Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovana gospođo ministarka, kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji gledate ovaj prenos, mi iz Nove Srbije, dakle poslanički klub Nova Srbija, verujemo da kada ovakvom tipu zakona koji se nađe na dnevnom redu Skupštine ima manje priče da je to dobro za Srbiju. Dakle, da nema politizacije i da treba da se shvati da je ovaj predlog zakona jedan, hajde da ga nazovem, ekonomski zakon od koga će imati koristi svi građani Srbije i država Srbija. U tom smislu sam i shvatio veoma kratko uvodno izlaganje gospođe ministarke, ali bih ipak rekao nekoliko reči i nekoliko komentara.
Drago mi je da nema podeljenosti oko gasnog, energetskog ili kako se već nazivao taj sporazum koji je naša država potpisala 2008. godine, čini mi se u Moskvi, u Kremlju. Vidim, i to mi je posebno drago, odnosno bar mi iz Nove Srbije do sada nismo čuli neke predstavnike nekih poslaničkih grupa da neće glasati, makar u načelu.
Dakle, može se polemisati u nedogled o svim aspektima gasnog aranžmana, pa i o Južnom toku, da li je moglo drugačije, da li je moralo baš ovako, ali slaba je vajda od toga. Vreme je da se prione na posao i da se krene u realizaciju ovog gigantskog projekta, a vreme će pokazati ko je bio u pravu, protivnici ili pristalice ovog međudržavnog sporazuma.
Jedan od kolega je rekao da bi voleo da Srbija ima udeo u tome 50%, a mislim da ste to i vi rekli, najiskrenije bih voleo da vam kažem, da smo imali 60%. Ali, s obzirom da nisam ekonomski stručnjak ali da ipak kao narodni poslanik imam dovoljno saznanja, pa mogu da postavim i ovakvo pitanje – šta je povoljnije, imati 90% u nekoj firmi koja je očigledno pred stečajem, gubitnika ili imati 49% recimo, kada se radi o NIS, a ovih dana smo, verujem da su to tačni podaci, dobili podatak da ta firma beleži dobit ili zaradu ili kako se to već zove od 49,5 milijardi dinara, to je skoro 500 miliona evra.
Dakle, govoreći o ovom predlogu zakona poslanička grupa Nove Srbije smatra da predloženi zakon predstavlja konkretan korak napred u pravcu stvaranja pravnog okvira za početak realizacije, izgradnje ovog magistralnog gasovoda kroz našu zemlju i zato će u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog. Uostalom, u ovom visokom domu je i usvojen Zakon o ratifikaciji gasnog aranžmana kojim se Republika Srbija obavezuje da preduzme aktivnosti kojima će olakšati projektovanje, izgradnju i korišćenje Južnog toka, a nesporna je i ustavna odredba koja propisuje da su ratifikovani međudržavni ugovori sastavni deo pravnog poretka.
Mene kao čoveka svi oni koji su učestvovali u pravljenju ovog energetskog aranžmana sa Rusijom su davno uverili da je to dobro i korisno za građane Srbije, ali jedan od kolega, prethodnika diskutanata je pomenuo pojedinca, građanina i njegove interese što nas iz Nove Srbije posebno interesuje. Dakle, radi se o vlasnicima tih 10.000 katastarskih parcela koje će biti otkupljene, narodski rečeno.
Analizirajući Predlog ovog zakona mi iz Nove Srbije smo uvereni da će ovi ljudi vlasnici ovih parcela biti ispoštovani, odnosno imajući sve napred navedeno u vidu, kao i činjenicu da se zemljište za izgradnju sistema gasovoda prostire na blizu 10.000 katastarskih parcela, kao i na postojeće zakone koji regulišu ovu oblast, drugog rešenja nije bilo, sem da se donese poseban zakon, dakle, ovaj zakon o kome mi danas diskutujemo koji će utvrditi javne interese za eksproprijaciju i istovremeno propisati postupak koji odiše hitnošću. Ono što je apsolutno najbitnije sa aspekta zaštite prava i interesa vlasnika ekspropisanog zemljišta jeste način utvrđivanja naknade.
Naime, i ovim zakonom u članu 16. potvrđuje se da i u ovom postupku eksproprijacije važe odredbe aktuelnog Zakona o eksproprijaciji u smislu utvrđivanja tržišne cene nepokretnosti kao osnova za isplatu naknade. Ovaj postupak se u dosadašnjoj praksi pokazao kao sigurna zaštita vlasnika od samovoljnog postupanja investitora, pa čak kada je i u pitanju nesumnjiv državni interes. Sve ostale odredbe predloženog zakona idu u pravcu stvaranja uslova da se brzo i efikasno rešavaju sve potencijalno spoljne situacije do kojih će sigurno dolaziti u budućnosti uzimajući u obzir veličinu ovog projekta, odnosno dužinu njegove trase.
