima, ne treba ni da učestvuju u političkom životu Republike Srbije. Zato, gospodine predsedniče Republike, gospodine predsedniče Vlade, ostali ministri, imate podršku SNS za ovu rezoluciju, za platformu za Kosovo i Metohiju, zato što ne želimo da učestvujemo u jednom problemu, da ga ne rešavamo uopšte i da se u kasnijem vremenu stidimo svojih postupaka i ne činjenja, kao što je to do sada bilo. Hvala.

Hvala.
Reč ima gospodin Đurić, po Poslovniku. Izvolite.

Član 107. stav 1. i 2, predsedniče parlamenta, mislim da niste reagovali, a morali ste da reagujete kada je govorio gospodin Arsić i kada je upotrebio dve ocene ili dve rečenice koje su duboko uvredljive za ovaj parlament, makar su uvredljive za LDP.
Naime, gospodin Arsić je u jednom trenutku rekao da u ovoj današnjoj raspravi nije video ozbiljne argumente protiv ove rezolucije i otišao korak dalje, istakavši da motive, pretpostavljam kod opozicionih poslanika, koji su danas učestvovali u raspravi, pa time i LDP primećuje odsustvo, odnosno nespremnost da se preuzme odgovornost za Kosovo. Mislim da sam čak tačno citirao.
Izvinite, za LDP je to uvredljivo, jer upravo ono o čemu govori gospodin Arsić, prigovarajući drugima da su nespremni da preuzmu odgovornost ili ono o čemu govori ispravno gospodin Ružić, ali nekoliko godina prekasno o tome, da su mnoga rešenja Ahtisarijevog plana danas bila sjajna za Srbiju ili za Kosovo, ili za kosovske Srbe, smo mi govorili 2007, 2008. godine i tada bili optuživani za izdaju.
Takođe, niste reagovali na činjenicu da gospodin Arsić, prosto, falsifikuje političku prošlost ove zemlje. Dakle, ne mogu biti odgovorni samo oni koji su vršili izvršnu vlast. Miting ispred ove zgrade, 21. februara 2008. godine u povodu proglašenja nezavisnosti Kosova, nije organizovala samo Vlada Srbije. Sa te bine su govorili vrlo zapaljivo i neki opozicioni lideri, između ostalog i današnji predsednik Republike.
Ako ste u međuvremenu pronašli snage da delimično promenite svoju politiku, što ja pozdravljam i u slučaju predsednika Republike, onda budite do kraja odgovorni, pa priznajte neke od tih grešaka iz prošlosti. Nemojte one koji vas danas kritikuju, najdobronamernije, kao što to čini LDP, kao što je kritikovala sve vlade od 2004. do ove godine sa istih pozicija, i u međuvremenu se pokazalo da smo u pravu, optuživati za nedostatak spremnosti da se vodi odgovorna politika prema Kosovu. Mi nismo bili uvijeni u sopstvenu ljušturu, kako ste vi rekli gospodine Arsiću. Bojim se da ste to bili vi u nekim prošlim periodima. U ljušturu ili u bedž, kako god hoćete.

Vreme.
Smatram da nije povređen taj član. Vi ste kao i uvek, ja dozvoljavam da narodni poslanici raspravljaju, a vi znate da ste na ovaj način više koristili, ili da kažem zloupotrebili povredu Poslovnika kao repliku, jer kada bih primenjivao kriterijume koje ste vi naveli kao uvredljive za LDP, onda predsednik vaše stranke ne bi mogao da progovori reč, a da ga je ne prekinem.
Dakle, apsolutno se ne slažem da je Poslovnik prekršen. Svakako neću narodnim poslanicima dozvoljavati da povredu Poslovnika zloupotrebljavaju kao pravo na repliku, iako, da kažem, ste vi to vrlo vešto uradili, nemam nekih primedbi. Volim da dam pravo predstavnicima opozicije da govore što više u ovom parlamentu i smatram da je to dobra stvar, ali molim sve druge da se vratimo toku rasprave, ali ću ja svakako naravno ovo staviti kada budemo imali dan za glasanje kao, da kažem, mogućnost da se o tome Narodna skupština izjasni.
Gospodine Samardžiću, da li ste vi imali repliku?
(Slobodan Samardžić, s mesta: Da.)
Samo da utvrdim osnov vašeg javljanja.
Gospodin Đurić se javio za povredu Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Povređen je član 27. u ovom odgovoru dok ste meni odgovarali.
Možda za vas nije uvredljivo kada neko kaže da je nespremna vaša politička partija ili vi lično kao narodni poslanik da preuzmete odgovornost za politiku prema Kosovu.

Ne možete da mi odgovarate. Vi samo možete da se izjasnite da li prihvatate. Dakle, ne možete odgovarati, možete da ukažete na povredu Poslovnika.

Mislim da ste time što ste rekli povredili Poslovnik. To je nova povreda Poslovnika.

To zaista nema smisla, gospodine Đuriću. Ovo što radite nema smisla, jer vi brutalno zloupotrebljavate povredu Poslovnika.
Kao predsednik Narodne skupštine vam oduzimam pravo da to uradite, jer to imam po članu 27. Poslovnika. Dakle, nemojte zloupotrebljavati.
Sada vas molim da se vratimo na raspravu. Zaista ne mogu da dozvolim da dalje nastavite, jer bi to bila povreda Poslovnika s moje strane.
Gospodine Samardžiću, izvolite.

Član 104. Poslovnika.
Neću se mešati u sliku prošlosti koju je dao kolega Arsić u svom istupu, ali moram neke činjenice da pomenem, koje je on potpuno pobrkao. Videće zašto se javljam za repliku.
Rekao je da je u vreme pogroma koji se dogodio marta 2003. godine, da se u Srbiji strančarilo oko formiranja Vlade. Javljam se zato što je tada Vladu formirala DSS, a njegove greške materijalne su u tome što to nije bilo 2003. godine, nego 2004. godine. Toliko morate znati, da je pogrom bio 2004. godine.
Kada se već uplićete u tako fine istorijske činjenice i detalje, morali biste znati i sledeću stvar, da je taj pogrom bio 17. i 18. marta 2004. godine, a da je Vlada formirana 4. marta 2004. godine. Prema tome, ona nije mogla da strančari oko formiranja Vlade 13 ili 14 dana pre pogroma. Rekli ste "u vreme pogroma 2003. godine", što ste pogrešili, razume se, "strančarilo se u Srbiji oko formiranja Vlade". Zapravo ste hteli da ostavite utisak pred publikom da je neko ko je formirao Vladu te 2004. godine, zapravo nije vodio računa o Kosovu jer se bavio sobom.
Vaša kompletna slika te bliske prošlosti je pogrešna, ali sam hteo na osnovu ovih elementarnih činjenica i datuma, koje ste potpuno pobrkali ili ste ih postavili tako kako vam je zgodno, da pokažem da niste kompetentni da o tome govorite.

Reč ima gospodin Đurić, povreda Poslovnika.