Gospodine ministre, poštovana gospodo, pripadnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, ako izuzmemo ove dileme oko NATO agresije, oko broja poginulih, sudeći po diskusijama mojih prethodnika, da se zaključiti da će predlog izmena i dopuna ovog zakona kao i plan i odluka o upotrebi naših snaga u okviru Multinacionalnih operacija dobiti podršku ovog doma.
Radi pojašnjenja, broj poginulih piše u jednoj knjizi, koja se zove"Junaci otadžbine" sa tačnim fotografijama, okolnostima pogibije, ja bih preporučio oni koji ne znaju, neka to pročitaju.
Što se tiče naziva vazdušne kampanje 1999. godine marta meseca, ona se nepobitno vodila pod nazivom "Milosrdni anđeo".
Kada su u pitanju predložene izmene i dopune zakona i ovi planovi, rekao bih da je Hamletovska dilema, kada je u pitanju funkcionisanje službi bezbednosti, jeste kako napraviti sklad između dva osnovna principa.
Jedan je princip zakonitosti, a drugi je princip efikasnosti.
Mi smo u današnjoj raspravi čuli da smo i 2003. godine, pa 2006. pa dalje 2009. godine doneli neke sistemske zakone, ali bojim se da u najezdi želja ovog društva, da se te zloglasne službe devedesetih godina stave pod civilnu i demokratsku kontrolu, mislim da smo u svim postojećim zakonskim rešenjima prenaglasili princip zakonitosti na štetu principa efikasnosti.
Složićete se da ne efikasne službe nisu potrebne nikome, pa ni ovoj zemlji.
Kada sam sa mojim uvaženim kolegom gospodinom Kovačom reformisao VSB i formirao VBA, mi smo preveli sva zakonska rešenja vodećih zemalja ili zemalja sa razvijenom demokratijom i mogu vam reći da su ona mnogo rigidnija i fleksibilni ja kada je u pitanju metoda posebnih sredstava rada.
Za one koji ne veruju, ja bi ih uputio da pročitaju zakon o službama bezbednosti SAD, gde se u jednom članu kaže "ukoliko predsednik SAD proceni da je na delu teritorije SAD ugrožen vitalni i državni i nacionalni interes, može šefu dotične službe odobriti neograničenu primenu posebnih metoda i sredstava rada."
Pokušajte da prevedete postojeće zakone moćnih obaveštajnih bezbednosnih sistema, pa ćete pronaći u kojoj meri mi lutamo kada je u pitanju pozicioniranje naših službi bezbednosti u našoj zemlji.
Postoji drugo mišljenje po kome, što je zemlja teritorijalnom manja, ekonomski slabija, vojno slabija, službe treba proporcionalno dimenzionirati adekvatno njenoj ekonomskoj moći ili veličini, što je sasvim pogrešno i nespojivo.
Uputio bih vas na rešenja koja Izrael kao zemlja ima, što je manja zemlja u ekonomskom i teritorijalnom pogledu, to su potrebne moćnije službe bezbednosti, jer je ranjivija, izložena je brojnim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama.
U našim rešenjima i dimenzioniranju službi bezbednosti, mi smo se rukovodili prvim principom, pa smo adekvatno ekonomskoj moći i veličini zemlje, dimenzionirali naše vojno-obaveštajni-bezbednosni sistem.
Smatram, iskoristio bih ovde prisustvo gospodina ministra, kolega iz službi, odnosno direktora vojnih službi bezbednosti, da potenciram nekoliko preko potrebnih pitanja.
Mi moramo, dame i gospodo, ozbiljno razmišljati o redefinisanju delokruga i zadataka rada službi bezbednosti. Mi moramo pobeći od stereotipa po kome se, grubo rečeno, u najgrubljem smislu, najprostijem smislu službe bave špijunažom, terorizmom i organizovanim kriminalom. Mislim da postojeći bezbednosni izazovi, rizici i pretnje, i potencijalni bezbednosni izazovi i rizici i pretnje nalažu da se izvrši redefinisanje kako delokruga VBA, tako delokruga i zadataka BIA. Još uvek i u ovim predloženim izmenama i dopunama ovog zakona i u prethodnom važećem Zakonu o VBA i BIA, ne vidim po propisanom delokrugu i zadacima da je izvršeno to neophodno prilagođavanje realnim potrebama naše zemlje.
Tu pre svega mislim, gospodin Popović i neki moji prethodnici su govorili, o potrebi stavljanja službi bezbednosti u funkcije ekonomije ove zemlje, kao prethodnice ekonomije ove zemlje u pogledu zaštite patenata, u pogledu istraživanja tržišta, u pogledu istraživanja boniteta firmi koje investiraju na našem tržištu i koje kupuju naša preduzeća, u pogledu ekonomske špijunaže i otkrivanja novih patenata, u pogledu istraživanja konkurencije na ekonomskom tržištu u međunarodnoj zajednici, u pogledu energetske stabilnosti, kao što je moj prethodnik rekao, u pogledu ekološke bezbednosti naše zemlje i mnogim drugim brojnim pitanjima.
