Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Imam pitanje za ministra finansija i privrede, gospodina Mlađana Dinkića. Ove godine, 9. januara, hrvatski koncern "Agrokor" je prodao u jednoj jedinom impozantnoj transakciji zagrebačkom "Ledu" kompletan paket akcija u "Frikomu" čiji je većinski vlasnik do tog trenutka bio. Tom prilikom ukupno je prodato 629.806 akcija po ceni od 17,186 dinara po akciji i ostvaren je promet od 10 milijardi 823 miliona 845.916 dinara.
Na ovaj način "Ledo" je postao većinski vlasnik "Frikoma" u iznosu od 95,83%. Uvidom u stanje u centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti, ustanovila sam da Akcionarski fond Republike Srbije poseduje 24.667 akcija "Frikoma". Ove akcije indirektno predstavljaju vlasništvo četiri miliona i 800.000 naših državljana koji su u skladu sa zakonom i podzakonskim aktima ostvarili pravo na po sedam besplatnih akcija Akcionarskog fonda.
S obzirom da je "Ledo" 24. januara dao ponudu za preuzimanje svih preostalih akcija po istoj ceni po kojoj je i stekao većinski paket, moje pitanje za ministra Mlađana Dinkića je da li će Republika Srbija preko Agencije za privatizaciju koja administrira Akcionarskim fondom prihvatiti ponudu za preuzimanje zagrebačkog "Leda" i prodati 24.667 akcija "Frikoma" i na taj način donekle popuniti Akcionarski fond, inkasiranjem prihoda od 423 miliona 927.062 dinara?
Pretpostavljam da ta novčana sredstva ne bi ostala pasivna i da bi građani Srbije kao akcionari Fonda osnovano mogli da očekuju njihovo uvećavanje odgovornim pristupom u investiranju, što bi u određeno vreme u perspektivi doprinelo i povećanju sadašnje nominalne vrednosti Akcionarskog fonda.
Drugo pitanje, da li u tom smislu u dogledno vreme, Ministarstvo za ekonomiju i finansije planira izmenu zakona koja bi omogućila transformaciju Akcionarskog fonda iz zatvorenog u otvoreno akcionarsko društvo kako bi se omogućila prodaja akcija?

Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, poslednjih 10 dana burne političke situacije čini mi se da su stavile u drugi plan dešavanja vezana za EPS.
U prepicsi između vršioca dužnosti direktora EPS, Obradovića i predsednika Upravnog odbora EPS smo saznali neke podatke koji govore o dubiozi u kojoj se trenutno nalazi EPS.
Po mišljenju direktora EPS, da bi on mogao da preživi neophodno je da u toku ove godine se EPS kreditno zaduži za 440 miliona evra, od čega je za ovu godinu potrebno oko 200 miliona evra samo da bi se vratile obaveze koje dospevaju na naplatu, a koje su preuzete u prethodnim godinama.
Ono što nismo uspeli da saznamo od direktora Obradovića jeste struktura tog duga i datumi prispeća tih ranijih kredita. Takođe, u pojedinim medijima gospodin Obradović je rekao da od oktobra meseca EPS radi suprotno Zakonu o energetici, a obavestio nas je i da je Vlada usvojila Biznis plan, odnosno plan poslovanja za 2013. godinu gde je predviđeno kreditno zaduženje za 440 miliona evra. Ponovo ću ponoviti tu cifru, 440 miliona evra a ne dinara.
Predsednik Upravnog odbora EPS je rekao da sednicu Upravnog odbora na kojoj treba da da saglasnost za kreditno zaduženje će zakazati posle neophodnih konsultacija u Vladi Srbije. Od resornog ministarstva smo dobili neki odgovor kroz saopštenje za javnost da neka radna grupa za sigurno snabdevanje energentima svakodnevno prati situaciju u energetskom sektoru i da će da reaguje ako bude bilo nekih problema.
Zbog svega ovoga je LDP, odnosno naš resorni odbor za energetiku, uputio otvoreno pismo gospodinu Obradoviću, gde smo tražili odgovore na neka pitanja, kao što su – šta je učinio da od svog imenovanja, od septembra meseca, na prevazilaženju problema u poslovanju EPS-a i koje će korake rukovodstvo da učini u narednom periodu, kako bi dubiozu u kojoj se nalazi EPS, pokušali na neki način da saniramo?
