Samo da ne bude sporno, Niš može sutra da napravi gasnu centralu od 450 megavata plus 150 kogeneraciju, što se tiče količine gasa koja može da stigne do grada Niša. Prema tome, Niš uopšte nije oštećen.
Osim toga, "Južni tok" kad se uradi, kompresorska stanica će biti kod Paraćina. Količina gasa kojom će moći da raspolaže grad Niš, ukoliko imamo mogućnosti da tamo napravimo industriju ili gasnu centralu, biće više nego dovoljna. Znači, već danas postoje svi uslovi da se u Nišu uradi gasna centrala onako kako je predviđeno.
Inače, možda ste dobili neku prezentaciju nekoga iz "Srbijagasa". "Srbijagas", mi smo se skoro doregistrovali i za proizvodnju električne energije i u ovom momentu zvaničan papir "Srbijagasa" o tome ne postoji. Mi imamo nameru da to predložimo, ali ministarstvu. Pre svega, treba Vlada da donese odgovarajuću strategiju i da znamo kakve ćemo imati uslove. Možda je neko radio neku prezentaciju, ali u Novom Sadu već postoji termoelektrana, toplana, postoji manji kapacitet u Zrenjaninu i u principu, ja bih iskoristio te kapacitete samo kada ima problem sa količinom električne energije.
Prema tome, dosta je kompleksno to pitanje, ali da ne bi moji prijatelji iz Niša ostali uskraćeni za odgovor, Niš i u ovom momentu ima količine gasa sa kojima može da napravi gasnu centralu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branislav Jovanović. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o "Južnom toku" je strateški i važan zakon, jer podržava izgradnju gasovoda kroz našu zemlju, što je od velikog nacionalnog interesa.
Pribavlja se dokumentacija i priprema teren na trasi gasovoda. Uslovi za početak gradnje gasovoda stvaraju se ubrzanom eksproprijacijom zemljišta, da se dobiju sve potrebne dozvole na toj trasi na kojoj će biti "Južni tok". Neophodno je da se proglasi važnost projekta od nacionalnog interesa, da bi se otklonile mogućnosti osporavanja otkupa privatnih parcela.
Sistem "Južni tok" paralelno sa sistemom "Severni tok" gradi se sa ciljem da se ojača energetska bezbednost Evrope. Time se ostvaruju ciljevi ruske kompanije na jednoj strani, kao snabdevača i niza evropskih zemalja, među kojima je i Srbija, na drugoj strani, kao potrošača gasa, veoma značajnog energenta koji treba da obezbedi i veću održivost razvoja severnog i južnog dela Evrope.
Osim ekonomskih razloga, izgradnja "Južnog toka" ima i ekološke razloge. "Južni tok" će u značajnoj meri zameniti potrošnju uglja, nafte i drugih fosilnih energenata, koji izuzetno ugrožavaju životnu sredinu i koji vrše uticaj na formiranje fenomena staklene bašte, tj. na klimatske promene u globalnom smislu. Time će prirodni gas za duže vreme postati pouzdan osnov evropskog energetskog sektora, a samim tim i energetskog sektora u Srbiji.
Planirana promena kursa industrije Srbije će zahtevati veće angažovanje gasa, koji može da zadovolji očekivane narasle potrebe za energentima. Od posebnog značaja je i kvalitet uticaja prirodnog gasa na životnu sredinu.
Među fosilnim energetskim izvorima, prirodni gas se smatra najmanje štetnim po prirodu i životnu sredinu, sa procentom emisije ugljendioksida koji je za 20% manji u odnosu na naftu. U tom pogledu, "Južni tok" zadovoljava međunarodne konvencije koje obavezuju i Srbiju i njeno zakonodavstvo po pitanju standarda životne sredine.
Gasovod "Južni tok" predstavlja strateški projekat, kako po dužini gasovoda, tako i po kapacitetima, koji se transportuju prema južnoj i centralnoj Evropi. Realizacija gasovoda "Južni tok" omogućiće vođenje savremenog transporta i distribucije, smanjenje transportnih tarifa u odnosu na druge pravce snabdevanja, povećanje zaposlenosti u toku izgradnje i u toku eksploatacije, stvaranje nove društvene vrednosti i viši stepen ekološke bezbednosti uz veću efikasnost i pouzdanost transporta.
