Od vremena ovlašćenog predstavnika.
Dakle, mislim da ovo razdvajanje na komercijalna i nekomercijalna poljoprivredna gazdinstva, pretpostavljam da je intencija bila da se pospeše tržišno orjentisana poljoprivredna gazdinstva koja će dati količinu, uvećati proizvodnju i da zakonodavac hoće da se fokusira na ta poljoprivredna gazdinstva kako bi poljoprivredna proizvodnja bila što veća i količine proizvoda bile što veće i da prosto tera one koji žele da se bave poljoprivredom da ustvari budu komercijalno okrenuti, tržišnom okrenuti da bi što više proizvodili, da bi što više sredstava od države mogli da povuku.
Međutim, kada se poljoprivredno gazdinstvo registruje nemate mehanizam kako ćete nekog da uslovite da neke uslove ispuni da bi bio komercijalno, odnosno nekomercijalno poljoprivredno gazdinstvo. Znate, slobodna je volja kada se tamo registrujete da kažete da li ste komercijalno ili nekomercijalno. Ako je slobodna volja, onda je potpuno promašena materija, onda će svako da kaže – ja sam komercijalno poljoprivredno gazdinstvo. U suštini nemate ni jedno poljoprivredno gazdinstvo ma koliko ono bilo malo ili veliko u Srbiji koje nije tržišno orjentisano, čak ona staračka domaćinstva koja imaju pola hektara zemlje i proizvode neke povrtarske kulture, neke bake tamo iznesu na pijacu korpu jaja, pa prodaju i to je neko tržište. Iznesu venac paprike pa prodaju i to je neka tržišna proizvodnja.
Dakle, ako se želi da se na ovaj način podstiču oni koji će dati mnogo veće količine poljoprivrednih proizvoda postoje drugi mehanizmi, kroz druge članove zakona koji će biti fokusirani na tu vrstu proizvođača. Ali, na ovaj način ne treba ubijati one koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom da bi preživeli. Čuli smo, to je prosto neki javni podatak da je oko 250 hiljada registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Sigurno je da ima bar još toliko onih koji su neregistrovani. Razlozi za to su različiti, neki iz neznanja, neki iz nekog straha, a neki zato što su previše mali pa smatraju da im to ništa neće koristiti ako se registruju.
Mislim da je obzirom poljoprivreda ključna grana ekonomije Srbije, Srbija nema neku drugu razvijeniju granu svoje ekonomije sem poljoprivrede. Ako je poljoprivreda ta koja je kičma razvoja Srbije, mislim da se oko toga svi slažemo, iako je nas prethodnih možda stotine godina, da kažemo, ishranila i podigla ovu zemlju, naročito u zadnjih desetak godina je bila stub razvoja zemlje, jedini suficit koji ova zemlja beleži u razmeni sa inostranstvom jeste suficit u poljoprivredi, onda smatramo da svako ko se bavi poljoprivredom ima prava da bude pomognut od strane države.
Da ne razdvajamo ako imaš pet krava i ako imaš pet hektara, onda ćemo da te pomažemo, a ako nemaš toliko onda te nećemo pomagati. Ili ako si se registrovao kao komercijalno, onda ćeš dobiti nešto, a ako se iz milion razloga nisu registrovao kao komercijalno, nisi znao, a takvih nažalost ima puno u Srbiji koji jednostavno iz neznanja kažu – ej, ja sam nekomercijalno, ne proizvodim neke velike količine i nisam se prijavio da budem komercijalno, onda nemam prava na podsticaj. Odnosno da budem precizan, ovde postoji čak i član u kome se kaže da će ministar bliže propisati vrste podsticaja koje ostvaruju nekomercijalna gazdinstva.
Znate, ako se kaže – propisaće vrste podsticaja, onda se verovatno misli na užu vrstu podsticaja, nego što se daje komercijalnim gazdinstvima. Mislim da svako poljoprivredno gazdinstvo, da svako ko se bavi poljoprivredom u Srbiji treba da ostvaruje određeni nivo prava podsticaja od strane države, a da oni koji su usredsređeni na veću proizvodnju, na više tržišnu orjentisanu proizvodnju treba da imaju dodatno pravo. To može da se reguliše i kroz podsticaje po grlu i za podsticaje na količinu određene proizvodnje, ali da ona poljoprivredna gazdinstva koja su ili staračka ili su socijalno ugrožena ili su slaba, nisu razvijena, ne gube to pravo, minimalno pravo koje država daje svima drugima zato što je to i mera socijalne politike.
Imate na stotine, verovatno desetine hiljada malih gazdinstava koje nažalost čine dvoje starih ljudi od 60, 70 godina koji nisu ostvarili pravo na penziju, bave se nekom sitnom poljoprivrednom proizvodnjom, nemaju penziju, jedino što proizvedu nešto i prodaju, to su sredstva sa kojima oni i preživljavaju. Dajte da im država tu i pomogne, a to je i mera socijalne politike. Hvala.