Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 6. tačku - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ŽIGOVIMA
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima o Predlogu zakona iz tačke 6. dnevnog reda, pored predstavnika predlagača dr Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pozvao da sednici prisustvuju i prof. dr Jovan Bazić i dr Ivica Radović, pomoćnici ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Nevenka Novaković, samostalni savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milica Vojić Marković, Donka Banović, Radmila Gerov, Judita Popović i Kenan Hajdarević, kao i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.
Primili ste izveštaj Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Samo da se zahvalim. Konstatovali smo i mislim da je to bilo jednoglasno  da je zaista bilo stvari koje nisu primerene jednom zakonu i hvala Bogu da ste se setili i prihvatili ovo, da konačno raščistimo šta je pisano, a šta je pismeno. Jako mi je drago što je to konačno ispravljeno u zakonu i neću se javljati dok to ne raspravimo dalje, tj. dok raspravimo.

Hvala.
Na član 18. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni Odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Donka Bavnović.

Takođe bih htela da se predlagaču zahvalim na prihvaćenim primedbama koje su bile u obliku amandmana. Dakle, to je nekih četiri predloga, odnosno četiri amandmana ste usvojili i u jednom od tih poslednjih amandmana sam videla da ste naveli da ćete i neke druge članove uskladiti sa ovim našim primedbama, tako da će ceo zakon po tom pitanju biti uređen.
Ono što moram da primetim jeste da ova Vlada ima neke neobične strategije kada je u pitanju rasprava u načelu, pa rasprava u pojedinostima. Juče, čini mi se baš u ovo doba, smo imali i Predlog zakona o državnoj pripadnosti i upisu plovila, pa je bio prisutan ministar za poljoprivredu kada je bila rasprava u pojedinostima. On sa tom oblašću baš i nema nekih dodirnih tačaka, ali je čovek nastavio posle svog predloga zakona i prisustvovao raspravi u pojedinostima. U načelu te rasprave je bio nadležni ministar, gospodin Mrkonjić.
U raspravi u načelu o izmenama i dopunama Zakona o žigovima je bio ministar obrazovanja, gospodin Žarko Obradović, da kažem, zato što se u njegovom resoru, između ostalog, nalazi i Zavod za intelektualnu svojinu. Sad je strategija Vlade da je tu ministar koji je nadležan za poslove trgovine, s tim što je ovde oko ovog zakona ta strategija i logična, zato što smatramo da ova oblast velikim delom i jeste pitanje nadležnosti vašeg ministarstva, bez obzira što sam zavod nije u vašem ministarstvu.
Ovo je jedan od amandmana koji niste prihvatili, a odnosi se na predloženi član 19. izmena i dopuna. Inače taj član menja član 68. stav 1. važećeg zakona, a tim stavom, odnosno tim članom se uređuje pitanje formalne urednosti zahteva za prestanak žiga. Vrši se direktno upućivanje na član 68. Ovo je jedna od onih promena iz one grupe promena gde vi hoćete nešto bolje da precizirate da bude jasnije onome ko primenjuje ovaj zakon. Tako da smo ovim amandmanom isto u želji da još više preciziramo, dodali, odnosno predložili da taj stav glasi – zahtev za prestanak žiga je uredan ako sadrži podatke propisane članom 67. ovog zakona. Dakle, podatke koji su propisani članom 67. U tom članu 67. je zaista jasno nabrojano i propisano šta treba da sadrži taj zahtev za prestanak žiga.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Skupštine, poštovani gospodine ministre, apsolutno razumem ovaj amandman koji kaže u članu 68. stav 1. menja se i glasi - zahtev za prestanak žiga je uredan ako sadrži podatke propisane članom 67. ovog zakona.
Sada bih malo da pogledam kako bi to u praksi izgledalo, da smo ovakav zakon imali donet na vreme. Recimo, ne bi se desilo da lider Srpske seljačke stranke falsifikuje pečat preduzeća "Seljak Zeka kompani", falsifikuje pečat preduzeća "Seljak Zeka kompani" i da podigne kratkoročni kredit od 100.000 evra od "Erste banke", priloživši falsifikovanu dokumentaciju, odnosno falsifikovanu polisu osiguranja. Pri tome je falsifikovao i pečat Okružnog suda u Valjevu.
Razumem da Seljačka stranka može na krompiru da uradi pečat i da ga falsifikuje, ali bi bilo mnogo bolje da ne sede po ceo dan u Skupštini i da im Skupština bude "Sigurna kuća", nego da taj krompir kojim prave falsifikovane pečate, gule u zatvoru. Da smo imali ovakav zakon, mislim da se to ne bi desilo i ne bismo imali ovakve skandalozne napise u novinama. Zato podržavamo ovaj amandman i podržavamo ovaj zakon i daću punu podršku njegovom izglasavanju u ovoj Skupštini. Hvala.