Tranzit preko teritorije Republike Srbije i ostvarivanje veza sa gasovodom "Južni tok" predstavlja kapitalnu dobit za energetiku i privredu Srbije. Tehnologija transporta je na najvišem nivou za ovakvu vrstu objekata. Gasovod je potpuno nezavistan od drugih uticaja u prostoru i potpuno je automatizovan sa bezbednosnim faktorima koji su na prvom mestu.
Energetska efikasnost celog gasnog sistema je na veoma visokom nivou. Gasovod će proći kroz 21 opštinu i 11 gradova, a na trasi ima najmanje 50 hiljada parcela. To je velika šansa za razvoj i opština i čitave zemlje. Za trasu su već urađeni idejni projekat i geološka istraživanja, a priprema se i raspisivanje tendera za nabavku velike opreme.
"Južni tok" je projekat koji nije samo od međunarodnog i nacionalnog značaja, već tako Srbija dobija i gasnu sigurnost. Deonica gasovoda kroz našu zemlju duga je 470 km i koštaće milijardu i 700 miliona evra. Očekuje se da u izgradnji "Južnog toka" posao dobije 2.000 ljudi, a država će imati 49% udela u vlasništvu.
Osnovu gasovodnog sistema Republike Srbije čine magistralni gasovod Horgoš-Senta-Batajnica-Velika Plana-Paraćin-Pojate i Niš sa sistemom dovodnih i razvodnih gasovoda i gradskih distributivnih mreža srednjeg i niskog pritiska. Danas je na gasovodni sistem priključeno oko 800 industrijskih i preko 240 hiljada individualnih potrošača. U narednom periodu predviđa se gradnja novih gasovoda u Vojvodini, 420 km i u centralnoj Srbiji više stotina kilometara.
Potpisani Memorandum o izgradnji transportnog gasovoda "Južni tok", preko teritorije Srbije u dužini od oko 500 km, kapaciteta minimum 300 miliona metara kubnih na dan prirodnog gasa treba da se realizuje do 2015. godine, čime će se ostvariti i drugi principi snabdevanja.
Planiranje i funkcionisanje sistema gasovoda "Južni tok" zasnivaće se na sledećim principima: princip održivog prostornog razvoja energetske infrastrukture, princip smanjenja štetnog uticaja na životnu sredinu, koji podrazumeva očuvanje bezbednosti, unapređenja i kvaliteta životne sredine i princip zaštite prirodnih resursa prirodnog i kulturnog nasleđa.
Osnovni princip izgradnje velikog sistema kao što je gasovod "Južni tok" kroz Srbiju, oslanjaju se na standardima Ruske Federacije i EU, uz poštovanje principa prostornog razvoja Srbije.
Opšti cilj "Južnog toga" jeste izgradnja i funkcionisanje dela koridora gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju koji će doprineti prostornoj i energetskoj integraciji Srbije u evropsko okruženje redovnim, stabilnim i ekološki opravdanom snabdevanju gasom potrošača u Srbiji i tranzitu gasa ka državama srednje i zapadne Evrope. Operativni ciljevi su unapređenje kvaliteta životne sredine uz korišćenje gasa, planski razvoj infrastrukture i jačanje privredne konkurentnosti i teritorijalnog povezivanja sa evropskim okruženjem.
Mnogo razloga je za utvrđivanje političke podrške za realizaciju ovakvog projekta kojim bi se ostvarili strateški nacionalni interesi Srbije za razvoj u perspektivi evropskih i svetskih standarda. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Mihajlović, današnja rasprava o "Južnom toku" i zakon o "Južnom toku" je očekivano poprimila u jednom delu polemike oko toga šta je prethodilo ovom projektu, odnosno ovom zakonu i kako je Srbija uopšte došla u poziciju da se nađe na trasi "Južnog toka", pa bih da kažem par reči u prilog ovom zakonu i u prilog tome da je izgradnja "Južnog toka" jedna vrlo korisna stvar za Srbiju.
