Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da sam na već postojeće, pokušao da izvučem više. Radi se o amandmanu na podsticaje po hektaru.
U osnovnom zakonu oni su predviđeni u visini od 6.000 dinara. Amandmanom sam tražio da to bude protivvrednost 60 evra. Dva razloga su za to. Prvi razlog je što vremenom taj najniži osnov od 6.000 dinara može da izgubi na vrednosti zbog inflacije i zbog rasta kursa. Drugi razlog zbog koga sam to u radio je što mislim da podsticaji po hektaru treba ipak da budu nešto veći i da ovih 60 evra i još 60 evra za regresiranje dizel goriva, odnosno mineralnog đubriva, da sa te dve stavke po hektaru dobijemo 120 evra. To je jednako onim 14.000 dinara 2011. godine koje su zemljoradnici imali.
S obzirom na nezadovoljstvo kod dela građana koji su pogođeni siromaštvom, kao i seljaci i radnici zbog premija i subvencija, moram da kažem da se kroz podsticanje premije i subvencije ne premiraju poljoprivredni proizvođači. Oni dobijaju ta sredstva, ali u suštini se premira prerađivačka industrija, poljoprivredna proizvodnja uopšte, prerađivačka industrija, da budemo konkurentni makar na sopstvenom tržištu zato što okolne države, recimo Hrvatska, ima tri do četiri puta veće premije i subvencije po hektaru, podsticaje, nego što to ima naša zemlja, s obzirom na okolnosti i zatečeno stanje i na mogućnosti da se agrarni budžet uveća znatno više nego što je sada uvećan.
Moram reći da smo u osnovi zadovoljni, jer smo zakonom regulisali ono što je do sada bilo regulisano uredbom. Do sada je to zavisilo od trenutne volje ministra, da li će premije biti po hektaru, da li će one biti po kilogramu, da li će regresi biti ovoliko ili onoliko. Ovoga puta Skupština donosi zakon i on je obavezujući i za ministarstvo i za druge organe koji sprovode ovaj zakon. S te strane sam zadovoljan. Sumom nisam zadovoljan, kao što najverovatnije nije zadovoljan ni ministar. Bez obzira na uvećanja agrarnog budžeta, moram reći da smo očekivali više.
Smisao amandmana je bio da to nešto bude uvećano i da se dostigne suma koja je bila dostignuta 2011. godine, ali tada smo imali podsticaje samo po hektaru. Nismo imali po grlu, nismo imali pravo na podsticaje u stočarstvu, u tovu svinja, u tovu goveda itd. Mislim da je bilo prostora da se ovaj moj amandman usvoji.
Još ću reći da kada mi državi plaćamo zakup poljoprivrednog zemljišta, onda nam se računa protivvrednost određenog iznos u evrima, a kada amandmanom tražim se to isto primeni po pitanju podsticaja, onda se kaže da je dinar zvanična valuta plaćanja, odnosno da su podsticaji i u budžetu određeni u dinarskom iznosu.
Dakle i ovo što sam ja predvideo ne bi bilo isplaćivano u evrima, već u odgovarajućoj dinarskoj protivrednosti, s tim što bi minimalni iznos bio 60 evra, što bi uz onu drugu polovinu dalo iznos od 120 evra.
Takođe, pozdravljam deo zakona koji se odnosi na određene podsticaje za određenu vrstu kulture, tu pre svega mislim na uljarice i na šećernu, repu gde je ministarstvu dozvoljeno da na ove osnovne podsticaje da odgovarajući podsticaj i premije za odgovarajuće poljoprivredne kulture i da se time ratarska proizvodnja da preusmeravati prema industrijskom bilju odnosno soji, suncokretu i šećernoj repi.
Dakle, ovo je moj pokušaj da izvučem nešto više, ja to moram priznati, i moram reći da je zakon, još jednom da ponovim, dva, tri koraka ispred onog što smo do sada imali, ali naravno da ja kao poljoprivrednik pokušavam da izvučem više pa ako prođe, prođe. Mislim da bi to bilo korisno. Mislim da će vremenom, kako sredstva agrarnog budžeta budu uvećavana da ćemo i premije i subvencije dobiti na većem nivou.
Da smo članovi EU, mi bi u ovom trenutku od EU dobijali 1,6 milijardi evra, znači četiri puta više. Nažalost, oni koji su nas vodili prema EU, vodili su nas samo deklarativno puževim korakom. Zato ćemo još uvek čekati na te evropske premije i subvencije, dok Hrvatska kada uđe u EU, nema ništa više njihovi zemljoradnici da dobiju. U ovom trenutku oni izdvajaju oko 700, 750 miliona evra za svoju poljoprivredu. Imajući u vidu da imaju turizam i da imaju daleko razvijeniju industriju, oni uspevaju to da obezbede i kad uđu u EU oni će isto ta sredstva obezbeđivati, ali iz budžeta EU. Budžet EU je 55 milijardi i mislim da je on dobar za poljoprivrednike u Srbiji, i tog trenutka kada uđemo i kada budemo imali punu poljoprivrednu zaštitu u EU, mi ćemo imati na osnovu premija 1,6 milijardi.
Mislim da je poljoprivreda i podsticaj u poljoprivredi i zajednička evropska poljoprivredna politika jedna od glavnih razloga, zbog čega bi Srbija trebala da se pridruži zemljama EU. Hvala.