Hvala vam, predsedavajući.
Kao što ste videli, jutros smo dali kvorum za početak sednice. Nadam se da će vladajuća većina, u narednom periodu, uspeti obezbediti kvorum za početak sednice, ne zbog nas, nego zbog građana Srbije.
Prvo pitanje bi se ticalo kampanje za ukidanje AP Vojvodine, odnosno njenih ovlašćenja. Ona idu iz dva pravca. Jedan je institucionalni, a drugi je vaninstitucionalni. Ovaj institucionalni je započet donošenjem Zakona o budžetskom sistemu u kome je, mimo Ustava, propisano da Vojvodini pripada manje od 7% zagarantovanih Ustavom. To se nastavlja unošenjem u brojne zakone odredbi koje autonomiju ograničavaju ili obesmišljavaju raznim normama kojima se traži prethodna ili naknadna saglasnost za postupke organa AP Vojvodine. Ovih dana smo imali primer zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, ali i svih dana gde su takve odluke mogle biti uvrštene od stupanja ove vlade na dužnost.
To je imalo za posledicu ohrabrivanje svih onih koji bi autonomiju, koja je na Ustavu zasnovana, ograničili i urušili na druge načine. Tako imamo ovih dana, čini mi se, jedan vrlo glasan zahtev, izgovoren iz usta određenih istoričara, za ukidanje AP Vojvodine - pominjem istoričara Antića, nastupe ekstremističkih grupa.
Ovih dana je Novi Sad oblepljen plakatima za ukidanje AP Vojvodine i mogao bih dalje da nabrajam šta se sve čini od stupanja ove vlade i predsednika Republike na dužnost, da bi se stvorila jedna atmosfera u kojoj je to moguće činiti. Zbog toga pitam Vladu i predsednika Republike Srbije – šta će učiniti da se poštuje Ustav Republike Srbije i da se ova kampanja zaustavi?
Drugo pitanje se tiče populacije izbeglih, prognanih i raseljenih. Porodice i žrtve ratova iz 90-ih su bile veoma uznemirene presudama Haškog suda, kojima su oslobođeni odgovornosti oni koji su prema njima nosili glavnu odgovornost za sve žrtve koje su se desile na prostorima gde su bile srpske žrtve. To je uvredilo porodice srpskih žrtava, ali i sve druge porodice koje su imale stradale u ovom ratu.
Pre dva meseca je organizovana protestna šetnja, je li tako, predsedniče Skupštine? Primili ste delegaciju ljudi koji su bili u toj protestnoj šetnji i obećali ste im da ćete uskoro organizovati tematsku sednicu na kojoj će se razgovarati o toj temi. Prošla su dva meseca i o toj temi se više ne priča. Pitam vas – da li je to bio samo nastavak predizborne kampanje? Da li je to bilo zatvaranje očiju pred činjenicama koje se dešavaju?
Pitanje Vladi i predsedniku Republike jeste – šta čine da se prava Srba u Hrvatskoj, prava Srba u Federaciji BiH i drugim mestima odakle su ljudi morali da izbegnu, šta se čini da se ta prava podignu na nivo zaštite države Srbije? Šta je pričao ministar, odnosno predsednik Vlade Dačić, u razgovoru sa svojim kolegom Milanovićem na tu temu, o povratku stanova, kuća, penzija, pronalasku nestalih itd? Šta čini predsednik Republike, koji od kada je stupio u mandat, nije zakazao savet za Srbe van Srbije, iako je bio dužan?
Molim vas da dobijemo ove odgovore što je moguće pre, kako bi znali da li je ono što ste pričali u predizbornoj kampanji nešto što ćete raditi u praksi, pošto ste dobili vlast, ili ne možemo očekivati ništa po tom pitanju. Hvala.