Za LDP sve ovo liči na pripremu prodaje EPS po bagatelnoj ceni. Zato mi postavljamo pitanje Vladi Srbije – da li će Elektroprivreda Srbije da bude prodata i da li jedan ovakav medijski način komunikacije između vršioca dužnosti, direktora, predsednika Upravnog odbora, ministarstva, znači pripremu za prodaju EPS-a po toj bagatelnoj ceni?
Sve ovo negativno i utiče na samo poslovanje EPS-a. Juče smo saznali da je EPS ostao i bez dugogodišnjeg kupca, koji je preuzeo struju od Slovenaca, čija je ponuda za 70% bila povoljnija nego ponuda EPS-a.
Takođe, postavljamo i pitanje – da li je istina da Elektroprivreda Srbije trenutno nabavlja struju iz uvoza za 50 evra po megavat satu, a prodaje za 40 evra po megavat satu?

Reč ima narodni poslanik Dušan Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Kao Kragujevčanin i svedok huliganskih događaja od pre dva dana, kao i moj prethodnik, kolega iz URS-a, Saša Milanić, želim da postavim pitanje upravo vezano za ova sportska dešavanja koja smo svi u direktnom prenosu, ili kao prisutni na tribinama, imali prilike da vidimo u Kragujevcu, kažem još jednom, pre dva dana. Činjenica je da to ne oslikava samo stanje u našem sportu i u košarci. To oslikava stanje u našoj državi i u našem društvu.
Pitanje koje želim da postavim je zapravo višeslojno, ima puno pod pitanja. Jedno je naslovljeno na samu Vladu i premijera Dačića, kao ministra unutrašnjih poslova, zatim za ministra pravde, ministarku omladine i sporta. Imali smo prilike da vidimo da je MUP vođeno od strane aktuelnog premijera u poslednjih pet godina.
Imamo utisak da prstom nije mrdnuo na polju borbi protiv huligana. Ponašamo se kao da su huligani naša deca koja imaju problema sa pubertetom i proći će ih te bubice i vratiće se normalnom životu. Čekamo da se neko čudo desi i da možemo ponovo da se vratimo na teren ili da pošaljemo svoju decu, a da ne brinemo da li će se vratiti čitavi.
Činjenica je da danas treba da ste opremljeni kao pripadnici žandarmerije, da bi na tribinama bili koliko toliko sigurni da neka stolica neće da vas pogodi, kao što je to bio slučaj pre dva dana, više su letele stolice nego košarkaška lopta, u Kragujevcu.
Taj incident u Kragujevcu nije najveći, bilo je bitno većih, ali je činjenica da je javnost veoma na različite načine prihvatila ovu činjenicu. Imali smo prilike u medijima da čitamo različitu percepciju ovog događaja. Neki govore o sukobu između košarkaških čelnika, neki o sukobu između navijača. A imali smo priliku malopre da čujemo jednog poslanika koji zapravo želi da ovu priliku iskoristi i za jednu političku borbu koju vodi u svom gradu, u želji da zaštiti vladajuću koaliciju u Kragujevcu.
Takva zloupotreba ovakvih tema je loša. Mi zapravo postavljamo pitanje – šta je sa Zakonom o amnestiji? Gde su ti ljudi? Baš je sada pravda za te ljude zadovoljena i oni se danas pojavljuju na terenima ponovo. Da li Aleksandar Vavić, koji se nalazio iza premijera u izbornoj noći, koji je takođe odlukom Apelacionog suda u oktobru oslobođen, a inače vođa je navijačke grupe Alkatraz, ima svoj zadatak – da li možda čak i od premijera, da se nekakvi događaji, ovog tipa dešavaju u zemlji?
Imamo pitanje i za ministarku omladine i sporta - šta se dešava sa njom? Zapravo, ona je potpuno nevidljiva. Imamo pitanje šta se dešava sa jednim telom koje je osnovano, a to je Nacionalni savet za sprečavanje nasilja u sportu? Da li je uopšte zasedao taj nacionalni savet? Koliko imam informaciju, nije. Ponekad izbaci neko saopštenje za medije, gde zapravo govore o tome kakva je trenutna situacija i to se uglavnom završi na žalopojke. Činjenica je da mi želimo da ovaj nacionalni savet preuzme odgovornost i da konkretne mere kako ćemo uopšte sprečiti jedan porast kriminala u poslednje vreme.
