Predsednik je objasnio danas, a ja ću da ponovim da poslanici ukoliko napuste salu izvade svoje kartice iz poslaničkih jedinica.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Hteo bih da repliciram gospođi Vojić Marković, predsedavajućoj odbora. Ja sam živi primerak pozicije koja se nalazi u sali, a član je Odbora za zaštitu životne sredine.

Gospodine Bojaniću, ne možete da replicirate. Možete da govorite o amandmanu.

Pomenula je da niko iz pozicije ko je član odbora nije u sali. Ja sam ovde.

Nemate prava. Ne mogu vam dati reč po tom  osnovu.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mitrović.

Odustajem.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, dugujem izvinjenje kolegi. Zaista ga nisam videla. Bio je na sednici odbora i sada je u sali. Jedan od retkih.
Član 9. smo promenili i on glasi – sredstva za finansiranje, zaštitu i unapređenje kvaliteta vazduha obezbediće se iz budžetskog fonda u budžetu RS, namenjenog za finansiranje poslova i projekata iz oblasti zaštite životne sredine i iz obaveze operatera u skladu sa zakonom. Budžetski fond za namenu i finansiranje poslova i projekata iz oblasti zaštite životne sredine formira Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine najkasnije do 31. marta 2013. godine.
Kratko ću reći Fond za zaštitu životne sredine koji je nastao 2004. godine je ugašen na jesen 2012. godine sa obrazloženjem da su napravljene silne zloupotrebe u toj oblasti, da iz tih razloga treba ukinuti Fond. Ne sporim zloupotrebe. Iz razloga štednje se ukida jedan broj agencija i ovaj fond za zaštitu životne sredine. Od 137 agencija ukinute su ove dve, tri koje su namenjene za zaštitu životne sredine. Sve druge i dalje postoje i dalje troše budžetska sredstva i dalje su na grbači naroda Srbije, ali su značajno trošile sredstva samo ove iz zaštite životne sredine i one su u prvom krugu ugašene. Neslavno je prošao i Fond. Obrazloženje je bilo smešno. Zna se koji organi rade u slučaju zloupotrebe. Fond nije sam sebe zloupotrebio. Neko drugi je zloupotrebio sredstva Fonda a ne Fond, tako da je Fond kao žrtva svega toga nestao sa pozicije. S obzirom da je imao sedam milijardi sredstava, nije me začudilo da je baš on u prvom cugu nestao. Ta sredstva su usmerena na sve druge strane, a najmanje na zaštitu.
Sada je problem kako da funkcioniše ministarstvo zato što i ministarstvo i za druge subjekte koji se bave zaštitom životne sredine zapravo je ključni Fond za zaštitu životne sredine kao takav. Mi smo ponudili rešenje da se do 31. marta formira budžetski fond, to smo ponudili kao prelazno rešenje, da taj budžetski fond praktično isplaćuje sve one projekte i sve ono što je sada problem. Recikleri jesu problem. Definitivno su problem. Problem je monitoring. Gospodo, moramo da znamo jednu stvar, monitoring vazduha, voda, zemljišta je i te kako važan za nas, za poslanike, za državu, za Vladu koja predstavlja tu državu, za sve građane. Ako ne budemo imali sredstva za monitoring i za to su dostignuti standardi. U jednoj oblasti smo dostigli određene standarde. Uložili smo strašno mnogo sredstava samo kada je u pitanju zaštita vazduha u monitoringu te merne stanice gde je otišlo četiri miliona evra. Iz sredstava EU su izgrađene 24, 12 je plaćeno iz Fonda. Nešto je u Fondu funkcionisalo pa se plaćalo i ono što je korisno.
Znači, ti dostignuti standardi ako ne budu poštovani, ako ne budemo znali rezultate izveštaja nećemo moći kao država da odgovorimo na njih. Kada vidimo neko stanje mi onda kao država, vi kao ministarstvo morate da odgovorite na to, pa kažete – termoelektrane su mi najveći zagađivači, šta ću da uradim sa termoelektranama? To smo govorili kada smo menjali Zakon o energetici, preći ćemo na drugu vrstu goriva. Nećemo koristiti ovu vrstu koju danas koristimo i čije resurse polako praznimo ili regulisaćemo pitanje zakonom kako da se zaštite dimnjaci ili ovo ili ono. Znači, to je odgovor države. Ako to ne budemo imali, onda nema odgovora države.