Kada bi sada pitali običnog građanina Srbije šta on očekuje, šta je on shvatio iz medija, iz poruka koje su političari davali, verujte da jedan veliki broj građana ne vidi samo tu energetsku korist, odnosno dobijanje energetske bezbednosti i sigurnosti za Srbiju. Običan čovek očekuje da ćemo dobiti jeftiniji gas, dakle, da nećemo dobijati samo gas preko Mađarske, nego i sa drugog kraka sveta, a čini mi se da je to i u nekim direktivama EU, kada smo čini mi se tamo neke sporazume potpisivali i postali članica energetske zajednice u Evropi, predviđeno je da svaka zemlja ima snabdevanje gasom i energentima na dva načina.
Nije zanemarljiv, zaista ne bih želeo da ovo politiziram jer sva diskusija čini mi se da danas ide u dobrom pravcu, nije zanemarljiv ni taj bezbedonosni efekat. Šta kaže običan građanin – gde Rusi spuste crevo neće baš moći neko tek tako da nasrne na tu trasu, a trasa dobrim delom ide i kroz našu zemlju. Dakle, ne bih o tome više da pričam, ali nije ni to zanemarljivo.
Naravno, to nije tema ovog zakona, ali ipak sam imao potrebu da to kažem. Radi istorije i stenograma i sajta otvorenog parlamenta gde su sve naše diskusije predstavljene gde građani mogu tamo da pročitaju šta je ko rekao, želim da kažem sledeće.
Dakle, 11. decembra 2007. godine, Aleksandar Aleksejev, tadašnji ambasador Ruske Federacije, uručio je predlog energetskog sporazuma državi Srbiji. Dalje, 13. decembra 2007. godine, Srbija je oformila radnu grupu za pregovore, 22. januara 2008. godine, Vlada Srbije je donela odluku da se potpiše energetski sporazum sa Ruskom Federacijom.
Dalje, 25. januara 2008. godine, Velimir Ilić, tadašnji ministar infrastrukture u ime Srbije, potpisao je naftno-gasni aranžman, a potpisivanjem su prisustvovali i tadašnji predsednik Srbije i tadašnji premijer Srbije.
Da se zna, kako narod kaže, posebno mi je drago, govoreći u ime poslanika Nove Srbije, da danas nemamo političkih podela oko ovoga predloga zakona, kao jednog zakona kojim se implementira energetski sporazum sa Ruskom Federacijom, a to govori da na neki način i politička scena kod nas sazreva i da svi, bez obzira, treba da prihvatimo one predloge zakona koji su korisni za našu državu, za sve građane Srbije.
Poštovana gospođo ministar, sa zadovoljstvom kažem da će poslanici Nove Srbije u danu za glasanje podržati ovaj vaš zakonski predlog.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović.

Hvala lepo na vašoj diskusiji. Samo nekoliko stvari moram zbog građana Srbije, a to je pitanje naknada, odmah da kažem da od svih ovih hektara koje sam ja prethodno pominjala, pravo na eksproprijaciju, naknada baš za eksproprijaciju, ide na ono što se zove gde će biti "Južni tok", odnosno gde će biti gasovod nadzemni napravljen, a to je 45 hektara. Sve drugo jeste u stvari podzemno i tu će svakako država da plati to što mi nekome nešto urušavamo, to njegovo zemljište, jer na tom zemljištu kako je već određeno, u jednom delu će moći da se seje i da se radi, a u drugom će moći da se sadi drveće, a u trećem možda neće moći da se grade objekti.
Sve je tačno određeno i niko od građana Srbije neće biti oštećen ovakvim nacrtom zakona.
Još jednom da podsetim, bez obzira što ćemo govoriti, sve ovo vreme i o energetskom sporazumu, o procentima i učešću, tranzitnim taksama, ali ovaj zakon jeste tehnički zakon.

Reč ima Vera Paunović.

Poštovani predsedniče, poštovana gospođo ministarko i ostali članovi Vlade, poštovane kolege narodni poslanici. Južni tok verovatno je najveći projekat u izgradnji naše infrastrukture u poslednjih 10-ak godina, a možda i više.