        Na član 23. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, malo mi je teško da govorim ovako dok oni razgovaraju preko mene, ali dobro.
Član 23. se odnosi na tužbu zbog povrede prava. Tu smo predložili da se stavovi 3. i 4. brišu. Evo i zašto. Oni glase ovako – ako je povreda učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, tužilac može od tuženog umesto naknade štete iz stava 1. tačka 5. ovog člana zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licentne naknade, koju bi primio za korišćenje prava. Sledeći – pri razmatranju tužbenih zahteva iz stava 1. tačke 3. i 4. ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti povrede prava i traženih mera, kao i interese trećih lica.
Mislimo da ovom ovde nije mesto. Zašto nije mesto, po našem mišljenju? Zato što su sudovi, kako su uređeni u našoj državi, nezavisni, samostalni državni organi i njihova nadležnost je uređena Ustavom i nekim drugim zakonima. Vrlo je neobično, pa sam jako blagi izraz upotrebila, da Zakon o žigovima uređuje postupak kojim sud dolazi do pravde. Vrlo je neobično.
U obrazloženju vi kažete, a upravo sam htela da pitam – da li je ovo video ministar pravde? U obrazloženju vi kažete da je ministar pravde ovo video i da je on potpuno saglasan sa ovim. Ovo je vrlo za nas neuobičajeno, pa ćemo pogledati i možda tražiti tumačenje.
Da li se vi pozivate na Direktivu o sprovođenju prava intelektualne svojine. Direktiva je sasvim u redu. Ona uređuje da vi u svom zakonodavstvu imate uređen sudski postupak kako se do nečega dolazi, ali ne u Zakonu o žigovima. To ne može Direktiva da vam uredi, to uređuje Ustav i to uređuju drugi zakoni.
Mislim da je ovo trenutak da odustanete od ovoga što ste rekli. Direktiva, bilo čija, ne može da kaže da vi u Zakonu o žigovima propišete kako će sud doći do pravde. To ne može. Moj predlog je da to povučete dok je vreme, ove stavove 3. i 4, zato što mislim da ćete komplikovati kasnije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Gospodine ministre, gospodine predsedniče, mislim da je jako važno da još jednom razmotrite amandmane koje su moje koleginice podnele upravo na ovaj član.
Zakon o parničnom postupku je opšti propis koji reguliše postupak u oblasti građansko-pravnih sporova. On tu reguliše vrlo važnu oblast koja se tiče i ocene dokaza. To je propis koji upravo reguliše na koji način će se ceniti izvedeni dokazi u jednom građanskom sporu.
Uvešćemo potpuni haos ako to isto budemo uvodili u neke druge sistemske zakone koji će onda regulisati postupak i, važnu stvar, ocenu dokaza na osnovu kojih će sud, na osnovu svog slobodnog uverenja, doneti odluku. To je upravo stvar koja se tiče ovog poslednjeg člana koje su moje koleginice sporile amandmanom.
Razmatranje tužbenih zahteva, to je eksplicitna nadležnost parničnog postupka i Zakona o parničnom postupku. Iz stava 1. tačke 3. i 4. ovog člana – sud uzima u obzir srazmeru. Zakon koji reguliše žigove, ulazi u oblast procesnog prava koje se primenjuju pred nadležnim sudovima. To je apsolutno nemoguće.
Molim vas da ovaj presedan ne pravite, jer će sutra bilo koje drugo ministarstvo, želeći da reguliše parnični postupak, uzeti za sebe pravo da propisuje kako će sud da ceni izvedene dokaze o postupku.
Razumem u delu obrazloženja u kojem se govori da je ova materija regulisana, ali koliko imamo najavu, iz samog Ministarstva pravde ide novi zakon o parničnom postupku i na sajtu ministarstva je to najavljeno. Molim vas da prihvatite ove amandmane i da ukažete ministru pravde da ovu odredbu ugradi u okviru Zakona o parničnom postupku.
Još jednom vas podsećam, neprihvatljivo je da Zakon o žigovima reguliše način kako će sudija da ceni izvedene dokaze. To mislim da ćete retko naći u bilo kojoj zemlji, ako napravite uporedno pravo da ovako nešto postoji izvan Zakona o parničnom postupku. Hvala.