Svaki građanin Srbije ima pravo da zna kakav vazduh diše. On to zna i bez toga kada se pojave rezultati toga, ali kada se pojave rezultati on ima pravo da kaže – da, u pravu sam i tražim da moj grad i moja država reaguje i da zaštiti mene i moju porodicu i moju decu, jer od svih vrsta oboljenja 27 bolesti su bolesti izazvane problemima sa vazduhom koji nije čist.
U tom pravcu govorim. Govorim iz pozicije nekoga ko zaista ne zna neki drugi mehanizam. Fond u mnogim zemljama postoji, formiran je i dobar je mehanizam za korišćenje sredstava koje zagađivač plaća i koji ulaze u zaštitu životne sredine. To je najčistiji mehanizam, najjednostavniji mehanizam, najvidljiviji mehanizam. Pozdravljam, ako smislite bolji. To će biti prvi u ovom delu sveta, pa možda i šire. Dok to ne bude smišljeno, sve drugo predstavlja problem.
Monitoring prestaje sa radom. Videli ste verovatno članke koji su ovih dana izlazili u novinama da se gase stanice za merenje kvaliteta vazduha, da se do sada ugasilo pet, a da će se 35 ugasiti, da će zaista biti problema sa građanima Srbije koji traže da znaju rezultate tog merenja. Mislim da predlog koji smo vam uputili ima smisla. Budžetski fond može da se napravi, niko ga ne brani. Videli smo da postoje neki drugi budžetski fondovi u okviru budžeta. Neka to bude prelazno rešenje, a ja sam sigurna da ćete doći na isto. Vratite fond, a sa onima koji krše zakon zna se kako se postupa. Hvala.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Hvala. Prvo ću da krenem od monitoringa vazduha, 78 mernih stanica i taj budžet koji ste spominjali za monitoring vazduha, kao što kažete da se prestaje sa monitoringom vazduha, moram da kažem da to nije tačno. Dakle, budžet, sigurna sam da vi to dobro znate, je godišnji bio između 16 i 17 miliona u prethodnim godinama. Za 2013. godinu je 25.
Ono što je zanimljivo, a što sam ja dobila, to je da sa tim fondom za zaštitu životne sredine, koji pominjemo kao nešto što fali i koji je imao blizu sedam milijardi dinara godišnje, analiza kaže sledeće da u 2011. godini emitovane količine oksida sumpora su bile 7% veće nego u prethodnoj godini sa postojanjem fonda za zaštitu životne sredine. Emitovani oksidi azota su bili 15% veći nego prethodnih godina. Praškaste materije su bile 15% veće.
Fond je postojao, to je jasno. Novca je bilo u fondu, to je jasno. Kvalitet vazduha je bio gori, da li je tako, nego što bi smelo da se desi.
Takođe, izneli ste jednu stvar. Citiram – taj novac koji je sada u budžetu je usmeren na sve druge strane, samo ne na zaštitu životne sredine. Prema tome, ako imate informaciju o tome, molim vas da i mene informišete. Ne znam na šta je to drugo otišlo, a nije otišlo na zaštitu životne sredine.
Upravo sam objašnjavala kako to sada funkcioniše i rekla sam da najveći problem jeste sporost, odnosno što sada imamo da ministarstvo daje nalog, ono što treba da se plati Ministarstvu finansija, Ministarstvo finansija dalje. To je vreme koje je nepotrebno u smislu da je sporije, nego što treba.
Kada govorite o uspostavljanju budžetskog fonda, sami znate da budžetski fond može da se osnuje na osnovu sopstvenih prihoda. Iz marta meseca 2012. godine, odlukom prethodne Vlade, tih sopstvenih prihoda nema. Iz tog razloga, ovaj amandman nismo mogli da prihvatimo. Pretpostavljam da je obrazloženje koje sam vam dala dovoljno jasno.