Danas klasična špijunaža u ovako transparentnom društvu kakvo je naše, gde je sve postalo transparentno do mere da pojam državne službene vojne tajne je toliko degradiran, da ja, prosto, mislim da je jako sužen obim podataka, poslova i zadataka koji predstavljaju državnu, vojnu i službenu tajnu. Deplasirano je bavljenje klasičnom špijunažom, ali ekonomska špijunaža i te kako je prisutna i predstavlja problem za ovu zemlju.
Drugo pitanje, jeste organizacija kojom bi se trebalo pozabaviti, jeste organizacija obaveštajno-bezbednosnog sistema. Bez obzira što je biro za koordinaciju službi bezbednosti, učinio bitne pomake u sinhronizaciji poslova i zadataka svih subjekata obaveštajno-bezbednosnog sistema, lično mislim, a to je jedan od mojih prethodnika govorio, da je uvažena koleginica Batić, mi moramo da razmišljamo o jednom pitanju – da li nama treba vojno-obaveštajna služba i da imamo segment bezbednosno-informativne agencije koja se bavi obaveštajnim radom?
Mislim da smo mi jako mala zemlja, sa aspekta efikasnosti, sa aspekta vojne koordinacije, potrebno je formirati jedinstvenu jednu obaveštajnu službu u ovoj zemlji. Mislim da je potrebno razmišljati i o nekim rešenjima kada je u pitanju vojno-bezbednosna agencija i bezbednosno-informativna agencija. Mislim da smo mi suviše malo društvo i suviše mala zemlja da bi imali ovako rascepkane službe bezbednosti, jer to usložava njihovu koordinaciju i njihovu, samim tim, efikasnost rada.
Kada su u pitanju predložene izmene i dopune zakona, četiri posebne mere tajnog prikupljanja podataka, jedna od tih mera do sada je bila u ingerenciji direktora vojno-bezbednosne agencije na osnovu nekih presuda Međunarodnog suda u Stazburu, a na inicijativu Zaštitnika građana, Ustavni sud je doneo odluku da takvo rešenje nije u skladu sa Ustavom. Mi ovim izmenama i dopunama zakona pokušavamo, odnosno verujem da ćemo uspeti da to uskladimo sa Ustavom, gde će primenu te mere, a ona glasi – tajno presretanje elektronskih komunikacija bez uvida u njihov sadržaj, ili narodski rečeno, a u ovo vreme popularno "listinga", do sada je odobravao direktor VBA, sada će nadležni sudija Višeg suda u sedištu nadležnog Apelacionog suda odobravati.
Ono što je problem, vraćam se na ono što sam s početka izlaganja govorio, jeste da i ovde ima elemenata da se nije mislilo o efikasnosti službi bezbednosti. Zamislite situaciju, prema predloženim izmenama i dopunama, najkasnije osam časova od predloga direktora VBA ili OBA za primenu ove mere, nadležni sudija Višeg suda treba da donese odluku, odnosno odobrenje za primenu mere.
Sada, jedan prost primer. Vi znate da postoje štićene ličnosti u Ministarstvu odbrane, kao i u Vladi. Direktor VBA ili bilo koji operativac iz VBA dobije podatak da NN lice sprema ubistvo ili terorizam na štićenu ličnost. Složićete se da se stvara hitna potreba trenutne primene ove mere, koja bi čitavu njegovu mrežu veza otkrila i samim tim hitno reagovanje u preventivnom smislu da do toga ne dođe.
Zamislite koliko je osam sati i šta će da radi direktor VBA, a da ne bude odgovoran ukoliko se to, ne daj Bože, desi, a kako su naši sudovi ažurni, onda to može da bude najkasnije osam sati. Bojim se da će to biti mnogo duže vreme. Ili, ako jedna i druga služba dođu do podatka o planiranju konkretne terorističke aktivnosti na neki vojni objekat, da li vi mislite da je potrebno hitno reagovati i primeniti ovu meru, kao što je bilo ranije 24 sata sa zadrškom, da u roku od 24 sata nadležni sudija mora doneti odluku ili se mera automatski ukida.
Zato je potrebno, gospodine ministre, obraćam vam se kao koordinatoru biroa za koordinaciju službi bezbednosti, možda organizovati u ovom domu javno slušanje na nekoliko tema, gde bi predstavnici nadležnih odbora, predstavnici nadležnih službi bezbednosti, nevladin sektor, Zaštitnik građana, Poverenik za informaciju od javnog značaja, istaknute institucije koje se bave poslovima bezbednosti, razmotrili ova pitanja kada je u pogledu dimenzioniranje službi bezbednosti, kada je u pogledu redefinisanje težišta rada službi bezbednosti, kada je u pitanju koordinacija između službi bezbednosti i mnoga druga pitanja koja sada, poštujući ovo vreme i vaše obaveze, ne bih potencirao.
Ne slažem se, koleginica Batić je rekla da podaci dobijeni primenom posebnih mera tajnog prikupljanja podataka, više se ne mogu koristiti kao dokaz u sudskom postupku, samo u okviru preventivnog operativnog rada.
Inače, podaci dobijeni primenom ovih mera u okviru konkretne obrade i te kako se mogu koristiti kao sudski dokaz.