Dakle, potrebe za vodom, hranom i energijom su danas glavni izazovi u svetu i mnogi se ratovi i mnoge nestabilnosti u svetu vrte upravo oko energije, oko vode i oko hrane. Potrebe za energijom svake godine rapidno rastu, što nameće činjenicu da Srbija kao zemlja mora da vodi računa o svojoj energetskoj stabilnosti na duže vreme.
Potrebe za obnovljivim izvorima su takođe nešto što je aktuelno zadnje decenije i biće aktuelno i narednih decenija, ali u ovom trenutku, prema predviđanjima svih svetskih eksperata u ovoj oblasti, potrebe za gasom kao ekološki prihvatljivim energentom, koji dolazi iz fosilnih goriva, jesu prioritet barem u narednih 50 godina. Zato su i ozbiljne i velike zemlje EU, kao veliki potrošači, krenuli u razmišljanje kako obezbediti svoju sopstvenu energetsku stabilnost i sigurnost i pouzdano snabdevanje svojih potrošača dovoljnim količinama gasa, pa su pokrenule projekat i "Severni tok" i projekat "Nabuko" i projekat "Južni tok".
Godine 2004. i 2005. vodili su se pregovori oko "Nabuka" i oko "Južnog toka" i Srbija, na žalost, u tim pregovorima nije učestvovala i nije bila predviđena da bude zemlja kroz koju će proći trasa i jednog gasovoda, ni "Nabuka" ni "Južnog toka".
Godine 2006. je došlo do prvih kontakata između predstavnika Vlade Republike Srbije i ruskog partnera o tome da Srbija bude predviđena na mapi izgradnje i trase "Južnog toka" i samo zahvaljujući tim kontaktima i upornošću tadašnje Vlade i premijera koji je vodio tu Vladu, premijera Koštunice, bilo je intenzivnih kontakata i došlo je do sporazuma 2008. godine, neposredno iza formiranja zajedničke firme ENI i "Gasproma" i sporazuma koji je napravila kompanija ENI sa "Gaspromom" za izgradnju "Južnog toka". Samo nedelju dana iza toga Srbija je potpisala naftno-gasni sporazum sa Rusijom kojim se predviđa izgradnja gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju. Da nije bilo tog sporazuma Srbija ne bi ni bila na trasi "Južnog toka" i ne bismo uopšte mogli da govorimo ni o kakvim investicijama, ni o kakvoj energetskoj bezbednosti, sigurnosti i snabdevanju naših potrošača ovim energentom.
Dakle, potpuna je zamena teza da je Srbija ovim projektom napravila sama sebi štetu. Naravno da je na žalost jedina zemlja koja ima manjinski udeo u ovom poslu, ali Srbija nije bila predviđena da bude zemlja kroz koju će prolaziti "Južni tok", pa je samim tim verovatno i to cena koja je morala biti plaćena da bismo uopšte ušli i bili zemlja kroz koju će proći "Južni tok" i po kom će osnovu Srbija biti energetski stabilna zemlja i ubirati dobar prihoda od taksi.
Kroz Srbiju je u prvobitnoj verziji "Južni tok" trebao da bude dug 500 km i da prolazi od bugarske strane, da ulazi u Srbiju kod Dimitrovgrada, da prolazi trasom Koridora 10 i da dalje ide prema Beogradu, Vojvodini i da se račva od Niša prema KiM, Albaniji, Republici Srpskoj i prema Makedoniji i Grčkoj. Na žalost, ta prvobitna trasa predviđena za "Južni tok" nije usvojena. Mogu slobodno da kažem, uvažavajući činjenice koje je gospodin Bajatović govorio, da partneri iz EU koji su glavni kupci gasa, u mnogome utiču na trasu i određuju kolika će ona biti, ali sam siguran da je Srbija mogla da možda bolje istrguje u tom poslu i da ta trasa prođe prvobitno predviđenom relacijom.
