Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da se javljam po drugim amandmanima na ovaj član, pa ću u okviru mog obrazloženja reći da svakako ne treba smanjivati obim premija i subvencija, posebno ograničavati broj hektara koji će biti premija. On je i ovako selektivan, znači, odnosi se na podsticaje do 100 hektara. Preko 100 hektara nema.
Moram vam reći da u EU, čiji će poljoprivredni proizvodi doći ovde, tih ograničenja nema, a premije i subvencije su po četiri puta veće po površini nego što su predviđene ovim zakonom. Ne radi se o dobrobiti samo poljoprivrednika, već se radi o dobrobiti poljoprivredne proizvodnje, prehrambene industrije, trgovine pa i sigurnosti zemlje. Dakle, jedan stabilna poljoprivredna politika nije od koristi samo za poljoprivrednike. Ona je od koristi i za prerađivače i za potrošače koji u svakom trenutku mogu da budu sigurni u snabdevenost tržišta, ali takođe je dobra i za državu koja je uvek sigurna, ima rezerve zbog mogućih vojnih i ekonomski pritisaka koji se, ne daj bože, mogu ponoviti i na našu zemlju.
Očekujem da ove premije i subvencije, kako se budemo približavali EU, budu veće i da se površina ne smanjuje, jer je ovako izvršena selekcija i ovi podsticaji se isplaćuj samo do 100 hektara.
S tim u vezi, moram vam reći da je prosečna površina u Srbiji negde oko četiri hektara, a da u EU ona iznosi 12 hektara, mada mnogi misle da je prosečna površina u gazdinstvu daleko veća u EU - nije, iznosi negde oko 12 hektara i razlikuje se od zemlje do zemlje članice. Na primer, u Kipru je 3,5 hektara, a čini mi se, u Češkoj da je najveća i iznosi 67 hektara.
Struktura poljoprivredne proizvodnje u Srbiji geografski i regionalno sada podseća na EU posle proširenja. Dakle, i EU ima i velike i male, i srednje posede i ovaj zakon je, otprilike, prepisana zajednička poljoprivredna politika EU.
Mojim amandmanom sam hteo da kažem da podsticaji do 100 hektara obuhvata i pašnjake. U Hrvatskoj je to slučaj, pod uslovom da na dva hektara ima jedno grlo krupne stoke ili pet ovaca. U sadašnjem zakonu pašnjaci nisu obuhvaćeni.
U drugom delu amandmana sam hteo da navedem, Vlada to nije prihvatila zato što je to regulisano propisima koji obuhvataju registraciju poljoprivrednih gazdinstava, šta u tih 100 hektara ulazi. Do sada je to bilo vlasništvo. Do sada je to bio zakup od fizičkog lica i bio je zakup od države. Zakup od pravnih lica, od nekih firmi koje su raspolagale zemljom, koje su zemljoradnici ili poljoprivredna gazdinstva obrađivala, nisu imali prava, znači, mere su bile selektivne, nisu imali prava na podsticaje i nisu imali prava na zakup od crkve. Ukoliko zemljište zakupite od crkve, a crkva je dobila u povraćaj velike površine, i uglavnom ih zbog nedostataka mehanizacije izdaje u zakup poljoprivrednicima, takvo zemljište nije bilo predmet podsticaja i time nisu gubili samo zemljoradnici, već je gubila i crkva, a samim tim je i cena zakupa za toliko bila umanjena, na određeni način su i crkve trpele.
Zato sam ovim amandmanom želeo da se precizira koje će to površine biti računate, ovih sto hektara. S druge strane, hteo sam zbog stočarstva i stočara i zbog naših velikih prirodnih i drugih mogućnosti da razvijemo stočarsku proizvodnju, pa samim tim i organsku poljoprivrednu proizvodnju, s obzirom da se veliki deo pašnjaka nije tretirao ni hemijskim sredstvima ni mineralnim đubrivima, i iz tog razloga sam želeo da se i pašnjaci obuhvate ovim načinom premija i subvencija.
Opet moram podvući da smo ovim zakonom došli tri koraka unapred i da su ovi pokušaji, ako ne sada, u nekom budućem vremenu, nadležno ministarstvo za poslove poljoprivrede neke od ovih mojih ideja i rešenja prihvati. Hvala.