Ima jedno lepo zapažanje gospodina Popovića oko finansiranje služba bezbednosti. Verujte, provero sam vek u službama bezbednosti i nijedna služba bezbednosti u svetu, ni u Albaniji, transparentno ne iznosi podatke o novčanim sredstvima kojima raspolaže. Išao bih i dalje, ni jedna služba ne raspisuje javni konkurs, kako to radi BIA, za prijem u radni odnos svojih pripadnika. Da sam na čelu, ne daj Bože, na čelu neke službe koja zlo misli ovoj zemlji, ugradio bih 20-30-50 svojih agenata kroz taj konkurs i zaposlio ih u tim službama. Samo primer navodim koliko smo mi neoprezni i "transparentni" u javnosti rada službi bezbednosti, a mislim da to šteti vitalnim državnim i nacionalnim interesima.
Ovim izmenama i dopunama ovog zakona VOA evidentno je da se vrši jasno razgraničenje između opšte-bezbednosnih i kontraobaveštajnih poslova, što je bilo neophodno, jer postojeća zakonska rešenja su te poslove donekle preplitali.
Videli ste i primetili ste da se ograničava broj posebnih mera tajnog prikupljanja podataka, odnosno smanjuje se. Ovim izmenama i dopunama se usklađuje Zakon o ovim službama bezbednosti sa postojećim zakonom o klasifikaciji, korišćenju i čuvanju tajnih podataka i reguliše se postupak sa podacima do kojih i jedna i druga služba dođu, a ne tiču se neprijateljske delatnosti u i prema pripadnicima Vojske i Ministarstvu odbrane, njihovo ustupanje nadležnim državnim organima.
Mislim da tu postoji jedna nepreciznost. Koliko sam informisan, postoji i amandman Zaštitnika građana gde se definiše koji podaci se ustupaju drugim organima, a koji se uništavaju, jer ukoliko bi mi nadležnim drugim organima svi oni podaci koji ne tiču odbrambenih priprema Vojske, niti neprijateljske delatnosti u i prema Vojsci i Ministarstvu odbrane, davali drugim nadležnim organima, a nisu iz njihove nadležnosti, onda bi stvorili poziciju moguće zloupotrebe.
Kada je u pitanju plan upotrebe i odluka o upotrebi predstavnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, zahvalio bih se Ministarstvu odbrane. Verujem, i na nadležnom odboru smo o tome diskutovali, da su Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova na vreme, za razliku od prošle godine, kada smo na kraju godine usvajali ovakvu odluku i ovakav plan, iskoordinisali. Mi na početku godine imamo jasan plan i odluku o učešću naših predstavnika Vojske u multinacionalnim operacijama.
Da ne bih govorio o ciframa, koliki su troškovi, to su gospodin ministar i moj diskutant izneli, povećava se broj pripadnika u Libanu, verujem da Ministarstvo odbrane ima sluha i Ministarstvo unutrašnjih poslova sa aspekta budućeg učešća naših pripadnika u multinacionalnim operacijama na nekim drugim žarištima, vodeći računa da naše učešće na nekim ozbiljnijim konfliktima danas u nekim zemljama koje su okarakterisane kao nosioci međunarodnog terorizma ili gde su registrovani nosioci međunarodnog terorizma, da mi naše učešće pažljivo odmerimo s tog aspekta, da našim učešćem ne bi naneli štetu i ugrozili indirektno ili direktno bezbednost naše zemlje.
Ono što na kraju želim da kažem to je da je potrebno ozbiljno razmisliti da li je pretnja koliki se kapaciteti našeg obaveštajno-bezbednosnog sektora koriste u funkciju borbe protiv međunarodnog terorizma.
Dame i gospodo, Srbija danas, makar po mom skromnom sudu, nije izložena pretnjama nosioca međunarodnog terorizma, ali je Srbija i te kako danas izložena pretnjom otvorenog separatizma i socijalizma. Hoćemo li od naše solidarnosti u učešću u borbi protiv međunarodnog terorizma napraviti neki sklad, da deo kapaciteta naše obaveštajno-bezbednosti usmerimo na te aktivnosti? Mislim da smo predimenzionisali, pa čak i naše službe instrumentalizovali u funkciji borbe protiv međunarodnog terorizma. Srbija danas nije izložena pretnji međunarodnog terorizma, ali je izložena i te kako separatizmu i otvorenom sesecionizmu. Bojim se da nije sklad napravljen u pogledu upošljavanja naših obaveštajno-bezbednosnih kapaciteta u ovom drugom pogledu.
Stoga mislim da je potrebno i mislim da su sazreli uslovi posle ovih silnih izmena i dopuna prvog zakona 2003, pa 2006, pa 2009. godine, pa evo i ovih izmena, da, gospodine ministre, do kraja ove godine planiramo jednu javnu raspravu, jedno javno slušanje na ovu temu gde bi bolje precizirali delokrug i zadatke službi bezbednosti, koordinaciju, njihovu dimenziju i mnoga druga pitanja koja, po meni, su za sada nedovoljno definisana. Zahvaljujem se.