Skoro svuda u svetu gde postoje infrastrukturne mogućnosti, trase ovako velikih projekata se predviđaju kao zajedničke i obično se grade ili paralelno ili barem u istom koridoru. Nije logično ni normalno da u trenutku kada Srbija intenzivno gradi putni pravac Koridora 10 od Niša prema Grčkoj, vrši eksproprijaciju zemljišta za to, da o istom trošku i možda istom koridoru ne postavi i trasu gasovoda, ali to je priča koja je na žalost završena. Trasa je postavljena kako je postavljena. Mislim da nije napravljena adekvatna studija koja bi uzela u obzir sve ove parametre i rekla šta je to najpovoljnije po Srbiju, koliko bi novca koštala ta varijanta u odnosu na ovu koja je kraća, koja ide preko Zaječara i Paraćina, a ne nalazi se u blizini putnih pravaca i biće mnogo teža za održavanje.
Kroz ovaj zakon mora da bude uvažena činjenica da će biti eksproprisano više od 50.000 parcela i o tom osnovu će Srbija morati da izdvoji poprilične novce da bi mogla da otkupi zemljište od vlasnika, da kroz njihove parcele prođe gasovod "Južni tok".
Sve u svemu, 415 km gasovoda kroz Srbiju jesu značajan infrastrukturni projekat. Vrednost izgradnje gasovoda "Južni tok" će biti preko 1,7 milijardi evra. Vezani projekti koji će biti sprovedeni uz realizaciju "Južnog toka" će biti vredni još oko 1,2 milijarde evra, a odnose se na podzemna skladišta, na interkonekciju sa Bugarskom i Rumunijom i na izgradnju gasnih toplana, termoelektrana, odnosno kogerativnih postrojenja čija će vrednost biti viša od milijardu evra. Tu činjenicu Srbija treba i Ministarstvo energetike da iskoristi da dovoljno, odnosno velike količine gasa koji prolazi kroz Srbiju treba da se iskoriste za izgradnju kogerativnih postrojenja kako bi Srbija i u tom delu snabdevanja, pre svega sopstvenog stanovništva električnom energijom mogla da zadovolji.
Rađene su razne studije i ja sam malo pre slušao pažljivo polemiku gospodina Bajatovića i mog kolege Rajčića oko predviđenih kogerativnih postrojenja. Pretpostavljam da gospodin Bajatović zna da je Ministarstvo energetike naručilo studiju koju je platila USAID američka organizacija. Studija koja se tiče izgradnje kogerativnih postrojenja u gradu Nišu. Ta studija je koštala 450 hiljada dolara i ona je pokazala da je optimalno rešenje 450 plus 150 megavata elektrane u Nišu, dakle, ukupno 600 megavata i verujem da kada ministarstvo bude radilo studiju opravdanosti i analizu šta treba i u kojim mestima i kojih snaga treba praviti kogerativna postojanja da će ovu činjenicu uzeti u obzir.
Višestruka je korist izgradnje gasovoda. Demokratska stranka Srbije će naravno podržati ovaj zakon, smatrajući nastavkom onih prvih početnih, uspešnih koraka dovođenjem "Južnog toka" u Srbiju koji će imati naravno višestruku korist za stanovništvo, 200 miliona dolara godišnje minimalno tranzita, više od tri milijarde evra kroz investicije, što izgradnju direktnog gasovoda, što kroz vezane projekte, energetska bezbednost i stabilnost i značajan faktor u snabdevanju, regionalni faktor u snabdevanju okolnih tržišta gasom.
Dakle, Srbija treba da iskoristi tu šansu da što je moguće veći broj investicija veže za gasovod "Južni tok", da to što više svoje građevinske operative uposli i da naravno kroz izgradnju "Južnog toka" kasnije iskoristi i količine gasa koje će dobiti za proizvodnju električne i toplotne energije. Samim tim će i stanovništvo Srbije biti u dobitku, jer će cena gasa biti znatno niža, zbog nepostojanja transportnih troškova koje bi plaćali drugim zemljama.