Srbija će kroz 416 kilometara gasovoda na njenoj teritoriji dobiti na strateškom planu, kao vrlo značajno dvorište tog bitnog energenta. Pored otvaranja novih radnih mesta, koja se podrazumevaju i idu uz ovaj gasovod, mi dobijamo brojne druge neposredne i posredne koristi, kao što je trajno snabdevanje gasom svojih energetskih potreba, pravo na naplatu taksi za tranzit gasa preko naše teritorije, a samim tim ostajemo i zanimljivija i privlačnija destinacija za strane investitore. Veličina i značaj ovakvog projekta podrazumevaju da se on ne može sagraditi u relativno kratkom vremenu, kao i da se sve pripreme za njegovu dugogodišnju izgradnju moraju biti brižljivo izvedene, kako ne bih bilo nepotrebnih zastoja u izgradnji. To je cilj donošenja ovog zakona.
Ovim zakonom biće uređen poseban postupak eksproprijacije i nepokretnosti koja će se naći na putu trase budućeg gasovoda. Ta trasa obuhvata pojas širine 600 metara, celom dužinom gasovoda, što znači da ovaj pojas obuhvata preko 34 hiljade hektara na teritoriji 10 gradova i 22 opštine.
Činjenica da se na njemu nalazi oko 10 hiljada katastarskih parcela, odmah nam stavlja do znanja pred kakvim poslom se nalaze službe nadležne za rešavanje problema svojinskih odnosa na tom zemljištu.
U tom smislu, ispravna je namera zakonodavca da se ovaj postupak maksimalno ubrza, tako što će se ovim zakonom propisati poseban postupak eksproprijacije.
Nosilac ovog posla biće društvo sa ograničenom odgovornošću "Južni tok" sa sedištem u Novom Sadu, koja se nalaze, 51% u Ruskom, a 49% u srpskom vlasništvu.
Ovo društvo dobiće brojne nadležnosti u postupku eksproprijacije, a glavno će biti vezano za predlaganje nepokretnosti na kojima će se izvršiti postupak potpune eksproprijacije, privremenog zauzimanja ili sticanja prava službenosti.
Sam upravni postupak kojim će biti donošena ova rešenja, biće maksimalno pojednostavljen, tako što se predlog neće dostavljati u suprotnoj strani, a rešenje će se donositi bez saslušanja stranaka u postupku.
Rok za donošenje rešenja biće osam dana. Takođe, bitna odredba je i ona vezana za član 12 gde se navodi da će se ekspropisano zemljište automatski bez postupka prenamene smatrati građevinskim zemljištem, čime će se takođe uštedeti na vremenu potrebnom za postupak prenamene.
Možda se nekome čini da se ovakvim predloženim zakonskim rešenjima upravni postupak koji će biti primenjen, prilično ubrzava, da se tu gubi potrebna pravna sigurnost, ali sa druge strane, moramo imati na umu vrednost i važnost ovakvog projekta, kao i to da trasa gasovoda uglavnom prolazi dalje, od naseljenih mesta i da će eksproprijacijom najmanje biti pogođeni stambeni privredni objekti.
U svakom slučaju, ostaje zakonska obaveza da se za ekspropisane nepokretnosti isplati pravična novčana naknada po tržišnim cenama, a nadam se da će državni organi učiniti sve da eventualni propusti u postupku budu svedeni na minimum.
Lično mislim da ni jedan razlog i bilo koji problem nije nerešiv naspram koristi koju će naša zemlja imati nakon ovog projekta i zato će poslanička grupa PUPS kao i do sada podržati sve zakone koji donose dobro svim građanima.
Sa velikim zadovoljstvom, i ovaj o izgradnji gasovoda "Južni tok" kroz našu zemlju. Hvala.

Reč ima Olena Papuga.

Gospođo ministar, LSV je po ko zna koji put u nedoumici i razmišlja o tome kako će taj sporazum sa Rusijom koji se stvarno favorizuje u poslednjih nekoliko godina, izgledati i šta će doneti Srbiji, a prvenstveno Vojvodini.       
Imamo negativna iskustva koju je donela prodaja NIS-a. Znamo kako se otplatio NIS i sa koliko novaca se na neki način poklonio Ruskoj Federaciji i prema ovom sporazumu koji se potpisuje i prema svim radovima i investicijama, koje će biti unešene Republici Srbiji u vezi "Južnog toka", smo u velikoj nedoumici. Razmišljamo o tome zašto se favorizuje samo jedna država pod takvim uslovima i zašto stvarno u poslednje vreme dolaze samo investicije iz Rusije.
Dakle, četiri godine posle 24. decembra 2008. godine, kada je potpisan sporazum o kupoprodaji NIS-a, i dokumenti o izgradnji gasovoda "Južni tok" i skladište gasa u Banatskom Dvoru, Rusija ima puno razloga da bude zadovoljna sa poslom koji je napravila sa našom državom.