Dobra je ta borba protiv korupcije i to je nešto što uvek možemo da pozdravimo. Govorili smo o tome da li je ona selektivna ili nije. Ali ovde govorimo o jednom potpuno drugom stepenu, o stepenu jednog kriminala koji se na svim poljima razvija, očigledno pomognut od nekih grupa koje su veoma dobro organizovane. Došli smo u situaciju da je država nemoćna pred huliganima, ili se bar tako predstavlja, možda i namerno.
Pitanja koje smo postavili i ministru pravde, vezano za amnestiju, ministarki omladine, u vezi sa ovim nacionalnim savetom, premijeru Dačiću, u vezi sa tim šta se dešavalo i sa Aleksandrom Vavićem, ali i šta se dešava sa MUP su važna pitanja.
Želimo da postavimo i pitanje - šta se dešavalo sa zakonom koji je u decembru 2009. godine donet u ovom domu, a to je Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja? Da li su preduzete zakonske mere koje ovaj zakon propisuje? On predviđa u članu 8a stav 9. da mora da se formira jedna evidencija nasilnika i da im se zabrani pristup na sportske događaje. Nemam utisak da je neko tu evidenciju formirao, nemam utisak da je ikome zabranjeno. U Kragujevcu je čak veliki broj ušao i bez karata i to je nešto što je očigledno dodatno izazvalo problem.
Želimo da postavimo pitanje – šta je potrebno da se uradi? Da li je to novi zakon, strožije kazne, više novca iz budžeta? Recite šta je potrebno, nemojte da ćutite. Nemojte da dozvolite da mnogi mladi ljudi koji žele da navijaju za svoje klubove, danas nemaju tu mogućnost da rade drugačije osim ispred TV. Kao neko ko je mlad i ko je aktivan u sportu nekoliko godina i kao funkcioner malog saveza, želim da pitam - da li ćemo ovo stvarno imati na svim važnijim utakmicama i na koji način će se ovo završiti?
(Predsednik: Vreme.)
Kažem još jednom, recite šta je potrebno, nemojte da ćutite. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

 Poštovane dame i gospodo, želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije u ime poslaničke grupe i da nam dostavi izveštaj šta se uradilo i koji su rezultati inspekcijske aktivnosti koji se vode u Kovačici povodom izgradnje fabrike za reciklažu i naftnih derivata i azbesta?
O čemu se radi? Negde 2005. godine je preko 2.500 građana opštine Kovačica podnelo peticiju kojom su jasno tražili da na teritoriji opštine Kovačica se ne gradi fabrika za preradu naftnih derivata i azbesta. Da zlo bude veće, izdata je lokacijska dozvola kao i građevinska dozvola za koje građani Kovačice smatraju da nisu u skladu sa pozitivno pravnim propisima koji su tada bili na snazi. Pored toga, postoje još neke druge opasnosti.
Naime, ta fabrika i skladište se grade na 350 metara od naseljenog mesta. Grade se u neposrednoj blizini deponije za šećernu repu. Ta šećerna repa se prerađuje u fabrici u Kovačici, koristi vodu koji su neposredni izvori pored tog skladišta koji treba da bude, i onda se postavlja pitanje i ja postavljam pitanje, koje logički postavljaju i građani Kovačice - da li ćemo da dovedemo u pitanje i korišćenje vojvođanske robne marke? Ukoliko taj šećer iz Vojvodine, ukoliko ti proizvodi iz Kovačice budu imali, sada imaju robnu marku Vojvodine, a proizvode se neposredno pored izvora opasnosti, da li je to referenca Vojvodine i Srbije za plasiranje svojih proizvoda u EU.
Smatram da ovo nije pitanje samo poslaničkog kluba SNS, da je to i te kako pitanje i predstavnika u parlamentu koji zastupaju i interese Vojvodine i Banata i koji žele da tu regiju afirmišu u Evropi. U tom smislu molim Vladu da nam dostavi informacije i da pod hitno preuzme odgovarajuće zakonom predviđene mere.
Da podsetim da već sedam dana u Kovačici na stotine građana štrajkuje, svako veče se održavaju mitinzi. Mi to ne vidimo na televiziji. Mi to ne vidimo u sredstvima javnog informisanja. Lično se pitam zbog čega, da li je ta Kovačica toliko daleko da ne možemo da vidimo o čemu se radi ili imamo neku drugu vrstu problema? Hvala.