Dakle, sve u svemu bez obzira na primedbe koje su se mogle čuti da je to štetan sporazum po Srbiju zbog preuzimanja NIS, kada se uzmu sve činjenice u obzir potpuno je jasno da je ovaj projekat od izuzetnog značaja za razvoj Srbije, daleko veću korist donosi nego što bi eventualno bila šteta od prodaje NIS. Dakle, ukupna korist za Srbiju je višestruka i u tom smislu DSS će podržati naravno u danu za glasanje, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvažena gospođo predsedavajuća. Gospođo ministarko, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa "Južni tok".
Ono što želim na samom početku da kažem jeste da se vratim unazad i da s obzirom da je bilo već reči tokom današnje rasprave o sporazumu, da kažem da je poslanički klub SPS 2008. godine podržao Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede. Tada smo vrlo jasno rekli da verujemo da je ovo jedan od najboljih strateških projekata Srbije, da ovu šansu ne smemo da propustimo, da je treba iskoristiti, jer će realizacijom sporazuma u celosti Srbija postati ne samo dovoljno energetski obezbeđena već i interesantna brojnim potencijalnim investitorima.
Sporazumom Srbija dobija veliku energetsku stabilnost, ali i lidersku poziciju u gasnoj privredi, proizvodnji naftnih derivata. Što je najbitnije, možda to nekim poslaničkim grupama nije važno i nije bitno, ali za nas je bitno i strateško partnerstvo sa Rusijom.
U dugoročnom smislu Sporazum koji smo usvojili 2008. godine na opštu podršku u Republičkom parlamentu Srbija dobija. Šta su konkretni rezultati ovog sporazuma? Sklonište gasa Banatski Dvor, rekonstrukcija i modernizacija NIS i deo magistralnog gasovoda evropskog značaja što za Srbiju znači i velike investicije i zapošljavanje i dugoročni prihod, odnosno profit.
Predlog zakona o kojem danas govorimo treba da ubrza eksproprijaciju zemljišta i pribavljanje dokumentacije za izgradnju deonice međunarodnog gasovoda kroz Srbiju. Donošenje zakona jeste neophodno jer govorimo o jednom izuzetno važnom jedinstvenom projektu kako je to između ostalog navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga. Postojeća zakonska regulativa je stvarala brojne prepreka za njegovu realizaciju. Ovde su utvrđena posebna pravila za eksproprijaciju zemljišta na trasi gasovoda koja obuhvata oko 10 hiljada parcela.
Naknada vlasnicima zemljišta se određuje u skladu sa Zakonom o eksproprijaciji i ubeđen sam u ono što je gospođa ministarka rekla, da građani neće biti oštećeni jer će postojati jasna i precizno definisana pravila. Neće biti oštećeni, ali neće se ni obogatiti.
Na drugoj strani treba imati na umu da ovo jeste nacionalni interes. Usvajanjem zakona stvaraju se uslovi za početak izgradnje gasovoda sa pratećim objektima i o tome je već bilo reči. Ono što je suštinski važno nakon usvajanja ovog zakonskog predloga Srbija je spremna za početak izgradnje ovog izuzetno značajnog energetskog projekta. To znači maksimalno angažovanje srpske građevinske operative i na drugoj strani maksimalno angažovanje sektora usluga.
U naredne dve godine kroz domaću građevinsku operativu na ovom projektu će biti angažovano po nekim procenama između 600 i 800 miliona evra. Srbija zbog ovog projekta, zbog "Južnog toka" ima razloga da računa na privredni rast.
Nakon završetka pored novca od taksi "Južni tok" nam daje i povoljnu klimu za investicije i za potrošače. Kada bude okončana prva faza kroz taj sistem će godišnje prolaziti 60 milijardi kubika gasa. Završetak "Južnog toka" je garant boljeg kvaliteta snabdevanja, cena, ali kao što je malo pre rekao kolega i energetske stabilnosti.