Svakako joj je jako važno svako strateško partnerstvo sa Srbijom. Partnerstvo bi trebalo da se tiče produbljavanja, u usavršavanju rusko - srpskih veza u svim principima i nastavka zajedničkog rada na projektima saradnje, pre svega u energetici i investicijama.
Kada uzmemo u obzir ranija iskustva u saradnji sa Rusijom, nameće se samo jedno pitanje, šta Srbija i Vojvodina treba da očekuju od najavljenih sporazuma i koliko će nas to koštati? Ono čemu bih ja dala najveće zamerke, tom sporazumu je to da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je sa Gaspromom formirala zajedničko preduzeće za izgradnju, "Južnog toka", a to se nije desilo ni sa jednom drugom državom i to po principu 49:51 u korist Ruske Federacije. U nekim drugim zemljama, u Austriji, Sloveniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Grčkoj i Italiji, taj odnos je pola – pola, 50:50.
Srbija se, ni u jednom mediju nismo mogli da pročitamo da se borila za taj neki drugačiji procenat, što je najverovatnije Rusija iskoristila. Tu možemo samo da pripišemo da se to desilo, taj odnos 49 prema 51, da se desio zbog tih naših, navedimo, bratskih odnosa prema Rusiji.
Na to su eksperti više puta upozoravali, ali dogovor je napravljen da bude takav. Hoću stvarno da izrazim tu nedoumicu, da li Srbija zbog tih nekih bratskih odnosa stvarno potpisuje razno-razne kredite, razno-razne sporazume, na možda svoju vlastitu štetu.

Hvala.
Reč ima ministar, dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Na samom početku, kada se pitate zašto su procenti takvi ili ovakvi i pošto ste celu svoju diskusiju okrenuli isključivo i samo ka sporazumu, iako je danas tema nacrt zakona, odnosno predlog zakona, to je rekla bih pitanje prethodne Vlade, zašto je procenat takav kakav jeste?
Ono što ja mogu da kažem vezano za ovaj nacrt zakona koji je danas tema, jeste da Srbiji svakako treba drugi pravac dotoka gasa. To sam govorila i pre 10 godina i sada, zato što ako zemlja želi da se gasifikuje i ako je zemlja Srbija, kao što je već imamo, imamo i nacionalni plan gasifikacije, iako smo se okrenuli ka tom energentu koji svakako jeste i ekološki i energetski efikasniji u odnosu na ono što mi imamo, onda je velika šteta da imamo samo jedan pravac dotoka gasa, pogotovo što smo mi zaista mali potrošači u odnosu na neke druge velike potrošače.
U tom smislu, drugi pravac dotoka gasa koji se zove Južni tok, koji jeste međunarodni projekat, nama svakako znači, kao što će nam značiti i to što smo potpisali Memorandum o izgradnji još jednog gasovoda Niš – Dimitrovgrad, kroz koji će teći jedan drugi gas, možda azerbejdžanski ili neki drugi, ali svakako ćemo imati diverzifikaciju dobavljača. Dakle, to je za Srbiju značajno sa stanovišta njene gasne politike.
Drugo, za svaku državu, nevezano da li je to Srbija ili bilo koja druga država, kada prolazi određeni međunarodni gasovod kao što je ovakav, a ovo je međunarodni gasovod, to svakako obezbeđuje i druge vrste stabilnosti, tako da sa stanovišta Južnog toka, on je Srbiji svakako potreban.
U nekom prethodnom periodu, pre dosta godina, razgovaralo se o još jednom gasovodu koji se zvao Nabuko. Na kraju se ispostavilo, da li zbog ekonomske krize, da li zbog svega što se dešavalo u Evropi, itd, od tog gasovoda nema ništa. Onaj gasovod koji sada već de fakto znamo da će se graditi, biće Južni tok.
Kada govorite - zašto se favorizuje neka država? Ako vi to zovete favorizovanje trenutno kada govorimo o Južnom toku – da, zato što oni grade Južni tok. Da se malo našalim, ali ukoliko Grčka krene da gradi Južni tok, pa mislim "favorizovaćemo i Grčku". Kada govorimo o Južnom toku, on je definitivno potreban. Kada govorimo o prethodnom periodu, a to je od 2008. godine pa nadalje, kako se pregovaralo, ko je pregovaralo, da li ovako ili onako, to je pitanje za one koji su prethodno činili Vladu ili vlade i koji su pregovarali na taj način da Srbija jeste, tako je, ima 49%.
Ono što ja sada kažem, to je da kroz razgovore o tranzitnim taksama i o svemu onome što možda može da se uradi, treba maksimalno da insistiramo na tome da Srbija ima bolji status. To će ovo ministarstvo sigurno raditi. Hvala.