Deonica koja prolazi kroz Srbiju će biti duga 470 kilometara, prolaziće kroz 21 opštinu, kroz 11 gradova a država će imati 49% udela u vlasništvu. Još jednom želim na samom kraju da kažem da će poslanički SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dragana Đuković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovana gospođo ministarka, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, kao što je poznato, Srbija je u ovaj projekat ušla još 2008. godine, kada je i potpisan naftno-gasni sporazum, a cilj, rokovi i način realizacije projekta "Južni tok" predviđen je i utvrđen tim sporazumom, kao i kasnijim pregovorima strana učesnica u realizaciji ovog projekta.
Jedan od najvećih problema sa kojim se susrećemo u izgradnji gasovoda "Južni tok" je u stvari problem zemljišta i vlasništva nad zemljištem gde će proći trasa gasovoda, kao i privremeno korišćenje zemljišta za izgradnju gasovoda. Za potrebe izgradnje postupak eksproprijacije predstavljao bi praktično jedini način sticanja prava nad zemljištem. Da bi se svi problemi rešili i pre nastajanja, odnosno da bismo probleme rešili pre nego što nastanu, naravno, potrebno je usvojiti ovaj zakon.
Ovim zakonom se obezbeđuje stvaranje uslova za izgradnju i realizaciju sistema, odnosno gasovoda "Južni tok", koji će u narednom periodu biti od velikog značaja za Republiku Srbiju. Zašto? Zakonom se definiše javni interes za eksproprijaciju, nepotpunu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje zemljišta na kome bi se izgradio gasovod "Južni tok", kao i prateći objekti koji su neophodni za postavljanje, korišćenje, a kasnije, naravno, i za održavanje gasovoda.
U ovom zakonu se privredno društvo "South stream" doo Novi Sad, određuje za korisnik eksproprijacije, odnosno nepotpune eksproprijacije, i privremenog zauzimanje zemljišta, a samim tim ovo privredno društvo preuzima sva prava i obaveze i odgovornosti korisnika. To bi značilo da privredno društvo lokalnim samoupravama može podnositi zahtev za eksproprijaciju, kao i druge potrebe nad zemljištem koje su potrebne za izgradnju i funkcionisanje gasovoda "Južni tok". Predviđeno je, takođe, i da nadležni organi bez odlaganja izdaju akte oko izgradnje gasovoda, za koji je podnet zahtev, uz određivanje roka u kojem je osnovano preduzeće dužno da plati propisane takse i naknade.
Još jedna od bitnih karakteristika ovog zakona jeste to što će se svi zahtevi po ovim predmetima rešavati skraćenim upravnim postupkom. U vremenu krize u kojoj se Srbija nalazi, najbitnije je to da za donošenje i sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije. Ovaj projekat izgradnje gasovoda je projekat od nacionalnog značaja za Srbiju, jer će se u toku njegove izgradnje uposliti kapaciteti građevinske industrije, što znači da će srpska preduzeća obavljati sve poslove oko gasovoda za koje imaju potrebne kvalifikacije. Naravno, biće pospešen i privredni razvoj, a samom realizacijom projekta, Srbija će postati jedna od najznačajnijih energetskih država na Balkanu.
Postoje očekivanja da kada "Južni tok" bude izgrađen, Srbija će od taksi za tranzit gasa, preko svoje teritorije imati godišnji prihod od oko 600 miliona evra, što bi predstavljalo značajan doprinos popunjavanju budžeta Republike Srbije i naravno, ono što smo već danas ovde pominjali, još jedna korist od ovog projekta je to što se pretpostavlja da ćemo imati i povoljniju cenu gasa.
Pored ovog, donošenjem zakona i njegovim stupanjem na snagu, stvorili bi se uslovi za početak izgadnje gasovoda "Južni tok", naravno, sa svim pratećim objektima, čime bi se u mnogome podstakao i privredni razvoj Republike Srbije. Zato smatramo da bi u danu za glasanje ovaj zakon trebalo podržati, jer će ovakav jedinstveni projekat doneti kako finansijski, tako i privredni boljitak. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.